Sitnicama protiv rutine

[JESSY]

 

                             

 

Rutine koje stičemo tokom života su korisne i važne, ali one mogu da dovedu do osećaja da smo zapali u kolotečinu. Kada se svakog radnog dana u isto vreme budimo, istim putem odlazimo na posao, tamo srećemo iste ljude i funkcionišemo po već ustanovljenom dnevnom rasporedu, ni ne postavlja se pitanje kako nam sve to pada. Kako se nosimo sa osećajem da nam je svakodnevnica ponekad možda dosadna, kako nam rutina utiče na raspoloženje, kako da se nosimo sa prolaznim i sitnim nezadovoljstvima koji potiču od sitnica kao što su redovi na šalterima ili saobraćajne gužve. Nećete pronaći mnogo saveta o tome kako da se nosite sa svakodnevnim životom, jer se podrazumeva da se sa njim nekako nosimo, pošto on ipak čini veliku većinu našeg dana, nedelje, meseca i godine.

Tokom tih svakodnevnih života, čak i onda kada se na površini ništa zanimljivo ne dešava, naš unutrašnji svet može biti izuzetno živahan. Mogu nas tištiti neke stvari kojima, istina, ne moramo da se bavimo danas, ali znamo da ih donosi budućnost. I tako smo opet iz sadašnjosti pobegli u budućnost. Nad njom planiramo, ali i strepimo. Ona nam daje nadu, ali nas često lišava uviđanja lepote koja nas baš danas okružuje. Da li možemo da primetimo kako je napolju divan dan čak i onda kada smo zaglavljeni u kancelariji? Da li možemo da uživamo u jednostavnim stvarima kao što su šolja tople kafe ili cvrkut ptica iz obližnjeg parka? Da li smo isprogramirani da reagujemo samo na velike i bitne stvari, da našu pažnju pobude samo oni stimulusi koji zahtevaju da angažujemo svoje resurse i da se nađemo u nekoj vrsti “borba-beg” moda ponašanja?

A svakodnevni život je upravo ono što nam se dešava između svih tih važnih trenutaka. I ponekad može da nam se čini kao da je dosadan, jednoličan, pun ustanovljenih rutina, bez mnogo iznenađenja i skretanja sa puta. Rutina je, generalno, dobra stvar jer nam ona pruža osećaj sigurnosti i predvidivosti sveta u kome živimo. Međutim, ona može i da počne da guši, da se čini kao kolosek van koga nema mnogo odstupanja. Ona utiče na naše raspoloženje, ponekad može i da doprinosi osećaju da smo pod stresom (za njega ipak možemo naći mnoštvo informacija o tome kako da se sa njim suočimo i izborimo). Ali, kako da se izborimo sa osećajem da stojimo u mestu, da se ništa ne dešava i da je potrebno da preživimo do sledećeg zanimljivog trenutka (planiranog letovanja, rođendana, slavlja i slično)?

[JESSY]

Ono što sledi nije nikakva neotkrivena istina, već baš suprotno. To je nešto što se možda nekada i podelili sa svojim prijateljima na društvenim mrežama, što ste pročitali i pomislili – pa da, to tako treba! A to je staro, dobro uživanje u sitnicama. Sitnicama koje mogu da učine da se osećamo lepo čak i kada nam se ne dešavaju nikakve spektakularne stvari. Sitnicama koje mogu da osveže rutinu, da nam ponude osećaj da smo danas uradili nešto dobro za sebe.

                                     

 

Život se svakako sastoji od trenutaka kojima pridajemo posebnu pažnju, koji su u nama pobudili emocije. Sigurno se ne sećate nekog običnog dana kada ste imali pet godina, ali se sećate nekih situacija koje su bile emocionalno zasićene – prvog pada sa bicikla, letovanja na kom vas je ujela pčela, dana kada ste krenuli u školu… Sve su to uspomene koje su nastale na osnovu nečega što nam je u tom trenutku bilo veoma važno. Ali, dok ne dođe neki sledeći važan trenutak, koji će nam doneti lepo raspoloženje i radost, možemo sami da se potrudimo da uživamo u tim svim dnevnim mikrosrećama, kao što su stranice pročitane knjige, posmatranje zalaska sunca iznad reke, čaša vina na terasi posle napornog dana. Sitnice – koje život znače – isti taj život mogu da oplemene i učine da nam i obični dani, bez važnih zbivanja, budu lepi i ispunjeni dani.

I zato sledeći put, kada u kolima budete šizeli što se kolona vozila ispred vas već pet minuta ne pomera, kada žurite na važan sastanak, nervira vas gužva na kasi u prodavnici, baš danas nije vaš dan, probajte da se zaustavite na trenutak i fokusirate na nešto lepo, što je prisutno ovde i sada. Ne nešto što je uspomena, niti fantazija o budućnosti. Već nešto što je već tu, samo ga ne primećujete jer se bavite unutrašnjim svetom koji je često razapet između nepovratne prošlosti i neizvesne budućnosti. Pogledajte u nebo, u reku, oslušnite zvuke oko sebe, dodirnite tlo bosim nogama, posmatrajte zeleno drveće kako se njiše na vetru, počastite sebe nekom sitnicom za koju znate da će vam okrepiti dušu – kao što su dobra knjiga, masaža, vožnja bicikla, uživanje u omiljenom čaju, pa čak i sitničice poput baš određenog laka za nokte koji asocira na leto i na uživanje, slušanje omiljene pesme u autu dok se probijate kroz gužvu… Spisak može da bude beskonačan i za svakog od nas je poseban. Jedan takav trenutak uživanja svakom danu može da podari dašak posebnosti i lepote.

I ne padajte na sopstvene izgovore da nemate vremena – za sitnice vam ne treba vreme, već malo želje da iskočimo iz šablona i uživamo u lepoti koja nam se dešava u ovom trenutku.

 

http://www.psihoverzum.com/prezivljavanje-svakodnevnog-zivota-sitnicama-protiv-rutine/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+%28Psihoverzum%29