Еуросонг 2015

[Плутон]

1 minute ago, АлександраВ рече

Не знам како се појавила ова слика (ту где си ме цитирала видим неку са помешаним фацама, а поставио сам ову испод).

[АлександраВ]

ајоој хахаххаха ти си поставио цео линк, који сам ја хтела да ставим у цитат а испала ова горе слика

[АлександраВ]

22 minutes ago, Плутон рече

 

http://funnyjunk.com/comment/anonymous/content/4172354/-5/1/parent_id/20/14/desc

ево га кривац!

[Zayron]

1 hour ago, Плутон рече

Не знам како се појавила ова слика (ту где си ме цитирала видим неку са помешаним фацама, а поставио сам ову испод).

Tu je nešto pomiješano, asi....

"Koks" oder "Kohle". Hm, spielen mit Worten...

https://goo.gl/e4dBcL

[Биљана]

Мој фаворит

[АлександраВ]

Пун је свет разних фанатика, свега има у божијој башти, па тако и оних који знају све, и још мало више, о такмичењу за „Песму Евровизије”.

И ми, међутим, које та тема не занима превише нисмо прексиноћ могли да се не сетимо како ово није први пут да на „Евровизији” побеђује песма с годином у наслову.

Ове године је, знамо, победила Украјина, односно њена представница Џамала, с песмом „1944”, док је 1990. победила Италија, односно њен представник Тото Котуњо, с песмом „Инсиеме: 1992”.

Такмичење је ове године одржано у Стокхолму, у Шведској, а пре двадесет и шест година у Загребу, у Југославији. Све се у тих четврт века у Европи променило више од „Песме Евровизије”. Видљиво је то и из симболике победничких песама.

Котуњова је гледала у будућност, макар и блиску, макар и само две године унапред. Та несрећна 1992. за њега је означавала годину у којој дотадашња Европска заједница прераста у Европску унију, што је нешто чвршће и компактније, нешто ближе јединственој држави.

Испоставило се ипак да ће та 1992. година донети коначни распад земљи у којој је Котуњо доживео свој највећи међународни успех.

Године 2016. је очито незамисливо да неко на „Песми Евровизије” наступи с нумером која би се звала „2018”. Гледање у будућност постало је субверзивно и песимистично. Као да нема никога ко би веровао да ће за две године бити боље.

Преостаје повратак у прошлост, па тако Џамала у својој песми евоцира 1944. годину, када је Стаљин започео депортацију кримских Татара у Сибир. Није спорна трагична судбина кримских Татара, али практично да нема европског народа коме 1944. година није једна од трагичнијих у историји.

Али, није ту толико важна 1944. Уосталом, и сама Џамала је након победе изјавила да је то заправо песма о 2014. године и анексији Крима од стране Русије.

Испаде тако да 1944. није заправо 1944. него је 2014, што ће рећи да негативац није заправо Стаљин, него је Путин. Неко би можда рекао: као што је Меша Селимовић роман о савременој догми сместио у прошлост да би избегао директнију политичку контроверзу, тако је и Џамала своју савремену политичку песму морала да измести у историју.

Испало би онда да је на „Песми Евровизије” кетман заменио кемп. И није да је та теза посве бесмислена. Организатори „Песме Евровизије” очито се труде да избегну најдиректнију могућу политизацију што онда оставља простор за овакве „интервенције”.

И мада не треба приписивати претерану политичку тежину једном фестивалу лаких нота, симболичке тенденције су очигледне. Пре двадесет шест година доминантна емоција у Европи била је нада, а данас је то страх. Спаривањем страха и наде, лако ћемо се присетити Надежде Мандељштам.

Данашњем Европљанину, међутим, о стаљинизму више говори песмуљак украјинске певачице неголи мемоари удовице Осипа Мандељштама. Овај има озбиљну фалинку. Био је ипак руски песник.

Извор

 

[Снежана]

@АлександраВ

И на све то најлуђи коментар који сам чула:

Душка не би променила боју гласа, таман да је Рус експлодирао на сцени и из њега излетео Путин који јаше на нуклеарном једнорогу.

 

 

[АлександраВ]

32 minutes ago, Снежана рече

Душка не би променила боју гласа, таман да је Рус експлодирао на сцени и из њега излетео Путин који јаше на нуклеарном једнорогу.