Руси ће преобразити Храм Светог Саве

[draganzzz]

Sa bloga naseg brata i forumasa takodje teologa:

 

 

Мегаломанија

 

Један од таквих споменика је и београдски храм Светог Саве. Започет на крилима масовне национал-еуфорије деведесетих, замишљен као симбол наше умишљене величине, са циљем да стекнемо себи име (Пост. 11, 4), храм је више него упечатљив симбол наше гордости и надмености, и огледало наше декларативне духовности - споља обучен у мермер и тозла, изнутра празан, сив и беживотан. Уместо да сведочи о томе колико волимо Бога и Светога Саву, он вришти о томе колико смо преценили, и колико и даље прецењујемо себе.

 

Само Бог зна колико је новца скрцано у ову грандиозну архитектонску рупу без дна, колико ће још новца требати да се доврши Скадар на Врачару, и шта је све тим новцем црква могла да исфинансира (све и да ни један динар није потрошен ни на школе, ни на болнице, ни на вртиће - ни на шта друго већ само на потребе саме цркве): колико је теолога могло да се стипендира и одшколује на најбољим светским факултетима, колико богослова да се стипендира, колико књига да се преведе и одштампа, колико живописа да се конзервира и обнови.

Једног дана, верујем, храм ће бити довршен. Дотле, моћи ћемо да се похвалимо највећим недовршеним храмом у васколиком православљу.

И ма шта ми о томе мислили, храм је свој најважнији задатак и сврху испунио, а то управо и јесте да буде - највећи.

 

 

Posted by nishizawa at 6:40 AM

 

 

 

 

 

http://katodnacevsvetrpi.blogspot.com/2013/07/blog-post.html

[obi-wan]

Започет на крилима масовне национал-еуфорије деведесетих

 

Hram je zapocet mnogo ranije, a nastavljen da se gradi u novije vreme... da ipak budemo jasno sa istorijatom...

 

"Године 1895. три стотине година након спаљивања моштију светог Саве, у Београду је основано Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару, чији је циљ био да се на месту спаљивања моштију подигне храм. Омања црква која је подигнута на месту будућег храма је касније померена да би изградња храма могла да отпочне. 1905. године се расписује јавни конкурс за израду пројекта; свих пет приспелих радова је одбачено као недовољно добро.

Избијање Првог балканског рата 1912. године, као и Други балкански и Први светски рат који су следили, зауставили су све активности на изградњи храма. Након рата, 1919. године, Друштво је поново установљено. Нов конкурс је расписан 1926; овог пута су стигла 22 пројекта. Премда прва и трећа награда нису додељене, архитектонско решење архитекте Богдана Несторовића које је освојило другу награду, проглашено је за најуспешније. Одбор за изградњу храма је 1930. поверио израду пројекта архитекти Несторовићу, као и архитекти Александру Дероку уз сарадњу инжењера Војислава Зађине.

Четрдесет година након почетне замисли, и 340 година након спаљивања моштију светог Саве, изградња храма је коначно започела 15. септембра 1935. године, када је патријарх Варнава извршио освећење темеља. Када су радови поодмакли, патријарх Гаврило је 10 маја 1939. године свечано осветио темеље, и у олтару уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. Од почетка грађевинских радова до немачке окупације, изграђени су темељи храма и подигнути су зидови висине 7 и 11 m.

 

Dakle, pod patrijarhom Pavlom je hram nastavljen, a ne zapocet. Velika ja razlika u ta dva...

[Arsenija]

Molim vas ....  

... mozete da nadjete bezbroj argumenata za i protiv...   

Nemam vremena za ovo.... a iskrena da budem ,nisam ni mnogo pametna ....

...Hram ce nas sigurno nadziveti na Zemlji...Sta mozemo da ostavimo potonjim generacijama ...  Nekim buducim ,jos nerodjenim decacima i devojcicama ...   Njih ce da fascinira ne monumentalnost hrama vec sama cinjenica da su taj hram gradile generacije i generacije njihovih predaka...iz ko zna kog razloga ...a izmedju ostalog i za njih ....    Mi pisemo istoriju ...       ...

P.s. Mozda ne ja ,ali neko od nasih savremenika sigurno da...

[cloudking]

Sa bloga naseg brata i forumasa takodje teologa:

 

 

Мегаломанија

 

Један од таквих споменика је и београдски храм Светог Саве. Започет на крилима масовне национал-еуфорије деведесетих, замишљен као симбол наше умишљене величине, са циљем да стекнемо себи име (Пост. 11, 4), храм је више него упечатљив симбол наше гордости и надмености, и огледало наше декларативне духовности - споља обучен у мермер и тозла, изнутра празан, сив и беживотан. Уместо да сведочи о томе колико волимо Бога и Светога Саву, он вришти о томе колико смо преценили, и колико и даље прецењујемо себе.

 

Само Бог зна колико је новца скрцано у ову грандиозну архитектонску рупу без дна, колико ће још новца требати да се доврши Скадар на Врачару, и шта је све тим новцем црква могла да исфинансира (све и да ни један динар није потрошен ни на школе, ни на болнице, ни на вртиће - ни на шта друго већ само на потребе саме цркве): колико је теолога могло да се стипендира и одшколује на најбољим светским факултетима, колико богослова да се стипендира, колико књига да се преведе и одштампа, колико живописа да се конзервира и обнови.

Једног дана, верујем, храм ће бити довршен. Дотле, моћи ћемо да се похвалимо највећим недовршеним храмом у васколиком православљу.

И ма шта ми о томе мислили, храм је свој најважнији задатак и сврху испунио, а то управо и јесте да буде - највећи.

 

 

Posted by nishizawa at 6:40 AM

 

 

 

 

 

http://katodnacevsvetrpi.blogspot.com/2013/07/blog-post.html

 

Nishizawa je jedan od najinteligentnijih i najpametnijih forumasa kojeg sam video. Steta sto je otisao sa foruma...

[Crveni Baron]

Ima jos jedna vazna stvar vezana za Hram ... Krovna kupola je stavljena kada je Milisevic stigao u Beograd. Pneumatske dizakuce je napravila vojna fabrika "Prva petoletka" iz Trstenika a SPC je u znak zahvalnisti idlikovala mislim Miku Spiljka ili tako nekoga , tada u vehu Srpske vlasti ...

Uglavnom, mada se ne prica o tome, Miloske je ostavio spomenik za zivota, dzaba ga guraju u Pozarevac pod lipu ...

[Crveni Baron]

I da ne zaboravim, dnevnik RTS-a je redovno, svakodnevno izvestavao o napretku izgradnje i podizanja kupole jer je to sve trajalo mesec- dva dana ... Podizana je kupola polagano ..

[Милан Ракић]

vojna fabrika "Prva petoletka"

 

Истине ради, то није војна фабрика! А јесте фабрика која је један део свог програма радила за војску, и то не само нашу... Истине ради... И онда је дошао тај твој што му "тепаш" и све упропастио... Као што је и све чега се дотакао...

[Crveni Baron]

Истине ради, то није војна фабрика! А јесте фабрика која је један део свог програма радила за војску, и то не само нашу... Истине ради... И онда је дошао тај твој што му "тепаш" и све упропастио... Као што је и све чега се дотакао...

Pa ni Zastava iz Kragujevca nije vojna fabrika a ni Sloboda iz Cacka ali i one su kao i Prva Petoletka radile za potrebe vojske.

[Ђорђе Р]

Molim vas ....  

... mozete da nadjete bezbroj argumenata za i protiv...   

Nemam vremena za ovo.... a iskrena da budem ,nisam ni mnogo pametna ....

...Hram ce nas sigurno nadziveti na Zemlji...Sta mozemo da ostavimo potonjim generacijama ...  Nekim buducim ,jos nerodjenim decacima i devojcicama ...   Njih ce da fascinira ne monumentalnost hrama vec sama cinjenica da su taj hram gradile generacije i generacije njihovih predaka...iz ko zna kog razloga ...a izmedju ostalog i za njih ....    Mi pisemo istoriju ...       ...

P.s. Mozda ne ja ,ali neko od nasih savremenika sigurno da...

 

Наравно, ми се ту не питамо, али стварно треба увидети да је у питању грешка. Сетимо се Владике Николаја и његових речи: "граде цркве да их виде људи". Не смемо заборавити још један грандиозни храм у Беграду који је започет 1930.е, а још није завршен, Црква Светог Марка у Ташмајданском парку.

 

Сва улагања, деловање цркве између два рата, показало се као узалудан посао, јер се Срби одрекоше цркве, и Бога. И сада изгледа да се више улаже у земаљске грађевине, уместо у небеске, у душе људске. Боље правити монтажне, јефтине, храмове, а окупљати људе и градити у њима грандиозне храмове Духа Светога.

[Crveni Baron]

Po predanju, na Svetosavskom, odnosno Vračarskom platou, po naredbi Sinan-paše, 1595. godine spaljene su i rasute mošti svetog Save, najpoštovanijeg srpskog svetitelja, a sve sa ciljem da se "narodu jasno kaže ko je sada i ovde gazda". Uzalud. Na 300. godišnjicu ovog događaja, 1895, osnovano je društvo za podizanje crkve na ovom mestu. I krenulo se lagano, koliko su okolnosti i materijalna sredstva dozvoljavali. Izgradnja je počela pred Drugi svetski rat, onda obustavljena, sve do 1985. godine. Danas je to već gotovo završena monumentalna građevina, najveća pravoslavna crkva na Balkanu, s još nešto preostalih radova u enterijeru. Njegova silueta dominira Beogradom i može da se vidi iz gotovo svih delova grada.

Hram je podignut u srpsko-vizantijskom stilu (dužina 91 m, širina 81 m, visina 70 m, kupola teška 400 tona), obložen mermerom, sa četiri zvonika visine 44 metra. Kupolu krasi 18 pozlaćenih krstova, a četiri klateća zvona i karilon sa 45 zvona različite težine i veličine sviraju melodije u rasponu od čak četiri i po oktave. Karilon koji čine zvona — od najvećeg, prečnika 204 cm i težine 5700 kg, do najmanjeg, prečnika 20 cm i teškog 11 kg — izvode kratke melodije prilikom označavanja punih sati. A svakog dana, tačno u podne, odavde Beogradom odzvanja refren svetosavske himne. Pored je i stara crkva, takođe posvećena sv. Savi, a ispred monumentalni spomenik Karađorđu.

http://www.riznicasrpska.net/riznicasrpska/index.php?PHPSESSID=7gal5mcm2l85c73r184d1neg76&topic=32.msg88#msg88

[Crveni Baron]

Наравно, ми се ту не питамо, али стварно треба увидети да је у питању грешка. Сетимо се Владике Николаја и његових речи: "граде цркве да их виде људи". Не смемо заборавити још један грандиозни храм у Беграду који је започет 1930.е, а још није завршен, Црква Светог Марка у Ташмајданском парку.

Сва улагања, деловање цркве између два рата, показало се као узалудан посао, јер се Срби одрекоше цркве, и Бога. И сада изгледа да се више улаже у земаљске грађевине, уместо у небеске, у душе људске. Боље правити монтажне, јефтине, храмове, а окупљати људе и градити у њима грандиозне храмове Духа Светога.

Znas ti onu pricu o tri praseta?

[Crveni Baron]

[draganzzz]

Evo i kod hrvata se vode slicne polemike, ovaj covek je inace iz crkve:

 

 

 

Zašto se ustraje na megalomanskim crkvetinama

Betonske nakarade bez funkcionalnosti i trunke estetike su neuništivi spomenici trule duhovnosti koja rađa bahatost, želju za pompoznošću, dominantnošću i mačizmom, te neugasivu želju za moći. Ta moć je oslikana u neukusnim crkvama što strše između kuća poput kakve noćne more i koja se nadvila nad narodom da im jasno poruči i razgovijetno kaže o kojoj se suludoj megalomaniji radi i da prikladno preslika svoju gadnu nutrinu na zidove i zvonike. Jer moćnika ne zanima to što prva kuća do crkve nema kanalizaciju ili tekuću vodu, ne zanima ga to što taj nesretni vjernik krpa kraj s krajem, njega zanima jedno – istaknuti svoju moć i nametnuti se kao jači, vrijedan divljenja i strahopoštovanja ne bi li zadržao svoj božanski status, zanima ga stolovanje u grandioznoj palači jer kralj bez palače nije kralj. Zato se i danas, kada više nikome praktično ne trebaju zvona, grade zvonici – najreprezentativniji bedem palače, a preskupa se lijevana zvona zamjenjuju jeftinim kineskim razglasnim sustavima kako bi pozivali sirotinju, podsjećali je tko je ovdje glavni.

Zašto je odbačen koncept malih crkava izgrađenih od prirodnih materijala koje bi okupljale manji broj vjernika, koje bi bile intimnije, funkcionalnije, uklopljenije u okolinu, u kojoj bi svaki vjernik osjećao pripadnost svojoj zajednici i to ostvarivao u čovjeku prirodnijoj atmosferi? Zašto se ustraje na megalomanskim crkvetinama, rupama bez dna, velikim energetskim potrošačima, hladnim halama, visokim stropovima, estetski upitnim arhitektonskim rješenjima? Katoličanstvo se u svim svojim segmentima mora demegalomanizirati i okrenuti se čovjeku. To podrazumijeva i odstupanje od betonskih hala, ali i skidanje svećenika s trona idola te pripuštanje laika u hijerarhiju.

Tek kada u katoličanstvu zaživi jednakost svih njezinih članova, tek tada će se moći pristupiti arhitektonskom konceptu koji podrazumijeva male, skromne, funkcionalne i obiteljske crkve u kojima će svećenik biti jedan od župljana. Do tada će vjernici trpjeti pod čizmom megalomanske duhovnosti koja teži grandioznosti i pompoznosti, a iznutra je hladna, odijeljena i zastrašujuća – baš kakve su i današnje crkve. Od takve duhovnosti jedino profitira kler zadržavajući se u ugodnosti ne mijenjanja, ugodnog staleškog života i duhovne manipulacije nad podčinjenima što predstavlja vrh u ovom neredu.

Vrijeme velikih umjetnički vrijednih crkava je završilo. Zanimljivo je da su umjetnički najvrjednije crkve građene u vremenima crkvene dekadencije. Tada je odijeljenost klera od naroda i “Boga od ljudi“ bio na svome vrhuncu. Ta odijeljenost je zorno preslikana na crkve. Danas je ta slika odijeljenosti odraz umjetnosti. Odijeljenost je pak s vremenom izblijedjela, postala čak kamen spoticanja u životu Crkve, ali na promjene potpuno nesposobna Crkva to nije primijetila te je ostala u većini slučajeva dosljedna konceptu gradnje koji ponovno naglašava tu odijeljenost, shvaćajući je kao svoju, što je potpuna suprotnost Evanđelju koje nam govori o Bogu koji je blizu.

Gledajte dušu svoje crkve kroz njene zvonike

Zapadna kršćanska, ali i istočna, islamska praksa, govore da su bogomolje malih dimenzija, intimne atmosfere, toplih materijala najfunkcionalnije. Rimokatolička crkva to još nije prepoznala, osim sporadično. Čini se da učmali duh što ga brižno njeguje život u opiranju Duhu Svetomu i koji “činim sve novo“ već preko tisućupetsto godina preriče u “semper idem“ – uvijek isto, kumuje i kod najelementarnijih i najvidljivijih stvari kao što je kuća Božja, mjesto molitve i sakupljanja, duhovnog rasta, a sve kako bi se zadržala stara dobra moć. Možda jednom kada u crkve počnu useljavati pubovi, hoteli i kupleraji ove riječi jasnije zazvone. Do tada otvorite oči i gledajte dušu svoje Crkve kroz crkvene zvonike.

 

Nikola Horvat, Križ života

 

 

http://www.index.hr/mobile/clanak.aspx?category=vijesti&id=765512

[Ђорђе Р]

Znas ti onu pricu o tri praseta?

 

Управо су монументалне грађевине зидине од сламе и дрвета. Што нам је и комунистичка револуција показала, јер нам грандиозни храмови нису помогли да се народ не окрене златном телету.

[Crveni Baron]

Управо су монументалне грађевине зидине од сламе и дрвета. Што нам је и комунистичка револуција показала, јер нам грандиозни храмови нису помогли да се народ не окрене златном телету.

Ne monumentalne gradjevine vec Boziji Dom . To je Hram . Dom Boga zivoga.

E sada moze i tu da se cicijasi sa raznim opravdanjima.