Да ли и "добри" атеисти иду у рај?

[Zayron]

Prije će siromašni ateista proći u raj nego

bogati episkop/biskup kroz iglene uši.

https://financiranjeibogatstvocrkvi.wordpress.com/category/prolaz-deve-kroz-iglene-usi/

[Zayron]

Prije će siromašni ateista proći u raj nego

bogati episkop/biskup kroz iglene uši.

https://financiranjeibogatstvocrkvi.wordpress.com/category/prolaz-deve-kroz-iglene-usi/

 

Ili je to obrnuto?

 

Prije će siromašni ateista proći kroz iglene uši

nego bogati biskup/episkop u raj.

 

:.mislise.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Upravo. Satiranje neistomisljenika i abazuri od ljudske koze mi spadaju u vikend hobi ;-)

Daj nemoj da si ozbiljan i odgovoran, spadaju ti u shalu.

[Odonata Ressurecta]

i dalje aktivan tred sa totalnim nonsesom u naslovu?

 

Mora da postoji neka neobjašnjiva duševna naslada u učestovavanju na ovakvim temama.

[Odonata Ressurecta]

da, pouke bez cenzure. 

 

diskusija o raju za ateiste (kao da su oni neka posebna kategorija ljudi, bože moj.)

[Odonata Ressurecta]

Nema vremena, Miroslave.Sad si tu, sjutra te nema.

[Gresni rab Boziji]

Sveti Jovan Zlatousti kaze da ce se na Strasnom Sudu ispitati samo jedno - da li je covek bio milosrdan (ne samo milostiv, vec milosrdan).

Starac Pajsije Svetogorac kaze da i sam demon ima priliku da se spase samo ako prizna da je gresan, ali on to nije u stanju. Kaze da je demon toliko gord da nije u stanju da izusti "Pomiluj" i navodi primer nekog podviznika koji je uspeo da nagovori demona da kaze "Sveti Boze, Sveti Krepki, Sveti Besmertni", ali "pomiluj me" - nikako!

"Свети Симеон Нови Богослов говори да се не рачуна оно што човек ради у вечни живот, већ шта је он, да ли је налик нашем Господу Исусу Христу, или се разликује од Њега и није Му сличан."

Он говори, „У будућем животу Хришћанин неће бити испитиван, да ли је одбацио цео свет ради љубави Христове, или да ли је поделио богатство сиромасима, или постио или бдео, или се молио, или да ли је плакао и оплакивао своје грехе, или да ли је урадио било које добро у овом животу, али ће бити пажљиво испитан, да ли има било какву сличност са Христом, као син са својим оцем.“

Sveti Atanasije Veliki:

Други, испитујући речено да се ономе ко хули на Духа неће опростити ни у овоме веку ни у будућем, говоре да има четири начина на која се врши отпуштање грехова, и два од њих бивају овде, а два – у будућем веку. Пошто наше памћење није у стању да запамти сва прегрешења целог нашег живота, да би се човек могао покајати за њих овде, то је човекољубиви Господ наш, за оне који се нису покајали, као што говоре они, унапред припремио два начина покајања у будућем веку. Када је неко чинио добро свима без разлике, или је био покренут милосрђем и састрадањем (сажаљењем) према ближњем или из каквих других човекољубивих побуда, тада ће у будућем веку, у време суда, то бити извагано (одмерено), и ако се у томе покаже каква превага, онда ће му се опростити. И то је први начин. А други је следећи: када неко, савладан гресима чувши да Господ говори: не судите, да вам се не суди, и престрашивши се, никога не осуђује због његовог живота, тада као чувар заповести неће бити осуђен, зато што Свенелажни (Свенеобмањиви) не заборавља Своје заповести. А друга два начина опраштања бивају овде. Када се неко, будући у гресима, по смотрењу (домостроју) Промисла Божијег подвргава несрећама, невољама, мукама, болестима, јер га кроз то Бог, нама непознатим начином чисти, и ако искушавани благодари, онда за благодарност прима награду. А ако не благодари, онда се осуђује и због оних грехова за које подлеже казни, и поред тога сноси одговорност због неблагодарности. Стога, ко греши људима у нечему, тај има много прилика (начина) за добијање опроштаја. Јер ко згреши једном човеку и чини добро другом човеку, тај се оправдава истом оном природом против које је сагрешио. Али хула на Духа јесте неверје, и чим се постане верним, нема другог начина за добијање опроштаја, те се грех безбожја и неверја неће опростити ни овде, ни у будућем веку."

Sveti Atanasije Veliki o huli:

"Ст. 31. Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. (32) И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем. Овде је прави час да се наведе Апостолска реч: слово убија, а Дух оживљује (2 Кор. 3, 6). Јер ако у божанском Писму будемо много тога разумевали буквално, онда ћемо западати у безбожне хуле. Таква је и изрека Господа која је сад пред нама. Ако ове изразе узмемо (схватимо) у строгом смислу, не само да ћемо доћи до безбожних схватања, него ћемо стећи утисак да Господ сам себи противречи. Јер, ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се; зашто је онда сам Син рекао да који се одрече Њега пред људима, тога ће се он одрећи пред анђелима Божијим. (Лк. 12, 9)? И још: ако ће се сваки грех и хула опростити људима, зашто ћемо онда дати одговор и за празну реч (Мт. 12, 36)? Због чега ће онај који рече брату своме: "Будало!" бити крив паклу огњеноме (Мт. 5, 22)? Зашто и Павле говори: не варајте се: ни блудници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни опадачи, ни пијанице, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6, 10)? А ако је све то тако, реци ми: зашто ће се сваки грех и хула опростити људима? И опет, ако је праведно ово последње, зашто се онда окривљује јадни Ориген, који је проповедао да ће бити краја муци и да ће Бог опростити сваки грех људима и злим дусима? А ако је опет хула на Духа Светога неопростива, зашто онда Црква осуђује Новата, који одбацује покајање? Но још је нејасније (замршеније, мутније) и теже разумљиво то да ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се, а који рече против Духа Светога, неће му се опростити, као да је Син мањи од Духа и Оца. Па зато после овога одбацујемо мрске аријанце, који умањују и унижавају Сина пред Духом? И по чему Син говори: Ја и Отац једно смо (Јн. 10, 30) и ко не поштује Сина не поштује ни Оца (Јн. 5, 23). Овде говори: ако рече ко реч на Сина Човечијег, опростиће му се? Стога, реци ми зар ће се хула на Сина опростити аријанцима, симонијанима, савелијанима, фотимијанима и свим непријатељима који хуле на оваплоћење Сина? Нека је далеко од нас таква неумесна мисао. Ако ко рече брату своме: "Будало!" биће крив паклу огњеноме, кажи ми онда у какав ће најзад пакао пакла (пакао над паклом) бити бачен онај ко Бога свога назива творевином (створењем), и не Сином Божијим, но слугом, помагачем (саучесником) и малолетним? И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се, зашто је онда сам Син рекао: ко не једе тело Моје и не пије крв Моју, нема у себи живота вечнога (Јн. 6, 53)? Па како неко може, вређајући Сина да не хули на Свету Тројицу? И као што ће се, ако се ругаш топлоти или зраку чулно опазивог сунца, ругање твоје прострети на цело јестаство (природу) сунца, тако и вређање једне Ипостаси у тросјајној (тројично–блиставој) светлости и тајанству Свете Тројице јесте вређање све пуноте божанства. Па шта значи Јудејима речено: сваки грех и хула опростиће се људима. Ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а ко рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем? Разборито послушајмо и сами се нећемо преварити. Свето Писмо нам објављује да је Христос по неисказивом јединству дво–саставан (дво–састављен), и то – од Божанства и човечанства. Јер Логос (Реч) постаде тело (Јн. 1, 14). И тако, сам Христос назива Божанство Логоса (Речи) Духом Светим, као што је и Самаријанки рекао: Бог је дух (Дух) (Јн. 4, 24), а човечанство Логоса (Речи) – Сином Човечијим (Јн. 13, 31), јер говори: сада се прослави Син Човечији. Али Јудеји, који су свагда вређали Бога, у односу на Христа западали су у двоструку хулу. Једни су, саблажњавајући се телом Његовим, тиме што је Он Син човечији, сматрали Њега пророком а не Богом, и називали изелицом и винопијом (Мт. 11, 19), а Он им је подарио опроштај, зато што је тада тек почињала проповед и за свет било неприхватљиво (несхватљиво) да поверује у Бога који је постао човек. Стога и говори Христос: ако рече ко реч против Сина Човечијег, то јест против тела Његовог, опростиће му се. Јер усуђујем се да кажем, да и сами блажени ученици нису имали савршено схватање о Божанству Његовом, док на њих није сишао Дух Свети на дан Педесетнице, зато што и по васкрсењу, кад га видеше, поклонише му се, а неки посумњаше (Мт. 28, 17), ипак нису били због тога осуђени. Али они који хуле на Духа Светога, то јест на Божанство Христово, и говоре да помоћу Веелзевула, кнеза демонскога изгони демоне (Лк. 11, 15), њима се неће опростити.

Bog zna.

Dusekorisna pouka svaka cast

[Gresni rab Boziji]

Sveti Jovan Zlatousti kaze da ce se na Strasnom Sudu ispitati samo jedno - da li je covek bio milosrdan (ne samo milostiv, vec milosrdan).

Starac Pajsije Svetogorac kaze da i sam demon ima priliku da se spase samo ako prizna da je gresan, ali on to nije u stanju. Kaze da je demon toliko gord da nije u stanju da izusti "Pomiluj" i navodi primer nekog podviznika koji je uspeo da nagovori demona da kaze "Sveti Boze, Sveti Krepki, Sveti Besmertni", ali "pomiluj me" - nikako!

"Свети Симеон Нови Богослов говори да се не рачуна оно што човек ради у вечни живот, већ шта је он, да ли је налик нашем Господу Исусу Христу, или се разликује од Њега и није Му сличан."

Он говори, „У будућем животу Хришћанин неће бити испитиван, да ли је одбацио цео свет ради љубави Христове, или да ли је поделио богатство сиромасима, или постио или бдео, или се молио, или да ли је плакао и оплакивао своје грехе, или да ли је урадио било које добро у овом животу, али ће бити пажљиво испитан, да ли има било какву сличност са Христом, као син са својим оцем.“

Sveti Atanasije Veliki:

Други, испитујући речено да се ономе ко хули на Духа неће опростити ни у овоме веку ни у будућем, говоре да има четири начина на која се врши отпуштање грехова, и два од њих бивају овде, а два – у будућем веку. Пошто наше памћење није у стању да запамти сва прегрешења целог нашег живота, да би се човек могао покајати за њих овде, то је човекољубиви Господ наш, за оне који се нису покајали, као што говоре они, унапред припремио два начина покајања у будућем веку. Када је неко чинио добро свима без разлике, или је био покренут милосрђем и састрадањем (сажаљењем) према ближњем или из каквих других човекољубивих побуда, тада ће у будућем веку, у време суда, то бити извагано (одмерено), и ако се у томе покаже каква превага, онда ће му се опростити. И то је први начин. А други је следећи: када неко, савладан гресима чувши да Господ говори: не судите, да вам се не суди, и престрашивши се, никога не осуђује због његовог живота, тада као чувар заповести неће бити осуђен, зато што Свенелажни (Свенеобмањиви) не заборавља Своје заповести. А друга два начина опраштања бивају овде. Када се неко, будући у гресима, по смотрењу (домостроју) Промисла Божијег подвргава несрећама, невољама, мукама, болестима, јер га кроз то Бог, нама непознатим начином чисти, и ако искушавани благодари, онда за благодарност прима награду. А ако не благодари, онда се осуђује и због оних грехова за које подлеже казни, и поред тога сноси одговорност због неблагодарности. Стога, ко греши људима у нечему, тај има много прилика (начина) за добијање опроштаја. Јер ко згреши једном човеку и чини добро другом човеку, тај се оправдава истом оном природом против које је сагрешио. Али хула на Духа јесте неверје, и чим се постане верним, нема другог начина за добијање опроштаја, те се грех безбожја и неверја неће опростити ни овде, ни у будућем веку."

Sveti Atanasije Veliki o huli:

"Ст. 31. Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. (32) И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем. Овде је прави час да се наведе Апостолска реч: слово убија, а Дух оживљује (2 Кор. 3, 6). Јер ако у божанском Писму будемо много тога разумевали буквално, онда ћемо западати у безбожне хуле. Таква је и изрека Господа која је сад пред нама. Ако ове изразе узмемо (схватимо) у строгом смислу, не само да ћемо доћи до безбожних схватања, него ћемо стећи утисак да Господ сам себи противречи. Јер, ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се; зашто је онда сам Син рекао да који се одрече Њега пред људима, тога ће се он одрећи пред анђелима Божијим. (Лк. 12, 9)? И још: ако ће се сваки грех и хула опростити људима, зашто ћемо онда дати одговор и за празну реч (Мт. 12, 36)? Због чега ће онај који рече брату своме: "Будало!" бити крив паклу огњеноме (Мт. 5, 22)? Зашто и Павле говори: не варајте се: ни блудници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни опадачи, ни пијанице, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6, 10)? А ако је све то тако, реци ми: зашто ће се сваки грех и хула опростити људима? И опет, ако је праведно ово последње, зашто се онда окривљује јадни Ориген, који је проповедао да ће бити краја муци и да ће Бог опростити сваки грех људима и злим дусима? А ако је опет хула на Духа Светога неопростива, зашто онда Црква осуђује Новата, који одбацује покајање? Но још је нејасније (замршеније, мутније) и теже разумљиво то да ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се, а који рече против Духа Светога, неће му се опростити, као да је Син мањи од Духа и Оца. Па зато после овога одбацујемо мрске аријанце, који умањују и унижавају Сина пред Духом? И по чему Син говори: Ја и Отац једно смо (Јн. 10, 30) и ко не поштује Сина не поштује ни Оца (Јн. 5, 23). Овде говори: ако рече ко реч на Сина Човечијег, опростиће му се? Стога, реци ми зар ће се хула на Сина опростити аријанцима, симонијанима, савелијанима, фотимијанима и свим непријатељима који хуле на оваплоћење Сина? Нека је далеко од нас таква неумесна мисао. Ако ко рече брату своме: "Будало!" биће крив паклу огњеноме, кажи ми онда у какав ће најзад пакао пакла (пакао над паклом) бити бачен онај ко Бога свога назива творевином (створењем), и не Сином Божијим, но слугом, помагачем (саучесником) и малолетним? И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се, зашто је онда сам Син рекао: ко не једе тело Моје и не пије крв Моју, нема у себи живота вечнога (Јн. 6, 53)? Па како неко може, вређајући Сина да не хули на Свету Тројицу? И као што ће се, ако се ругаш топлоти или зраку чулно опазивог сунца, ругање твоје прострети на цело јестаство (природу) сунца, тако и вређање једне Ипостаси у тросјајној (тројично–блиставој) светлости и тајанству Свете Тројице јесте вређање све пуноте божанства. Па шта значи Јудејима речено: сваки грех и хула опростиће се људима. Ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а ко рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем? Разборито послушајмо и сами се нећемо преварити. Свето Писмо нам објављује да је Христос по неисказивом јединству дво–саставан (дво–састављен), и то – од Божанства и човечанства. Јер Логос (Реч) постаде тело (Јн. 1, 14). И тако, сам Христос назива Божанство Логоса (Речи) Духом Светим, као што је и Самаријанки рекао: Бог је дух (Дух) (Јн. 4, 24), а човечанство Логоса (Речи) – Сином Човечијим (Јн. 13, 31), јер говори: сада се прослави Син Човечији. Али Јудеји, који су свагда вређали Бога, у односу на Христа западали су у двоструку хулу. Једни су, саблажњавајући се телом Његовим, тиме што је Он Син човечији, сматрали Њега пророком а не Богом, и називали изелицом и винопијом (Мт. 11, 19), а Он им је подарио опроштај, зато што је тада тек почињала проповед и за свет било неприхватљиво (несхватљиво) да поверује у Бога који је постао човек. Стога и говори Христос: ако рече ко реч против Сина Човечијег, то јест против тела Његовог, опростиће му се. Јер усуђујем се да кажем, да и сами блажени ученици нису имали савршено схватање о Божанству Његовом, док на њих није сишао Дух Свети на дан Педесетнице, зато што и по васкрсењу, кад га видеше, поклонише му се, а неки посумњаше (Мт. 28, 17), ипак нису били због тога осуђени. Али они који хуле на Духа Светога, то јест на Божанство Христово, и говоре да помоћу Веелзевула, кнеза демонскога изгони демоне (Лк. 11, 15), њима се неће опростити.

Bog zna.

Dusekorisna poruka svaka cast

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nema vremena, Miroslave.Sad si tu, sjutra te nema.

oglo?

[grigorije22]

Po Georgiju Maksimovu ne.

 

[grigorije22]

 

[Драшко]

On 14.4.2015. at 9:10, Feniks. рече

Ајмо овако...неко мој , ког волим веома и жао ми је да пропадне...његова дела су да се ђаво застиди, другу душу је намучио ...али ја га и даље волим..не желим да пропадне...Молим се да му Господ да покајање, бар на крају живота...искрено желим да се и он спасе. У том смислу...

 

Они који нису моји ближњи, су они који су ми малко даљи, а можда су добри људи, не  познајем их, ал' па ајд,  и за њих да молим

iskreno mislim (imao sam iskustva) da ako nekoga stvarno toliko volis i molis se za njega, pa to nije tek tako

Neko je tu ljubav "zapalio" po Promislu (moj licni stav...nemojte me gadjate paradajzima) i itekako ima ta molitva uticaja!

mislim da je ipak stvar vere i intimne molitve, a znamo mi dobro kad osetimo da nas Bog "cuje" i vuce nas da se molimo za neke ljude!

[Драшко]

пре 4 часа, grigorije22 рече

Po Georgiju Maksimovu ne.

a po Svetom Siluanu da, ako sam ga dobro razumeo

Mislim cak da i on navodi kako je "mnoge izveo iz pakla molitvom" pa ga pitaju "ko si ti?" ili je to govorio neki drugi sveti covek, ne znam ali se secam navoda

 

[grigorije22]

пре 12 часа, Драшко рече

a po Svetom Siluanu da, ako sam ga dobro razumeo

Mislim cak da i on navodi kako je "mnoge izveo iz pakla molitvom" pa ga pitaju "ko si ti?" ili je to govorio neki drugi sveti covek, ne znam ali se secam navoda

 

E pa sad, jel govorio Siluan ili drugi sveti čovek i gde to tačno rečeno?

[Sanja Т.]

пре 13 часа, Драшко рече

iskreno mislim (imao sam iskustva) da ako nekoga stvarno toliko volis i molis se za njega, pa to nije tek tako

Neko je tu ljubav "zapalio" po Promislu (moj licni stav...nemojte me gadjate paradajzima) i itekako ima ta molitva uticaja!

mislim da je ipak stvar vere i intimne molitve, a znamo mi dobro kad osetimo da nas Bog "cuje" i vuce nas da se molimo za neke ljude!

Амин, брате! ❤️