Охридски пролог

Ако је Охридски Пролог настао, како овдје у википедији пише ( http://sr.wikipedia.org/wiki/Охридски_пролог ), 1928. године, како се онда помиње други свјетски рат у њему:

4. Свети мученик Лазар, кнез српски. [...]Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају.[...]

Има још два оваква примјера која сам нашао. Да ли је то касније неко други додао, или ко је додао, и ако је неко други касније додао, зашто није означено да се види да није од аутора књиге ?

ИгорМ · Септембар 10, 2013

Ја имам издање штампано ове године (2013. Шабац - Ваљево) и у уводној речи стоји да је допуњено издање васкршњим додатком. И то Владичиним текстовима које је он обећао да ће допунити али на жалост та његова жеља није остварена.

Како још пише у уводној речи, да су временом у календар наше Цркве уписана имена нових светитеља те су додали 40 њихових житија међу којима и житије аутора првобитног издања. У потпису је Епископ Шабачки.

Свакако, душекорисна верска читанка и велико благо.

Jovan Gramatik · Септембар 10, 2013

* У вези са Охридским прологом

http://www.youtube.com/watch?v=mEUnT5FO2PY

Number15648 · Јануар 22, 2014

БЕСЕДА

о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.

Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.

Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Св. Николај Велимировић, Охридски пролог

Zero · Јануар 22, 2014

Amin!

w.a.mozart · Јануар 22, 2014

Number15648 · Април 12, 2014

Бесједа о кушању вјере наше - Св. Николај Велимировић

Да се кушање ваше вјере много

вредније од злата пропадљивог, које

се куша огњем, нађе на хвалу и част

и славу, кад се покаже Исус Христос (II Пет. 1, 7).

Вера се наша, браћо, куша чешће него што се трска ветровима љуља. И кушања су као ветрови: слабу ће веру ишчупати, јаку још више ојачати. Још су кушања као огањ у коме слама изгори а злато се очисти.

Наша се вера куша људским умовањима и вероватноћама. То су врло јаки и љути ветрови. Но ми им можемо одолети, ако се будемо држали речи Божје и ако насупрот оним умовањима будемо истицали науку вере Христове.

Још се вера наша куша страхом и стидом: страхом од људи, који гоне веру, и стидом од људи, који охоло презиру веру. И ово су јаки ветрови, којима морамо одолети, ако желимо живи остати. Како ћемо одолети? Страхом од Бога, који треба да је навек већи у души нашој од страха од људи; и стидом од апостола и светитеља и мученика, који се не постидеше своје вере пред царевима и кнезовима и мудрацима овога света.

Још се вера наша куша страдањем и бедом. То је огањ, у коме наша вера или има да сагори као слама или да се прекали као жежено злато. Овоме кушању одолећемо, ако се будемо сећали Христа распетог на крсту за нас, и толиких хиљада страдалника за веру, који стрпљењем све победише и изађоше из огња као злато што се кроз векове сија међу ангелима и међу људима.

Још се наша вера куша смрћу, смрћу наших сродника и пријатеља, и смрћу људском уопште. То је огањ љути, у коме је многи сагорео своју веру. Је ли смрт крај свега? Није, веруј! Она је почетак свега. Почетак новог, правог живота.

Веруј у Васкрсење Христово, и веруј у загробни живот, и веруј у опште васкрсење и Страшни Суд.

О Господе благи, утврди веру у нама и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

(Охридски Пролог)

http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=7&d=2&a=1&date=7-2014

Пријави се

Охридски пролог

Препоручена порука

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Number15648

ИгорМ

Jovan Gramatik

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Чланови који сада читају 0 чланова