Jump to content

Охридски пролог

Оцени ову тему


Препоручена порука

среда 23. март (10.мар)

Свети мученик Кодрат Коринтски,Св муч.Кодрат Никомидијски,Преп. матер Анастасија

?????? 23.03. - logostelevizija - blip.tv

Link to comment
Подели на овим сајтовима

четвртак  24. март  (11.мар)

Свети Софроније Јерусалимски, Свети мученици Пионије и други с њим, Преподобни Георгије Синаит, Преподобна Теодора, царица у Арти

?????? 24.03. - logostelevizija - blip.tv

Link to comment
Подели на овим сајтовима

петак 25. март (12.мар)

Преп Теофан исповедник, Преп Симеон Нови Богослов, Свети Григорије Двојеслов

?????? 25.03. - logostelevizija - blip.tv

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...

Ако је Охридски Пролог настао, како овдје у википедији пише ( http://sr.wikipedia.org/wiki/Охридски_пролог ), 1928. године, како се онда помиње други свјетски рат у њему:

 

4. Свети мученик Лазар, кнез српски. [...]Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење свима онима који му се молитвом обраћају.[...]

 

Има још два оваква примјера која сам нашао. Да ли је то касније неко други додао, или ко је додао, и ако је неко други касније додао, зашто није означено да се види да није од аутора књиге ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја имам издање штампано ове године (2013. Шабац - Ваљево) и у уводној речи стоји да је допуњено издање васкршњим додатком. И то Владичиним текстовима које је он обећао да ће допунити али на жалост та његова жеља није остварена.

Како још пише у уводној речи, да су временом у календар наше Цркве уписана имена нових светитеља те су додали 40 њихових житија међу којима и житије аутора првобитног издања. У потпису је Епископ Шабачки.

 

Свакако, душекорисна верска читанка и велико благо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

БЕСЕДА spacer.gif

о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.

Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.

Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Св. Николај Велимировић, Охридски пролог

  • Волим 2
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Бесједа о кушању вјере наше - Св. Николај Велимировић

 

Да се кушање ваше вјере много

вредније од злата пропадљивог, које

се куша огњем, нађе на хвалу и част

и славу, кад се покаже Исус Христос (II Пет. 1, 7).

 

Вера се наша, браћо, куша чешће него што се трска ветровима љуља. И кушања су као ветрови: слабу ће веру ишчупати, јаку још више ојачати. Још су кушања као огањ у коме слама изгори а злато се очисти.

Наша се вера куша људским умовањима и вероватноћама. То су врло јаки и љути ветрови. Но ми им можемо одолети, ако се будемо држали речи Божје и ако насупрот оним умовањима будемо истицали науку вере Христове.

Још се вера наша куша страхом и стидом: страхом од људи, који гоне веру, и стидом од људи, који охоло презиру веру. И ово су јаки ветрови, којима морамо одолети, ако желимо живи остати. Како ћемо одолети? Страхом од Бога, који треба да је навек већи у души нашој од страха од људи; и стидом од апостола и светитеља и мученика, који се не постидеше своје вере пред царевима и кнезовима и мудрацима овога света.

Још се вера наша куша страдањем и бедом. То је огањ, у коме наша вера или има да сагори као слама или да се прекали као жежено злато. Овоме кушању одолећемо, ако се будемо сећали Христа распетог на крсту за нас, и толиких хиљада страдалника за веру, који стрпљењем све победише и изађоше из огња као злато што се кроз векове сија међу ангелима и међу људима.

Још се наша вера куша смрћу, смрћу наших сродника и пријатеља, и смрћу људском уопште. То је огањ љути, у коме је многи сагорео своју веру. Је ли смрт крај свега? Није, веруј! Она је почетак свега. Почетак новог, правог живота.

Веруј у Васкрсење Христово, и веруј у загробни живот, и веруј у опште васкрсење и Страшни Суд.

О Господе благи, утврди веру у нама и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

(Охридски Пролог)

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=7&d=2&a=1&date=7-2014

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...