Срушио се хеликоптер Војске Србије који је превозио животно угрожену бебу

[Милан Ракић]

Ako mozes malo da objasnis ovaj deo, o cemu se tu radi, kako koriste autorotaciju za spasavanje...

 

... samo da otkaz nije otkaz repnog rotora.

Хеликоптер као веома комплексна летелица, има неколико веома специфичних особености у односу на коласичну летећу машину са крилима-авион. Док аеродинамика и механика летења кажу да, да би се један авион одржао у ваздуху, за то је потребна једна узгонкса сила коју производи мотор и за сваку летелицу посебно прорачуната и димензионисана крила, која ће њу (летелицу), с обзиром на габарите и масу, одржа(ва)ти у ваздуху... Даље, у зависности од тзв. финесе крила, неки авиони ће након престанка рада мотора и дефицита силе узгона, имати тенденцију да "падну к`о камен", док ће неки други (већина), моћи извесно време да планирају попут једрилице. У нјавећем броју случајева код борбених авиона, ово планирање (уколико у тренутку отказа мотора постоји довољна динамичка компонента-брзина, односно висина) ће бити довољно нпр. да се авионом одлети ван насељених места како се не би угрозили људски и материјални ресурси, те ће онда пилот извршити катапултирање... Али, као што рекох, то опет зависи од брзине, висине, степена оштећења мотора (евентуалног запаљивања горива) и конструкцијских решења летелица, тј. њене масе, површине крила итд...

 

Код хеликоптера као што знамо крила не постоје, али њих, тј. њихову улогу "преузима" главни или носећи ротор, тј. лопатице (у зависности од величине, намене и масе летелице, може их бити 2, 3, 4, 5, 6 или 7). Обртањем лопатица ротора оптималном брзином, ствара се један "диск", којим се онда управља као и крилцима код авиона нпр... Погонска група хеликоптера, помоћу система трансмисије и редуктора који обртаје од турбине мотора који се изражавају у неколико десетина хиљада р/мин, редуктор своди на неколико стотина р/мин за главни ротор, односно други делови трансмисије (репни редуктор), те обртаје мултипликују за вредност од неколико хиљада р/мин. Уколико дође до отказа мотора, а хеликоптер има динамичку компоненту, дакле одређену прогресивну брзину и висину, без обзира што обртаји мотора више не покрећу ротор, могуће је "одвојити" односно тај погон са мотора (који више не ради) путем колективне палице једноставно искључити. Погон главног ротора у том случају преузима ваздух који приликом пропадања летелице одоздо покреће тај ротор и у зависности од манипулисања командама, ти обратји могу чак и да се повећају у односу на оптималне. Тим начином, у случају ванредног догађаја-отказа мотора, посада може (и мора) да се спасе. Без последица, којих опет и може да буде по људе и технику (ломови и угрувавања људи па и трагичне последице, односно уништавање летелице-прскање), само у зависности од брзине и висине коју је летелица имала у тренутку отказа мотора. Што већа висина и брзина-већа могућност да све проће без и најмање последице по посаду и летелицу... Уколико је брзина мања, као и висина, могућност за нежељен исход је већа, али свакако, све посаде се редовно обучавају за овај поступак да би се опасности свеле на најмању могућу меру... У нашој војсци се ауторотација у оперативним јединицама врши на нивоу имитације, а након ремонта је било неколико примера да су пробни пилоти изводили праву ауторотацију (раније) са искуљчивањем мотора... Ипак, као што рекох, данас се само врше имитације, обично се креће са 700 метара висине и равна се негде на 100 метара и приступа меком слетању и тзв. квачењу. Поступак је апсолутно исти као и у реалним условима, само што у имитацији имате сигурност да вам мотор још увек ради, па ако нешто крене "по злу", лако се може "уквачити" и насатавити нормалан лет...

 

Ово што D.M.W рече је такође истина, јер све ово горе укратко описано важи само код отказа погонске групе и склопова везаних за њу. Уколико дође до проблема са трансмисијом, у овом сучају отказа репног ротора, онда сама машина почиње да се обрће око своје осе и што је висина мања, веће су могућности за преживљавање... Са порастом висине, могућности да се изломите и угрувате, тј. могућност фаталног исхода је нажалост већа. Постоје и ту неке процедуре, парирања ножним командама, да би се елиминасао тај моменат силе, тј. његов недостатак, али све у свему, то је отказ који ни један хеликоптераш не воли, уостало као и сваки отаказ...

 

 

  

[Милан Ракић]

Шест месеци од хеликоптерске несреће у којој је погинуло седам особа, када се недалеко од писте аеродрома Никола Тесла срушила летелица која је из Новог Пазара превозила животно угрожену бебу, на аеродрому Лисичији јарак код Падинске Скеле, организован је меморијални скок.

 

Удружење жена летача Србије организовало је данас Меморијални скок у част погинулих у хеликоптерској несрећи 13. марта ове године.

 

Подсетимо, на данашњи дан пре шест месеци седам особа је погинуло у паду војног хеликоптера приликом акције спасавања животно угрожене бебе која је из Новог Пазара требало да буде пребачена у Београд.

 

Меморијални скок на аеродрому Лисичји јарак извела су четири падобранца.

 

Они су, у лету, раширили заставе са фотографијама погинулих чланова посаде.

 

Поред њих у несрећи је страдала беба и два здравствена радника из Новог Пазара.

 

РТВ

[Милан Ракић]

[Милан Ракић]

[Милан Ракић]

 

 

 

фото: Игор Салингер

[Милан Ракић]

 

Драјо, да си знао!?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Privatna vojska.

[Милан Ракић]

Privatna vojska.

Није приватна и приватизована.. Али је јадна и бедна... И понижена надасве...

[Милан Ракић]

Zbog čega je pao helikopter 13. marta?

 

Vojni helikopter MI-17 srušio se u reonu surčinskog atara 13. marta 2015. godine. Tom prilikom živote je izgubilo sedam osoba, a jedna od dve letelice kojom je raspolagala Vojska Srbije trajno je uništena. Do nesreće je došlo usled niza grešaka i grubih kršenja procedure, zbog čega su formirane dve komisije koje su bile zadužene da obave sve istražne radnje. Pitanje nadležnosti tih komisija, jer je za medicinski transport nadležan Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a obe komisije bile su vojne, ostaje za neko drugo vreme. Ovaj tekst iz stručnog ugla sagledava sve činjenice koje su prethodile ispostavilo se kobnom naređenju da posada te večeri poleti za Rašku i preveze životno ugroženu bebu Šahina Ademovića. Napisao ga je Srećko Prentović. Tekst prenosimo u celosti.

 

Prošlo je sedam meseci od tragedije koja je u crno zavila sedam porodica: Mehić, Đukarić, Miladinović, Trajić, Ljajić, Veselinović i Ademović. One su, toga kobnog 13. marta, ostale bez svojih najmilijih. One su izgubile svoje sinove (braću, očeve, supruge…): Omera, Milovana, Nebojšu, Ivana, Dževada, Miroslava i Šahina,  a njih sedmorica, te noći, na surčinskoj ledini ostavili su najvrednije – svoje živote. Slava im!

A on, dok je cela Srbija bila u šoku i neverici, dok se njihova krv još sušila na surčinskoj njivi, dok još niko nije ni naslućivao mogući uzrok nesreće, brže-bolje izjavi: „Gašića i Lončara neću da dam!!!“. Istine radi, tada ih niko nije ni tražio. I nikome ta rečenica, taj krik, nije bio jasan u tom trenutku. Ali nije džaba kriknuo on.

 

Sedam meseci traje zavera ćutanja o pravim uzrocima tragedije, o njenim izazivačima, saučesnicima i izvršiocima, okolnostima koje su joj prethodile i u kojima se dogodila. Na žrtvama tragedije sedam meseci leži sramna optužba: „Odgovorni su!“.

 

Sramna, a lažna optužba, kao što su lažni ovi koje on „neće da da“.

 

Ćuti tužilaštvo, ćuti vojska, ćute kolege, ćute građani, ćute novinari. Ćute mrtvi. Ćute njihove porodice. Sve ih je ućutkao. Lažljivim jezikom palaca samo on i njegova braća po laži, njegovi partijski vojnici koje „neće da da!“.

 

Dosta je, lažljivci! Dosta je! Dosta je blaćenja poštenog sveta da bi se zaštitili smutljivci, neznalice, nesposobnjakovići, lažovi i prevaranti. Dosta je smrti, patnje i bede poštenih i vrednih da bi bahati i arogantni živeli i bogatili se na laži i obmani. Previše je. Država, koju ti plediraš da vodiš u „bolje sutra“, u to se pretvorila. Pretvorila se u pustinju iz koje se beži.

 

Šta se stvarno događalo tog petka, trinaestog marta 2015. godine?

 

Svi bismo to voleli znati, normalno bi bilo, u normalnoj državi, istina, da se to odavno zna. Do u tančine. Pa zašto se ne zna? Posebno se kriju detalji, radnje i dnevne aktivnosti onih koje on „neće da da“ i drugih ljudi van struktura Vojske, čijim radnjama i aktivnostima tragedija i jeste započela, i koji su njeni idejni tvorci i pokretači.  Oni su ostali sakriveni u magli, a fokus je prebačen na žrtve. Kukavički potez, njih kukavica.

 

Dva Izveštaja i dve komisije, obe vojne, (a ni jedna, obzirom na učesnike i mesto događanja, stvarno nadležna da ovu tragediju objektivno ispita i rasvetli) njih nigde ne pominju, ili pominju samo usput, funkcijom. Nigde njihovih izjava, saslušanja, transkripata njihovih razgovora. Ničega od toga nema ni u Izveštajima ni u javnosti. A Vojska je detaljno secirana, žrtve takođe, sve do obdukcije i  alkohola u mokraći (rezultat, uzgred,  nije ni obelodanjen te se u njega sa pravom može sumnjati). Zašto? Zato što on „neće da ih da“, a niko ih više i ne traži? Jer „novinarstvo“, kao i sve ostalo u ovoj zemlji, od kako on njome neprikosnoveno diktatorski vladaš, počiva na devizi: „Piši kao što on govori – čitaj i shvataj onako kako si napisao“.

 

Šest od sedam nevinih žrtava ove tragedije, tog dana 13. marta, uredno je došlo na svoja radna mesta i pristupilo profesionalno svojim radnim obavezama:

 

1. Omer Mehić, major, pilot, instruktor letenja, pomoćnik komandanta eskadrile za službu traganja i spašavanja, vršilac dužnosti zamenika komandanta eskadrile i toga dana vođa dežurne ekipe za traganje i spašavanje.
2. Milovan Đukarić, kapetan, pilot, drugi pilot u dežurnoj ekipi za traganje i spasavanje toga dana.
3. Nebojša Drajić, zastavnik, letač-tehničar, komandir odeljenja, član posade dežurne ekipe za traganje i spašavanje toga dana.
4. Ivan Miladinović, zastavnik, letač-tehničar, prvi podoficir u eskadrili, član posade dežurne ekipe za traganje i spašavanje toga dana.
5. Dr Dževad Ljajić, lekar-specijalista, anesteziolog bolnice u Novom Pazaru.
6. Miroslav Veselinović, medicinski tehničar bolnice u Novom Pazaru.
7. Sedma žrtva, petodnevna beba Šahin, već peti dan je u novopazarskoj bolnici ,zajedno sa medicinskim osobljem, bila bitku za svoj život.

Šta su tog kobnog dana radili njegovi štićenici koje neće da da? Gde su proveli dan, na kakvim obavezama, na kakvim poslovima, sa kim su razgovali, o čemu i šta su rekli? Je li ih neko to pitao? Zanima li to koga? Osim mene, mislim? Zanima li njega i zašto ga ne zanima? Zato što zna, i zato što je svestan da zbog svega toga što zna, MORA DA IH DA! Pred lice javnosti i u ruke pravde.

 

Kada i gde ćemo saznati šta je toga dana radio ministar vajni, a vojni, Bratislav Gašić? Detaljno i sa transkiptima razgovora koje je obavio. Sve dok se nije obreo „u Kruševcu“ sa mobilnim telefonom u džepu u čijem phoneboxu, gle čuda ,ima brojeve mobilnih telefona komandanata brigada. Jel’ ima brojeve svih komandanata brigada, ili samo pojedinih, ili samo generala Bandića? On, ministar vajni, a vojni? I ako ima, šta će to njemu? Ministru? Zna li on uopšte svoje ministarske nadležnosti i delokrug rada? Svoja ovlašćenja? Zna li da je on upravni, a ne komandni „organ“? Zna li on ko uopšte ima pravo da komanduje Vojskom, kao celinom, ili nekim njenim delom, ili nekom jedinicom? Da izdaje naređenja? Ko je njega, i na osnovu čega, i kada ovlastio da komanduje Vojskom, njenim delovima ili nekom jedinicom? Na osnovu čega? Na osnovu koje završene škole, na osnovu koga stečenog ili urođenog, a u praksi pokazanog  znanja, dokazane paranormalne sposobnosti za komandovanje ili bilo čega drugog? Zna li, i ima li telefonski broj načelnika Generalštaba i Operativnog centra Generalštaba? Zna li on uopšte čemu služe Operativni centri u Vojsci, ko u njima neprekidno dežura i zašto?

 

Zna li on da postoji Standardna operativna procedura za angažovanje dežurne ekipe za traganje i spašavanje, kojom je jasno propisano da angažovanje te ekipe vrši Operativni centar Generalštaba koji izdaje naređenje Operativnom dežurnom timu RV i PVO, koji po prijemu takvog naređenja preuzima dalju odgovornost za pripremu, organizaciju i obezbeđenje leta i izvršno komanduje operacijom sve do njenog završetka? Zna li, ili ne zna? Ako zna, zašto je postupio potpuno suprotno, zašto je umesto broja telefona načelnika Generalštaba, ili Operativnog centra Generalštaba, okrenuo broj mobilnog telefona generala Bandića, komandanta brigade? Ako nije znao,  zašto se upustio u nešto što je za posledicu imalo SMRT. MINISTRE VOJNI, NEZNANJE VAS NE ABOLIRA, KRIVIČNI ZAKON, U UREĐENIM DRŽAVAMA, BI VAS ELABORIRAO. PREMIJER TVRDI DA JE SRBIJA UREĐENA DRŽAVA. ŠTA SE ONDA ČEKA? DA TE DA?

 

Kada i gde ćemo saznati kada, kako i od koga je ministar vojni, Gašić,  saznao za petodnevnu bebu koja u sanitetskom vozilu, zaustavljenom odronom, bije bitku za život? Ko je njega o tome obavestio, i zašto njega? Poimenično, sa transkiptima razgovora.

 

A, ministar zdravlja Lončar dr Zlatibor? Kako je on saznao, kada i od koga? Kada i gde ćemo to saznati? Poimenično i sa transkriptom razgovora. I izveštavaju li ga dnevno, kao ministra zdravlja, o svakoj bebi u Srbiji koja ima probleme i bori se za život? Da li su ga prethodnih pet dana izveštavali o zdravstvenom stanju malog Šahina i šta je sve preduzeo prethodnih dana da se bebi pomogne i ona spasi? Koliko ih je bilo, takvih beba, toga dana u Srbiji? Na osnovu čega je odlučio da pomogne baš Šahinu , a ne nekoj drugoj bebi koja se u tom momentu borila za život? Na osnovu čega je promenio krajnje odredište Šahinovog puta, koje su lekari uputom trasirali u Kragujevac? Beograd umesto Kragujevac? I zašto baš Beograd? Koga je prvo zvao u pomoć, pre nego što se “setio” Vojske i njenog helikoptera? Je li ikoga, i ako jeste koga, i zašto taj neko nije pritekao u pomoć? Sa transkriptima razgovora. I neka u slobodnoj formi objasni svoje kretanje toga dana. Gde se sve nalazio i zašto?  Od koga su, kada i koji novinari dobili informaciju o ovoj bebi i njenom spašavanju? Od koga, kada, kako i zašto? Sa kojim ciljem?

 

No,  vratimo se žrtvama, a nabeđenim „krivcima“.

 

Počivajući major Omer Mehić je toga dana biokomandant  eskadrile, jer je formacijski komandant, kaže Izveštaj, bio službeno odsutan, te je Mehić, kao vršilac dužnosti njegovog zamenika, pored svoga formacijskog posla, morao obavljati i poslovekomandanta eskadrile. Sticajem okolnosti istoga dana bio je određen i u sastav dežurne ekipe za traganje i spašavanje, kao njen vođa. Sve ovo je toga dana bio Omer Mehić. Tri u jedan. A još je stari dobri Anštajn utvrdio da se jedno telo istovremeno ne može nalaziti na dva mesta. O tri mesta da i ne govorimo. Poslovi iz delokruga rada komandanta eskadrile sprečilu su ga, kaže Izveštaj, da prisustvuje smeni dežurne ekipe za traganje i spasavanje, samim tim i jutarnjem lekarskom pregledu kojim se utvrđuje zdravstvena sposobnost za dužnost koju prima,  a samim tim i propisanoj pripremi za dužnost koju prima. Propust, veliki propust, za koji odgovornost ne snosi počivajući Mehić.

 

No, nije to presudno uticalo na ono što će se kasnije dogoditi i tragično završiti. Ali je od toga počelo. Nakaradno. Neprofesionalno. Tako će se i nastaviti. I nažalost, na najnakaradniji mogući način i završiti.

 

Major Mehić je iskusan i vrstan pilot, pomoćnik je komandanta eskadrile upravo za te poslove, za traganje i spašavanje, obučen je i u trenaži za letenje, nije mu prvi put da dežura u okviru dežurne ekipe. Ne treba mu, cenim, neka posebna priprema za prijem te dužnosti, ali je propisano da prijemu dužnosti prisustvuje. Nije mu  prisustvovao, ali ne svojom krivicom, Izveštaj kaže odvukle su ga druge, preče obaveze, iako se dežurne snage, po pravilu, ne angažuju na drugim zadacima toga dana. Nije počivajući Mehić poslao svog komandanta na službeni put toga dana, te se ne može smatrati ni odgovornim što je morao da preuzme i obavlja njegove poslove u vreme u koje je trebao biti na primopredaji dužnosti dežurne ekipe za čijeg je vođu određen.

 

Šta je to uopšte TIS (traganje i spašavanje)? Zna li to, makar, ministar vojni?

 

Da mu pojasnimo: zbog međunarodnih obeveza preuzetih prvenstveno radi obezbeđenja letova civilnih, putničkih vazduhoplova, a i zbog obezbedjenja letenja vojnih vazduhoplova, u neprekidnom dežurstvu na aerodromu Batajnica nalazi se ekipa za traganje i spašavanje, koja se sastoji od jednog helikoptera i njegove posade, sa zadatkom da, u slučaju eventualnog udesa nekog vazduhoplova, što pre poleti , i u fazi traganja, locira mesto udesa vazduhoplova, a nakon njegovog lociranja izvrši eventualno  i spašavanje preživelih članova posade i putnika vazduhoplova. Zbog karaktera namene i neophodne hitnosti u reagovanju ove ekipe potrebno je da se vreme od trenutka poziva za reagovanje pa do poletanja na zadatak traganja i spašavanja svede na najmanju moguću meru. To se rešava tako što se snage namenjene za taj zadatak stavljaju u dežurstvo, i izvrši sveobuhvatna opšta prethodna priprema svega što je moguće pripremiti pre eventualne potrebe za angažovanjem. U tom cilju se, između ostalog, obično oformi i pripremi namenska vazduhoplovna karta na kojoj se izvrši detaljna navigacijska priprema iste u smislu da se od mesta dežurstva ekipe, u ovom slučaju aerodroma Batajnica, izvuku linije magnetnih kurseva na svakih deset stepeni, a koncentričnim krugovima se obeleži petominutna i minutna podela za optimalnu brzinu leta helikoptera kojom se vrši traganje, do krajnje moguće granice radijusa dejstva. Takva, navigacijski polupripremljena vazduhoplovna karta, kao i drugi grafikoni i šeme, postaje sastavnim delom Elaborata, a isti sastavnim delom opreme ekipe za traganje I spašavanje, čime se znatno skraćuje vreme potrebno za navigacijsku pripremu posade za let. U sastav dežurne ekipe odredjuju se posade namenski obučene i osposobljene za zadatke traganja i spašavanja, koje odlično poznaju reon mogućeg letenja, a poznavanje reona se stalno obnavlja i proverava. Helikopter se oprema neophodnom opremom koja olakšava akciju traganja i spašavanja, i dovodi u stanje neprekidne spremnosti za poletanje (ispravan, pregledan, snabdeven gorivom i potrebnom opremom).

 

Posada se nalazi neposredno uz helikopter, upoznata je sa meteorološkom situacijom za letenje, koju stalno prati i proučava, kao i rejon mogućeg letenja i vazduhoplovne aktivnosti u istom. Ni helikopter ni posada se za vreme dežurstva, po pravilu ne angažuju na izvršavanju drugih zadataka.

 

Sama operacija traganja podrazumeva uglavnom vizuelno traganje za mestom udesa vazduhoplova, operacija spašavanja takođe zahteva vizuelni kontakt sa zemljom radi sletanja ili lebdenja iznad mesta udesa te su za uspešnost iste neophodni povoljni meteorološki uslovi, let ispod oblaka sa stalnom vidljivošću zemlje. Optimalni uslovi za traganje su naravno danju, u vidnom delu dana, a noću su ograničeni samo na uočavanje eventualnih svetlosnih signala na zemlji (mesto udesa vazduhoplova), ili lociranje nekog radio-signala sa vazduhoplova za kojim se traga, ako je helikopter opremljen da isti može da primi i raspozna.

 

Ulaskom u sastav dežurne ekipe podrazumeva se da je posada osposobljena za zadatke traganja i spašavanja, da je u trenaži za letenje, da je zdrava i psihofizički sposobna za izvršavanje zadataka za koje je namenjena, odnosno određena u dežurstvo. Podrazumeva se, ali se i proverava i konstatuje. Helikopter je ispravan, pregledan, opremljen i spreman za poletanje.

 

Inicijalni signal za angažovanje dežurne ekipe, logično je, kreće od Kontrole letenja i ide na Operativni centar Generalštaba, koji odobrava angažovanje i  izdaje naređenje Operativnom dežurnom timu Komande RViPVO za pripremu i rukovođenje akcijom traganja i spašavanja. Zbog brzine reagovanja, cenim da se sve odvija sredstvima veze, tj telefonima koji se neprekidno snimaju, a da se neophodna pisana dokumenta izrađuju kasnije.

 

Posada bi trebala da dobije “gotov” zadatak koji sadrži: širi reon traganja, ili tačnu lokaciju mesta udesa vazduhoplova, ako je poznata, i opis “objekta” za kojim traga. Po prijemu zadatka posadi ostaje da još jedanput proveri meteo situaciju za izvršenje zadatka, izvrši najavu leta, izvrši neophodne dodatne navigacijske proračune i izbor metode traganja, izvrši pretpoletni pregled helikoptera, njegovo zapuštanje i poleti na zadatak.

 

Zavisno od prethodno urađene opšte pripreme ekipe, te neophodne, ali nužne dodatne navigacijske pripreme posade za let, vreme od dobijanja zadatka do poletanja na izvršenje zadatka može se skratiti na vreme od trideset minuta, ali ono nikako ne bi smelo da bude kraće, jer to ne obezbeđuje potpunu neposrednu pripremu posade za uspešno i bezbedno izvršenje zadatka. Optimalno vreme pripreme posade helikoptera za let iznosi 45 minuta.

 

Stepen hitnosti poletanja posade na izvršenje zadatka ni u kom slučaju ne sme biti definisan kao “ODMAH”, već samo kao “ŠTO PRE”, pri čemu je limitirajući faktor upravo vreme potrebno za dodatnu, potpunu, neposrednu pripremu posade, koje se ne sme ukinuti nikakvom hitnošću.

 

I naravno, sve vreme govorimo o zadatku traganja i spašavanja, zbog koga je dežurna ekipa i stavljena u dežurstvo, a ne o zadatku medicinskog prevoženja na koji je posada te kobne večeri upućena,  i koji je neka sasvim druga priča. I po karakteru i po načinu angažovanja snaga i po načinu pripreme i izvršenja i obezbedjenja takvog leta.

 

Omer Mehić je iskusan pilot, vođa posade i odgovoran je oficir. Suočen sa tri obaveze u isto vreme on, znajući da im istovremeno ne može udovoljiti, logično određuje prioritete i pristupa realizaciji onih koje mu se nameću kao prioritetne, a druge gura u drugi plan, ceneći pri tome da im neće naneti nikakvu štetu. Izveštaji ne daju odgovore kojim se to aktivnostima sve bavio Mehić toga dana, ali jasno ukazuju da mu je dežurstvo u  dežurnoj ekipi za traganje i spašavanje bilo u drugom planu i da toj aktivnosti nije pridavao adekvatan značaj, propuštajući radnje i postupke koji su propisani. Oslanjao se, cenim, na svoju osposobljenost i iskustvo, a verovatno i na objektivnu činjenicu da  meteorološka situacija, koja je toga dana vladala nad Beogradom, ne daje velike šanse bilo kakvoj letačkoj aktivnosti pa ni angažovanju-poletanju dežurne posade na eventualni zadatak. To mu je, njemu iskusnom pilotu, cenim, govorio sam pogled u nebo, bez potrebe konsultovanja sa meteorolozima. Njegov pilotski instikt, da se zaključiti, mu je govorio da od letenja toga dana nema ništa. Izveštaji ne kažu da li se on toga dana uopšte susreo sa meteorologom, meteorološkim kartama, čuo mišljenje meteorologa i prognozu vremena, ali tvrde da neposredno po prijemu zadatka, i pre poletanja na isti,  sigurno nije.

 

Izveštaji još kažu da počivajući  Mehić, između ostalog, toga dana u periodu od 17:00 do 19:45 časova nije čak ni boravio na aerodromu, ali i ne navode kada je to i ko ustanovio i gde se Mehić u to vreme nalazio, po kom osnovu i kojim povodom, što otvara mogućnost samo špekulacijama o razlogu njegovog izbivanja sa aerodroma, a samim tim i sa dežurstva. Ja lično, recimo mogu da špekulišem, da je počivajući  major  Mehić, svestan meteorološke situacije na aerodromu, te svestan činjenice da se ona sa padom mraka još više usložnjava  i to do stepena nepovoljnosti za bilo kakvo poletanje i izvršavanje zadatka, samoinicijativno doneo odluku da napusti aerodrom i ode, recimo, da obeduje. Da li je toga dana od obaveza koje su ga pritiskale stigao uopšte da jede? Zašto izveštaji ne kažu gde se u to vreme nalazio i šta je radio, ako već tvrde da nije bio na aerodromu? Ne znaju ili neće? Ako ne znaju, zašto ne znaju, a ako znaju zašto ne kažu? Sa tom činjenicom, a pošto se ne nudi nikakvo objašnjenje iste , može svako špekulisati kako mu se prohte i kako mu volja, sve do tvrdnje da je to vreme proveo u nekoj kafani uživajući u alkoholu.

 

Čudno je, ali rekao bih i u najmanju ruku nelogično, da se počivajući Mehić, usprkos činjenici da je boravio van aerodroma, pojavljuje pored helikoptera pred poletanje, pre nego ostali deo dežurne ekipe koji je na aerodromu. Tako makar tvrde Izveštaji.

 

Zdrava logika govori da je, ako je napustio dežurstvo i aerodrom, morao biti stoprocentno siguran i uveren da ga niko neće tražiti i da nema ni teoretske šanse za angažovanje dežurne ekipe čiji je vođa bio. Prvenstveno zbog meteorološke situacije i nepovoljnih uslova za letenje. Nema drugog razumnog i racionalnog objašnjenja za takav potez.

 

Ali đavo ne miruje. Ovoga puta u obliku mobilnog telefona. Jedan poziv menja sve.

 

Gde je prvo zazvonio telefon ne znamo, ko je prvi okrenuo i čiji broj, ne znamo, koliko je međupoziva i pobočnih poziva bilo, pre tog ispostaviće se ključnog, a kobnog poziva, i kome sve –  ne znamo. Time se Izveštaji ne bave. Prvi “identifikovani” poziv Izveštaji definišu kao poziv ministra Gašića generalu Bandiću.

 

Generalu Bandiću mobilni telefon je zazvonio u njegovom stanu, Izveštaji kažu u 19:26 časova. Ministar odbrane, preskače dakle, načelnika Generalštaba, Operativni centar Generalštaba, komandanta RV i PVO, i Operativni dežurni tim Komande RV i PVO i obraća se komandantu brigade lično koji se, uzgred, već peti dan nalazi na godišnjem odmoru, u svom stanu. Tako kažu Izveštaji. Izveštaji kažu i koga je general Bandić odredio da ga za vreme korišćenja odmora zamenjuje, odnosno preuzme njegovu funkciju. Izveštaji ne kažu da li je ministar Gašić toga dana konzumirao alkohol, kao ni da li je to činio general Bandić.

 

Tim kobnim pozivom započinje telefonska operacija “Spašavanje dečaka Šahina”.

 

Iz koga razloga se general Bandić odmah nije setio da je na godišnjem odmoru i ljubazno se izvinio gospodinu ministru uputivši ga na pravi broj telefona koji treba da okrene, ne samo zbog toga što mu prekida zasluženi godišnji odmor, već i zbog propisane procedure, Izveštaji ne konstatuju. General Bandić prihvata poziv i prima “usmeni zahtev da razmotri mogućnost hitnog sanitetskog prevoženja životno ugroženog deteta iz reona Ušća”. Početna i početnička greška koja će izazvati niz drugih i rezultovati tragedijom.

 

General Bandić počinje da “razmatra mogućnost”. Mobilnim telefonom, sedeći u fotelji u svom stanu, peti dan na godišnjem odmoru. Tako se ne komanduje u uredjenom i visoko rizičnom sistemu kao što je RViPVO i u tako složenoj aktivnosti kao što je letenje. Tako ne može da se komanduje. Ili može, ali nakaradno. Naopako.

 

Kakvim podacima raspolaže u tom momentu general Bandić  na godišnjem odmoru i u svom stanu? Osim podatka, koji kao komandant jedinice zna, da svakodnevno u dežurstvu ima posadu i helikopter za traganje i spašavanje. Ali kojim nema ovlašćenje da komanduje on, čak i kada nije na godišnjem odmoru, već Operativni dežurni tim Komande RV i PVO. I koja nije stavljena u dežurstvo zbog potreba hitnog sanitetskog prevoženja, što se od njega traži “da razmotri”, već u sasvim drugoj misiji. Nikakvim drugim pouzdanim podacima relevantnim i  neophodnim za pravilnu procenu situacije, te donošenje ispravne odluke o eventualnom angažovanju helikoptera, rekao bih, general Bandić ne raspolaže. Ali se ipak upušta u taj proces. Zašto? Oficiru i komandantu njegovog kalibra to ne bi smelo da se desi. Ali dešava se. Zašto? I da li prvi put, ili je to već neka uhodana, nakaradna praksa njegovog sagovornika, a ministra vojnog Gašića, što se dade naslutiti iz izjave komandanta vazduhoplovstva date komisiji? Kojoj se general Bandić suprotno svim propisima bespogovorno povinuje? Zašto? Pitam samo.

 

I umesto da kao vrstan komandant, kada je već nerazumno prihvatio i pristao na postupanje suprotno svim pravilima, prekine svoj godišnji odmor, sedne u auto i uputi se na aerodrom, na svoje radno mesto, gde su mu dostupni i  gde može prikupiti sve pouzdane podatke neophodne za donošenje valjane i ispravne odluke, general Bandić ostaje kod svoje kuće sa mobilnim telefonom kao jedinim sredstvom za prikupljanje podataka i izvorom informacija. Druga početnička greška.

 

A mnogo je informacija koje treba prikupiti da bi se “razmotrila mogućnost”, situacija pravilno procenila i donela ispravna odluka. Mnogo. Mnogo za jednog čoveka i jedan mobilni telefon.  Mnogo za jednog komandanta na godišnjem odmoru kod svoje kuće, ma koliko on vrstan i sposoban oficir bio.

 

Nastupa očito konfuzna papazjanija telefonskih poziva generala Bandića u poteri za informacijama. Kojim redosledom su pozivi bili upućeni ne znamo, koliko su razgovorili trajali i kakav je njihov sadržaj bio ne znamo, ali general tvrdi da je zvao lekare na terenu (u više navrata), dežurnog operativnog 204. brigade, vodju dežurne ekipe za traganje i spašavanje, ministra odbrane, komandanta vazduhoplovstva… I sve to u vrlo kratkom vremenu.

 

Kada je zazvonio mobilni telefon počivajućem Omeru Mehiću i gde se on tada nalazio ne znamo. Ako je verovati Izveštajima, poziv generala Bandića svakako ga je zatekao negde van aerodroma. Zna li to general Bandić u momentu dok ga poziva i dok priča sa njim? Cenim da ne zna, jer u suprotnom bi verovatno suprotno i postupio, prekinuo bi sve, a ne bi nastavljao sa daljim aktivnostima.

 

Zatečen pozivom, a još više činjenicom da ga zovu zarad letenja i najviše činjenicom da ga poziv zatiče daleko od mesta na kome bi u tom trenutku trebao da se nalazi, počivajući Mehić nema izbora niti vremena za kalkulisanje i racionalno razmišljanje. Moja pretpostavka je, da tako zatečen, prihvata sve i pristaje na sve, samo da ne bi bio “uhvaćen” u prekršaju. Uzda se u svoje iskustvo, svoje znanje i svoju osposobljenost, uzda se u mogućnosti helikoptera, ali potpuno zanemaruje činjenicu da je od svega toga jača meteorološka situacija koja vlada nad Beogradom i koju, takvu kakva realno jeste, ne može da pobedi ni iskustvo ni znanje ni oprema helikoptera. Potpuno je zanemaruje, zaboravlja na nju i ne pridaje joj nikakvu pažnju. I ne samo on, to očito čini i general Bandić koji donosi odluke. Od koga i kako se general Bandić informisao i upoznao sa stvarnim stanjem vremena i prognozom razvoja meteo situacije potpuno je nejasno, jer njegovih poziva meteorolozima nije bilo, nema ih u transkriptima Izveštaja, kao ni Mehićevih, kao ni drugog pilota-člana posade.

 

Zabeleženi su pozivi dežurnog operativnog 204. vbr i “nepoznatog lica” iz komande vazduhoplovstva i to je sve.

 

Na osnovu ovoga mogu samo da zaključim da se niko relevantan za donošenje odluke nije na pravi način upoznao sa stvarnjim stanjem vremena i prognozom njegovog razvoja. Niko relevantan. Niko relevantan se nije studiozno i na pravi način pozabavio jednim od te noći najuticajnijih faktora da se zadatak bezbedno izvrši.

 

Na osnovu čega je general Bandić izvukao zaključak da je meteorološka situacija povoljna i izvestio ministra da postoji “minimum meteoroloških uslova”, a kasnije i doneo odluku da se na zadatak krene? Na osnovu čega?

 

Oba Izveštaja i obe Komisije decidni su i nedvosmisleni u zaključcima da je METEOROLOŠKA SITUACIJA BILA NEPOVOLJNA za izvršenje zadatka i ispod propisanog meteorološkog minimuma, što će, ispostaviće se, do tragedije i dovesti.  Počivajući Omer Mehić mogao je da pogreši u proceni meteo situacije, mogao je da uopšte ne bude upoznat sa istom, mogao je da pogrešno sugeriše i predloži izvršenje zadatka, ali Omer Mehić nije taj koji donosi konačnu odluku.  Ne sme da pogreši onaj koji donosi konačnu odluku. Njegova je zadnja. U krajnjem, zato valjda i postoje komandanti i zato je njima dato parvo da donose odluke. Drugi su tu da predlažu, KOMANDANT DONOSI ODLUKU.

 

Nakon katastrofalne greške u proceni meteo situacije i neznano na osnovu kojih i čijih podataka izvedenog zaključka da je ona povoljna za izvršenje zadatka, general Bandić čini novu grešku, zaključujući da su  “uspostavljeni i tehnički uslovi za izvršenje prevoženja”, što je daleko od istine i suprotno odredbama Pravila letenja kojima se definišu neophodni uslovi za sletanje helikoptera noću na terene van aerodroma. Mogao je počivajući Mehić da samouvereno i hrabro tvrdi da može da sleti u Rašku noću i ako za to nije ispunjen ni jedan uslov koji propisuje Pravilo letenja, ali je general Bandić to morao da spreči. Jer dužnost i obaveza komandanta je da svoje potčinjene, pored ostalog, sačuva i od njihove samovolje, preterane samouverenosti i hrabrosti, a posebno od postupanja suprotnom odredbama Pravila letenja, jer su sve njegove odredbe napisane nečijom krvlju.

 

Nakon dve nepotpune i loše procene i dva pogrešna zaključka, general Bandić “prima naredjenje za izvršenje zadatka”. Komandant na godišnjem odmoru, prima naredjenje od za to nenadležnog i neovlašćenog lica, ministra vojnog, i naredjuje vodji posade, koji se nalazi neznano gde, da se na zadatak krene. U tom momentu o zadatku nemaju pojma ni načelnik Generalštaba, ni njegov Operativni centar, ni komandant RViPVO, ni njegov Operativni dežurni tim. A odluka o izvršenju je doneta i izdato je naredjenje da se na zadatak krene.

 

Kako je tačno i precizno glasio zadatak izdat počivajućem Mehiću, ne znamo, kao što ne znamo ni kako je tačno i precizno glasio zahtev ministra vojnog. Ne znam, zašto ne znamo.

 

Počivjući Omer Mehić postupa po naredjenju vrši zapuštanje motora helikoptera, i praktično bez ikakve pripreme poleće na zadatak sanitetskog prevoženja u nepovoljnim meteorološkim uslovima, ostavljajući tako RViPVO bez dežurnih snaga za traganje i spašavanje, nesvestan da tako lišava i sebe, i druge članove posade i kasnije putnike u helikopteru, mogućnosti da za njima neko eventualno traga i spašava ih, ako zatreba, a zatrebaće nažalost. Da li je general Bandić bio svestan toga? A ministar Gašić?

 

General Bandić suviše kasno, ponukan ko zna čime, pristupa onome što je trebao da uradi na početku, upoznaje komandanta RViPVO, Operativni dežurni tim u Komandi RViPVO i insistira da oni upoznaju Operativni centar Generalštaba šta je odlučio on, komandant brigade na godišnjem odmoru. Naopakom procedurom uvaljuje svima njima u ruke  “vruć, ali još do kraja nekuvan krompir” da ga progutaju i svare.

 

I umesto da smesta prekinu sve i vrate krompir na kuvanje po predvidjenoj proceduri, začudo niko adekvatno ne reaguje. Zašto? Svi su zatečeni, svi su svesni drastičnog kršenja procedure, pravila i propisa, ali niko nažalost adekvatno ne reaguje. Zašto? Ima li neko valjan odgovor? Koja je to sila, koje je to osećanje, koje je navelo sve nivoe komandovanja da zakažu i postupe suprotno svim važećim pravilima?

 

General Bandić, ni posle svega toga se ne upućuje na aerodrom, da sa svoga radnog mesta prati i završi započeto, već odlazi na helidrom Banjički vis? Zašto, šta će tamo, i kako će tamo, svojim prisustvom ikome pomoći? Osim, eventualno, ministru zdravstvenom Lončaru koji je, gle čuda, najavio svoje prisustvo tamo. I to pozivom na mobilni telefon generala Bandića. Odakle i njemu generalov broj i za šta će mu? Šta će on, ministar, uopšte tamo?

 

Oni kojima je vruć kompir uvaljen u ruke zbunjeni pokušavaju da ga nekako progutaju, konfuzno se bore, mnogo je vruć, sve dok im svima zajedno ne ispadne i u paramparčad se ne razbije o surčinsku ledinu. Odnoseći sa sobom sedam života.

 

Bori se i počivajući Omer Mehić, kao lav se bori, praktično sam se bori, ostali su posmatrači; bori se svojom obučenošću, svojim iskustvom, svojom voljom i htenjem, svojom hrabrošću. Uspeva da savlada problem Raška, kako – samo on zna, ali problemi se gomilaju, ne njegovom voljom, ne sa njegovim uticajem. Naprotiv, on pokušava da broj problema smanji, da neke izbegne, nudi rešenja, insistira na tome, ali ga niko ne čuje. U konfuznoj polifoniji nadvladavaju neki drugi jači glasovi i on im popušta, ali se ne predaje. Pokušava da izvede nemoguću misiju koja mu je nametnuta. Da sleti a da pri tome ne vidi zemlju.

 

Oprostite, ali ni ptice to ne mogu da izvedu. A da se ne razbiju. A one su savršeniji letači od Omera.

 

To su osnovni uzroci udesa-katastrofe helikoptera, dana 13. marta 2015. godine i tu su osnovni krivci za udes. Sve ostalo su posledice i sporedna krivica.

 

Srećko Prentović, Razumno.rs

[Милан Ракић]

Војни дисциплински суд изрекао првостепену пресуду у случају пада хеликоптера

 

Војни дисциплински суд у Београду донео је неправоснажну пресуду у првостепеном поступку против окривљених генерал-мајора Ранка Живака, команданта Команде Ратног ваздухопловства и ПВО и бригадног генерала Предрага Бандића, команданта 204. ваздухопловне бригаде, у предмету ванредног догађаја у Војсци Србије – пада хеликоптера 13. марта 2015. године.

Генерал мајор Ранко Живак оглашен је кривим због дисциплинског преступа пропуштања радње на коју је лице у служби овлашћено ради спречавања незаконитости или штете.

 

За исти преступ оглашен је кривим и бригадни генерал Предраг Бандић, као и за прекорачење службеног овлашћења.

Окривљеним генералима изречена је дисциплинска казна забране унапређења у виши чин или напредовања на виши положај, генералу Живаку у трајању од једне године, а генералу Бандићу у трајању од две године.

Пресуда је саопштена 16. октобра 2015. године, а окривљени, браниоци и тужилац имају рок од осам дана за подношење жалби Вишем војном дисциплинском суду. Главни претрес био је затворен за јавност, а саопштавање пресуде било је јавно. 

 

МОРС

[Volim_Sina_Bozjeg]

A on, dok je cela Srbija bila u šoku i neverici, dok se njihova krv još sušila na surčinskoj njivi, dok još niko nije ni naslućivao mogući uzrok nesreće, brže-bolje izjavi: „Gašića i Lončara neću da dam!!!“.

 

1. Ko je lud a da je zeljan vlasti, da potopi nekog koga moze zbog odgovornosti drzati u shaci iako je komanda upravo primljena od coveka koji ne da!

 

2.Ali niko ne moze ziveti bez pravde, pa ce tako da ih da, taman tamo negde pred nove izbore a osuda ce ici po hitnom postupku. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

7.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Covece Bozji, pa da li je moguce da VOJSKA bude predmet ovakve samovolje, gde niko nije na komandnom mestu a procedura KOMANDOVANJA bude ipak formalno ispostovana. (prica o vrucem krompiru iz posta koji je postavio Milan)

Dakle ipak formalno ispostovan lanac komande. Uklopljen u sklopljenom paktu cutnje.

VOJSKA covece Bozji, VOJSKA.

 

Pa ovo nema nigde.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dete od 5 godina kaze, tata spsticu se biciklom bez kocnica niz avalu.

 

A tata ne odreaguje, dete pogine a deda brani tatu na sudu,jer se nesrece nazalost desavaju, jer plemenit je cilj dozvoljavati detetu da se igra i zato NE DA sina u zatvor.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa oni su sklonili sve VOJNIKE iz vojske drzave Srbije, ostali su samo oni koji imaju jak imenik brojeva telefona privatnih, manekena.

 

Pa ovo je da poludis, Vojska nam se shminka i puderise noseve, da izgleda lepo, pa covece i sama vojna parada je isla u tom pravcu, najponosniji deo vojske jeste gardijski paradni korak i telesno visok sastav gardista.

 

Nigde oruzja, nigde specijalnih jedinica,ma nista sto bi licilo na VATRU.

 

Razmislja li jos neko o ovome kao ja?