Ja jesam...

[Adelaida]

Pozeleh i ja da ostavim trag...

Ovaj ZRU dnevnik sam zamislila kao svojevrsni  " Spomenar"  u kome ce biti zabelezene sve moje literalne hrpe, muzika koju volim, slike koje me inspirisu...ono sto ja jesam. Drugari i drugarice,dobrodosli ste da se upisete i podelite sve ono sto vas opisuje i karakterise.  :bendoff:

[Adelaida]

[Adelaida]

Hermes

 

 

Gluvo doba, jedini zvuk bese sablasno zavijanje vetra izmedju klanaca i  kisa sto neumorno pada. Hladnoca mi je ledila krv u zilama, vetar me sibao, a kisa sa svakom kapi udarala po sred cela, kao maljem. Trazio sam neki zaklon, psujuci sebe po milioniti put, sto sam sam sebe doveo u ovu situaciju. Zeleo sam da odustanem, svaka celija moga tela je vapila za toplotom i udobnoscu, a imao sam taman toliko snage da besnim na sebe. 

Toliko sam bio izgladneo, umoran i jadan da ne mogadoh ni korak vise da napravim, ni napred...ni nazad.

U svom tom mom ocajanju i samopreziru ucini mi se da mi se neko svetlo priblizava. Zastao sam da vidim ko je to jos dovoljno lud da je se usudio da krene ovim putem. I tada sam ga ugledao. Sedi starac,duge kose i brade, sa slabasnom svetiljkom, dugackim stapom, u pohabanom krznenom ogrtacu i necemu sto je se nekada davno, verovatno u njegovoj mladosti, moglo nazvati nekom vrstom obuce. Bejah vise nego iznenadjen prizorom ispred sebe, i namesto da nesto progovorim, ja se nasmejah. Starac stade ispred mene i nakloni se. Tek sada sam video to usahlo lice sa hiljadu bora, od kojih je svaka pricala po jednu pricu, te kvrgave prste koji su stezali stap i svetiljku, te mrsave ruke koje su izgledale kao kost presvucena kozom za broj vecom.

Ne izdrzah, pa ga upitah: 

-Kuda starce?

A on mi rukom u kojoj je drzao stap pokaza ka planinskom vrhu.

Pomislih da je jadnik, sasvim izvesno poludeo, mozda od starosti, mozda od gladi a mozda od besomucnog lutanja ovim planinama, sto je verovao sam, i mene samog cekalo. Nisam drugacije mogao da objasnim ovaj susret i starcevu nameru. 

-Ali kako starce po ovom nevremenu? - izustih, ne znajuci nista pametnije da kazem. Starac se nasmesi i ja videh da ima samo dva zuba u gornjoj i cetiri u donjoj vilici. To me iz nekog neodredjenog razloga natera da se uhvatim za glavu, uveren da je starac sigurno poludeo.

-Kada se priblizim onom vrhu na koji sam krenuo grejace me secanje na ovu zimu ovde. - rece starac. 

- A kuda ces ti mladicu? upita me.

-Trazim zaklon! - rekoh ko iz topa.

- Onda nisi trebao ni polaziti. - rece starac i krete lagano. Hodao je polako, korak po korak,nosen mrsavim nogama a opet nekako bez imalo napora. Sem svetla i stapa na koji se uopste nije oslanjao, nije nosio nikakav teret, sem starosti, mozda.

- Ali, kako mislis da stignes tamo gore starce, bez obuce, odece, hrane, bez icega....? -doviknuh za njim. On zastade i ne okrenuvsi se rece:

-Vidim ti nosis sve sto mislis da ti je potrebno, a i vise od toga mladicu, pa opet nigde nisi stigao. Moje srce je vec gore, a ostatku mene lako je da ga sledi. - mogao sam se zakleti da je se starac smesio dok je se sigurnim i laganim korakom priblizavao svome cilju. Ostao sam da gledam za njim, pokisao, dok su mi njegove reci odzvanjale u glavi, dok su vetar i kisa svirali svoju simfoniju, porazen spoznajom da sam ja taj koji je nerazuman. 

 

Written by Adelaida

[Dijasporka]

To si ti pisala? Negde sam vec procitala ovu pricu, jako mi se svidela...

[Adelaida]

  On 9. 3. 2015. at 11:01, Dijasporka рече

Negde sam vec procitala ovu pricu, jako mi se svidela...

 

Na temi pesnicki pokusaji forumasa   Da, ja  sam pisala.

[pahulja]

Radujem se da čitam drugarice, samo napred :aplauz:

[Adelaida]

Samuraj bez gospodara

 

Za dva sata ce da se razdani. Podici ce se ova nocna magla i tada cu videti...Videcu bojno polje, koje nemam prava nazvati svojim. Ne, nemam prava, jer ne pripada samo meni. Pripada svima koji leze na njemu porazeni. Tada cu ih videti. Videcu im lica iskrivljena od samrtnog ropca, videcu njihove posecene udove smesane u kasu od krvi i kostiju. Spremicu se za ono sto cu videti. Imam jos dva sata.

Ko sam ja?

Nemam roditelje, stvaram od Neba i Zemlje svoje roditelje.

Tu sam od postanka. Vecnost provodim na ovom polju. U pauzi nakon udaha.

Nemam bozansku moc, stvaram od svoje iskrenosti bozansku moc.

A ipak trajem. Ipak jesam. Imam slabost. Imam snagu. Imam iskrenog respekta za svoje protivnike. Videcu ih kada se razdani i kada se ova nocna magla podigne. Videcu im lica. Trazicu lice smireno u prihvatanju neminovnog.

Nemam misljenja, stvaram od svoje pokornosti misljenja.

Pokoravam se moranju.  Covek i Vasiona su stvoreni po istim principima. I udovi protivnika sto razbacani leze na bojnom polju, moraju tu biti.

Nemam magicnu moc, stvaram od svoje licnosti magicnu moc.

 Bijem bitke, svoje, tudje, unutarnje.

Nemam telo,stvaram od cvrstine karaktera svoje telo.

Nepomicno klecim na vlaznoj zemlji i strpljivo cekam da se razdani, da se nocna magla podigne, da ih vidim.

Da vidim beskompromisna tela, slabog karaktera nacetog strahom.

Nemam oci,stvaram od bljeska munje svoje oci.

Potpuni je mrak. Vreme pred zoru kada nema ni zvezda ni meseca. Gledam svojim unutarnjim vidom.

Smireno mu verujem.

Nemam usi,stvaram od osetljivosti svoje usi.

 Osecam nekoga naspram mene. Ne osecam dah. I neko jos, postoji u pauzi nakon udaha. I neko jos kleci i ceka da se razdani i da se magla podigne da vidi lica svojih protivnika.

Nemam udove,stvaram od spremnosti svoje udove.

Spremnost mi dolazi sa koncentracijom. Hoce li podici mac? Hocu li podici mac?

Nemam zakone,stvaram od sticenja sebe svoje zakone.

To radim od postanka. Stitim sebe.

Nemam strategiju,stvaram od prava da oduzmem i povratim zivot svoju strategiju.

Na ovom bojnom polju koje ne mogu nazvati svojim sam od postanka.

Nemam zlih namera,stvaram od smirenosti u snazi priliku da potisnem svoje zle namere.

Jos jedan sat do svitanja. Tada ce se magla podici i ja cu videti. Videcu priliku koja kleci naspram mene i ceka isto sto i ja. Videcu joj mac, ili lice, lice nepomicno u iscekivanju.

Nemam cuda, stvaram od ispravnih zakona svoje cudo.

Nemam principe, stvaram od prilagodljivosti svim situacijama svoje principe.

Cekam da se razdani. Oseticu. U tom jednom trenu, prilagodicu se.

Nemam taktike, stvaram od Praznine i Punoce svoje taktike.

Nemam talenat, stvaram od spremnosti svoj talenat.

Spremno cu docekati zoru. Zamahnucu macem ako treba.

Nemam prijatelja, stvaram od svog Uma prijatelja.

Pa ipak...

Nemam neprijatelja, stvaram od nebudnosti svog neprijatelja.

Uskoro svice. Magla se lagano dize, vidim obrise posecenih tela. Svuda su po bojnom polju. Jedino je prostor izmedju mene i prilike naspram mene, cist.

Sve je svetlije i magla skoro potpuno nestaje.

Nemam oklop, stvaram od dobrodusnosti svoj oklop.

Nemam tvrdjavu, stvaram od nepokretnosti uma svoju tvrdjavu.

Gledam svoju katanu.Hladan ostar celik zeljan krvi. Od kako je iskovan ima samo jednu svrhu. Da oduzima.

Znam mu svaku brazdu,svaki oziljak svoga maca osetim na sopstvenoj kozi.

Znam mu cud, ta neumorna zver kojoj nikad nije dosta klanja i sakacenja. Ovaj mac je moje prokletstvo i moj blagoslov. Jedino u njemu vidim svoj odraz. To je jedino sto mi pripada, i ako ja njemu ne pripadam. Njemu pripada sve ono sto je sluzeci se mojom rukom oduzeo.

Ostar je. Tezak.. Spreman je.

Zora svice i magla se potpuno dize. U bljesku zore spoznah istinu. 

Nemam mac, stvaram od Ne- Uma svoj mac.

Oborenog pogleda i pruzenih dlanova predajem katanu.

Nemam straha.

Pustam dah iz sebe.

Bila sam ronin, Samuraj Bez Gospodara.

 

 

Written by Adelaida

 

[Dijasporka]

  On 9. 3. 2015. at 11:03, Adelaida рече

Na temi pesnicki pokusaji forumasa   Da, ja  sam pisala.

Eto vidis kad ti se nesto svidi pa ga asimilujes, imala sam osecaj kao da vec dugo znam pricu, a na forumu sam tek mesec-dva

[JESSY]

@@Adelaida, :aplauz: :good2:

[Adelaida]

Hvala  @JESSY, ali ja sam samo......  

 

 

 

[Guest]

Samo napred, pratim tvoj rad iz prikrajka  8086.gif

[зеленизуб]

Хвала ти што јеси.
Сенека

http://www.amazon.com/Thank-Being-Seneca-Greeting-Magnet/dp/B00A2C2V8U

[Sanja Т.]

  On 9. 3. 2015. at 11:01, Dijasporka рече

To si ti pisala? Negde sam vec procitala ovu pricu, jako mi se svidela...

Да и ја сам је доста раније негде већ прочитала.Да ли се је и пре постављала негде?

[Sanja Т.]

Ako ne budete varali sami sebe, nećete varati ni druge ljude.

Tada ćete ih voleti.

U suprotnom, živećete sve vreme u zabludi o drugima, s vašim iluzijama, neprekidno u sukobu sa stvarnošću.

 

Antonio de Melo

[Adelaida]

  On 10. 3. 2015. at 6:43, Сања Т. рече

Да и ја сам је доста раније негде већ прочитала.Да ли се је и пре постављала негде?

Jesam Sanjice, citala si je na mom facebook profilu.