Некрштени и Црква

[Месечева]

Питање је смислено сасвим.

Можда нам се перспектива посматрања разликује.

Говорим из аспекта оне која верује у Христа, оне која је крштена али моје поверење у цркву је опасно пољуљано.

Случајно?

Не бих рекла.

[Натан]

  On 6. 3. 2015. at 22:21, Deki992 рече

Todore, ok je iz tog ugla.

E sad, covek se i vaspitava u tom ranom uzrastu, ako se tad ne vaspita posle ce imati problema u zivotu velikih.

Da li je tako i sa krstenjem i da li je to dobro poredjenje, nisam siguran...

Родитељи су пред Богом једини одговорни за своју децу, зато имају обавезу да им понуде оно што је добро. Увек им (деци), кроз читав живот, остаје слобода да бирају, а онда су сами одговорни.

Водим се логиком да је Бог првим људима понудио оно што је добро и даровао слободу, која носи и одговорност. Било им је добро, док је нису (слободу) злоупотребили.  

[Grizzly Adams]

  On 6. 3. 2015. at 22:22, Месечева рече

Шта ћемо са људима који нису крштени , а по свим критеријумима живе хришћанским животом?

 

То су нам браћа, рођаци, пријатељи. Ми се држимо за Христа, они за нас. Само не треба да испуштамо једни друге и биће све у реду.

[milan.]

  On 6. 3. 2015. at 21:02, Deki992 рече

Ja mislim da je Pat.Pavle govorio da decu ne treba krstiti dok su mala. Sta znam, ima i tu logike. Sve zavisi kako se pristupa cinu krstenja i uopste veri. Danas na te stvari ljudi gledaju kao na deo folklora. Krste decu i to onda ispadne vise neki "valja se" obicaj nego sto to stvarno jeste.

 

Krštenje valjda prestavlja slobodni ulazak u zajednicu s Hristom, i rođenje za večni život, tj od oca i majke odnosno za ovaj prolazni život niko nas nije pitao dal hoćemo da se rodimo, ali Hristos nas to pita. Za krštenje je potrebna vera i želja da se krsti, a beba ništa od toga nema, tako da se slažem s tobom, a i patrijarhom pavlom ako je i on to tvrdio.

[Dijasporka]

@Meseceva: Ok...a verujuci u Hrista mislis da se moze u njemu ziveti bez krstenja? Napominjem da sam ja totalni laik i ne baratam terminologijom, samo naglas razmisljam o onome sto osecam... Negde sam vec spomenula da sam dozivela jedan period u kom sam osecala da mi je Bog blizu, ne mogu to da opisem ali kao da sam ga fizicki osecala...elem, u tom periodu nisam zivela crkvenim zivotom, nisam se pricescivala...tako da verujem, sama sam dozivela, da Boga mozes osecati i ako nisi u Crkvi...doduse, mene je taj period nagnao da pridjem Crkvi i da pocnem da postim, ispovedam se, molim i pricescujem...

[Снежана]

  On 6. 3. 2015. at 22:22, Месечева рече

Шта ћемо са људима који нису крштени , а по свим критеријумима живе хришћанским животом?

Да их волимо и молимо се за њих, па и ако не живе хришћанским животом.

[Adelaida]

 

  On 6. 3. 2015. at 22:34, Месечева рече

Говорим из аспекта оне која верује у Христа, оне која је крштена али моје поверење у цркву је опасно пољуљано. 

 

 

Zavisi od ocekivanja. ( zasto si tamo gde jesi i sta ces tu)

[Deki992]

  On 6. 3. 2015. at 22:37, todor рече

Родитељи су пред Богом једини одговорни за своју децу, зато имају обавезу да им понуде оно што је добро. Увек им, кроз читав живот, остаје слобода да бирају, а онда су сами одговорни.

Водим се логиком да је Бог првим људима понудио оно што је добро и даровао слободу, која носи и одговорност. Било им је добро, док је нису злоупотребили.

Teska je to prica dobri moj Todore.

Slazem se ja sa tobom u nacelu, ali, sve mi se praksa cini nekako drugacija. Zato i kazah, mnogo se dece krstava zbog "valja se" razloga. Da li je to dobro od roditelja.. Nadam se da jeste.

Nedostaje nam generalno berskog "obrazovanja".

Krstenje je ipak nekakvo "potpisivanje ugovora" sa Bogom. E sad, valja procitati i ugovor pre nego sto se potpise

[milan.]

  On 6. 3. 2015. at 22:37, todor рече

Родитељи су пред Богом једини одговорни за своју децу, зато имају обавезу да им понуде оно што је добро. Увек им (деци), кроз читав живот, остаје слобода да бирају, а онда су сами одговорни. Водим се логиком да је Бог првим људима понудио оно што је добро и даровао слободу, која носи и одговорност. Било им је добро, док је нису (слободу) злоупотребили.

 

Roditelji će deci ponuditi hrišćansko vaspitanje i učiće ih katihizis, a deca će kad malo porastu sama odlučiti dal hoće da se rode ra večni život i uđu u zajednicu s Hristom. Krštenje je ozbiljna stvar, nije to ja ću te krstim, pa ti ćeš kasnije da poveruješ, a ako ne poveruješ, ti nemoj da ideš u crkvu, imaš slobodu. Sloboda se ogleda u tome da neko svesno i voljno uđe u zajednicu s Hristom, da prevaziđe biološko postojanje i uđe u eshatološko.

[Месечева]

  On 6. 3. 2015. at 22:40, Dijasporka рече

@Meseceva: Ok...a verujuci u Hrista mislis da se moze u njemu ziveti bez krstenja? Napominjem da sam ja totalni laik i ne baratam terminologijom, samo naglas razmisljam o onome sto osecam... Negde sam vec spomenula da sam dozivela jedan period u kom sam osecala da mi je Bog blizu, ne mogu to da opisem ali kao da sam ga fizicki osecala...elem, u tom periodu nisam zivela crkvenim zivotom, nisam se pricescivala...tako da verujem, sama sam dozivela, da Boga mozes osecati i ako nisi u Crkvi...doduse, mene je taj period nagnao da pridjem Crkvi i da pocnem da postim, ispovedam se, molim i pricescujem...

Теоријски не може, али практично?

Виђам око себе добре људе, некрштене или исто тако добре, а верују у Алаха, Буду, не декларишу се хришћанима...

 

Ја сам одрасла у цркви.

И како време одмиче, све мање имам поверења у њу као организацију.

Не улазим у цркву Св. Марка данас као кад сам имала 10 или 15 година.

[Grizzly Adams]

  On 6. 3. 2015. at 23:01, Месечева рече

И како време одмиче, све мање имам поверења у њу као организацију.

 

Није ни требало да имаш, ниједна земаљска организација не може да буде савршена. Ни Црква није савршена у том смислу.

[Натан]

  On 6. 3. 2015. at 22:46, Deki992 рече

Teska je to prica dobri moj Todore.

Slazem se ja sa tobom u nacelu, ali, sve mi se praksa cini nekako drugacija. Zato i kazah, mnogo se dece krstava zbog "valja se" razloga. Da li je to dobro od roditelja.. Nadam se da jeste.

Јесте брате, има свачега, али нема везе чак и да је за родитеље то само ''ваља се'', сам чин Крштења не губи смисао због тога. 

[milan.]

  On 6. 3. 2015. at 23:01, Месечева рече

Виђам око себе добре људе, некрштене или исто тако добре, а верују у Алаха, Буду, не декларишу се хришћанима...

 

Nije krštenje tu da bi nas učinilo boljim u nekom moralnom smislu, nego ono predstavlja našu želju da zivimo večno i budemo u zejednici s Hristom, ne spašava nas dobrota, nego Hristos. A rad na zadobijanju vrlina je neprestano traje, izgradjujemo se iz dana u dan, ne odjednom.

[Grizzly Adams]

  On 6. 3. 2015. at 22:58, milan.lml рече

Roditelji će deci ponuditi hrišćansko vaspitanje i učiće ih katihizis, a deca će kad malo porastu sama odlučiti dal hoće da se rode ra večni život i uđu u zajednicu s Hristom. Krštenje je ozbiljna stvar, nije to ja ću te krstim, pa ti ćeš kasnije da poveruješ, a ako ne poveruješ, ti nemoj da ideš u crkvu, imaš slobodu. Sloboda se ogleda u tome da neko svesno i voljno uđe u zajednicu s Hristom, da prevaziđe biološko postojanje i uđe u eshatološko.

 

Не треба крштење схватити баш тако. Слободу човек свакако има, без обзира на једно више/мање "купање" у животу. Увек може да се одлучи за оно што сматра да је најбоље и најисправније.

 

Крштење није "чланска карта" него "здравствена књижица". И за сваку особу, без обзира на године је добро да је има, јер Црква није "клуб" него "болница".

[Deki992]

  On 6. 3. 2015. at 23:04, todor рече

Јесте брате, има свачега, али нема везе чак и да је за родитеље то само ''ваља се'', сам чин Крштења не губи смисао због тога.

S obzirom da sam danas saznao ono za pricesce, da ne vredi nista onome ko ne veruje da preko hleba i vina zadobija zajednicu sa Hristosom, ne znam kakva je situacija sa krstenjem.