Духовни савети старца Пајсија Олару

[JESSY]

 

О СМИРЕЊУ 

 

“Оче Пајсије, шта је то смирење?” упиташе га једном неки његови ученици. Смирење је мисао и убеђење од срца да смо грешнији од свих људи и најнедостојнији Божије милости. Ружење самог себе не значи да имамо истинско смирење. Истинско смирење јесте када нас неко јавно понижава и вређа, а ми то истрпимо и кажемо: “Бог је наредио брату да ме понизи због многих мојих грехова.” Требало би све да прихватамо као Божију заповест. Када вас неко понизи, реците да му је Бог тако заповедио. Када неко узме нешто ваше, Бог му је заповедио да то узме, како би од вас начинио монахом. Када вас уклони са високе позиције, Бог вам је променио место да бисте изменили своје страсти и лоше навике. Ово је истинско смирење. А гордост јесте када се уздамо у себе, у свој ум, своју снагу, када мислимо за себе да смо способнији од другог, бољи, лепши, врлији и угоднији Богу. То значи да нас је ругоба греха гордости победила, од кога нек нас Бог, који се понизио ради нашег спасења, сачува. Понизимо се браћо, зато што гордог човека Бог не може да спаси. Оплакујмо своје грехе овде, да бисмо се заувек радовала у следећем животу, јер када будемо напустили овај свет сви ће нас заборавити. Положимо своју наду, не у човека, већ само у Бога. Људи су променљиви. Данас ти даје, а сутра ти тражи. Данас те хвали, а сутра те куди. Положимо своју наду на Божију милост и никада нећемо скренути са пута.

—Неки мирјанин упита старца да му каже реч спасења, а он му рече: "Брате често пута су животиње мудрије од људи. Научимо се послушности и стрпљењу од волова, и благости од јагњади, уређености и марљивости од мрава и пчела. Животну лекцију можемо да научимо од сваке животиње.“
Старац је такође додао: “Најбоље је за човека да постане глинена посуда која ће бити од користи сваком човеку и за све врсте послова, хране и воде, и тако даље. Златни сасуди се стављају у сефове и закључавају у витрине. Ретко се користе због страха од лопова, можда једном годишње. Глинени суд се користи свакодневно и од користи је човеку. Исто је и са смиреним човеком који не тражи почасти и положај. Он остаје неважан чак и када се нађе међу људима нижег положаја, али он извлачи корист од тога, даје савете, и помаже свима, и сви га траже и радују се са њим. Смирење је велики дар монасима и свим Хришћанима!”

 

[JESSY]

 

О АБОРТУСУ 

—Извесна жена која није желела много деце отишла је старцу и тражил савет шта да ради. Он јој је рекао: "Ако избегаваш да родиш децу, избегаваш спасење. Једно дете није довољно,јер га можеш изгубити. Здравије је имати више деце у дому, од једног или два зато што таква деца често буду размажена и болешљива. Ту се испуњава реч Господња: "Који с тврђом сије, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сије, благослов ће и пожњети (Друга Коринћанима. 9.6).
Скоро ми је на исповест дошла нека старица а ја сам је питао: "Сестро, колико деце имаш?” “Оче, родила сам осмнаесторо! Бог је узео осморо кад су били мали, а осталих десет су виђенији људи у селу!” Опет, друга једна жена је дошла издалека и њу сам питао: “Колико деце имаш Хришћанко моја?” “Ни једно, Оче.” “А колико си абортуса до сада имала?” “Оче, имала сам четрдесет абортуса.” “Иди и исповеди се епископу, дете моје, и покај се док још имаш времена, зато што је страшан Божији суд!” Најтежи грех, после одбацивања вере, јесте убијање беба абортусима. Ова два греха на људе брзо доносе Божији гнев и казну.

—Коју епитимију дајете онима који су имали абортусе? Казна за абортус и убиство уопште јесте кајање до краја живота. Епитимија се састоји од свакодневних великих поклона, поста до увече сваке среде и петка, потпуно нечињење овог греха у будућности, и да жена на место убијене деце роди другу децу и крсти их. У таквим случајевима женама се такође забрањује причешће на седам година, осим у случају када је жена трудна, када може да прими Причешће као посебно снисхођење.

—Неки Хришћани упиташе старца: ‘’Шта се дешава са душама деце која су убијена абортусима?’’, а он им је одговорио са уздахом: "Верујем да су та деца мученици. Она ће испунити број мученика у последњим временима, као што се каже у Апокалипси. Страдавши кроз абортус, они се крштавају у крви, али Црква их не спомиње у својим молитвама зато да се абортуси не би поспешивали, који су за родитеље, исто што и чин детеубиства.

[JESSY]

САВЕТИ У ТУГАМА 

—Неки Хришћанин, који је био тужан, упитао је старца за реч утехе, а он му је одговорио: "Слушај брате. Без искушења и туговања не можемо да се спасимо. Али не треба да се бринемо, нити да слабимо у вери, зато што ђаво сада свирепије напада људе, него што је то раније чинио, зато што зна да је још мало преостало времена његовој власти над савременим светом. Молимо се Богу, трпимо и сећајмо се речи Господњих који је рекао да ће бити са нама до краја векова. Не бисмо смели да очајавамо када се нађемо у искушењима, зато што нас Он не оставља. У време пророка Илије Тесвићанина, када је Бог имао 7000 од свог изабраног народа који своја колена нису приклонили Ваалу, тако и данас Господ још увек показује милост многим одабраним Хришћанима чврсте вере, који колена своје душе нису приклонили у службу страстима. Бог има своје праведнике, у селима и градовима, који Га прослављају даноноћно, који живе у девствености и трезвоумљу, који указују самилост сиромашнима и удовицама. Али само Бог зна ко су они.

—Како да помиримо људе који су у свађи? Прво треба да се помолимо за њих. А потом би требало да им кажемо да хитно оду код свог духовника и исповеде се, и требало би да их посаветујемо речима из Јеванђеља да се помире како је Господ рекао: "Блажени миротворци јер ће синовима Божијим назвати (Матеј 5.9). Колико је до нас, треба да се трудимо да будемо у миру, зато што смо синови Божији и да у себи носимо мир Духа Светога. Они који се нису измирили не смеју да се Причесте. Ако један од њих умре неизмирен са својим непријатељем, тада живи треба на његов гроб да одлазе четрдесет дана и моле га да опрости. Наравно ова ствар је врло тешка. Али ми захтевамо од живог да учини метанију оном мртвом са којим се свађао за његовог живота, и надамо се у милост Божију да ће им опростити.

 

http://sveti-jovan-krstitelj.blogspot.com/

[JESSY]

Како можемо да помиримо оне који су завађени?
Најпре да се молимо за њих. Затим да их подстакнемо да се исповедају духовнику и да их саветујемо речима из светог Јеванђеља да се помире, по Господњој речи: Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати (Мт 5,9). Колико можемо, трудимо се да творимо мир, јер смо синови Божији и носимо у себи мир Духа Светога. Који се међусобно не помире не могу се причестити.

Шта је смирење?
Смирење је мисао нашега срца која нас уверава да смо грешнији од свих људи и недостојни милости Божије. Када сами себе ниподаштавамо, не значи да имамо смирење. Него, када нас други прекорева и ниподаштава, и то још и јавно, а ми трпимо и казујемо: “Бог је заповедио брату да ме прекорева због мојих грехова”, то је право смирење. Дакле, примајмо све као из руке Божије и као по вољи Његовој. Када те неко прекорева, Бог му заповеда да те прекорева. Када ти неко узме неку ствар, Бог му заповеда да ти узме, да би те учинио монахом. Када те твој претпостављени премешта тамо-амо, Бог ти мења место, да би ти променио и нарав и навику. То би било право смирење. А гордост, напротив, је када се поуздаш у себе, у свој ум и снагу; када сматраш да си умешнији од другог, бољи од другог, лепши од другог, узнапредованији у добрим делима и више угодан Богу но когод други. Тада тобом влада ружни грех гордости, а тога нека нас све сачува Бог, Који се унизио за наше спасење.

[JESSY]

Како да се понашам са својим ближњим, да бих испунио заповест љубави?
Сматрај свога ближњег бољим од себе, ишти му савет уместо да му дајеш савет, а његове недостатке попуни својом љубављу. Чини то и спашћеш се.

Који је најтежи грех данас у свету?
Најтежи грех који влада светом данас јесте неверовање у Бога, јер се одатле рађају сви греси на земљи. Јер ако човек не верује и не боји се Бога, нема више никакав ослонац, никакву наду, никакву радост, никакав циљ на земљи и пада у сва зла и у бездан безнађа, од чега нека нас избаве Христос и Богомајка.

Који је знак духовног напредовања?
Сузе у молитви, мисао да си најгрешнији, велика радост у срцу и много љубави и милости према свеколикој творевини.

Један свештеник пита како да боље пастирствује по Богу, стадо које му је поверено?
Христово стадо се пастирствује с фрулицом, а не са штапом; то јест са кротошћу, а не са строгошћу. Пастирствује се више примером свештениковог живота, не само беседом са амвона. Дакле више делима него ли речима, да људи, видећи добра дела ваша, прославе Бога. Затим нека лепо богослужи, с вером и побожношћу; нека даје милостињу сиромасима и болеснима у парохији, нека уче вернике правој вери-старе, младе, децу; нека их редовно исповеда, нека их крепи у невољама и нека им буде пример у свему, хранећи их богоугодним књигама и свеколиком речју Божијом.

[JESSY]

Шта да се ради са децом, јер када напуне шеснаест година више не слушају родитеље и живе у гресима?
У овој ситуацији су непосредно криви родитељи деце, који им нису од малена дали хришћанско васпитање и препустили су их њиховој вољи. Родитељи такве деце ће положити рачуна за њихове душе, што им нису од малена удахнули веру и страх Божији. Ево, сада жању што су посејали! Али, нека се моле за своју децу, нека их одведу ка добром свештенику на исповест, нека им заснују породице, нека их поново навикну на цркву, рад, поштење, и има наде за опроштај и исправљање.

Једна млада жена, злостављана и присиљена од стране свога супруга да убија своју децу побачајем и избегавањем зачећа пита: Коју епитимију да твори, да би стекла опроштај и спасење од Бога?
Обоје, она заједно са својим супругом, одлазе у осуду пакла, ако се не покају. У овом случају жена треба да се супротстави убијању деце, или да се одмах разведе. Дакле, најпре да исповеда своје грехе искусном духовнику. Затим да крштава децу уместо побијене, да рађа другу децу уместо побијене, да целога живота пости један дан у седмици, обично петком, до вечера, да твори метаније и милостињу по својој моћи, и имамо наду да ће добити спасење и милост од Бога.

О неопходности честих исповести старац је говорио једном свом духовном чеду:
Редовно да се исповедаш, јер ако чешће почистиш кућу, мило ти је да пребиваш у њој. Ако опереш кошуљу, мило ти је да је обучеш. Јер ако се накупи много смећа у кући, теже је да се избаци напоље. Исповедај се чешће, ако не сваке недеље, бар сваког месеца.

[JESSY]

О сталном кајању?
Кад год паднеш, устани, исповеди своје грехове, кај се, твори епитимију, питај и носи даље свој Крст, са очима упртим у Христа, док не стигнеш горе на Голготу. Ми не можемо рећи да се својим делима спасавамо, без милости Божије, без духовника и без молитава Цркве, али нека нас час смрти затекне у борби.

О духовништву?
Духовништво је врло тешко! Јер ништа није теже на земљи, него ли да путоводиш душе на путу спасења! Ево, више од четрдесет година сам свезивао и раздрешавао душе од грехова. Али откуда знам да нисам како погрешио, те ме Господ покарао овом болешћу, јер сам можда свезао што је требало да раздрешим и раздрешио сам што је трбало да свежем? Међутим, све остаје на суду и милости Божијој, јер је човек стално подложан грешењу.

Да ли вам се чини да је духовништво теже над мирјанима него над монасима?
Теже је духовништво над монасима и свештеницима, него ли над мирјанима, зато што монаси и свештеници имају веће завете и одговорност. Они познају Слово Божије и свете каноне, али не испуњавају своје обавезе, то јест греше својом вољом и својим знањем. А мирјани имају мању одговорност и многи греше из незнања. Овде се испуњава слово светог Јеванђеља које казује: Коме је много дано, много ће се тражити од њега, а коме је мало дано, мало ће се тражити од њега ( Лк. 12, 48).

Последње писмо које је написао својим ученицима:
Срећни празници, на многаја љета у здрављу и трпљењу, трпљењу, трпљењу у свему. Трпљење у болести, трпљење у прекору, трпљење са благодарношћу, зарад драгоценога спасења! Непрестано се молите, и ако вас је ко ожалостио, опростите. А ако сте кога ожалостили, тражите опроштај и од милине творите послушање, јер послушање под присилом није добро примљено. И тако пролази живот, хтео-не хтео, и сутра-прекосутра нека се сретнемо сви скупа тамо горе у Рају.

[JESSY]

- Не желим вам овде на земљи ни славу ни било шта што је пролазно, јер нас све то води у погибао. Али, творећи вољу Господњу, имаћете и овде доста користи, и загробно ћете имати вечно блаженство.Имајте страх Божији и свакодневно постављајте добар почетак. - - Који сте храмали, исправите се, а који нисте храмали, владајте собом благодаћу Господњом, да не бисте пали, јер није тако лако живети, али је јако тешко умрети. Сви који умиру заборављају овај живот и у часу смрти виде пред очима само што су учинили, добро или зло. Једном сам се затекао крај постеље неприпремљеног човека, који се мучио да умре, и викао је к мени обезнањен:»Не остављај ме, оче Пајсије, не остављај ме!» Настојао је да утекне и викао:»Не остављај ме, оче Пајсије!» И умро је. Бог нека му душу прости!

[JESSY]

Када бисмо ми имали вере да је Бог стално са нама и у нама, не бисмо се више плашили ни смрти, ни глади, ни болести, јер бисмо били уверени да смо у наручју Божијем, као деца у наручју својих мајки. Ми, међутим, нисмо достигли ту меру, јер се више уздамо у новац и у уживања него ли у Бога.

 

 

Да тражимо од Бога, кроз молитву, страх Божији и размишљање о смрти, јер страх Божији је почетак мудрости, а страх од смрти и страх од Суда чувају нас од греха и подстичу нас на покајање. Ово је, мислим, најбољи савет за мирјане. Од страха Божијег се у нама рађају и расту вера, нада и љубав, а из страха од смрти рађају се сузе и кајање због грехова.

 

 

Свако припрема себи храну по своме укусу и жељи. Ако му се учини сувише слатком, закисељује је помало, ако му се учини несланом, додаје јој још мало соли и зелениша, и спрема је како му се допада; и ако се допада њему, допада се свима. Ја тако мислим. Исто тако се догађа и са свачијим духовним животом. Свако од нас припрема себи спасење како сам мисли, како хоће и како може, по ревности и благодати коју му је Бог дао. Старци казују да је глад најбољи кувар, а сиромаштво најбољи домаћин. Исто је тако и са спасењем наше душе: ревност, молитва и смирење највише помажу на путу спасења.

[JESSY]

Без искушења и невоља не можемо се спасти. Али да се не смућујемо, нити да слабимо у вери, јер данас ђаво напада људе јаче но некада, јер види да има мало времена. Молимо се, трпимо и сећајмо се речи Господа, Који нам је обећао да ће остати с нама «до краја века». Такође се не обезнађујмо у погледу живота у време невоља, јер нас Бог не оставља напуштене. Јер као што је у време светог пророка Илије Тесвићанина Бог имао «још 7 хиљада одабраних мужева, који не преклонише своја колена пред Валом», исто тако и у наше дане Господ још има довољно одабраних мужева и хришћана, који су јаки у вери и нису приклонили своју душу у ропство страсти. Има Бог своје праведнике по селима и градовима, који Га славе даноноћно, који живе у девствености и уздржању, и творе милост сиромаху и удовици. Али њихова имена и њихов број зна само Бог једини.

[JESSY]

Живите једни с другима у савшеној љубави, молите се, љубите цркву и читање богоугодних књига, слушајте своје духовнике, творите милостињу јер она може много пред Богом, и у свему будите смирени и кротки. Једном речју, творите дела достојна раја и никада не заборавимо на смрт. Ако будете тако творили, сигурно ћете се спасти!

 

Творимо и ми оно што учимо друге, и све што чинимо у животу нека буде на славу Божју и на корист ближњег, јер «љубав покрива мноштво грехова». Ово је завештање љубави јер нас Спаситељ учи: «По томе ће сви познати да сте Моји ученици, ако будете имали љубав међу собом».

 

Препусти се увек вољи Божјој и имаћеш мир у својој души. Чини шта ти се заповеда, не твори ништа без благослова, када не знаш, питај, а када немаш кога да питаш, моли се, и Бог ће ти показати добар пут.

[JESSY]

Када бисмо ми имали вере да је Бог стално са нама и у нама, не бисмо се више плашили ни смрти, ни глади, ни болести, јер бисмо били уверени да смо у наручју Божијем, као деца у наручју својих мајки. Ми, међутим, нисмо достигли ту меру, јер се више уздамо у новац и у уживања него ли у Бога.