Nakon pricesca vernici ostali da sacekaju kraj Liturgije.

[Deja Vu]

Isto ko i sa crkvenim zapovestima, ne mora ali je pozeljno

 

Ko na predavanjima kad mi kazu: Ne morate da dolazite nije obavezno al je pozeljno. Manje vise, isto je, stvar htenja. 

 

Ne " mora " se nista, ali : Nakon pricesca svestenik blagosilja prisutan narod, cita se molitva posle pricesca, peva se 

 

Zatim Djakon i prisutan narod zablagodari Gospodu, svestenik moli Blagoslov Gospodnji da dodje na nas......to potraje jos 10-15 minuta

 

Onda sam prisustvovao tome mozda par puta  

 

због каснијег дружења, наравно уз кафицу и чашицу

 

Meni je nekako to vise prikaz Carstva Nebeskog nego liturgija. Nesto kao Tajna vecera, svi okupljeni, piju, jedu, caskaju i druze se, samo tada nije bilo domace rakije i kafe, ali sustina je ista - druzenje  

[Gordana .]

Кажу да ко не остане до краја као да није ни био.

[milan.]

Inače, neki sveštenici imaju praksu da pričešće ostave za kraj, tj oni pozovu ljude- sa strahom Božijim, verom i ljubavlju pristupite, onda odmah ide blagosloven gradij vo imaja Gospodnje... onda odmah- spasi bože narod tvoj i blagoslovi dostojanije tvoje, pa vidjehom svjet istinij itd... pa tek posle otpusta se iznese putir i ljudi pričeste.

[Deja Vu]

A 10-15 minuta nije mnogo, ako vec neko ide na Liturgiju, posti i pricesti se, moze da saceka i tih 15 minuta da se zavrsi Liturgija sa Blagoslovom i da Svestenik kaze: U miru izadjimo....Uostalom, probajte jednom, mozda vam posle nece biti problem da ostanete na celoj Liturgiji, fokusirani i mirni.

Vidis @Deja Vu, kad si se pozalio na nekoj drugoj temi da ne mozes da ostanes " miran " na Liturgiji, rekla sam ti da je to zato sto nema Blagodati Duha Svetoga, eto vidimo sad zasto ga nema. Nemoze ga ni biti kad izadjes pre kraja Liturgije....

 

Nesto sam skeptican na tu izjavu al ajd Mislim da nisam jos shvatio znacaj Liturgije, nemam puno iskustva sa njom, veci deo tokom svog (mladog) zivota sam proveo smarajuci se i cekajuci da se sto pre zavrsi da me ne bole noge. Zapravo, iskustvo sa Crkvom kod mene je vrlo vrlo malo, ne bih se mogao nazvati crkvenim covekom, i ovako retko kad odem u nju, moze na prste da se prebroji koliko ode u godinu dana, pricesce svega 2 puta kad je bozicni i vaskrsnji post. Jednim delom je to navika i uticaj u porodici gde retko kad idemo, obicno majka i ja, pa me znaju ostali u familiji zezati kako sam trebao u popove jer idem u crkvu sto je krajnje besmisleno al neka ih. Drugim delom je lenjost, posto me mrzi ustati ujutru svake nedelje i otici, umoran sam, zelim da se naspavam i odmorim. 

 

Tako da se radi vise o tome. Mada juce, posto sam isao na pricest nisam danas zbog nekog seminara, kada sam bio, resio sam da se ne molim svojim molitvama kako se obicno molim i to svega 10 min posle cega blejim u ikone i svestenika i cekam kraj, nego da pratim molitve svestenika i ponavljam ih kroz celu litirugiju i moram priznati da je vec bilo drugacije, da mi je mnogo prijalo i nisam se toliko brinuo za noge. 

Tako da sam u vezi prakse u crkvi sa inteligencijom 0. A to je jer me praksa mnogo i ne zanima inace u svemu, nego samo teorija. Slabo sta radim i uradim, nisam puno kreativan, volim da se zavucem u teoretisanje, katkad u fantaziranje pa razmisljam da krenem da pisem knjige ali mi se ne da i slicno. E tako sa Crkvom. Sve razumem, sve mi je jasno, citava teorija i teologija, ali u praksi gotovo nista. Sto ne znaci da ne postujem neke zapovesti, nisam sad budibogsnam ovakav onakav, da jedno pricam a drugo radim, nego da ono sto pricam ponekad ne primenim u praksi. 

[Srdjan]

Odmah na pocetku da vam kazem da je naslov pomalo ironican. Naime, radi se o jednoj pojavi, mozda masovnoj. ( bar je tako u parohijskoj crkvi u koju ja idem) Znaci, vernici dodju na pocetak Liturgije, do plovine Liturgije, crkva se vec napuni, pocne pricesce, smerno i bogobojazljivo pridju svetoj casi, uzmu naforu i....ajd kuci. 

Crkva u kojoj nije mogla ni igla da padne a da se ne zakaci za rame nekog vernika, odjednom ostaje prazna...

A Liturgija se nastavlja...do svog kraja. 

Jel tako i kod vas u parohijskim crkvama? 

Sta je sa tim narodom?

Ovamo stampedo da pridju da se priceste, i dok si trepnuo....nigde nikog. 

 

Треба да благодаримо Богу што су уопште и дошли у Цркву.

[aliluja]

Mislim da su vernici u tom slučaju sebi pričest uzeli kao krajnji cilj posta... a ne duhovno uzdizanje.

[Adelaida]

Mislim da su vernici u tom slučaju sebi pričest uzeli kao krajnji cilj posta... a ne duhovno uzdizanje.

Bas tako...ali ima li to smisla pitam se? Sto onda poste? 

[Зосима]

Кажу да ко не остане до краја као да није ни био.

Ух бре,то ми личи на ону ваља се-не ваља се теологију...

Шта знам,неки ауторитети богослови православља,кажу да је промашај бити на литургији а не причестити се, што ми је једина нормална критика...

 

Иначе ова екипа прво-недељаша поста,који посте само ту и евентуално последњу недељу, трче људи кући,да што пре попију кафу ,пљугу,па ручак...

Сдруге стране имаш ови који не пропуштају ни вечерње, а на литургију долазе пре свештеника,  а причешће је за њих равно бинго згодитку...

 

На крају имаш и ове који попују попут мене, а због ноћног провода ,знају да преспавају литургије...

 

Дакле праксе су толико различите да је и Бог диго руке,наравно у пежуративном смислу...

[НиколајСвесрпски]

Braco i sestre pomaze Bog nije me bilo dugo Kod nas svestenici su jedno vreme ko papagaji ponavljali pred pricesce jednu mini besjedu da ne prilaze nekrsteni i oni koji se nisu spremali za pricesce,da posle pricesca ne ljube ruku svesteniku i da obavezno posle pricesca ne idu iz crkve. Urodilo plodom sad rijetko ko izadje. Dosta naroda ostane i na citanju molitava blagodarnosti posle pricesca.

[Adelaida]

Ima nas raznih, naravno, svi imaju neko svoje " Zasto-Zato" ali postoje neke elementarne stvari...to ti je kao da si bolestan i lekar ti kaze pij lek na 8 sati, a ti pijes kad stignes...nekad i ne popijes, nekad ispostujes satnicu, nekad popijes dva...

[19горан80]

нажалост,разлика је између народа који редовно долази у цркву и оних,како ја волим да их назовем "традиционалисти"(више цене и поштују народни обичај него црквено правило)...ови први се понашају како доликује,особито после пар критика владике који је скренуо пажњу и да је јуда одмах по примању причешћа изашао...е па,ај ти сад изађи ако смеш после причешћа   ,ови други,дођу само на крају прве или последње недеље поста,запале свећу,причесте се и натраг својим активностима...наравно,причешће је чаробни напитак који ће их заштити од свих недаћа,болести,незапосленима помоћи да се запосле,неудатим/неожењеним да нађу брачног друга итд. (примери су на основу њиховог сведочења)...

питају ме "кад почиње причешће?","па овако,имате 2 литургије,прва почиње у 5,а друга у 9","ма,не питам те то,него кад да дођем на причешће?","дођи...  "

слава Богу и на томе,цркве су пуне деце,народа...па даће Бог да се временом и научимо и дисциплинујемо

[Deki992]

Nesto sam skeptican na tu izjavu al ajd Mislim da nisam jos shvatio znacaj Liturgije, nemam puno iskustva sa njom, veci deo tokom svog (mladog) zivota sam proveo smarajuci se i cekajuci da se sto pre zavrsi da me ne bole noge. Zapravo, iskustvo sa Crkvom kod mene je vrlo vrlo malo, ne bih se mogao nazvati crkvenim covekom, i ovako retko kad odem u nju, moze na prste da se prebroji koliko ode u godinu dana, pricesce svega 2 puta kad je bozicni i vaskrsnji post. Jednim delom je to navika i uticaj u porodici gde retko kad idemo, obicno majka i ja, pa me znaju ostali u familiji zezati kako sam trebao u popove jer idem u crkvu sto je krajnje besmisleno al neka ih. Drugim delom je lenjost, posto me mrzi ustati ujutru svake nedelje i otici, umoran sam, zelim da se naspavam i odmorim.

Tako da se radi vise o tome. Mada juce, posto sam isao na pricest nisam danas zbog nekog seminara, kada sam bio, resio sam da se ne molim svojim molitvama kako se obicno molim i to svega 10 min posle cega blejim u ikone i svestenika i cekam kraj, nego da pratim molitve svestenika i ponavljam ih kroz celu litirugiju i moram priznati da je vec bilo drugacije, da mi je mnogo prijalo i nisam se toliko brinuo za noge.

Tako da sam u vezi prakse u crkvi sa inteligencijom 0. A to je jer me praksa mnogo i ne zanima inace u svemu, nego samo teorija. Slabo sta radim i uradim, nisam puno kreativan, volim da se zavucem u teoretisanje, katkad u fantaziranje pa razmisljam da krenem da pisem knjige ali mi se ne da i slicno. E tako sa Crkvom. Sve razumem, sve mi je jasno, citava teorija i teologija, ali u praksi gotovo nista. Sto ne znaci da ne postujem neke zapovesti, nisam sad budibogsnam ovakav onakav, da jedno pricam a drugo radim, nego da ono sto pricam ponekad ne primenim u praksi.

Najvise na forumu volim ovakve postove, licne i iskrene.

Inace, treba naci neki zdrav balans, postovati pravila ali opet ne zaboraviti sustinu, to bi trebalo da. ude valjda ljubav i sloboda.

Bog se raduje svakom coveku koji mu se obrati iskreno, pa tako verujem i da ce nas uciti onoliko koliko je potrebno za nas.

Mi ljudi bi sve da ogranicimo...

[Adelaida]

Najvise na forumu volim ovakve postove, licne i iskrene.

 

:bendoff: 

Bog se raduje svakom coveku koji mu se obrati iskreno, pa tako verujem i da ce nas uciti onoliko koliko je potrebno za nas.

Upravo. Otkriva nam onoliko koliko trebamo da znamo, i u trenutku kada trebamo da znamo. 

[grigorije22]

Odmah na pocetku da vam kazem da je naslov pomalo ironican. Naime, radi se o jednoj pojavi, mozda masovnoj. ( bar je tako u parohijskoj crkvi u koju ja idem) Znaci, vernici dodju na pocetak Liturgije, do plovine Liturgije, crkva se vec napuni, pocne pricesce, smerno i bogobojazljivo pridju svetoj casi, uzmu naforu i....ajd kuci. 

Crkva u kojoj nije mogla ni igla da padne a da se ne zakaci za rame nekog vernika, odjednom ostaje prazna...

A Liturgija se nastavlja...do svog kraja. 

Jel tako i kod vas u parohijskim crkvama? 

Sta je sa tim narodom?

Ovamo stampedo da pridju da se priceste, i dok si trepnuo....nigde nikog. 

Tako je i kod nas. Nego bi ja primenio metod kao u Vizantiji sto je bio, zabandalis vrata i nema niko da mrdne dok se Liturgija ne zavrsi.

[ИгорМ]

zabandalis vrata i nema niko da mrdne dok se Liturgija ne zavrsi

 

 

Сада ме подсети на време када сам био у предшколском као клиња, вазда су ме хватали за зулуфе како би ме вратили на место ако устанем раније пре знака за излазак у двориште