Фарбање Васкршњих јаја

[Zayron]

Видио сам да је Зорица екс Милева била поставила већ пар постова и слика о томе како се јаја боје у Чешкој.

https://www.pouke.org/forum/topic/3802-%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%85-%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%B0/page__st__48#entry106008

Тамо се употребљавају технике које на Балкану нису много позмнате или раширене а и нешто другачије шаре и мотиви, углавном фолклорни, традиционални, преношени с кољена на кољено. Мени се на примјер свиђају ова такозвана сламова јаја која се украшавају комадићима сламе, изгледају врло ноблесно, имају такав "дворски, краљевски" изглед, погледајте па се увјерите сами. Нисам баш примјетио да се таква раде код нас па ако хоћете испробати нешто ново пробајте онда ово:

[Zayron]

Ево неколико типова тих разних техника а тамо су и занимљиви рецепти за прављење природних боја:. Нек стоји то ту тако на чешком па вам то преведем кад стигнем, да не тражим поново по интернету тај члланак. Има занимљивих информација тамо.

Velikonoční kraslice

2. května 2008 v 12:14 | Řemesla

Velikonoční vajíčko má za sebou tisíciletou historii. Od nepaměti bylo symblolem nového života, který se v něm skrývá. Dokonce se vyprávěli kdysi pověsti o vzniku světa z vejce. Záhy začali lidé zdobit skořápky barvami a později i malovanými ornamenty a věřili, že tak se magická moc ještě zesílí. Jeden z nejstarších nálezů pochází z královského hrobu ve starosumerském Uru na území dnešního Iráku - zlaté vejce je datované do období 3 300 let př.n.l. Také na našem území se při archeologických vykopávkách našly zbytky červeně obarvených skořápek, které pocházejí z doby, kdy u nás vládla první přemyslovská knížata. Zajímavé je, že v minulosti se zdobila pouze plná vejce, protože bez obsahu by tak ztratila svůj magický význam. Teprve ve 20 století se začala vejce vyfukovat a malovala se pouze skořápka, a to díky použití anilinových barev, které však pronikaly skořápkou a vajíčka se nedala jíst.

Říká se, že Čechy a Morava jsou v tvorbě kraslic velmocemi. A je na tom hodně pravdy, nikde jinde na světě neexistuje takové množství způsobů zdobení, barev a ornamentů, ale ani tolik zkušených maléreček jako u nás. Nejznámější technikou je batikování s použitím vosku, také gravírování neboli vyškrabování, malování barvami nebo barevným voskem, nalepování slaměných ornamentů. Kromě toho však lze obarvenou skořápku i leptat kyselinami, polepovat dužinou jezerní sítiny nebo textilem, drátovat, anebo okovávat železem.

Až do počátku 20.stol. se používala výhradně přírodní barviva. Zvláštní postavení mezi barvami má červená, je nejoblíbenější a také nejstarší. Někde se dokonce podle ní Velikonocům říkalo Červené svátky. Hodně se také používala zelená barva jarní přírody nebo žlutá jako med nebo zralé obilí. Modrá v minulosti tak oblíbená nebyla, protože měla symbolický nádech neštěstí, právě tak jako bílá-barva smrti, černá zas připomínala démony.

U všech přírodních barev záleží na síle odvaru a na délce barvení. Před každým barvením (i umělými barvami) je dobré skořápku omýt v octové nebo alespoň obyčejné vodě, aby barva lépe přilnula. Pokud se k malování používá plně vejce, většinou se nejprve uvaří. A jaká přírodní barviva se nejčastěji používají :

ČERVENÁ - slupky z červené cibule (s trochou octa), červený řepa, borůvky, bezinky.

ŽLUTÁ - dřínový květ, kůra plané jabloně (zbavená tmavého povrchu), kmín, oves, lipový květ, zázvor, slabý čaj, šafrán (vyluhovaný v teplé vodě nebo lihovině).

ZELENÁ - tráva, barvínek, mladý jetel, nať petržele, šťovík, špenát, mladé obilí (dvětlé odstíny).

HNĚDÁ - dubová kůra (vařená se solí a octem způsobí tmavší odstíny), olšová kůra (s přidáním zelené skalice či kousku rezavého železa je barva tmavší), ořechová kůra nebo listí, cibulové slupky a čaj (silnější nodvary), káva.

ČERNÁ - dubová kůra se solí, octem a sazemi, olšové šišky.

Rostliná batika

Dnes jedna z nejoblíbenějších technik. Je velmi jednoduchá a plná překvapení. Na omytou skořápku naskládáme vzor z rostlin (list, květ), stačí trochu naslinit, aby lépe držely, celé vajíčko obalíme tkaninou (gáza, záclovina, punčocha apod.) a zavážeme. Ponoříme do vody s cibulovými slupkami a necháme vařit asi 10 minut.

Vosková batika

Stužkou (tj. malá plechová trubička, dlouhá asi 1,5 cm, upevněná v dřevěném držátku) nebo špendlíkem upevněným v dřevěné násadce vytváříme vzor voskem, složeným z části včelího vosku a z části parafínu. Špendlíkem se vytvářejí tečky a protáhlé slzy, sestřihnutým husím perem trojúhelníčky nebo jednodušší pomůcky - různá dřívka, slámky, trny i staré kovové školní pero na jemnou kresbu.

Leptané kraslice

Vejce nejprve obarvíme ve žluté barvě, usušíme a voskem namalujeme první motivy, které nakonec zůstanou žluté. Znovu ponoříme do barvy, tentokrát červené a namalujeme další části vzoru, které mají zůstat červené. Potom vejce ponoříme nejméně na 10 minut do vody z kyselého zelí nebo octové vody. Barva, která není zakryta voskem, se vyleptá. Její zbytky můžeme dočistit kartáčkem, aby se objevila původní bílá barva skořápky. Vosk odstraníme, přetřeme tukem a vyleštíme.

Gravírované kraslice

Gravírování je technika vyškrabování ornamentů do obarvené skořápky. Na barvení se používají anilinové barvy rozpuštěné v lihu, někdy s příměsí šelaku. Zvolíme sytou barvu a na skořápku neneseme štětcem v silnější vrstvě a necháme dobře uschnout. Zvolený ornament opatrně vyškrabujeme ( břitva, hrot nože nebo pilníčku, žiletka apod.) tak, abychom odhalili původní bílou barvu skořápky.

Kraslice zdobené slámou

Vytváření ornamentů z kousků slámy patří k nejpracnějším technikám, kdy výroba může trvat i několik hodin. Slámu očistěnou, zbavenou kolínek namočíme na 20 minut do teplé vody. Potom stébla rozevřeme, vyškrábneme vnitřní povlak a případně přežehlíme. Nastříháme z nich malé kosočtverce, trojúhelníky a proužky. Zároveň si obarvíme sytější barvou vejce. Špendlíkem namočeným v lepidle nabíráme připravené kousky slámy, na prstě je potřeme lepidlem a hned přitiskneme na skořápku. A vytváříme ornament, který máme dobře rozmyšlený anebo pracujeme podle předlohy.

Kraslice polepené sítinou

Tyto kraslice vypadají velmi zvláštně a v minulosti byly hodně ceněné. Sítina jezerní, lidově šáší, se vyskytuje v okolí vodních ploch na zamokřených půdách. Její sběr se provádí hlavně v zimě, kdy je nejkvalitnější. Stéblo na silném konci nepatrně rozevřeme a nehtem nebo dřívkem (zápalkou) vytlačíme bílou vatovinovou dužinu ven. Vypadá jako silné pružné špagety. Aby neuschla, uchováváme ji v mikroténu. Dužinou postupně omotáváme vajíčko. Dřevěnou špachtlí naneseme trochu lepidla na skořápku a přiložíme dužinu. Vytváříme různé ornamenty, kterými pokrýváme plochu, vynechaná místa můžeme doplnit kousky textilu, barevnými stužkami apod.

Drátované kraslice

Tyto kraslice nemají nijak dlouhou tradici, zato v poslední době patří k velmi oblíbeným technikám. Používá se smykovací výplet, který umožňuje mnoho variant vzorů.

http://mmily.blog.cz/0805

[Неда]

Видим да је овде Зорица екс Милева написала да се свјежа јаја шарају воском па се онда кувају ја сам пробала пошто сам чула да треба тако али неуспјешно восак ми се отопио и ужасна су била срећа па сам пробала само на неколико јаја зато остајем при шаранју са травом и чарапама ,а лјепа су и кад се ставе у мрежасту врећу од кромпира или лука и офарбају се предивна буду

[Zayron]

А овдје на Googlu имате разне типове чешких краслица различитим техникама и орнаментима урађене па се можете инспирисати и некима од тих техника или мотива. Доста је у тражење слика на Googlu уписати назив:

kraslice

http://www.google.com/search?client=ubuntu&channel=fs&q=Kraslice%20zdoben%C3%A9%20sl%C3%A1mou&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&hl=hr&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=FC-FT9raIsHDswbGubDwBg&biw=1440&bih=699&sei=Gi-FT6CTCc3Qsgb3rYHmBg#um=1&hl=hr&client=ubuntu&channel=fs&tbm=isch&sa=1&q=kraslice&oq=kraslice&aq=f&aqi=g-L2&aql=&gs_l=img.3..0i19l2.528579l529064l0l529568l2l2l0l0l0l0l183l325l0j2l2l0.llsin.&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=c19b558e4d4a7094&biw=1440&bih=699

или

velikonočni kraslice

http://www.google.com/search?client=ubuntu&channel=fs&q=Kraslice%20zdoben%C3%A9%20sl%C3%A1mou&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&hl=hr&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=FC-FT9raIsHDswbGubDwBg&biw=1440&bih=699&sei=Gi-FT6CTCc3Qsgb3rYHmBg#um=1&hl=hr&client=ubuntu&channel=fs&tbm=isch&sa=1&q=velikono%C4%8Dn%C3%AD+kraslice&oq=velikono%C4%8Dn%C3%AD+kraslice&aq=0L&aqi=g-L1&aql=&gs_l=img.1.0.0i19.29857l36132l2l38524l12l12l0l0l0l1l431l2024l0j11j4-1l12l0.llsin.&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=c19b558e4d4a7094&biw=1440&bih=699

и добијете баш те чешке.

Ако вас занимају како их праве у Словачкој онда су то

velikonočna jajca

а имте их овдје:

http://www.google.com/search?client=ubuntu&channel=fs&q=Kraslice%20zdoben%C3%A9%20sl%C3%A1mou&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&hl=hr&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=FC-FT9raIsHDswbGubDwBg&biw=1440&bih=699&sei=Gi-FT6CTCc3Qsgb3rYHmBg#um=1&hl=hr&client=ubuntu&channel=fs&tbm=isch&sa=1&q=velikono%C4%8Dna+jajca&oq=velikono%C4%8Dna+jajca&aq=f&aqi=&aql=&gs_l=img.12...112007l112007l4l113168l1l1l0l0l0l0l130l130l0j1l1l0.llsin.&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=c19b558e4d4a7094&biw=1440&bih=699

Ово доле су пољска, ти писанки:

pisanki

http://www.google.com/search?client=ubuntu&channel=fs&q=Kraslice%20zdoben%C3%A9%20sl%C3%A1mou&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&hl=hr&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=FC-FT9raIsHDswbGubDwBg&biw=1440&bih=699&sei=Gi-FT6CTCc3Qsgb3rYHmBg#um=1&hl=hr&client=ubuntu&channel=fs&tbm=isch&sa=1&q=pisanki&oq=pisanki&aq=f&aqi=&aql=&gs_l=img.12...64822l64822l6l66253l1l1l0l0l0l0l144l144l0j1l1l0.llsin.&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=c19b558e4d4a7094&biw=1440&bih=699

Овдје су бјелоруска:

велікодныя яйкі

http://www.google.com/search?client=ubuntu&channel=fs&q=Kraslice%20zdoben%C3%A9%20sl%C3%A1mou&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&hl=hr&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=FC-FT9raIsHDswbGubDwBg&biw=1440&bih=699&sei=Gi-FT6CTCc3Qsgb3rYHmBg#um=1&hl=hr&client=ubuntu&channel=fs&tbm=isch&sa=1&q=%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D1%96%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D1%8F+%D1%8F%D0%B9%D0%BA%D1%96&oq=%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D1%96%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%8B%D1%8F+%D1%8F%D0%B9%D0%BA%D1%96&aq=f&aqi=&aql=&gs_l=img.12...80884l80884l12l82246l1l1l0l0l0l0l129l129l0j1l1l0.llsin.&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=c19b558e4d4a7094&biw=1440&bih=699

Овдје украјинска:

великодні яйця

http://www.google.com/search?client=ubuntu&channel=fs&q=Kraslice%20zdoben%C3%A9%20sl%C3%A1mou&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&hl=hr&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=FC-FT9raIsHDswbGubDwBg&biw=1440&bih=699&sei=Gi-FT6CTCc3Qsgb3rYHmBg#um=1&hl=hr&client=ubuntu&channel=fs&tbm=isch&sa=1&q=%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%96+%D1%8F%D0%B9%D1%86%D1%8F&oq=%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%96+%D1%8F%D0%B9%D1%86%D1%8F&aq=f&aqi=g-L2&aql=&gs_l=img.12..0i19l2.133956l133956l14l135482l1l1l0l0l0l0l171l171l0j1l1l0.llsin.&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=c19b558e4d4a7094&biw=1440&bih=699

А овдје су руска:

Пасхальные яйца

http://www.google.com/search?client=ubuntu&channel=fs&q=Kraslice%20zdoben%C3%A9%20sl%C3%A1mou&oe=utf-8&um=1&ie=UTF-8&hl=hr&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=FC-FT9raIsHDswbGubDwBg&biw=1440&bih=699&sei=Gi-FT6CTCc3Qsgb3rYHmBg#um=1&hl=hr&client=ubuntu&channel=fs&tbm=isch&sa=1&q=%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D1%8F%D0%B9%D1%86%D0%B0&oq=%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%85%D0%B0%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%8B%D0%B5+%D1%8F%D0%B9%D1%86%D0%B0&aq=f&aqi=g1g-S1&aql=&gs_l=img.12..0j0i24.71844l71844l16l77941l1l1l0l0l0l0l136l136l0j1l1l0.llsin.&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=c19b558e4d4a7094&biw=1440&bih=699

И на крају додам та лужичкосрпска чим их пронађем. Тако сад имате преглед тога шта се ради ту на сјеверу.

[Zayron]

Photo gallery - Easter Eggs (Kraslice)

http://www.radio.cz/en/static/easter/photo-gallery-easter-eggs

Ovdje možete vidjeti šta i kako se sve to radi i priprema u Češkoj za Uskrs: jaja, razni kolači, ukrasi, običaji itd.

Velikonoce - svátky jara

Příprava na Svátky jara a tradiční pomlázka na prostějovském náměstí.

Evo nešto o raznim uskrsnim običajima u svijetu:

http://www.index.hr/xmag/clanak/bicevanje-zene-i-razapinjanje-na-kriz-najcudniji-uskrsnji-obicaji-na-svijetu/608614.aspx

Ili u Slovačkoj:

http://www.nasice.com/component/content/article/61-zanimljivostihr/2486-slovaci1942011.html

[Zayron]

Видим да је овде Зорица екс Милева написала да се свјежа јаја шарају воском па се онда кувају ја сам пробала пошто сам чула да треба тако али неуспјешно восак ми се отопио и ужасна су била срећа па сам пробала само на неколико јаја зато остајем при шаранју са травом и чарапама ,а лјепа су и кад се ставе у мрежасту врећу од кромпира или лука и офарбају се предивна буду

То ми је чудно, не знам на шта је тачно мислила. Овдје се јаја прво скувају у обојеној води да се офарбају онако како се то ради и у Србији а онда се на та скувана и офарбана јаја наноси такозвана воскова боја од смјесе парафина и пчелињег воска, дакле се само финализира, доврши тај цртеж, на ту основну боју се нацртају ти неки мотиви и орнаменти и то је та воскова техника. Дакле ради се о томе да су само боје такозване воскове или воштане а наносе се на већ офарбана и скувана јаја и више се поново не кувају, наравно. погледајте то на видеу. Једино да није неки неспоразум, да је Милева писала о нечем другом.

Zdobení kraslice voskovými barvami www.telereceptar.cz

[Zayron]

Da kompletiramo sve to, još se prave i pernikova jaja, od medovog tijesta, s vana to liči na licitarska srca i licitarsko pecivo ali tijesto je nešto drugačije, ovo tijesto je takozvano medovo, od meda a licitarsko nije tako ukusno ko ovo i tvrđe je, pernik je mekši. Osim jaja se od tog tijesta prave i zecovi i jaganjci i te razne druge životinjice, zvjeratka i zvjerčice na primjer kokoši s pilićima itd. što se kupuju potom djeci na uskrsnim vašarima. Znači to su takva pekarska uskrsna jaja.

Dole imate tu cijelu fotogaleriju s kompletnom uskrsnom kolekcijom:

http://pernikovemame...ka/velikonocni#

[Zayron]

Još samo da dodam o tim pekarskim pernikovim jajima od tog

medovog tijesta ovu važnu informaciju ukoliko biste ih od nekog dobili na poklon:

Mogu se jesti, naravno, ali mogu se i ostaviti, to pecivo, ta jaja potom stvrdnu kao kamen i tako

mogu stajati godinama kao ukras. Samo ne smiju biti u vlažnoj ili zaparenoj prostoriji da ne upljesnive.

Kliknite na sliku, uveća se!

[Zayron]

Evo predloga kako jednostavno a efektno možete ukrasiti vaskrsni stol,

trpezu voćem poslije svečanog ručka, kad na red idu voće, deserti i kafa:

[Guest]

Васкршње јаје од 7 500 ружа

10 уторак апр 2012

Posted by radiosvetigora in Занимљивости

≈ Оставите коментар

Тим цвећара је на Велики понедељак направио јединствено васкршње јаје у Кијево-печерској лаври.

Јаје направљено од цвијећа биће изложено у манастиру током добротворног сајма „Васкршња корпа“ на коме ће се сакупљати новац за тешко обољеле тинејџере.

За израду 2,5 метра високог јајета утрошено је 7 500 црвених и жутих ружа и разног зеленила. Заједничком одлуком свештеника и цвећара изабрана је црвена, жута и зелена „етно“ варијанта.

Како творци овог јајета сматрају, њихово дјело ће бити изложено пет до седам дана.

[Јаков.]

Сораби или како их ми зовемо Лужички Срби су мањина у Немачкој, словенског порекла, а многи од њих говоре сопственим матерњим језиком, који је веома близак пољском и чешком. Они имају лепе обичаје везане за Васкрс, и то посебно око осликавања јаја. Погледајте само са каквом пажњом и љубављу они то раде. 

 

 

Силвија Паноска, износи јаја на традиционалном Васкршњем вашару јаја.  (24.марта 2012.)

 

 

Уметник осликава Васкршње јаје. (снимак од 16.марта 2012.)

 

 

Све слике су преузете са 

линк

[Јаков.]

 

Сигрид Болдуан осликава јаја (снимак 16.марта 2012.)

 

 

прибор једеног од уметника

 

 

Јаја изложена на продају

[Јаков.]

 

 

[Јаков.]

 

 

[Биљана]

Obojite jaja prirodno na 4 načina

 

 

 

Svi se sećamo starog trika farbanja jaja sa lukovicom, ali on nije jedini. Odbacite veštačke boje i saznajte kako da uspešno ofarbate uskršanja jaja na prirodan način.

Mnoge žene su odustajale od farbanja jaja biljkama, jer im je obično rezultat bio – blede boje. Da li ste sigurni da ste sve uradili na pravi način? Biljke i voće vam mogu pomoći da dobijete mnoštvo fenomenalnih boja prirode.

Crvena/pink – cvekla je idealna za ove boje. Trebaće vam dve cvekle srednje veličine. Ogulite ih i izrežite na kockice. Dodajte im pola šolje vode, 1 kašiku sirćeta i 1 kašiku soli. Kada prokuha, ostavite da krčka pola sata na laganoj vatri. Procedite. Skuhana jaja ostavljate u ovom soku sve dok ne postanu crvena.

Plava – pola kilograma borovnica kuhajte sa dve šolje vode pet minuta. Prespite u šolju odstranjujući borovnice i tome dodajte kašiku limunovog soka. Ostavite skuhana jaja u ovoj smesi  dok ne poprime plavu boju. Što ih budete duže držali to će boja biti jača. Najbolje je ostaviti ih preko noći u bojama, koje napravite. Plavu boju možete postići i sa crvenim kupusom. Izrežite jednu glavicu na krupne rezance, stavite u šerpu i izgnječite ga da pusti sok. Na tu količinu kupusa dodajte četvrtinu litre vode, 1 kašiku sirćeta i 1 kašiku soli. Kada prokuha, ostavite da krčka 30 minuta. Procedite i skuhana jaja ostavite u toj tečnosti preko noći.

Žuta – zagrijte četvrtinu litre vode, dodajte 1 kašiku sirćeta, 1 kašiku soli i 6 kašika kurkume u prahu. Promešajte, krčkajte par minuta dok se kurkuma ne rastopi. U tom soku ostavite kuhana jaja preko noći.

Lukovica – u ovom slučaju jaja kuhate zajedno sa lukovicom. Trebaće vam omoti od desetak glavica crvenog luka. Jaja umotajte u lukovicu i sve “upakujte” u neku tkaninu ili komad čarapa najlonki. Pored lukovice možete dodati i drugih listića, latica cveća i slično, da bi dobili neobične uzorke. Tako “umotana” jaja kuhate 10 do 15 minuta. (Pročitajte kako da napravite uskršnje korpice http://lifepressmagazin.com/uradi-sam/napravite-sami-uskrsnje-korpice/

 

http://lifepressmagazin.com/1000-zato/obojite-jaja-prirodno-na-4-nacina/#WxwHWO7Czo1BkzDX.01

 

 

 )