Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву

[Manolis]

Дакле у том грму лежи зец, значи довољно је рећи ја сам хришћанин, ја сам верник а да се не иде у цркву а да се нема искрене љубави, па ајде онда народе, нису нам неопходне цркве, чим нам цркве нису потребне, не требају нам ни свештеници. Боље да их претворимо у музеје или још боље дај да их порушимо и изградимо неке спортске хале или сл.

[Јаков.]

To ti kažeš, niko drugi.

[milan.]

kako kaže sveti grigorije bogoslov: samo ono sto se preko hrista sjedinilo s bogom to je spaseno...

a gde se mi najpre sjedinjujemo s hristom ako ne na sabranju tj liturgiji...

zato je u apostolsko vreme bilo obavezno da se dolazi svake nedelje i ko ne bi 3 puta dosao bez opravdanja dobijao bi epitimiju...

tako da vidimo da nije sloboda bas takva kako je neki zamisljaju: moz dođes a ne moras, sve jedno clan si crkve..

clan crkve je onaj koji je redovni ucesnik na sabranju, a ko ne odlazi u liturgiju, nego se sam moli kuci, on moze biti hriscanin, ali ne i clan crkve pravoslavne... jer takav bi po apostolskim pravilima bio odlucen odavno...

tako da ako govorimo o tome ko je clan crkve pravoslavne, onda je to onaj koji je takivni ucesnik u sabranju, tj liturgiji, a ko ce se spasi, to samo bog zna.

[Manolis]

To ti kažeš, niko drugi.

Не видите да је потребно отићи на литургију? Мислите довољно је што сам здрав и срећан и имам довољно новца? Е то је грешка.

[Јаков.]

Za liturgijske vernike (crkvene) i za vernike hrišćane uopšteno, uglavnom je ideal vere monaštvo. Zar ne? Oko toga se možemo složiti. Odricanje od sebe i pripadanje u potpunosti Hristu.

A da li vam je poznato da toliko monahinja se ne pričešćuje redovno i nema Liturgiju.

Žive po nekim kukama gde sveštenik ako dođe, dođe jednom u par meseci.

Da li vam je poznato da ima toliko bolesnih ljudi koji zbog zdravstvenih razloga ne mogu biti na Liturgiji.

Da li vam je poznato da ima deo Liturgije gde se moli za putnike, bolesnike, za osnivače Svetog hrama... za sve... sve...sve... I žive i mrtve.

I kako onda oni ne učestvuju na Liturgiji?

Oni ne učestvuju na Liturgiji fizički, ali za Crkvu oni su tu. Spominje ih. Ne odbacuje ih.

Samo pojedinac, ljut na druge jer je i sam nesavršen, može odbaciti nekog i reći "Judo!"

[milan.]

Za liturgijske vernike (crkvene) i za vernike hrišćane uopšteno, uglavnom je ideal vere monaštvo. Zar ne?

ne znam kako je uglavnom, meni monastvo nije ideal, i mislim da to sto ce neko da se odrekne braka ne znaci da ce cvrsce prigrliti hrista od nekog ko ima zenu,ili muza.

Da li vam je poznato da ima deo Liturgije gde se moli za putnike, bolesnike, za osnivače Svetog hrama... za sve... sve...sve... I žive i mrtve. I kako onda oni ne učestvuju na Liturgiji? Oni ne učestvuju na Liturgiji fizički, ali za Crkvu oni su tu. Spominje ih. Ne odbacuje ih. Samo pojedinac, ljut na druge jer je i sam nesavršen, može odbaciti nekog i reći "Judo!"

naravno, ali to su neki opravdani izostanci, a ne neki jer se smatra da se moze putovati i biti u liturgiji...

biti na liturgiji podrazumeva i pricestiti se, imati zajednicu. a ako je neko bolestan pa ne moze zbog nemoci, to su posebni slucajevi.

[Manolis]

Da li vam je poznato da ima toliko bolesnih ljudi koji zbog zdravstvenih razloga ne mogu biti na Liturgiji. Da li vam je poznato da ima deo Liturgije gde se moli za putnike, bolesnike, za osnivače Svetog hrama... za sve... sve...sve... I žive i mrtve. I kako onda oni ne učestvuju na Liturgiji? Oni ne učestvuju na Liturgiji fizički, ali za Crkvu oni su tu. Spominje ih. Ne odbacuje ih. Samo pojedinac, ljut na druge jer je i sam nesavršen, može odbaciti nekog i reći "Judo!"

Жао ми је људи који су непокретни, који не могу ни устати из кревета, који не могу говорити нити чути, потпуно оправдани разлози!

Чудно је колико сте се увредили (многи чланови. не ви лично) то што сам споменуо да се мора све урадити онако како сам рекао да би могао рећи да сам прави хришћанин и да се трудим у томе да истрајем. Чудна су нас времена спопапла. Лако смо се предали и мислимо да смо неко а у ствари смо без Бога нико! Без цркве смо нико! Лезилебовићи којима је мрска сама помисао на Бога и цркву.

[Јаков.]

Не видите да је потребно отићи на литургију? Мислите довољно је што сам здрав и срећан и имам довољно новца? Е то је грешка.

Ja ne vidim, ja ZNAM da je potrebno otići na Liturgiju. Prvi sam ja crkven i redovno se pričešćujem, ali isto tako ZNAM da nemam nikakva prava da drugome kažem "Nisi hrišćanin jer ne radiš kao ja što radim!". Više se dela Božijih projavljuje kroz ljude koji su "niko i ništa", koji su "protiv" i koji su "anti" nego koji stoje a ne delaju.

Verujte više ljubavi osetim Božije kada pročitam neki red naših dragih Skunija, Avokada... (ateista) nego sto redova dušekorisnih recimo o.Cvetkovića ili teoloških traktata nekog od braće sa BF. Al nema to veze sa njima, u smislu da ne projavljuju ljubav kroz svoje redove, nego ima veze sa tim što su neverujući ili inoverni kao mačići. Grickaju i grebu se, ali su tako umiljati da ne možeš im odoleti i namerno im stavljaš ruku da je baš grebu, ali te ne mogu povrediti.

A vernici ko vernici. Lavovi, zmije, golubi, patke,.... Jedna vesela menadžerija. Baš zato je lakše sa ne-verujućim nego sa vernikom. Jer ne-verujući su mačići, a s vernikom možeš samo ako ste iz iste grupe ili se bar tolerišete.

[Manolis]

Јадан је онај који не види потребу, обавезу, назовите како вам је воља, да се причести, да се помоли за друге и себе, да оде у цркву да се ПОТРУДИ само мало да се потруди да тако чини, да одвоји 1-2 сата у недељу дана за Бога, то више није лењост, то је болест душе.

[Јаков.]

Manolise, osvrnite se oko svog okruženja. Verovatno ste među mnogim prijateljima, rođacima... redak izdanak crkvenog verujućeg, koji ide na Liturgije? Zar ne. Glupo bi bilo okruživati se samo crkvenom braćom, to bi bila negacija same vere.

Da li možete da kažete za ijednog svog prijatelja, rođaka... da je bolestan u duši jer ne ide u Crkvu i ako bi realno mogao da ide?

Zar nisu to uglavnom dobri ljudi, nesebični, možda poneko sa nekom manom, ali svakako mnogo manjom od nas koji smo crkveni?

U mom okruženju koje viđam svakodnevno silom prilika (kolege), od oko 30 ljudi, jedini sam koji je crkven, ali isto tako za svakog od tih ostalih mogu da garantujem da su veći hrišćani od mene i ako nisu crkveni, a ima Bože me sačuvaj i psovača Boga. Ali Bog je tako hteo da je baš taj psovač Boga, kod nas u kolektivu najredovniji davalac krvi.

I nema lepše stvari nego videti kako miriše svo Božije cveće i kako je svako lepo.

Mi crkveni smo možda pod red sađeni, i mogu nas u vazne staviti kakvi smo, ali kad se rastrčiš po livadi i počneš da čupaš maslačke i da piriš u njih, kad otkineš belu radu pa praviš venčiće... nema lepšeg cveća za dete. A ono negovano, nek mu nešto zafali i svenuće.

[Manolis]

Manolise, osvrnite se oko svog okruženja. Verovatno ste među mnogim prijateljima, rođacima... redak izdanak crkvenog verujućeg, koji ide na Liturgije? Zar ne. Glupo bi bilo okruživati se samo crkvenom braćom, to bi bila negacija same vere. Da li možete da kažete za ijednog svog prijatelja, rođaka... da je bolestan u duši jer ne ide u Crkvu i ako bi realno mogao da ide? Zar nisu to uglavnom dobri ljudi, nesebični, možda poneko sa nekom manom, ali svakako mnogo manjom od nas koji smo crkveni?

Наравно да имам у окружењу свакавих, па најближи су ми атеисти (браћа од ујака) али самном не могу у крај да изађу јер се не дам, волим да суочим мишљења и знају да сам у праву али су нажалост "болесни" и треба им помоћи и не можеш тек тако побећи од Бога, то тако неће ићи. Мајци мојој када одем код ње која је српкиња/католкиња увек кажем: "Могла би самном у цркву?" То је за твоје и моје добро, и одемо. Отац, Богу хвала, почео у последње време на мој подстицај да иде и да се причешћује и да живи здравије и срећнје и он може рећи поносно да је хришћанин. Људима у дилеми треба помоћи али немој лагати да си хришћанин тиме што причаш на сва звона а немаш појма ни где ти се најближа црква налази.

[Јаков.]

Људима у дилеми треба помоћи али немој лагати да си хришћанин тиме што причаш на сва звона а немаш појма ни где ти се најближа црква налази.

To je već pomalo filozofsko stajalište, zar ne?

Mišljenje (tvoje), a ne stav Crkve ili otaca crkve, pa i mnogih drugih crkvenih i necrkvenih.

Kad recimo o.Joil kaže da pušače treba sahranjivati van groblja i da ih ne treba pričešćivati dok su živi, to je samo njegovo mišljenje i životna filozofija, a nije stav Crkve.

I da li možemo da kažemo da u ovom slučaju o.Joil predstavlja Crkvu?

Ne.

.............

U tome je zapravo često stvar nerazumevanja. Jer mnogi izjave i tvrdnje pojedinih crkvenih otaca i vernika, posmatraju kroz prizmu Crkve i smatraju ih Crkvenim mišljenjima ("zvaničnim", da se izrazim malo rogobatno). A zapravo se radi samo o mišljenju nekog čoveka, koje se može uzeti samo kao takvo.

Živeo govornik.

[Manolis]

To je već pomalo filozofsko stajalište, zar ne?

Mišljenje (tvoje), a ne stav Crkve ili otaca crkve, pa i mnogih drugih crkvenih i necrkvenih.

Званичници немају храброст или су задовољни овим стањем, и ако нисам члан СПЦ имам за њих савете злата вредне, не треба дићи све четири у вис и чекати да се црква посећује и пуни народом, него радити на томе, причати, позивати народ, навикнути их да је литургија потреба а не губљење времена.

[malaMaia]

Ja smatram da odlazak na Liturgiju, posecivanje crkve uopste, ne treba da bude obaveza vec ljubav i potreba... Da je obaveza ja tek tada ne bih isla.

I sada sam u dilemi... Mozda se preselim sa muzem u selo, 15-20km od grada, postoji u selu crkva sv. Trojice ali se nikad ne odrzava Liturgija. Samo se ponekad otvara kada ima sahrane, to je to od sluzbi... I sada ili cu da dolazim svake nedelje u Crkvu u gradu ili nisam vernik??? Dzabe mi i sto verujem u Boga, sto citam duhovne knjige, volim duhovnu muziku... ???

[Manolis]

Da je obaveza ja tek tada ne bih isla.

Ово је тужно што си написала.

Ако ти сматраш да си хришћанка, слободно ради како ти је воља, али да ваља то сигурно да не.

Не знам где станујеш и није ми ни битно, и на Старој планини да си ни то није битно, али одлазак у цркву је нешто најлепше и најкорисније. Бог ти пружа руку а ти је не желиш, сваког дана и сваке недеље Бог пружа руку ТЕБИ и МЕНИ, пружа нам јер смо његови и дужни смо да је прихватимо.

На шта се свело данашње хришћанство? На поздрав "помаже Бог!"? На крстић око врата? На икону на зиду? Недовољно и тужно. Немамо ми ништа од тога што лажемо саме себе а знамо добро да то није истина али ипак лажемо себе.

Ево узмем да читам Библију, Псалтир и сл. и ја сам сада хришћанин? Да ли сам? Па и муслиман узме и прочита свету књигу нашу, па и атеиста и шта је сада он хришћанин? Ако мислиш да је то довољно знај да није.

Очекујеш од мене одговор да ли си хришћанка али пре него што мене питаш приупитај себе и добро размисли шта ћеш одговорити.