Отац Симеон о тзв. "новотаријама"

[ЛазарД]

па правите од Владике Артемија највећег хероја као да се само он бори против шиптара а то није тачно.

Па боље да правим од +Артемија него од Младића.А ко каже да је он једини који се бори против?Па ваљда се и држава наша бори на челу са председником?Барем тако говоре.И нико њега не идолизује као што говорите,само што ти више волиш неког другог владику,тако ја више волим +Артемија.Не видим ништа лоше у томе ако њега видим као свог пастира.Исто би сте тако причали и за вл.Николаја да га "идолизују" да сте живели у том времену.

[uros]

када смо већ код Хага, Владика Артемије је наговорио Биљану Плавшић да се добровољно преда.

[Искушеник]

А милиони су пре нас спашени и без теологије епикопа +Игнатија и без учења о обнови литургије епископа +Атанасија.

koji milioni, ko je spasen?

Са новом теологијом која се полако али усиљено "пласира" вернима вероватно ће спашених бити све мање а саблажњених све више? А поред +Атанасија има још епископа у СПЦ и сви добро знају шта је Литургија. А опет само неколицина њих активно раде на њеној реформи и говоре како је она тобоже неопходна. Зашто? Дакле сви спомињу +Атанасија, +Игнатија, +Иринеја (Буловића) а у Сабору они представљају тек 5% од укупног броја епископа у СА Сабору СПЦ. Ако је Сабор највиша инстанца власти у СПЦ зашто се онда одлуке Истог релативизују и не поштују. На Сабору је одлучено да се има служити Литургија "вековним поретком" и ова тема на Сабору није актуелизована да није било самовољних измена у служењу у појединим Епархијама. Онда се донесе одлука да се има поштовати тренутно прихваћени (вековни) поредак а слободарци одмах кажу "аха, па и поредак из првих векова је вековни" као да они уопште знају како је то било првих векова. Ово је по мени гордељив став којим се измишља топла вода и исправљају "криве дрине" којих нема и овакво деловање је такође велики извор саблазни и могућ пресудан расколнички фактор у СПЦ који се тако често импутира другима (неистомишљеницима). Сад треба од оних који нису за ове сумњиве промене и реформе направити старообреднике или страокалендарце тј. најгоре јеретике а од "браће" из екуменистичког табора  потенцијалне светитеље. Ма мало сутра браћо и сестре православни Срби. Мислимо о томе. Мир вам.

Nema spasenih i niko jos uvek nije spasen, tako da je izlisno to govoriti

Пропустио си брате Димитрије да кажеш да (по +Игнатију и ниједном другом епископу и светом оцу Цркве Христове) је душа смртна па због тога још нема спашених. Не знам шта онда би са спашеним разбојником и старозаветним праведницима брате Димитрије. Ето то је та "нова теологија" брате Жико која својим погубним деловањем шири саблазни међу православним народом и која на крају може бити главни покретач раскола у СПЦ, а која у скорије време долази од појединих епископа СПЦ (у овом случају епископа +Игнатија). Толике векове народ православни се, уз Божију Руку и помоћ, борио и изборио за јересима, саблазнима и богохулним непријатељима па сад неки голобради модерни пролетери под плаштом њу ејџовске лажне љубави треба да нас уче животу у Христу. Ја то не желим и нећу да прихватим, јер хвала Богу имам(о) много веће ауторитете у Светим Оцима, Предању, благочестивим патријарсима и клиру па на њих не морамо ни да се обазиремо.  dada Данас ако си патриота, националиста, ревнитељ па ако хоћете и зилот одмах си на удару глобалистичких хорди које у свему неововременом виде непријатеља и задрту препреку ка неком умишљеном и измишљеном "напретку" човека. И на крају - још дуго времена мени ће ближи бити несрећни Акакије него папа и остали овосветски блудничари и злотвори. И радије ћу се, ако ћу већ бирати, молити за њега да се врати у Цркву него за папу и његову лажицркву.

Брате причаш из великог незнања,то јест следиш напумпане приче и прихваташ их безрезервно.

Да ли Ти уопште свашташ шта значи смртност душе?

Не свхаташ,наравно,што се и да приметити. Споменуо си овде свете Оце,а уопште не знаш шта су они учили о души њеној смртности и бесмртности. (уосталом овде постоји већ тема о томе,али неки попут Тебе и даље врте једну те исту причу нон-стоп и чак сматрају себе зилотима као што сам кажеш,што је плод гордости себе сматрати зилотом-ревнитељем)

Епископ Игњатије нигде не говори да је душа смртна,то јест да она умире или се враћа у некакво небиће или шта ти ја знам (што Ти вероватно сматраш да говори),већ једноставно говори (а то је само предање Цркве - то јест учење Отаца) да је душа смртна по благодати (ако уопште разумеш тај појам).

Брате,јел си мислио бесмртна по благодати?

Да  dada,моја грешка,добро је да си приметио.

Бесмртна по благодати,смртна по својој природи.

[Solomon Kane]

Ово можда најбоље тумачи одговор Св. Климента Александријског, сачуван и објашњен у делима Св. Максима Исповедника, на питање Јелина како Хришћани уче да Бог познаје свет: да ли Бог познаје, као што и Јелини кажу, материјални свет као материјални, а духовни као духовни? Одговор је био да Бог нити познаје материјални свет као материјални, нити духовни као духовни, већ Бог познаје свет као своју вољу, зато што је све својом вољом створио кроз реч, у Духу Светом.

Да,наравно да знам за тај одговор од стране св.Максима,слажем се са њим и њега сам и очекивао...,управо са аспекта ове мисли св.Максима морамо знати,сходно теми о којој разговарамо,да синтагма "сећање Божије" (независно од нашег тумачења те синтагме које може бити теолошки различито и чак,у неким случајевима у историји, стриктно поларизовано) само по себи имплицира оригенистички обојену антропо-космолошку мисао,док израз "као вољу Божију" има сасвим другачије значење и представља својеврстно дистанцирање,надилажење и преображај оригенистичке мисли коју сви ми,надам се,барем мало познајемо.Ову мисао св.Климента и св.Максима сам и очекивао у одговору. Хвала ти,брате Чавез! :smiley:

Овај други део текста је буквалан препис мисли и ставова владике Игњатија и митр. Зизиуласа и то ми је одвећ добро познато,али не даје директан,потпуно и недвосмислено дефинисан и разјашњујући одговор на питање које сам поставио мом пријатељу и драгом брату у Христу Димитрију,а тиче се,барем мени,спорног израза "у сећању Божијем",те га не бих коментарисао,већ бих само нагласио да се са свим другопоменутим ставовима слажем.

Мислим да си овим првим делом текста у ствари и дао одговор на моје питање,брате у Христу.Поздрав!  :smiley:

[astronaut]

Опростите, јел тема Биљана Плавшић, владика Артемије, или Отац Симеон о новотаријама?

А кад то већ помињете:

када смо већ код Хага, Владика Артемије је наговорио Биљану Плавшић да се добровољно преда.

Ово није тачно. Неколико пута сам разговарао са Госпођом Плавшић, и ово је нетачно. Госпођа Плавшић јесте пријатељ са владиком Артемијем, али је нико ни на шта није наговорио. То је измишљотина.

[astronaut]

Отац Симеон је необразован богословски, према томе његови ставови о "новотаријама" су потпуни промашај, и нису истинити.

[ЛазарД]

Данас ме је много мучило ово о чему причате,па сам много и размишљао!Е ако можете и мени да одговорите на нека питања.

1.Ако ми "спавамо" и живимо само у сећању Божијем после смрти до његовог другог доласка,онда светитељи не постоје,зашто се ми молимо неким светитељима ако њима већ није суђено и ако они "спавају"?

2.Исто Исус је рекао на свом распећу разбојнику:“Заиста, кажем ти: данас ћеш са мном бити у рају” (Лк. 23, 43).Рекао му је да ће већ данас бити,а не када буде долазио други пут?

3.И да ли људи и неки светитељи који су доживели рај,да ли су они лагали када су причали о митарствима и о светитељима и људима које су видели горе?

Био бих захвалан када би ми неко одговорио на ово.

[banana]

cuo sam od nekih teologa koji propagiraju tu teoriju da kad se molimo svetiteljima Bog se seti njihove molitve jos za zivota a to sa mnom ces biti u raju da se odnosi na zivot buduceg veka a ne na taj trenutak.otprilike tako.

[banana]

РЕЧ О ИСХОДУ ДУШЕ ПРАВЕДНИХ И ГРЕШНИХ

(из списа св. Макарија Александријског)

Једном Свети Макарије Александриски упита Анђеле који су га пратили по пустињи: "Пошто је од Светих Отаца предато да се у Цркви врши принос Богу за преминулог у трећи, девети и четрдесети дан, каква онда од тога бива корист по душу покојника?" Анђео одговори: "Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви. Јер када у трећи дан бива у Цркви принос, онда душа умрлога добија од чувајућег је Анђела олакшање у тузи коју она осећа због разлучења са телом; добија зато што је за њу извршено у Цркви Божијој славословље и принос, те се у њој рађа блага нада. Јер у току два дана души се дозвољава да заједно са Анђелима који се налазе поред ње хода по земљи где хоће. Отуда душа која љуби тело (телољубива душа) лута понекад око куће у којој се растала са телом, понекад око гроба у коме је тело погребено; и тако проводи два дана као птица тражећи себи гнездо. Добродетељна пак душа хода по оним местима на којима је обично творила правду. У трећи дан Онај који је васкрсао из мртвих наређује да се свака хришћанска душа, по угледу на Његово васкрсење, узнесе на небеса ради поклоњења Богу свих. Стога Црква има добар обичај вршити у трећи дан принос и молитву за душу. После поклоњења Богу, Бог наређује да се покажу души разна и пријатна насеља Светих и лепота Раја. Све то разгледа душа шест дана, дивећи се и прослављајући Творца свега, Бога. А посматрајући све то, она се измењује и заборавља тугу коју је имала боравећи у телу. Али ако је крива за грехе она, при посматрању благовања Светих, почиње туговати и укоравати себе, говорећи: Тешко мени кукавној… А после разгледања у току шест дана свих радости Праведника, Анђели је поново узносе на поклоњење Богу. Стога, добро чини Црква, вршећи у девети дан службе и принос за усопшег. После другог поклоњење, Владика (Господ) свих наређује одвести душу у пакао и показати јој сва тамошња места мучења, разна одељења пакла, и разноврсна мучења нечестивих, у којима находећи се душе грешника непрестано кукају и шкргућу зубима. По овим разним местима мука, душа се носи тридесет дана, дршћући, да и сама не буде осуђена на затвор у њима. У четрдесети дан душа се опет узноси на поклоњење Богу; и тада већ Судија одређује души место које одговара њој према њеним делима. Стога Црква поступа правилно, чинећи у четрдесети дан помен за преминуле".

[Solomon Kane]

.Ако ми "спавамо" и живимо само у сећању Божијем после смрти до његовог другог доласка,онда светитељи не постоје,зашто се ми молимо неким светитељима ако њима већ није суђено и ако они "спавају"?

Пошто сам ја поменуо "спавање" и "православни адвентизам",морам укратко још једном напоменути већ речено,прецизности ради.Кроз употребу глагола "спавати" покушао сам,можда недовољно адекватно формулисано и објашњено,само да укажем на могућу идејно-последичну паралелу саме синтагматске форме,њене суштине и пројаве коју,као таква,изазива "идеја сна" у причи о души (а то је непотпуна свесност у већ постојећој егзистенцији) са оним што имплиците генерише синтагма "у сећању Божијем".То просто и једноставно смета мојим теолошким и философским ушима у којима овај израз има призвук онога што сам већ написао и ништа више.

[Guest O.Ugrin]

Отац Симеон је необразован богословски, према томе његови ставови о "новотаријама" су потпуни промашај, и нису истинити.

Pre svega, zapitao bih se - ko je o.Simeon - i ko je njemu dao za pravo da se slaze ili ne slaze sa Vladikama, posto je monah, dakle osoba koja se zaklela na slepu poslusnost Episkopu, smirenje, dakle, ne isticanje u javnosti i, logicno, smrt za svet, a u molitvi za isti, te totalna ravnodusnost prema previranjima u svetu kao pokazatelj apsolutne Vere u Promisao Boziji i  Njegovo postavljanje svestenika koji vode stado Hristovo uz njihovu, monasku, podrsku kroz molitvu ali ne i kroz direktno mesanje u stvari koje ih se ne bi trebalo da ticu van njihovog blagoslova i molitvenog diskursa njihovog umnog tihovanja na koji su se zarekli i to upravo Episkopu.

Te, ako smo ove stvari razjasnili, da predjemo na sledece, sto se dotice ovoga sto je gore napisao, a ja citirao, Astronaut i iza cega stojim kao da sam sam napisao jer, ako se svako moze baviti cime misli da moze samo zato sto to zeli onda cemu Univerziteti i cemu obrazovanje uopste? Zar mislite da je Crkva osnovala visokoskolske institute i fakultete samo pro forme radi, samo da bi oni koji su dokoni i imaju volje, vremena i novca okitili sebe diplomom koja ni nema toliku vaznost kao realna kategorija (jer se teologijom moze baviti ko hoce i zeli - svako), koliko kao titularna, ne bi li se razlikovali ''mamini sincici'' od ''sinova radnicke klase''; i, ima li smisla ako stvari postavimo ovako??? A, ako nema smisla, kao sto verujem da ce se vecina sloziti, onda da postavimo jedno veoma bitno pitanje - zasto oni koji su strucni nisu autoritet u oblastima u kojima su strucni vec se zamenjuju nedoraslim i neobrazovanim a, pritom, veoma napadnim i opasnim ljudima koji evidentno krse zakletvu koju su sami, a pred Bogom, dali.

Zeleo bih najpre da prodiskutujemo o ovome i stavimo jednom za uvek tacku na ove, i slicne, nedoumice pa bih zatim nastavio o pitanjima duse i njenog stanja nakon upokojenja. Vi ste na potezu...

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

P.S. Prostakluci, prepucavanje, kao i neargumentovano klevetanje (POGOTOVO EPISKOPA!!!), nece se tolerisati a takvi postovi ce biti automatski obrisani i, u slucaju necije upornosti, taj ce se neko banovati dok se brisanje posta moze smatrati prvom i poslednjom opomenom!!!

Mir Vam - U.

[дибидусрус]

Управо у наше време се изгубио сваки ауторитет.Не само у Цркви, или друштву, него и у породици. Нико никог не поштује. Нема ни целомудрености. Шта се дешава? Друштво воде они који то не би требало ( мислим у Русији и Србији), а црквене истине нам исто тумаче они који то не би требало да раде и нису позвани на то. О призвању сам већ писао.

Институције које су се градиле миленијумима и вековима се на наше очи руше.

[trapa]

Мислим да би се многе ствари решиле кад би добро дефинисали неке основне појмове. Шта је то смрт, да ли је то непостојање, или је то постојање ван заједнице са Богом. Шта је смртност, да ли је то неки потенцијал и шта га условљава. Што умиремо. Ко је мртав, да ће они у паклу бити мртви или живи. Да ли су они тренутно упокојени мртви или живи или су полуживи и полумртви. Чини ми се исте речи често тумачимо на разне начине. Шта подразумевамо под душом. Од чега се човек састоји дал од душе и тела или духа душе и тела. И шта се дешава са сваком од компоненти после смрти. Да ли душа може бити жива без тела. Шта за саму душу значи бити у сећању Божијем, да ли та душа осећа мисли, да ли је активна или пасивна. У каквом је душа после смрти односу са временом и са простором. Да не набрајам више, мислим да ако прво не дефинишемо добро појмове са којим баратамо џаба онда дискусија. Поготову што дискусију прате и учествују људи са различитим предзнањем, за некога се нешто подразумева, некоме је све јасно, некоме ништа није јасно, неко исте ствари тумачи и различито а зове истим именом. Неко хоће да добије инстант решење на веома тешко и дубоко и комплексно питање. Мислим да је за јасан одговор и логички оправдан потребно више од неколико реченица. Да би јасно разумели проблем смртности душе предходно много ствари треба да нам буде јасно.

И сад да се вратим мало на тему, ето колико питања сам поставио која захтевају озбиљну дискусију, има ту много више, и кад неко тек тако осуди владику да износи јерес само на основу тога да ли је рекао да је душа смртна или бесмртна а нема појма шта значи ни једно ни друго, онда је то безвезе. Да ли би неки необразовани човек могао да соли памет неком доктору наука из његове специјалности, не би ни покушао, а сви себи дају право да соле памет владикама. Наравно треба се интересовати треба износити нејасноће треба и износити критике али да неко ко није изучавао теологију осуђује владику као јеретика а притом сву критику своди на пар реченица то је чиста глупост. Исто и кад бабе хоће да уче владику како се служи литургија. То је безобразлук и заслепљеност ума.  

[Дража]

Модерним теолозима (неовотарцима) ја не верујем ништа. Пошто ми је дато као и сваком другом мирјанину да стално преиспитујем духове да ли су од Бога или не (а не да свакоме слепо верујем па макар и епископ био), ја колико год да се "упирем" да разумем њихову науку и идеје (јер то није нека теологија) не успевам. Свете Оце, Јеванђеље и Предање наше Цркве Православне примам к срцу и разумем без већих проблема. Па и епископи могу итекако радити на разградњи Тела Цркве. Против кога и чијег деловања се борио св.Николај Велимировић на челу Богомољачког покрета када је конкордат већ скоро био потписан. Значи да је било оних који су хтели да се конкордат потпише а били су високи црквени чинови. Дакле радили су против СПЦ или су били бљутави па прихватали под уценама све и свашта. Зар није тако браћо? Исто је и данас. Само ће време показати ко су ти појединци који раде против Цркве и народа. Засад се то само назире. Отуда и почеци незадовољства и сумње у народу.

[Никола Ђоловић]

Бог није Бог мртвих него живих. Међутим, ми као људи, као смртна бића, у чему се коначно и показује та трагична драматичност егзистенције и жалца смрти да је због тога чак и Господ Христос молио Оца да га чаша мимоиђе у Гетсиманском врту, само показује аргумент колико је смрт највећи и како каже апостол последњи непријатељ. Такође, то само показује колико ми као људи имамо временски проблем који Бог нема јер за Њега јесу живи али не као личности него на основу искуства која је имао са конкретним личностима због чега не жели да заборави људе и да их васкрсне у Последњи дан када и почиње бесмртни живот. Човек није ни душа а ни тело него личност. На крсту је умрла личност Исуса Христа а не само његово тело и због тога долази до поремећаја у природи (помрачење сунца, итд...).

Што се тиче оних који оно што јесте предањско тумаче као новотарско то је већ проблем оних који не разликују духове но бркају бабе и жабе. И још једном понављам следеће а ви процените:

Логички: душа настаје онога тренутка када и тело. Не настаје пре тела јер дотад није нигде постојала. Дакле, ако има почетак мора имати и крај. Међутим, и души и телу претходи личност која је створена по образу Господњем. Човек има почетак и крај - спада у категорију створене реалности и пропадљив је а Бог нема почетак и крај - спада у категорију нестворене реалности и бесмртан је. Човек не може црпети постојање из своје природе јер је пропадљив, но само из Божије природе јер је само Бог непропадљив. Свако ко живи изван литургијске заједнице са Богом - која је улазак у однос између Оца, Сина и Светога Духа - нема постојање. То што можемо да дишемо, мислимо, крећемо се, итд. још не значи постојање јер је пролазно. Чим је нешто пролазно - значи да није више вечно. Зато на Литургији приносимо и време на освећење, да се и оно овековечи, јер је само по себи показатељ пропадљивости а што се најбоље види на нашем телу. То што људи постоје изван заједнице са Богом још не значи живот. Свети Максим Исповедник истином (животом) назива будуће стање ствари а то је одгонетка за личну бесмртност јер се оно показује у свеопштем васкрсењу. Међутим, превидевши благодат васкрсења, јавила се девијација аутоматске бесмртности самим уласком у свет, што опет има своје порекло у египатској религији, грчким утицајима, итд. Где је душа до Другог Христовог доласка? Нигде, нема свест о себи. Имамо временски проблем који не поимамо у светлости Сећања Божијег које ће све васкрснути (зато се врше и молитвени помени за упокојене, да их Бог спомене, не заборави у Последњи Дан). Међутим, онај ко је умро нема свест о себи, баш као што ни човек док спава не размишља о себи ко је и где је. Неко ко је умро пре 1000 година, када наступи свеопште васкрсење не може знати колико је година прошло, њега ће од последњег догађаја смрти делити само један тренутак сећања. Идеја загробног живота је опозиција Христовом васкрсењу. Научници су доказали да када човек умре, његово тело се разлаже а честице настоје да опет после одређеног времена дођу у целину - што је опет икона васкрсења. Такође, у складу са тим, неко други је рекао да тело, дакле и душа, не напушта границе овога света. Треће, св. Јован Златоусти је рекао да без обзира што смо смртни, самим тим што имамо могућност да опет оживимо, више и не постоји коначност смрти. Даље, Бога Сина не наводи да се оваплоти због Адамовог греха, већ лична жеља јер је свет створен за Њега, Он би се оваплотио и да Адам није погрешио. Када би га условљавао Адамов грех, Бог не би био слободан. Уосталом, логички, да је душа бесмртна не бисмо ми тако пуно патили за онима који су умрли јер бисмо нашли утеху у сазнању да су на бољем месту. Међутим, интуитивно, смрт је жалац која нас је одвојила од вољеног бића и баш зато се она показује јединим непријатељем. Утолико је слава Васкрсења већа. Такође, један професор је добро приметио да Христос када каже разбојнику на крсту: "Данас ћеш са Мном бити у Рају", то "данас" није временски "исправно", јер Христос Васкрсава у трећи дан а они су били разапети у петак. Опет временски проблем, односно, показатељ есхатолошке свести. И да Христос није умро, не би цела творевина тек тако занемела са својим помрачењем, итд.што само показује колико је терет смрти велико зло.