Сноб и Снобизам

[Тања1]

Видим нема тема о снобизму (ако таква једна тема ипак постоји, може да се споји), па су ме неке поруке на овој теми https://www.pouke.org/forum/topic/35673-da-li-je-freelance-posao-budu%C4%87nosti/page-15 инспирисале да отворим такву једну, форуму је преко потребна

 

- - -

 

 

Za pocetak želio bih da kažem da je ovo jedan izuzetan tekst,koji me je potpuno fascinirao pa bih želio bar dio toga da podjelim i sa drugim ljudima,riječ je dakle o jednoj vrsti osoba za koje se u srpskom jeziku upotrebljavaju izrazi pokondirena tikva ili skorojevići,u identicnom značenju kao i izraz snob.

 

Dakle šta je to snob?

 

To je osoba koja želi da sve one "iznad" sebe impresionira, a one "ispod" svog nivoa da baci u još dublje ponore. Ukratko, snob se svim silama trudi da učvrsti svoj status u društvu, a uvek na račun nekog drugog."snobu je, naprotiv, veoma važno mišljenje drugih ljudi”. Naime, “elitista ide u operu jer voli takvu muziku. Snob ide samo zato što želi da tamo bude viđen".Ako želite da budete snob, neprestano morate da pokazujete koliko ste važni i stalno morate da pazite na konkurenciju, što znači da baš i nije lako biti snob.”

 

Snobizam je, nažalost, zarazan i zasnovan na pogrešnom sistemu životnih vrednosti. Povremeno ga pothranjuju i neki roditelji koji, želeći da svom nasledniku priušte sve što oni sami nisu imali, preteruju u kupovini preplaćenih firmiranih predmeta i odeće. Svoje dete u mislima vide kako u bliskoj budućnosti prisustvuje nekom važnom "iventu" i korača po crvenom tepihu, dok mu svi uglas govore "rispekt".Snobizam je sam po sebi neprijatan, jer su snobovi često grubi prema onima koji imaju ono što bi se moglo nazvati "nižim" načinom života. Problem sa snobovštinom je taj što odluke o tome, koji izbor ili odluka su superiorni, obično nisu ispravne.Snob je osoba koja nastoji da svoje “niže” socijalno, odnosno klasno poreklo prikrije i potvrdi ga kao "više" i to u onoj društvenoj zajednici u kojoj živi i deluje. To znači da snob, imitacijom ponašanja onih koje oponaša, pretenduje na neku vrstu statusnog, socijalnog "unapređenja", služeći se, najčešće, tehnikama samopromocije.

 

Snob je, zapravo, ona ličnost koja u većoj meri nego ostali zavisi od valorizacije okoline, odnosno od suda i potvrde drugih, te koja precenjuje uticaj socijalnog porekla na formiranje ličnosti (pridajući mu prekomeran značaj). Najčešće je reč o relativno nezrelim osobama, koje se u društvu potvrđuju spoljašnjim sredstvima, manifestujući time, često prekomerno, pa i groteskno, pripadnost elitnim i povlašćenim slojevima (klasama) neke društvene zajednice. Snob može biti i ostati u ovom odnosu zavisnosti, a da, pri tom, ispoljava i neke elemente autentičnosti – što je, recimo, čest slučaj u sferi kulture i umetnosti – gde ima mnogo skorojevića, ali, uprkos tome, i autentičnih stvaralačkih ličnosti, što na prvi pogled izgleda kontradiktorno. Ponekad je skorojevićstvo i kompenzatorski motiv za uspeh pojedinca, bilo u biznisu, ili u sferi stvaralaštva, odnosno u društvenoj zajednici uopšte.

 

Kako najlakše, po čemu, prepoznati snoba u Srbiji,Bosni,Hrvatskoj,ukratko na Balkanu?

 

Snobovi su najčešće trendseteri i pomodari u bilo kojoj oblasti rada i života: načitani epigoni u nauci, pomodari u svetu umetnosti, oni koji preziru "drukčiji" akcenat, skloni sektaštvu ove ili one vrste, zatvoreni za sve što je različito i ne uklapa se u viziju: “prvoklasno” i “najbolje”, često su narcisi sa stilom, pokušavaju da se postave superiorno u odnosu na "niže", a servilno u odnosu na "više" od sebe. Dakle, neslobodni su i autoritarni kao ličnosti. Ima ih mnogo među nama, i, po mom mišljenju, ovde je teže prepoznati autentičnu osobu nego skorojevića, što praktično potvrđuje stare teze da smo upravo mi jedno skorojevićko društvo... Pogledajte oko sebe, ulicama naših gradova šepure se mnoge imitacije. Uzori su različiti, a oponašatelji “standardizovani”, kao i svaki robni proizvod. Klasno društvo je osnovna pretpostavka snobizma.

 

- - -

 

favorite (24)

#4, 08.12.2011 - 00:26

mora da je jako smjesno

08.12.2011 - 00:31

giorgio88

bacin8 (41)

receno skorojevic. nije imao nista pre pojave ,,demokratske'' vlasti.
vozio je forda nekog starog.
sad je boss i dug ima nos.
posteno je zaradio, em sto sve to ima jos je i mnogo k****
spasavaj me boze od snobova.

#3, 01.03.2011 - 20:19

sta ces,to su plodovi demokratije.

02.03.2011 - 10:34

giorgio88

RRAAKK (51)

Prepoznajem ih svuda oko mene i prezirem

#2, 01.03.2011 - 19:17

ima ih na svakom koraku

02.03.2011 - 10:33

giorgio88

Bauk84 (30)

Snobova ima na sve strane,da ne kazem ima ih ko g....a

#1, 01.03.2011 - 13:57

I previše.

01.03.2011 - 15:15

giorgio88

 

http://www.karike.com/blog/224184/snob-i-snobizam

[Тања1]

Постоји ли човек који не зна бар једну или две особе из ове „расе“ у свом животу? Надувени, претенциозни, самољубљиви и истовремено неизвесни – снобови по дефиницији покушавају да буду нешто што нису.

 

Snob Quotes

In order to acquire a growing and lasting respect in society, it is a good thing, if you possess great talent, to give, early in your youth, a very hard kick to the right shin of the society that you love. After that, be a snob. Salvador Dali

http://www.brainyquote.com/quotes/keywords/snob.html

 

Немам времена за преводити вам вама који не знате енгл., опростите, покушајте на Google Translate

[Тања1]

Ауторитарни. Шта то значи? Од латинског auctoritas, власт – описује оно што без чињеничног основа или без давања правилних аргумената, влада над другим. Ауторитарни став такође може да изазове претерано поштовање сваког ко стоји са јачим социјалним рангом, тако да доминирају емотивно без разумних аргумената. Ауторитарно деловање је засновано на принципу да треба бити послушан без да вам дају објашњења за потребним понашањем, и да прихватите тих особа смисао као исправно. Ауторитарне личности су мало флексибилне, преконтролисане и безличне, ставова које радо преводе у нетрпељив однос. Покондирене тикве.

[ines]

...takvih ima dosta u ovom izveštačenom, iluziono bogato materjalnom društvu, ne samo u najbližoj okolini nego općenito, takvi vladaju ovim jadnim izopačeno bolesnim svetom

[Тања1]

"Тоталитаризам и снобизам су један вид сродника. Иако на први поглед немају ништа заједничко, међутим они су изотопи: снобизам је само изотоп тоталитаризма. И оба су на основу лажних врдности, и тоталитарни ум и снобовски приказују се за више него што су".

[.............]

Najbitnije i najvažnije je to da ne postoje autoritativni snobovi u Crkvi. Ja nisam čuo za takve, niti sam ih sreo. Nikada. Nigde. Na šta bi to tek onda ličilo... 

[Милан Ракић]

Bilo ih je. Secam se da je Nikolaj Velimirovic pisao o zlatnom lancu koji drzi sat.

Јер-ти си човек "који зна!"

[Снежана]

[Иван Ивковић]

Видим нема тема о снобизму (ако таква једна тема ипак постоји, може да се споји), па су ме неке поруке на овој теми https://www.pouke.org...ućnosti/page-15инспирисале да отворим такву једну, форуму је преко потребна

"Сноб" и "снобизам" су само модерни изрази са ствари које су Цркво одавно познате.

 

Понос - демонско упориште

Sta je to sujetna ljubav?

Шта значи бити горд? Последице демонске гордости

"Сујетно је све за чим нема потребе"

Не причај о себи

Завист, таштина и самохвалисање

[Рапсоди]

Познатија, мада данас дискредитована прича о пореклу говори да је израз snob коришћен у реномираној енглеској средњој школи Итон, у деветнаестом веку, када су синови из новообогаћених грађанских породица у већем броју почели да се уписују у ову школу. Такви студенти енглеских универзитета, који су били пореклом из грађанског друштва називали су се не-племићи. Уз име дечака из грађанских породица је зато дописивано snob. Сноб је дакле, реч која је у српски језик дошла из енглеског језика, са скоро истом формом изговора и значења. Корен речи сноб налази се у латинском језику (sine nobilitate - неплемић, грађанин без племићког порекла). Скраћеница те две речи је (s.nob - сноб - неплемић)

[Иван Ивковић]

Неки кажу и "елита"...

[Рапсоди]

Jednako kritički nastrojen prema svom vremenu je i samoproglašeni "posljednji genijalac Balkana" i vlasnika ulične čitaonice u Banjaluci Slavko Gavranović.

,koji kaže :

 

 

"Oni i ne znaju da riječ snob dolazi od latinskog izraza 'sine nobilitate' i da u prevodu znači 'bez plemenitosti'. Plemićima i aristokratama mi nazivamo ove što su se domogli funkcija, vlasnike kafana, bogataše, ljepotane, a ne znamo da je aristokrata kroz istoriju uvijek bio onaj koji je ratovao za narod i borio se za otadžbinu. Francuski plemići poslije pada buržuazije govorili su - mi se borimo za republiku iako nam je ukinula titule, jer to je naš narod, naša nacija", kazao je Slavko i priču o "našem vremenu" zaključio aforizmom: "Iako je konkurencija mala, danas je teško biti čovjek."

[Снежана]

Snobizam – u svakom od nas

 

Snobizam nije pokret ili stav, nije poza niti revolt, već sindrom, dijagnoza koju je prelako postaviti.

 

 

 

Snobizam je u vreme kada pojam nastaje bio karakterističan za međuklasno kretanje, uspinjanje iz niže u višu klasu putem, pre svega, obrazovanja, a zatim i zasluga, manira, bogatstva. Otuda dolazi i sam koren reči snob – sine nobilitate, što u bukvalnom prevodu sa latinskog znači: bez plemstva. Ovaj prefiks, s.nob, pisan je ispred imena studenata elitnih britanskih univerziteta koji nisu dolazili iz plemićkih porodica.Danas, kada ne možemo govoriti o međuklasnom kretanju u izvornom smislu reči, iako to ne znači i da živimo u besklasnom društvu, snobizam se ogleda u nekoj vrsti plemenske podele ljudi u odnosu na muziku koju slušaju, politička uverenja koja dele, nivo obrazovanja, bogatstva, urbanosti. Materijalistički snobovi, religiozni snobodi, estetski snobovi; ako ste ih sve prozreli i srećni ste što niste nijedni od njih velika je verovatnoća da pripadate jednoj drugoj grupi, grupi intelektualnih snobova.Snob koristi sve oko sebe kao svoje gedžete, svoje partnere, svoju decu, svoje pse. Razmeće se reprezentativnim poznanicima i rođacima kao i svojim poreklom, ukoliko je i ono reprezentativno. Ukoliko nije, zaboravlja ga, kao i one nereprezentativne rođake, svoju nereprezentativnu provinciju, palanku, varošicu, zaselak, akcenat, srednje ime, prezime, ime, prvog komšiju, razliku između kokoške i prepelice, miris stajskog đubriva u vrelo letnje popodne, diskoteku u kojoj se svi međusobno poznaju.Vrlo često snob napušta svoje mesto rođenja da bi se otisnuo putem uspeha u beli svet gde će ga ljudi ceniti po onome što “on zaista jeste”. Guši ga rodna gruda i zna da niko nije prorok u svom selu. Nažalost, prečesto se vraća nazad sa malim zavežljajem neispunjenih snova i pravom da do kraja svog snobovskog života sve oko sebe gleda sa visine.

Kada je u pitanju hrana kojom se snobizam zasićuje nema nikakvih ograničenja. Sve na šta možemo biti gordi jeste potencijalni razlog da se ponašamo u maniru snoba. To može biti politički uspeh i mesto u skupštini koliko i dobročinstvo koje smo učinili, moralno čistunstvo ortodoksnih vernika, istrajnost u vegeterijanizmu, muzika koju slušamo, filmovi koje gledamo, kafići u koje ne zalazimo, niske pobude kojih nemamo, uzvišenost i jednostavnost kojoj težimo. Svaki trijumf nad jednom vrstom gordosti rađa novu gordost zbog samog trijumfa.

 

 

 

Koliko duboko čovek može utonuti u snobizam, a da toga nije ni svastan, govori odnos prema deci. Nema potrebe da se sada osvrćemo na odveć očigledne primere skorojevića koji svoju decu upisuju u najskuplje privatne škole, šalju na kurseve jezika i eventualno balet, iako im kod kuće usađuju u glavu sistem vrednosti u kom škola i obrazovanje vrede koliko i plemstvo u komunističkom uređenju. Nema potrebe jer su ti slučajevi samo uteha za one koji su uvereni da su imuni na korišćenje dece kao super-kul aplikacija na svojim fensi telefonima i zaboravljaju da nije neophodno da ponesu knjižicu svoje ćerke punu petica kako bi koleginice na poslu videle kako je „ona“ pametna, diplomu svog sina sa državnog takmičenja u karateu ako ga ipak, jer je bezbednije i lepše, nisu upisali na tenis. A dok nema dece, dobro mogu da posluže i psi. Sa pedigreom, naravno.

Postoje oni koji misle da su bolji od drugih i postoje oni koji znaju da to jesu. Čuli ste da se neka tikva pokondirila, došla do novca, društvenog statusa preko noći i umislila da je sada bolja od drugih. A zapravo nije. Vi znate da nije jer znate da ona ne može biti bolja od vas, znate to jer znate da se neke stvari ne mogu steći preko noći, stvari koje vi posedujete i o kojima ta „tikva“ može samo da sanja.  Znate da je ona samo snob i zato ste bolji od nje. Ali vas to ne čini snobom, zar ne?

Današnje društvo jeste materijalističko i transparentno u smislu u kom je svakom omogućeno da pomoću društvenih mreža bar u krugu svojih prijatelja ima pet sekundi slave dok predstavlja svoju novu frizuru, dosetku, devojku. Društvene mreže učinile su da bez ikakvog obzira i srama namećemo svojim prijateljima informacije o tome gde ispijamo kafu, koji film gledamo, sa kim smo otišli u šoping. Mogućnosti za samopromociju i stvaranje bar iluzornog kulta sebe danas su dostupne svakome. A to što se ljudi ne libe da sve svedu na materijalistička preimućstva jeste rezultat improvizovanog stava da bogatstvo nije uzrok već plod i rezultat egzistencijalne superiornosti. Materijalno, tako, nije zamena za prave vrednosti već mera svih vrednosti. Ko se nije snašao, taj nije ni zaslužio da uspe.

 

 

Nije potrebno biti akademski stručnjak za društvene fenomene pa uvideti da snobizam uvek ide ruku pod ruku sa diskriminacijom. Magazini se bave pitanjima šta je „in“ a šta „out“, kako se treba odevati, koju muziku treba slušati, na koje manifestacije treba otići. Neko će sa visine gledati siromašnog komšiju jer nema novca za letovanje u Egiptu, neko svog druga iz odeljenja jer nikada nije čuo za Radiohead. Suština je ista. Onima koji su po našem sistemu vrednosti iznad nas se divimo i ka njima težimo, ostale diskriminišemo – stare, ružne, neobrazovane, siromašne, nesposobne. Borba koja je počela sa počecima demokratije, pokušaj neplemenitih da se obrazovanjem i stilom izjednače sa aristokratijom, došla je do stupnja u kom se svako definiše prema onom što ga izdvaja i zahvaljujući čemu može reći da se nalazi u nekoj posebnoj eliti.

Nažalost, potrošački sistem podrazumeva da već od malena od dece stvaramo konzumente koji svoj identitet definišu prema stvarima koje kupuju, ajfonu, marki rolera, cenovniku škole stranih jezika, visini članarine u teniskom klubu, a u slučaju da materijalizam nije dovoljan, u slučaju da novac kao merilo prevaziđemo, pronaći ćemo drugo. Ali, setimo se reči Albera Kamija: „Verovati u sreću bez novca je jedna vrsta duhovnog snobizma.“ Duhovni, intelektualni ili materijalni, snobizam je lakše uočiti nego ga držati dalje od sebe.

Dakle, snobizam se javlja onda kada poreklo prestaje da bude presudni faktor za društveni status. Pojedinci, u težnji da odrede svoju pripadnost željenoj grupi, grade svoje sisteme vrednosti i na osnovu njih donose sud o drugima. Tako se prema njima i odnose, sa obožavanjem ili prezirom, večno se nalazeći na nekoj sredini.

Sve je postalo moguće u našem demokratskom veku, pa i to da  u apsolutnom relativizmu vrednosti, iz samo sebi poznatih razloga, sve druge gledate sa visine. Međutim, postoji i realna opasnost da se u trenutku kada se vrednosti sagledavaju iz demokratske perspektive (dakle, svačiji ukus i svačije mišljenje je jednako vredno) neko bude optužen za snobizam samo zbog toga što je malo boljeg ukusa, malo istančanijeg mišljenja, malo probranijeg rečnika. Da li se nalazimo u realnoj opasnosti da budemo proglašeni snobovima ako kič nazovemo kičom, demagogiju demagogijom, patetiku patetikom? U masi je toplo, ali smrdi, reče Krleža, a reći ljudima istinu u lice nije popularno. Tiranija većine podrazumeva i poneku nepopularnu etiketu kada pokušate da ostanete svoji i zaobiđete lakši put. Manje-više, na kraju se pomirite sa tim da ste u očima ljudi tek jedan običan – snob!

Dušan Stojanović