Колико су пост и Свето Причешће повезани ?

[Михајло]

  Цитат

  Цитат

Glavni termini Kočetkove teologije: liturgijska zajednica, često pričešćivanje, smrtnost duše. Poznato, zar ne?

Ако су ово главни термини његове теологије, Богу хвала што је рехабилитован и награђен.

Шта би требало да буду главни термини теологије? Нелитургијска заједница (дакле сатанско заједничарење), непричешћивање или ретко причешћивање, исмејавање Христовог васкрсења са накарадним учењем о бесмртној души самој по себи?

Потпуно се нејасан у својим покушајима да осудиш све што је добро у Цркви. Шта је смисао тога? Да замлаћујеш људе и одвојиш их од Цркве? Или можда нешто друго? Одбрана нелитургијске вере?

Помаже Бог Оче...

Јел може мало мени..детаљније око смртне душе....

Где је ко од свОтаца ИКАДА споменуо смртну душу..и шта а је то смрт?

Зар постоји смрт?

[Дејан]

  Цитат

Е, ако си рекао...

Kadf su vi protiv ovog sveštenika onda je on sto posto u krivu a kada su svi protiv monaha artemija onda je on u pravu,on je malo stado itd...

Dupli standardi već viđeno

[Милан Меденица :)]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

Glavni termini Kočetkove teologije: liturgijska zajednica, često pričešćivanje, smrtnost duše. Poznato, zar ne?

Ако су ово главни термини његове теологије, Богу хвала што је рехабилитован и награђен.

Шта би требало да буду главни термини теологије? Нелитургијска заједница (дакле сатанско заједничарење), непричешћивање или ретко причешћивање, исмејавање Христовог васкрсења са накарадним учењем о бесмртној души самој по себи?

Потпуно се нејасан у својим покушајима да осудиш све што је добро у Цркви. Шта је смисао тога? Да замлаћујеш људе и одвојиш их од Цркве? Или можда нешто друго? Одбрана нелитургијске вере?

Помаже Бог Оче...

Јел може мало мени..детаљније око смртне душе....

Где је ко од свОтаца ИКАДА споменуо смртну душу..и шта а је то смрт?

Зар постоји смрт?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,776.msg484999.html#msg484999

[maxwell]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

Glavni termini Kočetkove teologije: liturgijska zajednica, često pričešćivanje, smrtnost duše. Poznato, zar ne?

Ако су ово главни термини његове теологије, Богу хвала што је рехабилитован и награђен.

Шта би требало да буду главни термини теологије? Нелитургијска заједница (дакле сатанско заједничарење), непричешћивање или ретко причешћивање, исмејавање Христовог васкрсења са накарадним учењем о бесмртној души самој по себи?

Потпуно се нејасан у својим покушајима да осудиш све што је добро у Цркви. Шта је смисао тога? Да замлаћујеш људе и одвојиш их од Цркве? Или можда нешто друго? Одбрана нелитургијске вере?

Помаже Бог Оче...

Јел може мало мени..детаљније око смртне душе....

Где је ко од свОтаца ИКАДА споменуо смртну душу..и шта а је то смрт?

Зар постоји смрт?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,776.msg484999.html#msg484999

Bitno je napomenuti da mi za razliku od neo-platonista ne verujemo u postojanje platonisticke duse tj. duse kao "drugog tela" vec samo kao zivot...

[Ромејац]

Хајде да мало причамо о овој теми.

Шта мислите о овоме?

Више пута сам чуо да пред причешће мора да се пости на води (2, 3 или 7 дана зависно који вам саговорник прича о томе). Мада сам имао прилике да  чујем и да у мрсу не мора да се пости (изузев не узимања хране и пића од поноћи претходног дана до после причешћа).

И зашто људи пост своде само на телесни подвиг (не узимање одређене врсте хране)?

[feeble]

Апропо духовни-телесни пост, прво шта је духовни пост? Мене то асоцира на рецимо неосуђивање, милсорђе, и тако те неке врлине и добра дела. Али зар ми нисмо константно у духовном посту, зар не треба стално да се трудимо на овим стварима? Или нешто пропуштам?

Један мали офтопик овде: Јесу пужеви посна храна?

[Јаков.]

  Цитат

Хајде да мало причамо о овој теми.

Ajde.

  Цитат

Више пута сам чуо да пред причешће мора да се пости на води (2, 3 или 7 дана зависно који вам саговорник прича о томе). Мада сам имао прилике да  чујем и да у мрсу не мора да се пости (изузев не узимања хране и пића од поноћи претходног дана до после причешћа).

Ја могу само да ти кажем оно како је мени рекао локални свештеник. Можда је неком другом његов рекао другачије, али чини ми се да преовлађује став овакав..

Ако постиш све постове (веће и оне средом и петком) можеш редовно да се причешћујеш (то јест кад је Литургија).

  Цитат

И зашто људи пост своде само на телесни подвиг (не узимање одређене врсте хране)?

Уопште није тако. Свештеници увек причају и увек где се год о посту пише, да пост није само уздржавање од поједине врсте хране. Увек се чак више наглашава та друга димензија поста, то јест духовног уздизања, било скрушеношћу, добродетељним делима, милостињом...

...........................

Ја бих у ову тему додао питање

Ако се неко редовно причешћује колико се редовно треба исповедати... Наравно оставимо онај индивидуални осећај бола на души, који човека одведе на исповест.

[Ромејац]

  Цитат

Апропо духовни-телесни пост, прво шта је духовни пост? Мене то асоцира на рецимо неосуђивање, милсорђе, и тако те неке врлине и добра дела. Али зар ми нисмо константно у духовном посту, зар не треба стално да се трудимо на овим стварима? Или нешто пропуштам?

Један мали офтопик овде: Јесу пужеви посна храна?

Наравно да треба да се трудимо и мимо поста, али у току поста треба да много више обраћамо пажњу на неосуђивање, милосрђе... и уопште да много више стражимо над собом.

Колико знам мекушци јеси посна храна, али их ја не бих јео.

  Цитат

Уопште није тако. Свештеници увек причају и увек где се год о посту пише, да пост није само уздржавање од поједине врсте хране. Увек се чак више наглашава та друга димензија поста, то јест духовног уздизања, било скрушеношћу, добродетељним делима, милостињом...

Ниси ме разумео. Мислио сам на људе који пост своде само на јело и пиће.

[Јаков.]

Аха..

То је индивидуална ствар. Не може нико да каже да не зна или да није чуо да пост није само уздржавање од одређене хране.

У принципу то је питање зашто уопште човек греши када зна да греши.

[Дијана.]

Пост нико не своди само на тјелесни подвиг, ко није вјерник-формалиста-обичајац-традиционалиста. Истина, трудимо се сви стално да стражимо над собом, колико је то у нашој моћи. Ипак, кад је пост, трудимо се више да се погружимо у покајање и молитву. Не можемо у свијету ипак бити стално у таквом стању,тј.могу можда неки изузетни, и њихов би подвиг онда превазишао чак и монашки, с обзиром на величину спољашњих искушења. Нас су учили (погрешно по некима овде) да је причешће нешто изузетно, а не правило, не некакво право које ми спада. Најдубље осјећам да нема мјеста натезању и цјенкању око благослова, и треба смирено прихватити оно што Црква (конкретно мој владика и свештеник) кажу. Мени је стално у глави оно да са страхопоштовањем треба приступити, "ко недостојно једе и пије, суд себи једе и пије" "да ми не буде на суд или осуду". Можда је та концепција достојности погрешна, али шта ја знам. Можда и није, а свакако није на мени да судим. Вољела бих да се могу причешћивати чешће и с мање формалних захтјева, мада ни тад не вјерујем да бих се усудила сваке седмице, и мислим да би ми то био подстрек да још више стражим над собом а свакако на радост и оснажење. Али није ми дато. Још увијек преовлађује "стара" пракса, зар не, или према расуђивању сваког епископа. Што рече неко, само нама лупате чежњу безвезе, и сви паметујемо и празнословимо и још можда и осуђујемо, и то свештенике, значи, Цркву  ... Сатра нас гордост...

[antics]

Колико је мени познато, једини услов за причешће јесте да је особа крштена у Цркви Христовој, али и да нема ништа ни против кога. Тако пише на почетку текста литургију у Служебнику (парафразирам):

  Цитат

Свештеник коме предстоји божанствено тајнодејство дужан је да буде измирен са свима и да нема ништа ни против кога, и да  се чува од вечера (...)

То има упориште и у Предању, а и у Писму (види Мт 5, 24). А оно што важи за свештенослужитеља, важи и за лаика, јер је једина разлика између њих - њихов литургијски чин: служитељ благодаћу Духа Светога предстоји сабрању, а лаик чини то сабрање. Иначе је све исто.

Међутим, пошто ми не живимо у првим вековима када су хришћане гонили, Црква временом уводи и постове. Тако да за оног ко посто среду и петак преко године и пости постове које је Црква прописала, нема никаквог другог услова за причешће (кад се уважи и горе наведено). Остаје, наравно, и тзв. евхаристијски пост, који траје од поноћи до часа причешћа и потпуни је пост (ни вода, ни цигарете - ко пуши). Неко практикује да пости и од после вечерње, неко од поноћи - како коме моћи дозвољавају и надлежни свештеник благослови.

Можда за некакве "чистунце" ово изгледа сувише благо, али велики је подвиг да оствариш да нема ни једне особе која са тобом не разговара! Није то једноставно, а то јесте хришћанство. Уосталом, неки од Отаца наводи (имате то код Хопка негде наведено) како старац крши пост и једе пилетину, да не би увредио свога домаћина, а после тога наставља са својим постом без проблема. Такође, у Поукама светог Антонија Великог може да се прочита како је светитељ пророковао да ће у неким каснијим временима (која су, изгледа, већ ту) подвижништво опасти, али ће се људи спасавати одолевајући великим и бескрајним искушењима у које ће бити уроњени. Треба мислити о томе.

А сада - моје лично мишљење. Ко год размишља о својој греховности, ко се каје и ко - на крају - зна да "нико ко је везан телесним похотама" није достојан (а тајна нам се ипак даје, па се апостол  - иако су грешни и грди их због њихових грехова - обраћа члановима Цркве са "свети") уствари приступа исправно. Јер благодат је незаслужена, Бог нам ју је дарује. И шта год да чинимо, нећемо моћи да се оправдамо, да се очистимо. Напротив, ако смо тога свесни, ако верујемо и живимо хришћански, управо је Причешће то које нас чисти.

[Evgenik]

Ствари су код нас постављене на потпуно погрешно мјесто:

Данас у дуовном менталитету Срба (укључујући и нека висока црквена лица) још увијек постоје концепције духовног живота и спасења у разним контекстима, па тако имамо будисте (они који сматрају да се човјек спасава неким посебним стилом живота, подвизима и сл.), протестанте-пијетисте (спасавају се зато што су морални и побожни), клерикалце (спасава се само посебна групица јер смо добили или заслужили неку посебну благодат) и још милијарду разних доживљаја Цркве и Православља који су све само не православни.

Редом, сви свети Оци већ два миленијума говоре да кад би човјек имао добрих дјела колико зрна пијеска у пустињи или капи у мору, он опет остаје трајно недостојан Христа - спасавамо се дакле свијешћу о сопственој недостојности, тачније смирењем и покајањем.

Христос у Јеванђељу врло недвосмислено каже да је ЈЕДИНА препрека за причешће мислити лоше о брату или бити у завади са неким, дакле они који не воле и не праштају свима не могу приступити и ту је тачка.

Будалаштина да људе препуне осуђивања, сплетки, злобе, неповјерења у Цркву и Светога Духа који њоме управља до дословне мржње према појединим Епископима, непраштање, злопамћење, осуђивање....све то данас код многих православних Срба - не представља никакву препреку за приступање Христу уколико су одрадили седмодневну дијету на бареној храни и приде изводили неке благочестиве медитације. Ммолитва без дубоког покајања је управо то, а Христос сам каже "по плодовима ћете познати" - ако молитва не доводи до опраштања свима, до дубоке свијести о сопственој слабости и дубоког смирења и покајања, већ до надмености и "осјећаја" достојности и благочестивости, она је по свједочанству св.Отаца чиста прелест и демонска работа. Било каква благочестивост која у вама изазива осјећај да сте бољи од неке друге групе људи јесте чиста прелест, били ви "новотар" или "старотарац", а те двије групације су једнаке навијачком фанатизму љубитеља домаћих клубова у чијим међусобним окршајима падају и мртви, а они нису у стању никад да се пласирају у виша такмичења. Глупост и духовно сљепило без граница.

Човјек који је истински црквен ће постити СВЕ дане прописане од стране Цркве, а не "по потреби", када ће седмодневна дијета га нагло учинити "достојним".

СВИ, али сви данашњи проблеми које СПЦ има са појединим групицама вјерника у последње двије деценије проистекли су управо из овакве наопаке демонске теологије, тачније од мањка ПРАВИХ духовника и монаха који народу баљезгају о свемирским теоријама завјере, умјесто да их уче покајању, смирењу, неосуђивању и љубави према сваком човеку и тако уведу у рајска насеља и приведу пред ноге Христу.

[И.стојковић]

antics

Evgenik

slava3 :cheesy:

[Evgenik]

  Цитат

Ко год размишља о својој греховности, ко се каје и ко - на крају - зна да "нико ко је везан телесним похотама" није достојан (а тајна нам се ипак даје, па се апостол  - иако су грешни и грди их због њихових грехова - обраћа члановима Цркве са "свети") уствари приступа исправно. Јер благодат је незаслужена, Бог нам ју је дарује. И шта год да чинимо, нећемо моћи да се оправдамо, да се очистимо. Напротив, ако смо тога свесни, ако верујемо и живимо хришћански, управо је Причешће то које нас чисти.

Амин! Амин! Амин!

[Адмирал]

  Цитат

Редом, сви свети Оци већ два миленијума говоре да кад би човјек имао добрих дјела колико зрна пијеска у пустињи или капи у мору, он опет остаје трајно недостојан Христа - спасавамо се дакле свијешћу о сопственој недостојности, тачније смирењем и покајањем.

   Mi se ne spasavamo SVEŠĆU o svojoj nedostojnosti već mi imamo svest o sopstvenoj nedostojnosti zato što smo spaseni u Hristu,zato što smo nanovo rodjeni.