Osnovi ekonomije

[Млађони]

Цитат

Бацати десетине милиона људи у незапосленост и беду, са ирационалним прекидима производње и расипањем енергије и материјала није ништа нормално нити треба да прихватимо. Да не помињемо политичке и друштвене кризе које из тога проистичу.

Bacas ih u privremenu kratku nezaposlenost a ne u bedu. Kada se neka ekonomska kriza desi ona se jako brzo i ispravi i veliki broj ljudi je nazad na poslu. Tvrdnja da ce ljudi zbog ekonomske krize koju je izazvao kapitalizam dugo da budu bez posla je sasvim neosnovana. Da nema svih ovih drzavnih regulacija socijalna mobilnost bi bila mnogo veca. Medjutim nazalost imamo likove kao ti, koji ne kapiraju sve benefite slobodne trgovine i lassez faire ekonomije. Nazalost... jednog dana - mozda.

 

Цитат

Фирме не пропадају само због промене потреба људи, већ због много других фактора.

 

Ovo je tacna izjava. IZostavio sam druge faktore jer sam objasnjavoa krize, a drugi faktori (osim drzave) su za biznis cikluse nebitni. Biznis ciklusi bi se u normalnim uslovima desavali samo zbog promene potreba ljudi. Naravno nadam se da si u isto vreme svestan da pricam o propadanu velikog broja firmi, kada je neki pad ili recesija. 

 

 

Цитат

Јел ово неки мистицизам недодирљивости? Било је периода када се држава минимално мешала у привредни систем, па је опет било хаоса.

 

I sto se vise mesala to je vise haosa.  
Poenta nije da haos nece postojati vec da drzava ne moze da ga resi, niti umanji vec samo da poveca. 

 

 

Цитат

Лоши услови и сада владају само окрећемо главу од ружноће стварности.

I kako ja da pricam sa tobom? Losi uslovi i sada vladaju, tacno. Gde vladaju? Vladaju u zemljama gde nemas kapitalizma. 

 

[Млађони]

пре 7 часа, εργασία рече

Беговић није исто што и "економија".  

Za tebe jeste.

[εργασία]

пре 2 часа, Млађони рече

Bacas ih u privremenu kratku nezaposlenost a ne u bedu. Kada se neka ekonomska kriza desi ona se jako brzo i ispravi i veliki broj ljudi je nazad na poslu. Tvrdnja da ce ljudi zbog ekonomske krize koju je izazvao kapitalizam dugo da budu bez posla je sasvim neosnovana. Da nema svih ovih drzavnih regulacija socijalna mobilnost bi bila mnogo veca. Medjutim nazalost imamo likove kao ti, koji ne kapiraju sve benefite slobodne trgovine i lassez faire ekonomije. Nazalost... jednog dana - mozda.

Ne bih se baš složio. Labour participation rate u Sjedinjenim Državama se nije oporavila od 2001. godine, kada je prvi put opala, a od 2008. imala je dodatni pad. Plus rastu part-time poslovi, pa ljudi ne mogu da rade puno radno vreme iako bi želeli. Na to trebamo da dodamo bacanje radne snage u niže plaćene poslove i dekvalifikaciju.

 

Socijalna mobilnost može da bude veća samo ako kapital može da iznedri dovoljni nivo akumulacije iz koje bi tekle investicije, ako toga nema o ni okakvoj mobilnosti ne može se govoriti osim da se stave ruke u džepove, i tako gladnog stomaka šetati ulicama...

Uvrede ostavi po strani, jer njima nećeš steći prednost u raspravi. Hvala na objašnjenju da sam glup, uzeću to u obzir.

пре 2 часа, Млађони рече

Ovo je tacna izjava. IZostavio sam druge faktore jer sam objasnjavoa krize, a drugi faktori (osim drzave) su za biznis cikluse nebitni. Biznis ciklusi bi se u normalnim uslovima desavali samo zbog promene potreba ljudi.

Dakle, haos iz 30-tih godina je nastao zbog "promene potreba ljudi"? I svaki put kada se dese depresije one su izazvane promenama ljudskih potreba! 

пре 2 часа, Млађони рече

I sto se vise mesala to je vise haosa.  
Poenta nije da haos nece postojati vec da drzava ne moze da ga resi, niti umanji vec samo da poveca. 

 

I ne tvrdim da ga država može rešiti, ali indirketno si priznao da kapitalizam stvara haos i da ne može da ga reši sam po sebi, čime sam zadovoljan.

пре 2 часа, Млађони рече

I kako ja da pricam sa tobom? Losi uslovi i sada vladaju, tacno. Gde vladaju? Vladaju u zemljama gde nemas kapitalizma. 

I ja se zaista pitam kako da ja pričam sa tobom. Naprotiv, baš tamo gde ga ima, ima i mnogo problema. No, hajde da se pravimo ludi, gluvi i slepi. 

 

пре 2 часа, Млађони рече

Za tebe jeste.

Za mene je dobro plaćeni demagog. Srećno vam bilo sa njim.

[Grizzly Adams]

Социјалисти стварно не би требало да причају о економији. Где год су завладали довели су народ до крајње беде.

[Млађони]

To je valjda zdravorazumska pretpostavka

Цитат

Dakle, haos iz 30-tih godina je nastao zbog "promene potreba ljudi"? I svaki put kada se dese depresije one su izazvane promenama ljudskih potreba!

To oko cega je nastao haos 30tih se jos debatuje, ne znam sto izlecete sa time kako je nastao divljanjem banaka koje nisu bile dovoljno regulisane.

https://fee.org/articles/the-great-depression/
 

Цитат

I ne tvrdim da ga država može rešiti, ali indirketno si priznao da kapitalizam stvara haos i da ne može da ga reši sam po sebi, čime sam zadovoljan.

 

 

Naravno da stvara haos sam po sebi. Ako ti prodajes krompir a ljudi naglo prestanu da jedu krompir to ce uzrokovati probleme na trzistu krompira. 
Ako trgujes valutom a ljudi prestanu da trguju valutom - nastace probleme i recesiju na trzistu valute.

I ja se zaista pitam kako da ja pričam sa tobom. Naprotiv, baš tamo gde ga ima, ima i mnogo problema. No, hajde da se pravimo ludi, gluvi i slepi. 

Da kao naprimer na kubi, u venecueli.. eto tamo ljudi crkavaju od gladi zbog zlog kapitalizma. Bezi bre. 

[εργασία]

пре 3 часа, Млађони рече

To oko cega je nastao haos 30tih se jos debatuje, ne znam sto izlecete sa time kako je nastao divljanjem banaka koje nisu bile dovoljno regulisane.

Ja to nisam ni rekao niti zastupam takvu teoriju. Ja insistiram na tendencijskom padu prosečne profitne stope i cikličnoj krizi profitalibnosti kapitala.

Ali ti očigledno razgovaraš sam sa sobom.

пре 3 часа, Млађони рече

Naravno da stvara haos sam po sebi. Ako ti prodajes krompir a ljudi naglo prestanu da jedu krompir to ce uzrokovati probleme na trzistu krompira. 
Ako trgujes valutom a ljudi prestanu da trguju valutom - nastace probleme i recesiju na trzistu valute.

To eventualno važi za kratkoročne fluktuacije od grane do grane privrede usled kolebanja ponude i potražnje. Dakle, ne samo potražnje (koja reprezentuje to što ti hoćeš da kažeš - promenu preferenci potrošača) već i ponude, a ponuda nikako ne zavisi od promena potreba kupaca već od tehničke strukture i uslova proizvodnje, a koja se odražava na troškove inputa.

Ali mi ne govorimo o tome nego o cikličnim krizama celokupne privrede kada nastaje opšti slom.

пре 3 часа, Млађони рече

Da kao naprimer na kubi, u venecueli.. eto tamo ljudi crkavaju od gladi zbog zlog kapitalizma.

Crkavali su i u Britaniji u XIX veku, crkavali su u imperijalističkim ratovima sve do danas, crkavaju po raznoraznim nedođijama kapitalističkih marionetskih država širom Azije i Afrike... 

[RYLAH]

пре 5 часа, εργασία рече

Ja to nisam ni rekao niti zastupam takvu teoriju. Ja insistiram na tendencijskom padu prosečne profitne stope i cikličnoj krizi profitalibnosti kapitala.

Ali ti očigledno razgovaraš sam sa sobom.

Без да вам се мешам у дискусију, али Млађа је овде у праву. Читао сам чак и чланке са врло озбиљним и аргументованим приступом да је криза намерно изазвана кроз маргиналне зајмове са роком отплате од 24 часа. Не да би неко тајно друштво завладало светом, него да би они најкрупнији покуповали што више бизниса за неке смешне паре, што су и урадили кад је криза почела, пошто су се претходно у тишини највећи број њих повукли са берзе. Немој да ме држиш за реч, али мислим да је и нека сенатска истрага започела тим поводом али се стало због неке нове политичке кризе.

Тако да та конкретна криза можда и није везана за цикличне кризе какве се у капитализму јављају и какве могу и да се предвиде са мање или више успешности. Можда и јесте, али се о узроцима те толике кризе расправља и дан - данас, скоро сто година касније.

[Млађони]

пре 7 часа, εργασία рече

Crkavali su i u Britaniji u XIX veku, crkavali su u imperijalističkim ratovima sve do danas, crkavaju po raznoraznim nedođijama kapitalističkih marionetskih država širom Azije i Afrike... 

Od kada su imperijalisticki ratovi strogo vezani za kapitalizam? Imperijalizam su imali i komunisti i socijalisti.
Kapitalisticke zemlje su samo uspesnije u imperijalizmu.
U africi i aziji ne postoje kapitalisticke marionetske drzave vec samo marionetske drzave. 
Socijalisticke zemlje bez slobodnog trzista i sa diktatorom ne mogu da se nazovu kapitalisticke.

I tu smo otprilike sveli debatu na ono na sta se uvek svede. Na pitanje: Sta je to kapitalizam? Gde socijalista krivi kapitalizam i za imperijalizam i za ratove i slicno. Iako si sve to imao i u socijalizmu, i sa kapitalizmom veze nema. 
 

[Млађони]

1 hour ago, RYLAH рече

Без да вам се мешам у дискусију, али Млађа је овде у праву. Читао сам чак и чланке са врло озбиљним и аргументованим приступом да је криза намерно изазвана кроз маргиналне зајмове са роком отплате од 24 часа. Не да би неко тајно друштво завладало светом, него да би они најкрупнији покуповали што више бизниса за неке смешне паре, што су и урадили кад је криза почела, пошто су се претходно у тишини највећи број њих повукли са берзе. Немој да ме држиш за реч, али мислим да је и нека сенатска истрага започела тим поводом али се стало због неке нове политичке кризе.

Тако да та конкретна криза можда и није везана за цикличне кризе какве се у капитализму јављају и какве могу и да се предвиде са мање или више успешности. Можда и јесте, али се о узроцима те толике кризе расправља и дан - данас, скоро сто година касније.

red je da se ja i ti makar relativno slozimo oko neceg.

[Млађони]

пре 7 часа, εργασία рече

Ja to nisam ni rekao niti zastupam takvu teoriju. Ja insistiram na tendencijskom padu prosečne profitne stope i cikličnoj krizi profitalibnosti kapitala.

Ali ti očigledno razgovaraš sam sa sobom.

To eventualno važi za kratkoročne fluktuacije od grane do grane privrede usled kolebanja ponude i potražnje. Dakle, ne samo potražnje (koja reprezentuje to što ti hoćeš da kažeš - promenu preferenci potrošača) već i ponude, a ponuda nikako ne zavisi od promena potreba kupaca već od tehničke strukture i uslova proizvodnje, a koja se odražava na troškove inputa.

Ali mi ne govorimo o tome nego o cikličnim krizama celokupne privrede kada nastaje opšti slom.

Crkavali su i u Britaniji u XIX veku, crkavali su u imperijalističkim ratovima sve do danas, crkavaju po raznoraznim nedođijama kapitalističkih marionetskih država širom Azije i Afrike... 

E ajde ovako, ajde da pretpostavimo da si SVE u pravu.
Koje je tvoje resenje sza sve te probleme? 

[Grizzly Adams]

A ovo se zove ekonomska nepismenost....

[εργασία]

On 9/7/2017 at 8:46, RYLAH рече

Читао сам чак и чланке са врло озбиљним и аргументованим приступом да је криза намерно изазвана кроз маргиналне зајмове са роком отплате од 24 часа. Не да би неко тајно друштво завладало светом, него да би они најкрупнији покуповали што више бизниса за неке смешне паре, што су и урадили кад је криза почела, пошто су се претходно у тишини највећи број њих повукли са берзе. Немој да ме држиш за реч, али мислим да је и нека сенатска истрага започела тим поводом али се стало због неке нове политичке кризе.

Kasnim malo sa odgovorom. Ništa novo kada su velike recesije i depresije u pitanju. Posle svakih takvih lomova krupni oligopoli još više jačaju svoju poziciju tako što proširuju svoj udeo na tržištu istiskivanjem ili otkupom svojih konkurenata usled njihovog propadanja. Evo ti jedna mala tabela koja pokazuje kako cene malih i sitnih proizvođača padaju, dok krupni igrači čuvaju svoje u toku istorije privrednih ciklusa u drugoj polovini XX veka za SAD.

To je osnovni mehanizam kapitalističkih kriza da se konstanti kapital nagomilan, mahom ali ne i uvek, u rasprštenim malim biznisima obezvredi ili usled amortizacije otpiše čime se oporavlja prosečna profitna stopa i time postavlja temelj za sledeći polet. Sve bi bilo lepo kada to ne bi vodilo mnoge firme u bankrot i otupštanje radnika, a na nivou cele privrede u besmislene obustave proizvodnje, neiskorišćenost kapaciteta industrije i posledično manje dobara koje bi društvo sebi moglo da priušti.

Što se tiče nagomilanog finansijskog sektora u SAD, ima tu svega i svačega, verovatno mnogo interesnih grupa koje su shvatale gde vodi kreditno-hipotekarni bum iz 2000-tih i gledale da iz toga izvuku korist kada sve pukne ali i dalje ostaje činjenica da je pad profitabilnosti nastao u produktivnom sektoru privrede još u leto 2006. godine i da je on bio inicijalna kapisla za sveobuhvatni krah. Na kraju, strahovito spor oporavak privrede SAD i drugih vodećih zemalja kapitalističkog centra ukazuje na veliki problem slabe profitablinosti. Ne verujem da se sve to može objasniti zaverom pojedinih finansijskih krugova. Evo grafikona, sačinjenim po različitim metodlogijama merenja prosečne profitne stope u SAD i svuda se vidi jasan pad još 2006. godine. Dakle, godinu dana pre kreditnog pucanja.

A evo još jednog grafikona koji pokazuje pad ukupne mase profita, takođe godinu dana pre pucanja hipotekarnog balona.

I napokon, tendencijski pad profitne stope izražava se i u drugim kapitalističkim ekonomijama. Evo ti kompozitni grafikon za zemlje G7 (Francuska, Italija, Velika Britanija, SAD, Kanada, Japan, Nemačka) i zemlje BRICS-a (Brazil, Južno Afrička Republika, Rusija, Kina, Indija) koje su prikazane kao "world" profite rate. Kao što se da videti indeksirani pad profitne stope, iako se oporavio nije dostigao nivo iz 1963. godine. Još jasnije se vidi da je oporavak u visokorazvijenim kapitalističkim zemljama bio slabiji. I to je osnovni problem, političke elite tih država moraju da uleću u kreditno-monetarne balone, da bi na veštački način održavale privredni rast i zaposlenost i izbegle veliki krah kakav se dogodio 30-tih godina XX veka. Problem je u samom kapitalističkom mehanizmu materijalne reprodukcije društva ali to neće niko da prizna. Tako da ne verujem u namerne i zavereničke poduhvate  "skirvenih kancelarija".

 

U svakom slučaju, pusti linkove tih tekstova koje si čitao. 

[Млађони]

пре 8 минута, εργασία рече

Kasnim malo sa odgovorom. Ništa novo kada su velike recesije i depresije u pitanju. Posle svakih takvih lomova krupni oligopoli još više jačaju svoju poziciju tako što proširuju svoj udeo na tržištu istiskivanjem ili otkupom svojih konkurenata usled njihovog propadanja.

tako sto... im drzava da povlascenja, subvencije i cupa ih iz kriza zbog ideologije keynesianske politike kao sto je amerika pocupala banke u poslednjoj krizi. 

evo samo sam ti ispravio kako stvari funckionisu u stvarnosti.

dok naprimer kada se drzav ane umesa (Video game crash) krupni oligarsi (atari npr) propadnu a isplivaju nove kompanije (Nintendo npr) 

ovo ostalo ti je toliko lupetanje gluposti, cherrypickovanje podataka, da nema vajde da odgovaram. Misljenje da ti promenim sigurno necu. 

[Млађони]

 

Što se tiče nagomilanog finansijskog sektora u SAD, ima tu svega i svačega, verovatno mnogo interesnih grupa koje su shvatale gde vodi kreditno-hipotekarni bum iz 2000-tih i gledale da iz toga izvuku korist kada sve pukn

samo sto zaboravljamo jednu stvar. Kako je nastao taj kreditno hipotekarni bum? Pao sa neba? stvorile ga kompanije same od sebe!?
 prvo su dosli humani socijalisti i trazili od vlade da ratuje protiv siromastva i pomogne ljudima da dobiju kuce.
za to su nasli resenje u kroni kapitalizmu i saradnju sa drzavom, kroz GARANTOVANE KREDITE OD STRANE DRZAVE.

Drugim recima, da se DRZAVA nije umesala kreditno hipotekarni BUM i posle toga PAD se nikad ne bi desio. 

[εργασία]

On 9/7/2017 at 10:09, Млађони рече

Od kada su imperijalisticki ratovi strogo vezani za kapitalizam? Imperijalizam su imali i komunisti i socijalisti.
Kapitalisticke zemlje su samo uspesnije u imperijalizmu.

Gde socijalista krivi kapitalizam i za imperijalizam i za ratove i slicno. Iako si sve to imao i u socijalizmu, i sa kapitalizmom veze nema. 

Ajde razmisli šta si napisao, pa se javi. Toliko protivurečiš samom sebi da čak ne moram ni da se trudim da ti odgovaram.