Osnovi ekonomije

[Aquilius Cratus]

1 minute ago, Владимир Васић рече

Јасно је као дан сам то написао у ироничном тону. Дакле, настављаш да ми подмећеш. И то овог пута стварно јадно. Жалићу се администраторима система ако ми буду модерисане поруке због оваквих небулоза. Ја овде нисам никога вређао, па ни тебе. Улетео си у ланац дискусије и почео да ми интерпетираш поруке онако како то теби одговара. 

Evo opet lazes i vadis se na veoma jadan nacin nakon sto si uhvacen u kleveti i podmetanju. Neko koje bio ironican ne trazi citat od sagovornika ako ga je "ironicno" optuzio za podmetanje.

Samo izvoli. Zali se. Mene su u administraciju postavili Iluminati, pa ti vidi da li tise isplati da se administraciji zalis na mene.

 

 

[Владимир Васић]

А па, не ја не лажем, ја чак не знам ни шта је то логика. 

[Ћириличар]

1 hour ago, Владимир Васић рече

Па кад је неко идеолошки опредељен онда никаква аргументација не помаже. Него желео бих да чујем Дежа вија, он за себе тврди да је поперовац. Он би барем требало да у теоријама тражи грешке и да их оповргава, ане да их догматски брани.

Ово постаје само слађе и слађе  Јер, како оно рекох:

Цитат

Реган је исто то урадио када је дошло до потребе за тим ,јер се државна интервенција увећала преко одрживог нивоа и једини одговор је био да се све то скреше. И шта је било? САД процвјетао, јер је привреда продисала. Друга је ствар што је Реган доста тога скресао, али је цака у томе да је он то скресао када се требало скресати - након деценија раста државне интервенције. ЗАто кад аје Буш то урадио у двијехиљадитим направио је хаос, јер није било потребе за тим, јер државна интервенција није биле превелика. Но, занимљиво је да је Реган имао огроман порез на богате. Дакле, нема црно-бијелог како желиш да представиш, већ нијанси сиве

Цитат

Питај њих. Ја не држим такав стави сам се не слажем да је то апсолутни лијек за све.

 

Догматичност, нема шта.

Него, шта мислиш о теорији "boom and bust cycle" које ствара државна интервенција, што сам пар пута споменуо? То ме занима, јер је то одговор на твоје тврдње како је запад доживо "импресиван" раст под државном интервенцијом. Па ако успијеш оповргнути ту теорију, онда нема шта, скидам капу 

[Владимир Васић]

Добре де, ниси као либертаријанац али јеси присташа капитализма!

Лично мислим да је у то доба рентабилност капитала била веома висока и да је капитал могао да поднесе толико пореско оптерећење. Тумачим тај период са становишта Хенрија Гросмана и Мајкла Робертса. Не тврдим да је теорија тачна и да имам објашњење које би било неупитно. Чињеница је да профитне стопе нису толико високе као тада. С друге стране, управо сада имамо опасност од нове рецесије, а фамозни порези одавно више нису високи. Верујем да пратиш информације, знаш и сам даЈапанска банка води политику негативних каматних стопа, и друге централне банке покушавају да "подгреју" економију, често се говори и о "хеликоптерском новцу" и опет имамо слабу инвестициону активност и пад других параметара. Видећемо шта ће бити али сматрам док капитал не поврати рентабилност неће бити напретка, а може бити и крупних политичких последица.  

 

И једно питање не везано за нашу расправу. Зашто ми стално форум избацује Јуанову поруку када хоћу да цитирам твој пост? То ми много отежава да ти реплицирам.

[Ћириличар]

46 minutes ago, Владимир Васић рече

Добре де, ниси као либертаријанац али јеси присташа капитализма!

Лично мислим да је у то доба рентабилност капитала била веома висока и да је капитал могао да поднесе толико пореско оптерећење. Тумачим тај период са становишта Хенрија Гросмана и Мајкла Робертса. Не тврдим да је теорија тачна и да имам објашњење које би било неупитно. Чињеница је да профитне стопе нису толико високе као тада. С друге стране, управо сада имамо опасност од нове рецесије, а фамозни порези одавно више нису високи. Верујем да пратиш информације, знаш и сам даЈапанска банка води политику негативних каматних стопа, и друге централне банке покушавају да "подгреју" економију, често се говори и о "хеликоптерском новцу" и опет имамо слабу инвестициону активност и пад других параметара. Видећемо шта ће бити али сматрам док капитал не поврати рентабилност неће бити напретка, а може бити и крупних политичких последица.  

 

И једно питање не везано за нашу расправу. Зашто ми стално форум избацује Јуанову поруку када хоћу да цитирам твој пост? То ми много отежава да ти реплицирам.

E tako, sad mozemo pricati

Mislim da si u pravu da je kapital tada bio rentabilan. To odmah povlaci pitanje zasto je bio rentabilan? E tu se mora uzeti u obzir sijaset faktora, od geopolitike preko tehnoloskog napretka do konkretnih ekonomskih politika drzava i stanja tehnike u ta doba. Rekao bih da je XX vijek nakon Drugog svjetskog rata bio doba u kojem Zapad nije bio zaglavljen u sukobu sa samim sobom i unutar svojih granica, vec je prvi put u istoriji bio ujedinjen protiv zajednickog neprijatelja. Manjak sukoba na Zapadu je znacio vecu isplativost murnodopskih djelatnosti i to bas u doba kada su postojale tehnoloske osnove za veliki tehnoloski napredak ( sto nema veze sa ekonomskim modelom toliko koliko sa stanjem tehnologije i znanja u svijetu ). Te stvari su se poklopile tako da su privredne djelatnosti bile mnogo profitabilne i efikasne, jer su se tek otkrivale pa tako su trzista na Zapadu postala veoma snazna i fleksibilna da su mogla podnijeti vece poreske stope bez stetnih efekatq ( za razliku od nas koji jos grcamo. Nije npr. 17% poreza na nesto iste tezine u Srbiji i u Njemackoj npr. Nijemac to lakse podnese, Srbin teze ) a jos je bilo tesko napraviti losu investiciju jer je u toku bio tehnoloski i kulturni bum, pa se tesko moglo pretjerati sa drzavnom intervencijom generalno. No kada je otkriveno i izumljeno sta se imalo izumiti, trzista su slabije podnosila regulacije i intervenciju zbog smanjene profitabilnosti generalno gledajuci, i tada su nastupili Regan i Tacerka sa neoliberalnim konceptom koji je u tom trenutku bio potreban. Trzistu je prepusteno vise da inovira, jer se rizik od pravljenja lose drzavne investicije ili regulacije povecao ( zbog promjena u strukturi trzista ) i cilj je onda postao ne maksimizacija profita, nego minimizacija troskova. E sada, ta politika ima svoje posebne lose posljedice koje se vec gomilaju i uskoro ce doci trenutak kada ce reforma i promjena u konceptu ekonomske politike biti potrebna, kao kada su se pojavili neoliberali. Naznake u kojem pravcu se te promjene krecu su ocevidne kod ljudi kao sto su Piketi i Varufakis u Evropi prije svega i izgleda da ce se krenuti ka jednoj vise socijalno-svjesnoj varijanti kapitalizma, solidarnijom u svojoj sustini. No njoj prepreku ce prefstavljati ono sto libertarijanci oznacavaju kao kronizam i korporativizam koji ce se prirodno opirati toj koncepciji i braniti sto vece trzisne slobode kako bi se grabljenje moci i bogststva odozdo nagore moglo nastaviti.

E sad zasto se meni sad Kejnzijanizam cini losijom varijantom? Upravo jer ne postoji nikakav bum na trzistu koji je lako rentabilan, jer je geopoliticka situacija nestabilna i jer su rizici od pogresne drzavne procjene velike, te je u nacelu bolje izbjegavati intervenciju koja ima tendenciju da stvara lazne utiske o napretku ( pogotovo sad kada nema realnih osnova za to, nema odakle da se plati ) pa da to kasnije se sruci na buduce narastaje kada dodje na naplatu. Racionalnije je onda povuci drzavu koliko je moguce sa trzista, a da opet ostanu obezbijedjeni osnovni zivotni, zdravstveni i obrazovni preduslovi za stvaranje kvalitetne radne snage i za omogucavanje onim siromasnijim da se lakse popnu koju ljestvicu vise. No to je izazov i pitanje je kako to postici? Direktnom refistribucijom ili okvirnim i manjim ucescem drzave? Ili kombinacijom to dvoje na razlicitim mjestima? Mislim da nerealno pumpanje ekonomije, kao sa niskim ili negativnim kamatnim stopama u SAD i Japanu, je stetno na dugi rok jer su to investicije vlasti i drustva koje se moraju isplatiti, inace dolazi novi krah - a kao sto rekoh rizik od greske je veliki. Ionako niko ne moze prokljuviti kako pokrenuti trzista. Cak i Apple samo izdaje nove telefone koji su realno 90% isti. Stepen inventivnosti i dinamicnosti je nizak i to je van domasaja bilo kog modela ekonomske politike i vise je pitanje trenutnog stanja tehnike.

E i ja imam bag na forumu gdje mi prethodni postovi ostanu ucitani, pa ih samo izbrisem i ponovo kliknrm na citirati koje onda proradi.

[Ћириличар]

Sargon laying the smack down for libertarians :3

 

[Deja Vu]

21 hours ago, Владимир Васић рече

Па кад је неко идеолошки опредељен онда никаква аргументација не помаже. Него желео бих да чујем Дежа вија, он за себе тврди да је поперовац. Он би барем требало да у теоријама тражи грешке и да их оповргава, ане да их догматски брани.

Pa vec su drugi objasnili da nema tu nikakvih gresaka u ''teoriji'', pogledaj jos jednom Huanov post, vidi sta ti je Akvi napisao zasto visoki nisu ostetili te privrede. Radi se o razvijenim zemljama čiji se razvoj desio još pre tih visokih poreza i koje imaju veliki broj jakih kompanija i brendova koji su otporni na te poreze, naravno do određene granice posle koje i najbolji padaju, pošto sa visokim porezima možeš da oštetiš mnogo više neko malo preduzeće nego veliku kompaniju poput Koka Kole. A koliko SAD ima takvih kompanija i brendova, a koliko jedna Letonija ili Srbija? Probaj te tvoje visoke poreze primeniti ovde i uništićeš i ono malo što je počelo da cveta. Zato ti je rešenje ono što se u Estoniji desilo - liberalizuješ tržište, smanjiš poreze i napraviš pravnu državu sa funkcionalnim institucijama pogotovo sudstvom i kroz određeni period možeš da dobiješ jak i izdržljiv privatni sektor sa jakim kompanijama kom onda kad nametneš visoke poreze on može to da izdrži. 

Ali opet, što bi to radio kada sa manje poreza možeš više da zaradiš, to je valjda logično. Jel misliš da je tebi bolje da zarađuješ svaki mesec 700 evra od kojih 100 dajes na porez ali opet da zarađuješ i da živiš lepo ili ti je bolje da zarađuješ 700 evra, a na porez daješ 10 evra? Pritom te pare možeš da uložiš u nešto npr. zaposliti novog radnika i tako smanjiti nezaposlenost, a povećati produktivnost. 

Nema tu nikakve misterije i magije, nego čista logika.

A što se tiče tog zlatnog doba, njega si dobio zbog intervencija centralne banke pa si dobio velike nenormalne skokove produktivnosti u tom periodu, da bi potom usledio srazmerno nenormalan pad i recesija. Tako obično biva i to ti je objašnjeno kroz one ''poslovne cikluse''. Znači nije ta produktivnost usledila zbog visokih poreza, nego zbog intevencija centralne banke što su dve različite politike - prva je fiskalna, druga je monetarna. 

Da rezimiramo - već postojeći jaki privredni subjekti, nauka i tehnologija, marketinške strategije, pozcija brendova u svesti potrošača, kvalitet proizvoda itd. sve su to razlozi zašto privrede tih zapadnih zemalja nisu pale na kolena pod teretom poreza nego nastavile da hodaju. Sve ovo jedna Estonija i Letonija nisu imale, jer su tek izašle iz komunizma i trebalo je početi graditi privatni kapitalistički sektor kog sigurno nećeš sagraditi sa visokim porezima objašnjeno gore zašto. 

[Владимир Васић]

15 hours ago, Deja Vu рече

Radi se o razvijenim zemljama čiji se razvoj desio još pre tih visokih poreza i koje imaju veliki broj jakih kompanija i brendova koji su otporni na te poreze, naravno do određene granice posle koje i najbolji padaju, pošto sa visokim porezima možeš da oštetiš mnogo više neko malo preduzeće nego veliku kompaniju poput Koka Kole. A koliko SAD ima takvih kompanija i brendova, a koliko jedna Letonija ili Srbija?

Вероватно ти је познат податак да у Сједињеним Државама негде око 50 % БДП-а остварују мала и средња предузећа (могуће да је у оно време тај однос био другачији, проверићу касније да видим колики је био обим МСП-а, али мислим да је била слична ситуација). Наравно порези у Америци су синтетички и како су приходи већи тако су и граничне стопе пореза веће (то важи и за корпоративну добит, а имамо и посебне стопе за приходе појединаца - дакле имамо двоструко опорезивање). Зар не би деловало дестимулативно на привреду и грађане да им повећаваш порезе, како се пењу на лествици успеха? Зашто би се онда фирме трудиле да иновирају производе и ризикују капитал да би у финалу држава узимала све више и више како је пословни успех фирми и појединаца све већи? Да ли психички нешто није било у реду са Американцима 50-тих и 60-тих, па су марљиво радили и поред толиког харача? 

Што се тиче брендова, то је време када тек почињу да се пласирају масовно телевизори, радио-апарати, аутомобили, косилице итд. итд. (милиони разноврсних роба) када су фирме улазиле у пословне подухвате са неизвесним исходом и када су брендови по привредним гранама још нису били етаблирани за нове производе. Некако је контра-интуитивно мислити да је сав тај успех био могућ зато што су велике фирме могле да раде упркос великим пореским оптерећењима, просто зато што су имале добар реноме. На страну што граничне стопе за ниже лествице прихода такође нису биле наивне за данашње представе. А ту је смештена она једна половина БДП-а. Не знам. Сумњиве су ти тврдње.

Цитат

Znači nije ta produktivnost usledila zbog visokih poreza, nego zbog intevencija centralne banke što su dve različite politike - prva je fiskalna, druga je monetarna. 

Ја то нисам ни тврдио. То би било апсурдно. Тврдио сам да је продуктивност расла упркос високим порезима и да је то чудно и да противуречи доктринама о фри трејду.  

Цитат

Ali opet, što bi to radio kada sa manje poreza možeš više da zaradiš, to je valjda logično. Jel misliš da je tebi bolje da zarađuješ svaki mesec 700 evra od kojih 100 dajes na porez ali opet da zarađuješ i da živiš lepo ili ti je bolje da zarađuješ 700 evra, a na porez daješ 10 evra? Pritom te pare možeš da uložiš u nešto npr. zaposliti novog radnika i tako smanjiti nezaposlenost, a povećati produktivnost. 

Ок. Због чега су онда Сједињене Државе уопште уводиле високе порезе и држале их тако дуго? Погледај историјат и видећеш да су порези пре Другог светског рата били много мањи. Због чега и сада Немачка има 30 % порез на добит и опет је супериорна индустријска држава? Аустрија има слична пореска оптерећена као Србија али нико из Аустрије не бежи у Србију, него људи из Србије, Македоније, Црне Горе и Бугарске беже у Аустрију (то су све државе где је порез на добит био или је и сада 10 %)!

Ево још један податак, Мађарска има ПДВ 27 % (сложићемо се обојица да је ненормално висок), цена рада је скупља него у Србији, што значи да са мањим оптерећењем на зараде, ипак радник у Мађарској кошта скупље него у Србији, иако су доприноси у Србији већи, затим порез на добит је код Мађара био све до недавно 20 %, код нас је у време Коштунице и Тадића износио 10 % и опет Мађарска има већи СДИ, стално напредује и тренутно има само 5 % незапослених док се Србија (заједно са Македонијом и Босном) гуши! 

Да истакнем и то, да је Србија стално доносила неке прописе о ослобађању предузећа за доприносе ако запосле нове раднике плус сулуда политика субвенција, плус велика евазија пореза и све то ништа не вреди, када смо добили на крају један велики мућак! 

[Ћириличар]

1 hour ago, Владимир Васић рече

Вероватно ти је познат податак да у Сједињеним Државама негде око 50 % БДП-а остварују мала и средња предузећа (могуће да је у оно време тај однос био другачији, проверићу касније да видим колики је био обим МСП-а, али мислим да је била слична ситуација). Наравно порези у Америци су синтетички и како су приходи већи тако су и граничне стопе пореза веће (то важи и за корпоративну добит, а имамо и посебне стопе за приходе појединаца - дакле имамо двоструко опорезивање). Зар не би деловало дестимулативно на привреду и грађане да им повећаваш порезе, како се пењу на лествици успеха? Зашто би се онда фирме трудиле да иновирају производе и ризикују капитал да би у финалу држава узимала све више и више како је пословни успех фирми и појединаца све већи? Да ли психички нешто није било у реду са Американцима 50-тих и 60-тих, па су марљиво радили и поред толиког харача? 

Што се тиче брендова, то је време када тек почињу да се пласирају масовно телевизори, радио-апарати, аутомобили, косилице итд. итд. (милиони разноврсних роба) када су фирме улазиле у пословне подухвате са неизвесним исходом и када су брендови по привредним гранама још нису били етаблирани за нове производе. Некако је контра-интуитивно мислити да је сав тај успех био могућ зато што су велике фирме могле да раде упркос великим пореским оптерећењима, просто зато што су имале добар реноме. На страну што граничне стопе за ниже лествице прихода такође нису биле наивне за данашње представе. А ту је смештена она једна половина БДП-а. Не знам. Сумњиве су ти тврдње.

Ја то нисам ни тврдио. То би било апсурдно. Тврдио сам да је продуктивност расла упркос високим порезима и да је то чудно и да противуречи доктринама о фри трејду.  

Ок. Због чега су онда Сједињене Државе уопште уводиле високе порезе и држале их тако дуго? Погледај историјат и видећеш да су порези пре Другог светског рата били много мањи. Због чега и сада Немачка има 30 % порез на добит и опет је супериорна индустријска држава? Аустрија има слична пореска оптерећена као Србија али нико из Аустрије не бежи у Србију, него људи из Србије, Македоније, Црне Горе и Бугарске беже у Аустрију (то су све државе где је порез на добит био или је и сада 10 %)!

Ево још један податак, Мађарска има ПДВ 27 % (сложићемо се обојица да је ненормално висок), цена рада је скупља него у Србији, што значи да са мањим оптерећењем на зараде, ипак радник у Мађарској кошта скупље него у Србији, иако су доприноси у Србији већи, затим порез на добит је код Мађара био све до недавно 20 %, код нас је у време Коштунице и Тадића износио 10 % и опет Мађарска има већи СДИ, стално напредује и тренутно има само 5 % незапослених док се Србија (заједно са Македонијом и Босном) гуши! 

Да истакнем и то, да је Србија стално доносила неке прописе о ослобађању предузећа за доприносе ако запосле нове раднике плус сулуда политика субвенција, плус велика евазија пореза и све то ништа не вреди, када смо добили на крају један велики мућак! 

Zasto su Ameri se penjali u prihodovnoj i poreskoj ljestvici iako su se porezi progresivno povecavali. Pogledaj sta su "tax brackets" i bice ti jasno. Svaki dio prihoda je zasebno oporezivan ( npr. do 10.000 dolara je stopa 10%, pa onda ako zaradjujes 20.000 sa poreskom stopom od 15% preko 10.000 dolara prihoda, onda ti se prvih 10.000 dolara oporezuje sa 10%, a ostalih 10.000 sa 15% itd. itd. ). I zasto bi se neko tu vise trudio? Pa upravo jer te poreske stope nisu bile prevelike za te privredne subjekte. Ili "bile su dovoljno niske", kako god. Znaci argument stoji, jer je nadjena optimalna njihova visina za to doba. I opet, privredni subjekti su mogli podnijeti lakse veca opterecenja jer su bila relativno vise produktivna i profitabilna. Tako da nema protivrjecenja o fri trejdu, jer porezi su bili dovoljno niski/nisu bili previsoki.

A renome firmi itekako znaci, jer je taj renome proizvod njihovog kvalitetnog rada i trazenih proizvoda, ali je ujedno i znak garancije kvaliteta jer ih prati reputacija da su dobri. Zato firme ulazu milione na zastitu svog imidza.

A za primjer Madjarske, ajd konkretno - logicka greska je u pitanju. Prvo, korelacija ne znaci kauzaciju - konkretno pdv ne mora biti kljucni faktor za nezaposlenost u zemlji ( jer si opet argumentaciju za jedno kompleksno i siroko pitanje izgradio na samo jednom faktoru koji moze uticati, ali ne mora bitno uticati na sveukupno stanje, a pri tome nikako nije jedini koji utice na to i sam po sebi, ako se izolovano gleda, ne znaci nista. Imas i Rusiju sa malom flat tax poreskom stopom pa joj biznis cvjeta. Znaci ima jos drugih stvari koje se moraju sagledati od drzave do drzave ). I opet, Madjarska je u EU i ima pristupa pomocnim fondovima i sijasetu drugih stvari kojima Srbija ne moze ni prici. A da ne spominjem kako Madjarska ne prolazi iste politicke, geopoliticke i ekonomske probleme kao Srbija, pa ne cudi da su ispred nas i da im privreda moze podnijeti vece poreze.

[Владимир Васић]

Цитат

Pogledaj sta su "tax brackets" i bice ti jasno. Svaki dio prihoda je zasebno oporezivan ( npr. do 10.000 dolara je stopa 10%, pa onda ako zaradjujes 20.000 sa poreskom stopom od 15% preko 10.000 dolara prihoda, onda ti se prvih 10.000 dolara oporezuje sa 10%, a ostalih 10.000 sa 15% itd. itd. ).

Лепо сам рекао синтетички порези, који се обрачунавају тако да добијеш ефективне пореске стопе. Они обухватају ово што ти говориш. А сад да погледамо један графикон:

https://en.wikipedia.org/wiki/Corporate_tax_in_the_United_States#/media/File:US_Effective_Corporate_Tax_Rate_1947-2011_v2.jpg

Овде се показују ефективне корпоративне пореске стопе. Погледај да су за време Регана оне чак и порасле са 30 % на 40 %. Упс, и после кажу он је увео неолиберализам у Америци...

Цитат

A renome firmi itekako znaci, jer je taj renome proizvod njihovog kvalitetnog rada i trazenih proizvoda, ali je ujedno i znak garancije kvaliteta jer ih prati reputacija da su dobri. Zato firme ulazu milione na zastitu svog imidza.

Мислим да претходни реноме фирме не гарантује њен успех када пласира на тржиште неки нови револуционарни производ са којим потрошачи тек требају да се упознају у погледу коришћења и прихватљивог квалитета. Нокија није имала прођу у мобилним телефонима, то што је некада производила каучук и хартију. С друге стране, сети се легендарног примера са Сонијем и његовим неуспехом да победи ВХС стандард за видео касете.

Цитат

I zasto bi se neko tu vise trudio? Pa upravo jer te poreske stope nisu bile prevelike za te privredne subjekte. Ili "bile su dovoljno niske", kako god. Znaci argument stoji, jer je nadjena optimalna njihova visina za to doba. I opet, privredni subjekti su mogli podnijeti lakse veca opterecenja jer su bila relativno vise produktivna i profitabilna. Tako da nema protivrjecenja o fri trejdu, jer porezi su bili dovoljno niski/nisu bili previsoki.

Тек су фирме требале да постану још више продуктивне. Нов талас технолошких иновација почиње раних 50-тих. Но, то значи да су требала да инвестирају са јасном судбином да ће бити високо опорезована. 

Цитат

A za primjer Madjarske, ajd konkretno - logicka greska je u pitanju. Prvo, korelacija ne znaci kauzaciju - konkretno pdv ne mora biti kljucni faktor za nezaposlenost u zemlji ( jer si opet argumentaciju za jedno kompleksno i siroko pitanje izgradio na samo jednom faktoru koji moze uticati, ali ne mora bitno uticati na sveukupno stanje, a pri tome nikako nije jedini koji utice na to i sam po sebi, ako se izolovano gleda, ne znaci nista. 

Нисам само написао о ПДВ-у, него и о другим порезима, затим просечној цени рада (а на махове у ланцу порука говоримо генерално и о државном интервенционизму). Ваљда не морам сваки пут да термин "порези" експлицитно дефинишем из поруке у поруку? Интуитивно јасно шта хоћу рећи. Но, без обзира на то, ПДВ од 27 % је енормно висок и не бих се усудио да тврдим да он нема лош утицај на мађарско тржиште. 

[Deja Vu]

9 hours ago, Владимир Васић рече

Зар не би деловало дестимулативно на привреду и грађане да им повећаваш порезе, како се пењу на лествици успеха? Зашто би се онда фирме трудиле да иновирају производе и ризикују капитал да би у финалу држава узимала све више и више како је пословни успех фирми и појединаца све већи? Да ли психички нешто није било у реду са Американцима 50-тих и 60-тих, па су марљиво радили и поред толиког харача? 

Bilo bi destimulativno kao što sa visokim porezima uvek jeste, samo što to nije toliko kao što ti misliš jer ti i dalje možeš da stičeš profit iako plaćaš veći porez. 

Kao što ti je Akvi napisao, sa visokim porezima možeš da zarađuješ, ali ne možeš da zarađuješ više. Ako ti zaradjujes 100 dolara i država ti uzme 10 dolara, a ja zaradjujem 200 dolara a drzava mi uzme 20 dolara, misliš li da je bolje za mene da ne jurim profit od 300 dolara čak iako budem plaćao porez od 30 dolara? Naravno da je bolje jer ću zaraditi 90 dolara, ali bi ipak bolje bilo da zaradim 100 dolara da je porez u svakoj situaciji isti - po 10 dolara. 

9 hours ago, Владимир Васић рече

Што се тиче брендова, то је време када тек почињу да се пласирају масовно телевизори, радио-апарати, аутомобили, косилице итд. итд.

Pa nisu branding i marketing samo tv i radio  ti sam možeš da napraviš marketinng i brand strategiju prodavajući paradajz koji ćeš da pakuješ u kese koje imaju dobar packing design i stvoriš brend koji ima dobar vizuelni, naming i verbal identitet i da zgrćeš više para od konkurencije na lokalnoj pijaci, bez uloženog dinara u tv i radio.  Brand ti je ono što ubacuješ u svest kupaca, to može biti svaki proizvod, pa ćak i osoba može biti brand (tipa Bekam i Ronaldo), to ti je maska nekog proizvoda koja razlikuje tvoj proizvod od proizvoda nekog i konkurencije i privlači ljude da kupe taj proizvod. Prednost Amerikanaca je što su oni ovo još od 19. veka počeli da kapiraju i da razvijaju, zbog toga Koka Kolu možeš naći u svakom ćošku na svetu i zbog toga će ona da preživljava visoke poreze. 

9 hours ago, Владимир Васић рече

Ја то нисам ни тврдио. То би било апсурдно. Тврдио сам да је продуктивност расла упркос високим порезима и да је то чудно и да противуречи доктринама о фри трејду.  

Ne protivreči to nikakvim doktrinama o fri trejdu, nego si ti umislio da libertarijnci misle da produktivnost raste samo uz niske poreze i ni u kom drugom slučaju. Evo svi mi ovde što smo ti odgovarali smo libertarijanci/klasični liberali pa ne mislimo tako. Huan ti je opet lepo rekao da porezi sami po sebi ne pokazuju ništa. Ne možeš uzeti samo poreze kao parametar nečije produktivnosti. Dakle dolazi do produktivnosti i kod visokih poreza, ali opet do neke granice, samo što bi ta produktivnost mogla biti veća bez tih poreza, što opet ne znači da je nema sa visokim.  Objašnjeno gore kako. 

9 hours ago, Владимир Васић рече

Аустрија има слична пореска оптерећена као Србија али нико из Аустрије не бежи у Србију

I opet, zato što porezi nisu jedini pokazatelj nečije razvijenosti. Austrija je razvijena od Srbije zbog nekih drugih stvari, a ne zbog poreza, prvo jer imaju razvijeno slobodno tržište, pravnu državu i ustaljenu vladavinu prava, stanovništvo sa radnom etikom u odnosu na naše sa neradnom antietikom, imaju obrazovanog stanovništva, nisu imali problema sa ratovima, ljudi ne razmišljaju plemenski nego gradjanski, ne lože se na ideje od Velikoj Austriji i porvratku teirotija otetih od Italije, Madjarske, Rumunije, Jugoslavije kao što se Serbi lože o Kosovu, RS, Krajini, nego se lože na to kako da svakog dana zarade više love. Zato što su odgovorni, društveno odgovorni, ne bacaju smeće sa sedmog sprata direktno na ulicu, nego izađu niz stepenice protegnu noge i bace ne u običan kontejner nego u poseban kontejner za raciklažu. Kad  Serbi počnu da razmišljaju liberalno i humanistički, umesto nacionalistički i socijalistički, možda jednog dana ti porezi ne budu smetali kao Austrijancima. Isti odgovor važi za Madjarsku. 

[Ћириличар]

1 hour ago, Deja Vu рече

Kad  Serbi počnu da razmišljaju liberalno i humanistički, umesto nacionalistički i socijalistički,

DAS IST DIE SERBISCHEN REICH!!! WIR SIND NAZINALISTISCHEN UND SOCIALISTISCHEN FUR TAUSAND JAHREN!!!

 

[Ћириличар]

7 hours ago, Владимир Васић рече

Овде се показују ефективне корпоративне пореске стопе. Погледај да су за време Регана оне чак и порасле са 30 % на 40 %. Упс, и после кажу он је увео неолиберализам у Америци...

Скочиле прво, па онда почеле исто тако падати након 1987., а Реган је владао до 1989. Rege Satanas, ђаво је у детаљима. И наравно, неолиберализам није само у порезима. Но да, Реган није био бог неолиберализма каквим га данас представљају, али јесте био зачетник дерегулације ( која се огледа не само у мањим порезима, него и у мањим административним, бирократским, правним, економским и политичким ограничењима на привреду - између осталог и преко пореза ). 

7 hours ago, Владимир Васић рече

Мислим да претходни реноме фирме не гарантује њен успех када пласира на тржиште неки нови револуционарни производ са којим потрошачи тек требају да се упознају у погледу коришћења и прихватљивог квалитета.

Па, очигледно је да фирме мисле другачије већ деценијама. И очигледно је да су у праву, јер када би Волксваген сутрадан избацио на тржиште тенк, узео би се он у озбиљнија разматрања јер Волксваген није фирма која аљкаво ради посао. Па Ролс Ројс је производио моторе за Спитфајере и касније је преко тог искуства а и реномеа успјешно прешао на тржиште аутомобила. Као и Опел у Дојчланду.

7 hours ago, Владимир Васић рече

Тек су фирме требале да постану још више продуктивне. Нов талас технолошких иновација почиње раних 50-тих. Но, то значи да су требала да инвестирају са јасном судбином да ће бити високо опорезована. 

Почело је још прије Првог свјетског рата, само што су Први и Други рат много убрзали тај развој ( чудно ал истинито. рат је профитабилан и гура развој технологије - војне која се касније може прелити и у цивилни сектор ). На примјер, ко зна да ли бисмо данас имали лоптицу-скочицу да није било Другог свјетског рата и недостатка квалитетне нафте за САД како би правили гуме за џипове. Да, тако је направљена синтетичка гума од које је направљена лоптица-скочица 

7 hours ago, Владимир Васић рече

ПДВ од 27 % је енормно висок и не бих се усудио да тврдим да он нема лош утицај на мађарско тржиште. 

Опет, не сагледааш ширу слику него само један елемент. Да, висок ПДВ по правилу има загушујући ефекат на тржиште, али се тај ефекат може олакшати другим факторима које сам већ споменуо. Можеш нпр. имати висок ПДВ али укинеш зато све друге порезе. У том случају ПДВ није релативно висок, иако апсолутно јесте, јер је његов терет олакшан због склањања других терета на другим мејстима. То је као када бих имао избор да платим карту за  стадион на којем ћу бити током концерта 50 евра, и унаприејд таксу за пиво које ћу попити, хотдоговое које ћу појести итд итд, па да ме то свеукупно изађе 200 евра, или да платим мјесто у једном том дијелу 80 евра, али да након уласка могу користити и друге дијелове стадиона. Апсолутно је превисока цијена карте у другом случају, али релативно, пошто немам никаквих дургих трошкова, веома је ниска јер ми је трошак на другим мјестима уклоњен.

 

[Grizzly Adams]

Прво што људи треба да схвате, кад смо већ код "основа економије", да су држава и економија две сасвим одвојене и независне ствари.

Економија (тј. привреда) је "живи организам", људи који међусобно сарађују, а држава је ту само "паразит" који се "прикачи" и сиса крв. Ако је паразит паметан, он ће сисати само минимално крви колико му треба и пустити домаћина да расте и развија се. Ако је глуп, онда ће исисати домаћину сву крв и оба ће умрети.

То је лекција број један. Па је онда сва та прича о порезима пуно јаснија.

[Владимир Васић]

 

Цитат

Bilo bi destimulativno kao što sa visokim porezima uvek jeste, samo što to nije toliko kao što ti misliš jer ti i dalje možeš da stičeš profit iako plaćaš veći porez. 

Kao što ti je Akvi napisao, sa visokim porezima možeš da zarađuješ, ali ne možeš da zarađuješ više. Ako ti zaradjujes 100 dolara i država ti uzme 10 dolara, a ja zaradjujem 200 dolara a drzava mi uzme 20 dolara, misliš li da je bolje za mene da ne jurim profit od 300 dolara čak iako budem plaćao porez od 30 dolara? Naravno da je bolje jer ću zaraditi 90 dolara, ali bi ipak bolje bilo da zaradim 110 dolara da je porez u svakoj situaciji isti - po 10 dolara.

Проблем са прогресивним системом опорезивања је тај што фирма што је успешнија то ће стопа пореза бити све већа. У САД у то време, за фирме у највећој лестивици порез је ишао фамозних 50 %. И опет су имали бум. Сада је то неких 34 % (за највишу лествицу) и ево Америци прети рецесија. 

Цитат

Pa nisu branding i marketing samo tv i radio  ti sam možeš da napraviš marketinng i brand strategiju prodavajući paradajz koji ćeš da pakuješ u kese koje imaju dobar packing design i stvoriš brend koji ima dobar vizuelni, naming i verbal identitet i da zgrćeš više para od konkurencije na lokalnoj pijaci, bez uloženog dinara u tv i radio.  Brand ti je ono što ubacuješ u svest kupaca, to može biti svaki proizvod, pa ćak i osoba može biti brand (tipa Bekam i Ronaldo), to ti je maska nekog proizvoda koja razlikuje tvoj proizvod od proizvoda nekog i konkurencije i privlači ljude da kupe taj proizvod. Prednost Amerikanaca je što su oni ovo još od 19. veka počeli da kapiraju i da razvijaju, zbog toga Koka Kolu možeš naći u svakom ćošku na svetu i zbog toga će ona da preživljava visoke poreze.

На овом форуму се стекао манир да што год напишем погрешно се протумачи. Говорио сам о телевизорима и радио станицама као робама за потрошњу и иновативним новим производима, а не као о медијима за маркетинг  преко којих би се рекламирали други производи. Веровао сам да у аудио комуникацији људи једни друге често погрешно разумеју али и да у писаној речи може доћи до таквих дискрепанци у значењу речи јесте новост за мене. Или ја не знам да пишем или ви не знате да читате.  

Цитат

I opet, zato što porezi nisu jedini pokazatelj nečije razvijenosti.

Опет и опет, одакле ти то да су порези показатељ нечије развијености? Ја износим примере где високи порези нису узроковали стагнацију и суноврат привреде и сугершем да су фактори објашњења на некој другој страни. 

Цитат

Austrija je razvijena od Srbije zbog nekih drugih stvari, a ne zbog poreza, prvo jer imaju razvijeno slobodno tržište, pravnu državu i ustaljenu vladavinu prava, stanovništvo sa radnom etikom u odnosu na naše sa neradnom antietikom, imaju obrazovanog stanovništva, nisu imali problema sa ratovima, ljudi ne razmišljaju plemenski nego gradjanski, ne lože se na ideje od Velikoj Austriji i porvratku teirotija otetih od Italije, Madjarske, Rumunije, Jugoslavije kao što se Serbi lože o Kosovu, RS, Krajini, nego se lože na to kako da svakog dana zarade više love. Zato što su odgovorni, društveno odgovorni, ne bacaju smeće sa sedmog sprata direktno na ulicu, nego izađu niz stepenice protegnu noge i bace ne u običan kontejner nego u poseban kontejner za raciklažu. Kad  Serbi počnu da razmišljaju liberalno i humanistički, umesto nacionalistički i socijalistički, možda jednog dana ti porezi ne budu smetali kao Austrijancima. Isti odgovor važi za Madjarsku. 

Хахахах... е ово је већ стандардни либеро-ауто-шовинистички дискурс, када не знамо да објаснимо зашто наша доктрина не пије воду онда распалимо по свом сопственом народу да је лењ, глуп, ружан, створен од ђавола. Оће' то тако... Од тебе као поперовца нисам то очекивао.