Osnovi ekonomije

[Ћириличар]

Продавци немају везе са тим. Одговорне су банке које су давале такве кредите људима који нису могли да их врате.

Зар нису ти продавци дјеловали као посредници између банака и купаца? 

[Crveni Baron]

 

Дакле суштинско питање је како да ти монструми не успеју у стварању с**ња за свој циљ, како их спречити и ограничити у томе. Како да не могу да грабе неправедно, на рачун других.

 

Ако имаш државу са много овлашћења, свакако ће од њих купити дакле привилегије и гледати што више да уграби...

 

 

 

 

       

 

Znaci isti ste kao ovi sto su protiv vakcina ... isti sablon samo sto stew vi protiv papirnog novca...

 

Ovima su  farmaceutska industrija problem a vama centralne banke, ovima vakcine izazivaju bolesti a vama novac krize , 

A kao sto oni ne vide da su ljudi zdraviji generalno i da su iskorenjene kojekakve bolestine vi ne vidite da se siromastvo iskorenjava, ljudi su sve bogatiji ...

[Grizzly Adams]

Зар нису ти продавци дјеловали као посредници између банака и купаца? 

 

Па не, они само налазе некретнине. Купац тражи кредит од банке. Може продавац да те упути где је најповољније итд. али трансакција је између тебе и банке.

[Млађони]

       

 

Znaci isti ste kao ovi sto su protiv vakcina ... isti sablon samo sto stew vi protiv papirnog novca...

 

laz, nisu protiv papirnog novca vec protiv monopola nad novcem....

 

 

Ovima su  farmaceutska industrija problem a vama centralne banke, ovima vakcine izazivaju bolesti a vama novac krize ,

 

 

opet retorika i spin ... ne nama ne izaziva NOVC krize vec monopol nad novcem i vestacko podesavanje vrednosti novca.... van trzisnom intervencijom.

 

Barone, poredis babe i zaabe... ne znam sto si toliko bezobrazan... niti ce ikad da mi bude jasno..

[Crveni Baron]

laz, nisu protiv papirnog novca vec protiv monopola nad novcem....

 

Vi bi znaci da svi mogu da stampaju novac?

Mioslim da ima 'pojedinaaca koji bi se rado pridruzili ...

 

sHa_sarcasticlol  sHa_sarcasticlol

[Ћириличар]

Па не, они само налазе некретнине. Купац тражи кредит од банке. Може продавац да те упути где је најповољније итд. али трансакција је између тебе и банке.

Аха, контам.

[Ћириличар]

http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/Oporezivanje-eksproprijatora.sr.html

 

"Шта је највећи проблем данашњице? Економска неједнакост, судећи бар по реакцијама на Пикетијеву књигу „Капитал у 21. веку”, управо објављену на српском, као и по текстовима и интервјуима оних којима економија није струка (филозофа, комуниколога, режисера... допунити низ). Дакле, не успорени привредни раст, не дужничка криза, не глобално загревање, не почетак новог хладног рата, не сиромаштво. Ништа од тога, него неједнакост, и то не неједнакост процеса, која подразумева дискриминацију људи, него неједнакост исхода. За пикетијанце је једино битна разлика у богатству и дохотку између богатих и сиромашних.

Зашто је неједнакост проблем? То баш нешто и не чујемо од њених жестоких критичара. Као да је довољно да се помене сама реч, па да сви треба да падну на колена и уверљиво признају да је неједнакост зло – „две ноге лоше”. Уколико се усуде да поставе питање о последицама неједнакости, мора да су агенти неолиберализма и овлашћени заступници лешинарског капитализма. Јер све што има везе са слободним тржиштем, то мора да раде плаћеници, што они којe ЦИА плаћа директно (ех, лепо је то формулисао Ђура Чворовић), што путем њених филијала. Јер слободно тржиште, капитализам, предузетништво и сличне архаизме неко може да подржава једино уколико је глуп или покварен, а једно не искључује друго. Па онда и нема потребе да се било шта аргументује.

А економска наука се одавно бави феноменом економске неједнакости и њених последица по друштвено благостање и, нарочито, по привредни раст. Први озбиљни радови на ту тему појавили су се још педесетих година прошлог века. И шта је закључак? Нема једнозначног одговора – постоје механизми којима неједнакост поспешује, али и механизми којима неједнакост успорава привредни раст. И њихова релативна снага зависи од дејства многобројних фактора, попут нивоа саме неједнакости. Основни механизам којим увећање неједнакости доводи до успоравања привредног раста, показало се, јесте политички притисак ка присилној прерасподели којим се уводи снажно, прогресивно опорезивање праћено трансферима, што умањује подстицаје богатима да стварају богатство, а сиромашнима да увећају своју економску ефикасност. Дакле, присилна прерасподела опорезивањем није лек, већ напротив, основни механизам којим неједнакост успорава привредни раст.

А управо је то рецепт за светлу будућност који нуде пикетијанци: жестоко опорезивање богатих. Како каже један од апологета пикетијанства, филозоф Срећко Хорват (културни додатак „Политике”, 13. децембра прошле године): „Прогресивним опорезивањем огромног богатства које постоји,…та средства[би се] могла прерасподелити тако да сви на свету живе нормално.” Дакле, дељење постојећег колача – вероватно ће га поделити неко беневолентан! На страну што богатство не пада с неба, већ га стварају пре свега они који су богати. И краве музаре престају да дају млеко уколико са њима лоше поступате. А богати су, за разлику од крава, бар рационална бића. А имају и нешто већу слободу избора.

Е, сада, заљубљеници теорије радне вредности, коју је, додуше, економска наука одавно напустила, будући да не може добро да објасни процес производње, кажу да богатство стварају само радници, који су сиромашни само због тога што их експлоатишу капиталисти и експропришу вишак вредности који ствара рад. Ако је то тако, онда заљубљеници у такве концепције треба да, доследности ради, траже укидање капитализма и повратак у рај на земљи без капиталистичке експлоатације. Бар имамо доста емпиријских увида у то како је изгледао.

И ту се крије фундаментална недоследност пикетијанаца. Тражи се опстанак капитализама и његово неспутано функционисање у домену производње и стварања дохотка и богатства, али и његово укидање или бар радикално обуздавање у погледу расподеле тако створеног дохотка и богатства. Не би пикетијанци ничега да се одрекну.

Tу полако долазимо до (само) неких проблема савремене левице: недоследност и неуверљивост. Уместо оне некадашње, која је обзнанила експропријацију експропријатора, ова нова, пикетијанска, експропријаторе би само да опорезује, па да живи од резултата њихове експропријације. Основни разлог за то је жеља за што већим материјалним богатством, које капитализам тако добро ствара. Насупрот томе, левичари старог кова јасно су ставили до знања да их материјално богатство не интересује – и да могу да изгубе само ланце. Зато их је и свет тада озбиљно схватио, за разлику од ових данашњих. А те данашње негде одозго гледа Стрељников. И вероватно се подругљиво смеје."

[Grizzly Adams]

Браво за проф. Беговића! Одличан коментар. Није проблем неједнакост, него сиромаштво. Разумни људи боре се против сиромаштва.

 

Тај Пикети је продавац магле. То кад сам читао хтео сам главом да ударам о зид колико има тенденциозности и недоследности. Мислим да ни он сам не верује у то што је писао. А озбиљни економисти су пронашли чак и да је намештао податке како му одговара. На пример: http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2543012

 

Али шта то вреди кад продаје робу која иде... Турбо-фолк економија...

[Аурор]

Osnov marksizma je zavist i zloba.

[Ћириличар]

https://youtu.be/KcUkgR4Op00

[Плутон]

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=04&dd=09&nav_id=978763

[GeniusAtWork]

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=04&dd=09&nav_id=978763

 

A najbolji su komentari, kao i uvek. Belorusija je Švajcarska u poređenju sa nama, možemo samo da sanjamo takav standard, itd, itd  

[feeble]

Ima i realnih komentara tipa da ovo moze dati ideju nasoj vladi da uvedu ovaj sistem.

[Ћириличар]

Ima i realnih komentara tipa da ovo moze dati ideju nasoj vladi da uvedu ovaj sistem.

Опасно је олако ово увести. Не кажем да је идеја лоша, само да се мора пажљиво промислити прије било које државне интервенције.

 

Хајде да замислимо сљедеће - Влада РС предложи овакав закон и Скупштина ( наравно ) усвоји га. Сада, прво треба навести да Србија има ниво незапослености око 20%. Друго, треба навести да у Србији нема велике понуде радних мјеста која производе нешто ново, неки нови производ, неку нову вриједност. Дакле, шта се може десити ако се оваква мјера уведе?

 

Значи, или ће стопа незапослености опасти, или ће се јавне финансије пунити од прописане новчане казне. Што би се рекло "win-win", зар не? Људи ће бити приморани да налазе посао, а они који не нађу помоћи ће друштву плаћањем одређеног износа држави. Па... и није баш тако. А зашто? Ајмо сад полако:

 

-Критеријум за избјегавање новчане казне јесте да се има званични статус запосленог. Само то. Људи неће бити мотивисани да раде што више, што боље и што продуктивније овим, него ће само бити мотивисани да избјегну плаћање новчане казне. Дакле постоји као прво мотивацони проблем.

-Опет, пошто је критеријум само да се има статус званично запосленог, неважно од врсте посла, неважно да ли се стварно ради, климаве су било какве претпоставке да би оваква мјера повећала друштвену производњу, утицала на БДП и сл.

-Треће, на удару ове мјере ће се наћи незапослени. Шта је сад па ту проблем? Проблем је сама санкција. Они који немају новца биће кажњени новчаном казном ако не нађу посао у земљи у којој је тешко наћи посао ( у смислу да будеш уредно пријављен како би добио званични статус запосленог ). Нелогично и веома лоше рјешење са ове тачке гледишта, јер смао представља додатни терет.

-Четврто, једини ефекти који сасвим сигурно могу произаћи одавде ( али алтернативно ) су падање стопе незапослености ( што би највјероватније, али не сигурно, била само козметичка статистичка промјена ) или пуњење јавне касе ( узимајући некако да се све новчане казне могу наплатити од оних који немају новца ). А с обзиром да је у питању Србија, најреалније је да ће се остварити овај први ефекат који и није много користан.

-Пето, да не спомињем како би онда ти незапослени постали лака мета за уцјене и били би приморани да пристају сигурно на неке услове који су лошији по њих како би их послодавац уредно запослио. Малверзације се дешавају свугдје, па и овдје би.

 

Више сам за неку алтернативу новчаној казни овдје. На примјер, на сваких 6 мјесеци да се одради неки друштвено користан рад, па ако се лице не одазове и не одради потребан број сати, тек онда да услиједи новчана казна. Па онда рецимо општина/град покрене акцију чишћења ријеке или неког дијела града, и све одраде ови "волонтери". Наравно, ово су неке грубе црте, јер неправедно би било да ништа не добију за свој рад, али сад ми ништа не пада на памет око тога.

[feeble]

To bi imalo smisla ako postoji velika ponuda posla a neko nece da radi, pa recimo prima socijalnu pomoc ili tako nesto. Ili recimo sto jedan lik rece, sta ako neko zivi u prirodi, ne treba mu da radi i nalazi sve sto mu treba u priorodi, sto njega kazniti... Ali ovi nasi genijalci inace imaju praksu da presadjuju zakone ili resenja iz drugih sistema, ne razmatrajuci specificnost nase situacije a ovo bi im solidno doslo da popune budzet.