Jump to content

Osnovi ekonomije

Оцени ову тему


Млађони

Препоручена порука

 

 

Ako nisu mogli da ih vrate, ti radnici koji su pravili te stvari nisu primili novac.

 

 

 

 

Jesu primili novac i radnici i firmr. To je taj dug koji ovi ne mogu da vrate banci pa im banka pleni kuce ..

 

Ili ovako da postavimo problem.

Svi smo culi za Jugu i jugoslovenski dinat. To se nekada stamlalo, ljudi dizali kredite, oni i dalje stampali pa posle pravili nove dinare jer stari nisu vredeli, za 100 starih dovijes 1 novi dinar itd ... Ljudi su dizali te kredite, kupovali stanove, zidali kuce, zidakle se firme itd ...

 

I sta se desilo?

I dzava propala, novac takodje, tog papira ze niko vise i ne seca , sistem pukaoi ... ali kada se prosetas novosadskom bulevarima zgrade od 10-15 spratova stije jos .. svi stanovi   su tu i danas imaju vrednost u nekom drugom papiru izrazenu itd itd ..

 

To sto je proala moneta, drzava itd je jedna stvar ali u stvarnom zivotu nisu prolali ni ljudi ni njihova imovina i rezultat rada ...

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jesu primili novac i radnici i firmr. To je taj dug koji ovi ne mogu da vrate banci pa im banka pleni kuce ..

 

 

I sta se desilo?

I dzava propala, novac takodje, tog papira ze niko vise i ne seca , sistem pukaoi ... ali kada se prosetas novosadskom bulevarima zgrade od 10-15 spratova stije jos .. svi stanovi   su tu i danas imaju vrednost u nekom drugom papiru izrazenu itd itd ..

 

To sto je proala moneta, drzava itd je jedna stvar ali u stvarnom zivotu nisu prolali ni ljudi ni njihova imovina i rezultat rada ...

 

 

.... "gospodine vi imate 50 000 dolara na vasem stednom racunu, ali, mi nemamo da vam isplatimo, evo vam ova kuca u novom sadu u zamenu za to - super je, nova gradnja, centralno grejanje"

 

 

e moj barone.... :)) 

 

 

To sto je proala moneta, drzava itd je jedna stvar ali u stvarnom zivotu nisu prolali ni ljudi ni njihova imovina i rezultat rada ...

 

 

Jesu jer im je pala svima vrednost. Svakom tom stanu je pala vrednost, svakom parcetu zemlje je pala vrednost, sve sto su napravili je propalo - jer mu je pala vrednost. To se zove - gubitaka u ekonomiji.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

I to je stvorilo  veliku depresiju, to je stvorilo ekonomsku krizu.

I sta ces ti da radis? Da zbranis ljudima da vade svoj novac iz banaka i akcionarima da prodaju svoje akcije?

 

Da ubacis 700-800 milijardi dolara papirnog navca u banke ( povecas budzetski deficit )  kao sto su uradili ameri i da izvcuces bankarski sistem i oporavis privredu sto i vidimo po rezultatima njihove ekonomije ...

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Каматне стопе су "цена новца". Оне тржишту дају информацију "колико новца имамо уштеђено". Када људи штеде више, онда има више новца и каматна стопа пада, када људи штеде мање (тј. више троше одмах) има мање новца и каматне стопе су веће. Шта то значи за привреду? Привредници имају у плану пројекте различите дужине трајања. Могу да уложе у нешто што ће одмах дати резултате или да уложе дугорочно, у развој новог производа итд. Ако су камате велике онда је то њима сигнал да нема довољно уштеђевине и да треба да се фокусирају на краткорочне пројекте - људи не штеде, него троше одмах. Ако су камате ниске, онда они предузимају дугорочније пројекте - јер има пуно уштеђевине, људи не троше сада него штеде новац за будућност. Управо како треба. Каматне стопе "регулишу" привредну активност у времену. Као што количина уштеђевине управља одлукама сваког од нас - ако немаш уштеђевине онда се бавиш оним што ти сада одмах доноси профит, ако имаш онда можеш да се посветиш нечем дугорочнијем.

 

Е сад, када централна банка манипулише каматним стопама (по правилу их снижава) шта се онда дешава? Привреда добија погрешну информацију и прави погрешне потезе... Покрећу се дугорочни пројекти за које у ствари нема довољно ресурса који касније пропадну итд. Пошто новац постане "јефтин" онда финансијски сектор подивља, јер сви гледају само како да "инвестирају" и обогате се на брзину спекулисањем. Уједно се врши трансфер богатства од сиромашних и средњег слоја ка богатима, јер они поседују највише акција и других финансијских папира. То је разлог зашто "богати постају све богатији" итд.

 

Велика тема, мало компликованија па народ не разуме. Што рече један паметан човек - кад би народ разумео како то функционише до сутра изјутра би избила револуција. :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da ubacis 700-800 milijardi dolara papirnog navca u banke kao sto su uradili ameri i da izvcuces bankarski sistem i oporavis privredu sto i vidimo po rezultatima njihove ekonomije ...

 

I unistis vrednost dolara.... super resenje :good2:

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Каматне стопе су "цена новца". Оне тржишту дају инормацију "колико новца имамо уштеђено". Када људи штеде више, онда има више новца и каматна стопа пада, када људи штеде мање (тј. више троше одмах) има мање новца и каматне стопе су веће. Шта то значи за привреду? Привредници имају у плану пројекте различите дужине трајања. Могу да уложе у нешто што ће одмах дати резултате или да уложе дугорочно, у развој новог производа итд. Ако су камате велике онда је то њима сигнал да нема довољно уштеђевине и да треба да се фокусирају на краткорочне пројекте - људи не штеде, него троше одмах. Ако су камате ниске, онда они предузимају дугорочније пројекте - јер има пуно уштеђевине, људи не троше сада него штеде новац за будућност. Управо како треба. Каматне стопе "регулишу" привредну активност у времену. Као што количина уштеђевине управља одлукама сваког од нас - ако немаш уштеђевине онда се бавиш оним што ти сада одмах доноси профит, ако имаш онда можеш да се посветиш нечем дугорочнијем.

 

Е сад, када централна банка манипулише каматним стопама (по правилу их снижава) шта се онда дешава? Привреда добија погрешну информацију и прави погрешне потезе... Покрећу се дугорочни пројекти за које у ствари нема довољно ресурса који касније пропадну итд. Пошто новац постане "јефтин" онда финансијски сектор подивља, јер сви гледају само како да "инвестирају" и обогате се на брзину спекулисањем. Уједно се врши трансфер богатства од сиромашних и средњег слоја ка богатима, јер они поседују највише акција и других финансијских папира. То је разлог зашто "богати постају све богатији" итд.

 

Велика тема, мало компликованија па народ не разуме. Што рече један паметан човек - кад би народ разумео како то функционише до сутра изјутра би избила револуција. :)

 

Odlicno objsneno :aplauz: 8086.gif facenew22222222

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mislis da su dolar i njegova vrednost "unisteni"?

 

Dap, a posto je dolar rezervna valuta skoro svkoj zemlji i sto jedno 99 % zemalj trguje energentima u dolarima - to utice na sve.

 

Naprimer, onaj dug Yugoslavije 30 miliona dolara, on je u vrednost i 150 miliona danasnjih dolara - pa ti vidi koliko mu je ruinirana vrednost.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dap, a posto je dolar rezervna valuta skoro svkoj zemlji i sto jedno 99 % zemalj trguje energentima u dolarima - to utice na sve.

 

Naprimer, onaj dug Yugoslavije 30 miliona dolara, on je u vrednost i 150 miliona danasnjih dolara - pa ti vidi koliko mu je ruinirana vrednost.

 

 

 

I sta se to koga tice?

Za vreme velike depresije dolar je imao zlatni standard, nije gubio vrednost, nije biolo inflacije ali ljudi nisu imali posla ni sta da jedu..

 

Sta je po tebi vaznije? Vrednost dolara ili mogucnost da se radi i zivi?

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само што те две ствари нису супротстављене... Лажна дилема. ;)

 

 

Pa sta su trebali ameri da urade sada? Da puste da pukne bankarski sistem i lancano svi vezani za te banke i ocuvaju vrednost dolara?  Ili da nastampaju dolare i sacuvaju od propasti i sebe i druge?

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брате, тема је мало сложенија од тога. Амерички Фед основан је 1913-те и убрзо након тога су кренули са инфлаторном политиком да би финансирали своје учешће у Првом светском рату. Након рата уследила је нагла рецесија 1920-21, али је власт још увек била довољно присебна да се не меша па се привреда повратила за неколико месеци. Онда је уследио "бум" 1920-тих након кога је логично следила рецесија - јер привреда мора да ликвидира лоше инвестиције које се праве током "бума". Потуно исто што се дешава и данас. Овог пута држава је кренула да "помаже" и упали су у депресију која је трајала годинама. Све захваљујући штампању долара итд.

 

Штампањем пара се нико не "чува од пропасти", само се праве проблеми који после народу дођу главе. Да је банкарски систем поштен и одвојен од државе као што би требало да буде, банке би биле нормалне фирме као и све друге које се отварају и пропадају без "ланчане реакције". Проблем је управо повезаност државе и банака. Потребно је одвојити их и биће решена већина проблема.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa sta su trebali ameri da urade sada? Da puste da pukne bankarski sistem i lancano svi vezani za te banke i ocuvaju vrednost dolara?  Ili da nastampaju dolare i sacuvaju od propasti i sebe i druge?

Da dozvole alternativnu valutu koja ce biti garantovana u zlatu. Da prekinu bankarski monopol. Te dve stvari za pocetka.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Штампањем пара се нико не "чува од пропасти", само се праве проблеми који после народу дођу главе. Да је банкарски систем поштен и одвојен од државе као што би требало да буде, банке би биле нормалне фирме као и све друге које се отварају и пропадају без "ланчане реакције". Проблем је управо повезаност државе и банака. Потребно је одвојити их и биће решена већина проблема.

 

 

A cime bi ogranicio stampanje novxa kada imas potrebu za sve vise novca?

Nekada si imao 100 mil.amera a danas ih ima 300-350 miliona ...

 

Kako bi ti odredio koliko nova treba?

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A cime bi ogranicio stampanje novxa kada imas potrebu za sve vise novca?

Nekada si imao 100 mil.amera a danas ih ima 300-350 miliona ...

 

Kako bi ti odredio koliko nova treba?

 

 

Slobodno trziste valute. Naprimer sada imas BITCOINE itd...

 

Razlog svakog loseg poteza u ekonomiji je kada nemas posledicu po onog ko povlaci potez. Kda imas konkurenciju i mogucnost da propadnes povlacis mnogo bolje poteze.

 

Zato slobodnotrzisna alokacija resursa bolje radi od centrlano planske ili kejnesiansko-trzisne.

 

Sto se tice depresije, to je slicna problematika, nije bio problem u vrednosti dolra, vec u mogucnosti banaka da vrate ono sto duguju ljudima.

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...