Osnovi ekonomije

[Deja Vu]

n covek zivi u ubedjenju da su ljudi nesposobni..... i retardirani.... sto je sustina svake kapitalisticke kritike - ljudi su glupi/nesposobni/neracionlni/ne znaju sta im treba/zli/pohlepni

 

Resenje je drzava! 

 

Meni ovako kako si napisao deluje ko neki konzervativac jer su oni uglavnom antropoloski pesimisti pa zagovaraju jacu drzavu. Mada su i zagovornici kapitalizma, u tome se od liberala ne razlikuju.  

[Grizzly Adams]

Па генерално, мени је мало непријатно кад гледам овакве снимке јер човек прави и понавља елементарне грешке кроз цео видео. Не могу само да се наводе подаци, већ треба показати узрочно-последичну везу. Можда је стварно "држава X" имала већи раст од "државе Y" у неком периоду када је имала "политику Z" (која се нама свиђа). Али то не значи уједно да је већи раст био последица "политике Z". То тек треба доказати.

 

На пример, он каже како је раст GDP у периоду "веће регулације" од 1950-80 био већи него након тога кад је наводно наступило "доба неолиберализма" итд. Па је његов закључак да је ето "регулација" била боља од "неолиберализма". То је крајње површно... Главни историјски догађај који се тиче економије у то доба је тзв. "Никсонов шок" тј. коначно укидање златног стандарда. Након тога у светској економији више ништа није било исто, све се пореметило и променило. САД је упала у жестоку рецесију итд. То је аналогно ономе што би се десило у Физици да сада неко одједном промени неки основни физички закон, рецимо брзину светлости. Више ништа не би било исто.

 

Што се акција тиче, не знам тачне бројке, али је генерално тачно што каже. Он само наводи како су се бизниси понашали (тј. имплицира да су они одговорни што су одједном без објашњења "подивљали"), али не објашњава зашто? Зашто су бизниси и акционари променили понашање? Мора да постоји неки разлог, нису они тек тако "побудалили" из чиста мира. И разлог наравно постоји - понашање централних банака, тј. вештачко снижавање каматних стопа.

[Ћириличар]

Па генерално, мени је мало непријатно кад гледам овакве снимке јер човек прави и понавља елементарне грешке кроз цео видео. Не могу само да се наводе подаци, већ треба показати узрочно-последичну везу. Можда је стварно "држава X" имала већи раст од "државе Y" у неком периоду када је имала "политику Z" (која се нама свиђа). Али то не значи уједно да је већи раст био последица "политике Z". То тек треба доказати.

За тај дио сам и неповјерљив. Олако је донио суд о читавим економијама, уз један или два податка.

 

На пример, он каже како је раст GDP у периоду "веће регулације" од 1950-80 био већи него након тога кад је наводно наступило "доба неолиберализма" итд. Па је његов закључак да је ето "регулација" била боља од "неолиберализма". То је крајње површно...

Јесте површно, али не мислим да је потпуно у криву. Рузвелт је започео нову еру у САД-у са својим "Новим договором" и остављам простора и за то да је регулација заиста и имала повољан утицај на економски раст. Али опет, 2.6% и 2% није нека драстична разлика, а и много је других фактора ту било умијешано, као и увијек.

 

Главни историјски догађај који се тиче економије у то доба је тзв. "Никсонов шок" тј. коначно укидање златног стандарда. Након тога у светској економији више ништа није било исто, све се пореметило и променило. САД је упала у жестоку рецесију итд. То је аналогно ономе што би се десило у Физици да сада неко одједном промени неки основни физички закон, рецимо брзину светлости. Више ништа не би било исто.

Од Регана па наовамо као да је било мало суштинских промјена што се тиче активности државе? Не знам да ли се добро сјећам да минималац у САД-у се није мијењао довољно баш од 80-их, тј. није пратио инфалцију и БДП?

 

Што се акција тиче, не знам тачне бројке, али је генерално тачно што каже. Он само наводи како су се бизниси понашали (тј. имплицира да су они одговорни што су одједном без објашњења "подивљали"), али не објашњава зашто? Зашто су бизниси и акционари променили понашање? Мора да постоји неки разлог, нису они тек тако "побудалили" из чиста мира. И разлог наравно постоји - понашање централних банака, тј. вештачко снижавање каматних стопа.

Значи мање каматне стопе узрокују повољније цијене акција, што даље узрокује већу активност на берзи. Кејнзијански до бола. Али, опет ми није јасно то што он прича као да трансакције на берзи утичу на количину профита који остаје предузећу, када је ваљда углавном обрнуто? Како сам га схватио, предузећа имају мање новца да инвестирају у своје пројекте јер морају више новца издвојити како би намирили своје акционаре који узимај увише новца од предузећа. Посредно каже да брзина промета акција утиче на профит предузећа, па испада да је предузеће успјешно ако се његове акције доста продају и купују, а не обрнуто, да се акције предузећа више продају и више су тражене што еј предузеће успјешније и профитабилније о.О Да ли је погријешио, или ја ту нешто не разумијем/не знам?

[Млађони]

. Тако да се чини да можда није све само до система, већ и до неких других фактора.

Naravno da nije sve do sistema.. ali sistem je jedan od faktora koji moze da kontrolisemo. I to je fora..

[Grizzly Adams]

Не знам баш све то, морао би да тражим бројке. Генерално, Реган - тј. његов централни банкар Вокер - је спутао инфлацију. Слично као што је урадио онај, заборавио сам му име, код нас својевремено, па се ствари колико-толико нормализовале. Осим тога, Реган није имао неке велике слободно-тржишне рефорне. Државна потрошња је у његово време била огромна.

 

Ако сам добро разумео, он ту греши. Трансакције на берзи немају никакве везе са профитом предузећа. Предузеће добија лову када први пут прода "део" некоме, после тога тај "део" може да мења власништво колико год, али то је само трансакција између те две особе, нема везе више са предузећем директно. Брзина промета акција показује нешто друго - количину "спекулисања" на тржишту, а што је опет повезано са политиком централних банака. Што је мало компликовано да се објасни па већина народа не разуме. Сви нападају "Вол Стрит", а не разумеју да је то што се тамо дешава само последица политике Феда. Такво лудило иначе не би било могуће.

[Crveni Baron]

 

Ако сам добро разумео, он ту греши. Трансакције на берзи немају никакве везе са профитом предузећа. Предузеће добија лову када први пут прода "део" некоме, после тога тај "део" може да мења власништво колико год, али то је само трансакција између те две особе, нема везе више са предузећем директно. Брзина промета акција показује нешто друго - количину "спекулисања" на тржишту, а што је опет повезано са политиком централних банака. Што је мало компликовано да се објасни па већина народа не разуме. Сви нападају "Вол Стрит", а не разумеју да је то што се тамо дешава само последица политике Феда. Такво лудило иначе не би било могуће.

 

 

Zasto bi to spekulisanje bilo pèovezano sa centralnim bankama?. Ljudi kupuju akcije na osnovu njihove slobodne procene o mogucem profitu u narednom periodu.  A brzina kojom se odvija moze i da pokazuije zdravlje privrede i poverenje ljudi u privredu. Jer kada opada to poverenje novac obicno bezi u zlato ili nekretnine kao sigurno pribeziste i opada trgovina sa akcijama. I upravo je obim trgovine akcijama jedan od pokazatelja i snage privrede i poverenja u privredu jedne zemlje.

[Deja Vu]

Jer kada opada to poverenje

 

A sto opada poverenje?  

[Ћириличар]

Zasto bi to spekulisanje bilo pèovezano sa centralnim bankama?.

Зато што централна банка ( посредно ) одређује каматну стопу која се наплаћује при свим таквим трансакцијама. Ако жели да успори промет, она повећа своју каматну стопу, што значи да пословне банке имају веће трошкове. Пошто имају веће трошкове, морају више новца зарадити како би покриле те трошкове, а то раде подизањем камата код својих кредита. Онда су кредити скупљи па се теже и мање издају, што успорава брзину промета на тржишту ( тј. мање се купопродаје. Ал' му нађох израз... ). И то је лоше ако централна банка вјештачки држи каматну стопу изнад њене реалне вриједности, па тада, реално, опада привредна активност укупно ( па и на берзи ) и БДП итд.

 

Е, са друге стране, шта се деси ако централна банка, к'о што је Гризли рекао, вјештачки одржава каматну стопу нижом од њеног реалног нивоа? Онда се све одвија брже и више трансакција се дешава. Само обрни ове ефекте, и на крају видиш да се за трансакције издваја мање новца него што би требало, а више се ствари ради него што би то било могуће при реалном нивоу каматне стопе. И онда једном када све то дође на наплату, тај мјехур прсне као Југославија јер се постави питање:"А окле ти лова, фрајеру?". 

[Crveni Baron]

A sto opada poverenje?

Pa poverenje moze da opadne zbofg losih ekonomskih pokazatelja koji se obicno kvartalni iznose ...zaposkenost, promer na malo i skicno.

 

Evo na primer u nemackoj je zadnji pokazatelj da je u proslom mesecu ocekivan rast maloprodaje bio 0,4 a stvarno preko 2 <% sto uliva poverenje u snagu nemackih potrosaca i u samu nemacku privredu.

[Crveni Baron]

Зато што централна банка ( посредно ) одређује каматну стопу која се наплаћује при свим таквим трансакцијама. Ако жели да успори промет, она повећа своју каматну стопу, што значи да пословне банке имају веће трошкове. Пошто имају веће трошкове, морају више новца зарадити како би покриле те трошкове, а то раде подизањем камата код својих кредита. Онда су кредити скупљи па се теже и мање издају, што успорава брзину промета на тржишту ( тј. мање се купопродаје. Ал' му нађох израз... ). И то је лоше ако централна банка вјештачки држи каматну стопу изнад њене реалне вриједности, па тада, реално, опада привредна активност укупно ( па и на берзи ) и БДП итд.

 

Е, са друге стране, шта се деси ако централна банка, к'о што је Гризли рекао, вјештачки одржава каматну стопу нижом од њеног реалног нивоа? Онда се све одвија брже и више трансакција се дешава. Само обрни ове ефекте, и на крају видиш да се за трансакције издваја мање новца него што би требало, а више се ствари ради него што би то било могуће при реалном нивоу каматне стопе. И онда једном када све то дође на наплату, тај мјехур прсне као Југославија јер се постави питање:"А окле ти лова, фрајеру?". 

 

 

Pa ako odrzava vestacki nisku kamatnu stopu, ta ista stopa se primenjuje i kada privreda podize kredite za investiranje, sto znaci da utice i na povecanje profita u privredi koja dobija povoljnije kredite sto opet ne cini da ta povecana trgovina akcijama ima lose efejte vec samo prati stvarni rast profita?

[Ћириличар]

Pa ako odrzava vestacki nisku kamatnu stopu, ta ista stopa se primenjuje i kada privreda podize kredite za investiranje, sto znaci da utice i na povecanje profita u privredi koja dobija povoljnije kredite sto opet ne cini da ta povecana trgovina akcijama ima lose efejte vec samo prati stvarni rast profita?

Не мора неопходно да утиче. Сад, то већ зависи од конкретног случаја, тј. од сваког појеидначног предузећа како ће искористити повољнији кредит. Али, пошто је каматна стопа нижа него што би требала бити, све се одвија брже него што би требало, купује онолико колико се не би могло да није ниже каматне стопе итд. И сада, цака је да нижа каматна стопа подстакне довољан број трансакција како би се губитак од смањења камате надокнадио приходом од повећане привредне активности. А то могу само велике, слободне и динамичне привреде, као што је америчка. У САД-у је Обамина кејнзијанска политика стабилизовала и опоравила економију сам озато што је америчко тржиште веома слободно, велико и динамично. Код нас би кејнзијанизам створио пропаст, јер би се паре бациле у невиталну економију, спутану свиме и свачиме од стране државе.

 

Хајд, скренух мало са теме, па да се вратим. Ниска каматна стопа ствара "неприродан", нереалан обим привредне активности, па се некада зна створити "мјехур", зачарани круг. Централна банка је нижом каматном стопом у привреду посредно убацила више новца него што тренутно привреда може произвести. Дакле, вјештачки је количина новца "напумпана". И онда, ако се деси као што се десило у САД-у са тржиштем некретнина, када се све то затражи на наплату, тржиште то неће моћи поднијети, неће моћи све се наплатити одједном. И онда? Бум... То се и десило са оним "housing bubble", привредна активност је била већа од реалне, па кад је све дошло на наплату, дође распад система. Додуше, у овом случају није држава ништа крива, него баш учесници слободног тржишта.

Значи, краткорочни су позитивни ефекти таквог напумпавања привреде. Све долази на наплату.

 

Замисли сад НБС одреди ултраниску каматну стопу за стамбене кредите ( и неким чудом народ се пстави тако да не жели дизати те кредите ако пословне банке не спусте своје каматне стопе за те кредите ). Масовно би се ти кредити дизали и станови би се масовно куповали. Куповали би их и они који до тада не би могли приуштити такав кредит, који га не би могли ефикасно исплаћивати. И све је супер док се ништа не мијења и док се губитак профита на тржишту стамбених кредита финансира суфицитом са неког другог тржишта.

 

А замисли онда деси се неки поремећај у читавој привреди, и каматне стопе се дигну ( јер се морају дићи, ајд рецимо да ситуација то захтијева ). Шта онда бива? Ови што су могли дићи и отплаћивати кредит само са нижом каматном стопом су нахебали, јер сада не могу враћати кредите. А ови други што су могли, само ће се стиснути и више затегнути каиш.

 

И видиш, привреда је вјештачки ту "напумпана", па када је нешто пореметило равнотежу и када је све то дошло на наплату, настају проблеми. Каматна стопа нижа од реалне, субвенционисање каматне стопе и сл. је попут дроге. "Хајд узми мало, видиш како је добро", па се навучеш и онда кад зависност дође на наплату, проблеми се рађају.

 

То је Звонко мислио под оним кратким одговором.

[Deja Vu]

А замисли онда деси се неки поремећај у читавој привреди, и каматне стопе се дигну ( јер се морају дићи, ајд рецимо да ситуација то захтијева ). Шта онда бива?

 

Sto se bas desilo 2008. kada su podignute kamatne stope. Nego, kazes da nije tu drzava kriva nego akteri na trzistu. Zar nije tu problem losa monetarna politika cim se vestacki spustaju kamatne stope?

 

I kakav bi se onda poremecaj desio u privredi da bi se one morale dizati? 

[Crveni Baron]

 

 

А замисли онда деси се неки поремећај у читавој привреди, и каматне стопе се дигну ( јер се морају дићи, ајд рецимо да ситуација то захтијева ). Шта онда бива? Ови што су могли дићи и отплаћивати кредит само са нижом каматном стопом су нахебали, јер сада не могу враћати кредите. А ови други што су могли, само ће се стиснути и више затегнути каиш.

 

 

 

Jeste, ovi su nadrljali kao i banke koje su im dale kredite ne procenivsi pravilno njihovu kreditnu sposobnost ...tako su pojedini podizali kredite, kupovali kuce a onda sa tim kucama garantovali kredit za sledecu a ni prvu nisu otplatili ..

 

Ali vi gubite iz vida jednu jako bitnu stvar . 

 

Kada kazemo "kupovali su kuce" sta u stcvari kazemo? Kazemo da su firme u lancu proizvodnje materijala za te kuce, radnici itd primili novac i radili i da te kuce postoje, nisu pukle sa mehurom vec su ostale kao bogatstvo u toj drzavi. I sve te firme nisu pukle niti ti radnici osecaju pronblem tog mehura, osim u meri u kojoj svi solidarno, kroz pomoc bankarskom sistemu to ne osecaju ali to su troskovi reewda velicine nekoliko centi ili dolara ...

 

Te tako imamo situaciju da su zemlje sa najvecim budzetskim deficitom ujedno i najbogatije ... najmanji  deficit imaju najsiromasnije africke drzave a najveci japan sa preko 230 % ...

 

I sta znaci budzetski defocit 30 % a sta 130% a sta 230%?

 

Ivi prvi da bi vratili dug moraju raditi 4 meseca,m ovi drugi godinu i cetriri a japanci dve godine i cetiri meseca ...

 

Kada se to podeli na 35 godina radnog staza sta to znaci?

 

Znaci da japanac radi 23 dana godisnje za dug a italijan 13 dana ...

 

Milite li da tu ceni ne bi platiuli i Srbi a da imaju umesto Berograda kao glavni grad Tokio?

[Tumaralo.]

Зато што централна банка ( посредно ) одређује каматну стопу која се наплаћује при свим таквим трансакцијама. Ако жели да успори промет, она повећа своју каматну стопу, што значи да пословне банке имају веће трошкове. Пошто имају веће трошкове, морају више новца зарадити како би покриле те трошкове, а то раде подизањем камата код својих кредита. Онда су кредити скупљи па се теже и мање издају, што успорава брзину промета на тржишту ( тј. мање се купопродаје. Ал' му нађох израз... ). И то је лоше ако централна банка вјештачки држи каматну стопу изнад њене реалне вриједности, па тада, реално, опада привредна активност укупно ( па и на берзи ) и БДП итд.

 

Spekulisanje i centralne banke. Jos je Bakunjin uvideo vezu izmedju komunista i visokih finansijera.

Osnovna misija kominista je bila da nakon sto zauzmu neku drzavu (pokoljem najboljih) uspostave centralnu banku (u drustvu je kolektivizacija ostvarena 90% kad se uspostavi centralna banka- Lenjin). Kad se do dogodi onda se prakticno uspostavlja monopol nad finansijskim kapitalom jedne zemlje a posredno i nad citavom ekonomijom. I to sve u krajnjem interesu visokih finansijera koji upravljaju tim bankama i skupljaju kajmak.. a oni su i finansirali te olose in the first place.

I to je sve Bakunjin pisao mnogo pre 1917.

[Млађони]

 

Jeste, ovi su nadrljali kao i banke koje su im dale kredite ne procenivsi pravilno njihovu kreditnu sposobnost ...tako su pojedini podizali kredite, kupovali kuce a onda sa tim kucama garantovali kredit za sledecu a ni prvu nisu otplatili ..

 

Ali vi gubite iz vida jednu jako bitnu stvar . 

 

Kada kazemo "kupovali su kuce" sta u stcvari kazemo? Kazemo da su firme u lancu proizvodnje materijala za te kuce, radnici itd primili novac i radili i da te kuce postoje, nisu pukle sa mehurom vec su ostale kao bogatstvo u toj drzavi. I sve te firme nisu pukle niti ti radnici osecaju pronblem tog mehura, osim u meri u kojoj svi solidarno, kroz pomoc bankarskom sistemu to ne osecaju ali to su troskovi reewda velicine nekoliko centi ili dolara ...

 

 

Ako nisu mogli da ih vrate, ti radnici koji su pravili te stvari nisu primili novac.

 

A problem tog mehura si video u efektu po imenu svetska ekonomska kriza, ekstremnom padu cene kuca, i masovnom bezanaju akcionara od banaka koje imaju nenaplative kredite...

Sto se tice tvoje price o "solidarnosti" no comment.. opet neki tvoj marksizam-kejnesianism...... ajde solidarno da damo politicaru moc u ruke da kontrolise nasu imovinu i nasu svojinu to e da bude najbolje... pa solidarno je data moc politicarimaa u ruke.. i video si sta se desava - velika depresija, itd..

Solidarnost - ne postoji u tom kontekustu u kom ti pricas. NEma tu ni s od solidarnosti. Postoji smo politicar koji ima moc da odlucuje sta ce biti sa tudjim prama.

Ucini sebi uslugu i mani se te price o solidrnoj retorici.. nego prihvati da ti i svko drugi ima pravo da radi sa svojim parama sta god hoce