Osnovi ekonomije

[Grizzly Adams]

Samo ja ne rizikujem ništa ako grešim, ti rizikuješ mnogo

 

И те како ризикујеш и ти, последице твоје акције биће немогућност неких других људи да испуне своје потребе - укључујући и потребу за лечењем, квалитетнијом исхраном и животом - што такође значи нечију прерану смрт итд. У економији се тај феномен зове "концентрисана корист и расут трошак". Пошто новац прикупљамо "од свих" пуно је теже уочити негативне последице на њих, а лако је уочити корист коју има ограничена група.

[Млађони]

Pa možeš. Samo da bi imao osnova da ukineš socijalnu pomoć kao kategoriju (skontao sam da se za to zalažeš, ispravi me ako grešim), moraš da imaš mnogo više od novinskih članaka koji pišu o slučajevima altruizma kao dokaz da ljudi koji ne mogu da se staraju o sebi neće biti prepušteni da umru od gladi (normalno, isto važi i za mene da ne mogu da dokažem da su svi onakvi kao iz onih linkova koje sam stavio. Samo ja ne rizikujem ništa ako grešim, ti rizikuješ mnogo).

Rizikujes i ti...to da imamo vise nezaposlenih.....

DA se promovise nerad ..

 

 

Samo sto  to nije bas "vidljiva" posledica socijalne pomoci....drugim recima rizikujemo obojica.

 

Poprilicno sam siguran da ljudi bez socijalne pomoci nece pocrkati od gladi.

 

prosjacenje je tu...

 

ustvari ja sam poprilicno siguran da ce biti manje gladnih bez socijalen pomoci nego sa... naravno to ne vazi ako bi SAMO socijalnu pomoc ukinuli... ja se za ukidanje socijalne pomoci zalazem kao neku posledjnju meru koju bi trebalo sprovesti .... da bi dobili drustvo onako kako ga ja zanisljam..

[Grizzly Adams]

S ovim se slažem. Naša država je nakaradna u svim segmentima, to niko ne može da spori...

 

Не ради се ту само о Србији, која је свакако екстреман пример неодговорности итд.

 

У питању је сама природа државе и таквих њених програма. Чак и у најбољој држави на свету таква политика је штетна.

 

А то да би "многи помрли од глади" није баш тако очигледно као што изгледа. Постоји велики број могућности шта би се десило, наравно различито у сваком појединачном случају. Када не би добијали "социјалну помоћ" многи би врло брзо нашли неку алтернативу, посао и сл.

[Ћириличар]

 

 

pa ne slazem se sa tobom.. prvo kak oste izmerili drustvo nekad i sad?

Говорим конкретно о нашем, српском друштву. Прије 100 година, Србија је била сељачка земља, менталитет становништва је био колективистички, постојали су обичаји са неким пословима и ситуацијама карактеристичним за то друштво. Ето, на примјер установа мобе. Човјек сазове мобу, тј. позове све људе из села да му помогну са прикупљањем жита, и он њих нахрани, добро се изиграју, испјевају притом, забаве, а ураде нешто. Ето једног примјера солидарности, и то сеоске. Не морам теби објашњавати какви су наши сељаци када се испомажу. Бољих људи од њих стварно ријетко кад и има.

Али, хајд, не мора то бити само српско друштво, него нека то буде пољопривредно сеоско друштво. Та анархична социјална помоћ ће свакако постојати. Увијек ће бити људи који би помогли. Али Држава много лакше и много брже прикупља новац па може сервисирати више случајева. Друга је ствар што дражва тај посао лоше извршава, због своје гломазне и трапаве природе.

 

Него само да направим једну дигресију. Сама историја показује колективитет у аграрним друштвима. Велике површине земље су морале бити обрађене, а то се није могло урадити хаотично, тј. да свако на своју руку то ради, него су се људи испомагали међусобно ( регулација и помоћ "одоздо" ) а и више класе ( свештеници, великаши, краљеви ) су присиљвали сељаке да обрађују земљу ( регулација "одозго" ). Једноставно, тај пољопривредни "пројекат" је био велики и захтијевао је неку регулацију. Имао је ту регулацију одоздо, коју ти заговараш, али је имао и регулацију одозго. Разлика између анархичног тока ствари и присилног јесте тај да се анархични спорије али стабилније развија, док се присилни ( преко државног апарата ) много брже развија али исто тако брзо зна и пасти и проузроковати штету. На крају се све своди на питање да ли је у конкретном случају неопходно што прије постићи неки резултат, тј. интервенисати? Тј. шта је важније, тренутно и брзо рјешење проблема или дугорочна стабилност?

 

 

Drugo, nije to bas tako crno belo kako vi predstavljate. Naprimer u Britaniji je obicaj da kada nekom das otkaz, da mu das odredjenu svotu novca da moze da prezivi nekoliko sledecih meseci dok ne nadje drugi posao.

Drugo, kada bi drzava uzimala manje poreza i imala manje regulacija i birokratija bila manja - automatski bi poslova bilo vise i manje bi ljudi generalno - trebalo socijalnu pomoc.

Није то црно-бијела слика у смислу да сам рекао да би друштво пропало и људи поцркали од глади ако не би било државне социјалне помоћи. Само кажем да би се мање случајева могло покрити, да су све приватне мјере социјалне помоћи често пролазног карактера или су несигурне ( нпр. пропаст посла ) а и да ако већ неко жели да ефикасно даје социјалну помоћ, он се онда мора томе баш посветити. Направити професију од тога. Ето, један облик приватне социјалне помоћи који бих ја радо прихватио је развијен институционални приватни сектор социјалног осигурања. Приватно лице једноставно направи фонд који дјелује на одређеном подручју ( град, село, општина, област, држава ) и то врши као своју примарну дјелатност, као посао. Социјална помоћ није нешто што би се, по мом мишљењу, требало посредно вршити или као секундарна дјелатност. Потребно је доста труда и пажње коју држава нема нити ће икада имати. Дакле, најиделаније за мене је добро организовани институционализовани приватни сектор социјалне помоћи који је развијен. Ако то не може, онда државна социјална испомоћ, па тек на крају анархична.

 

За болдовано - теоретски да. Али опет би постојали људи којима би требала социјална помоћ. А она би требала бити лако доступна, тј требало би се унапријед знати ко се тиме бави и коме се треба обратити. Док ти нађеш приватника да ти помогне, прође вријеме ( скоро исто као док ти држава одговори на захтјев за социјалну помоћ. Која иронија.. ) јер је приватни сектор децентрализован, па не знаш коме да се обратиш.

Добро, ово сам сад ја све из главе мало трабуњао, али хајд. Занима ме шта ти и Гризли мислите.

 

 

 

I trece, mislim da bi doborovoljna privatna socijalna pomoc bila mnogo mnogo mnogo efikasnija... naprimer, ja platim ljudima kojima treba socijalna pomoc da mi pociste dvoriste... to danas ako uradim to je protiv zakonito i smatra se eksploitacijom...

То је прије твоја добра воља и појединачна краткотрајна испомоћ него права, дугорочна социјална помоћ. Али схватам шта си хтјео рећи, само примјер није најсрећније изабран.

 

 

 

Naprimer u Britaniji je obicaj da kada nekom das otkaz, da mu das odredjenu svotu novca da moze da prezivi nekoliko sledecih meseci dok ne nadje drugi posao.

У Британији је обичај. Код нас није. Имај то на уму. Нису сви људи исти, нити сва друштва иста, а либертаријанцима не пристоји "друштвени инжењеринг". Једноставно на том смо неком степену развоја који још не дозвољава оваквим добрим стварима да функционишу. 

[Млађони]

Само кажем да би се мање случајева могло покрити, да су све приватне мјере социјалне помоћи често пролазног карактера или су несигурне ( нпр. пропаст посла

 

 

Ja bas mislim suprotno. NE znm zasto to mislis. Odakle izvlacis te pretpostsavke. Jel iz sadasnjeg sistema i orkuzenja? Pa to ti je losa pretpostavka, da bi sve bilo isto kao sada - samo eto socijalne pomoci ne bi bilo. Vidis, mnoge stvari bi bile drugacije.

ali vec sm napisoa geniju, da je po meni socijalna pomoc, neka od zdnjih mera koje treba skinuti sa "dnevnog reda" im drzva mnogo gluplje funkcije koje treba skinuti a socijalna pomoc je jedna od njih, samo na nju tek treb doci kasnije...

 

За болдовано - теоретски да. Али опет би постојали људи којима би требала социјална помоћ. А она би требала бити лако доступна, тј требало би се унапријед знати ко се тиме бави и коме се треба обратити

 

 

 

Lkse bi bilo da odu u humantiranu orgnizciju, koja im da socijalnu pomoc, nego da ih vuku kroz silnu birokratiju ko sto to danas rade. Evo znam jednog tu iz sela koji prima socijalnu. Pa on se svaki dan aka po gradu jureci od kancelarije do kancelarije..

 

У Британији је обичај. Код нас није. Имај то на уму. Нису сви људи исти, нити сва друштва иста, а либертаријанцима не пристоји "друштвени инжењеринг". Једноставно на том смо неком степену развоја који још не дозвољава оваквим добрим стварима да функционишу.

 

 

Svud je to obicaj gde im para. Nema veze sa ljudima. I da - svud su ljud isti, samo zavisi od okruzenja kakvi ce ljudi biti. U dzungli, siromastvu i bedi - ljudi ce se klati. U prosperitetu, izobilju i boljem zivotu, ljudi ce biti mirniji.

[Млађони]

inace - ne znm zsto svi misle da ljudi ne bi pomagali socijalno ugrozene... .

 

Kada bi se takva organizaacija organizovala, a covek ima platu recimo 1000 evra, svi gradjani jednog grada kad bi dali po 5 dinra imali bi dovoljno socijalne pomoci za sve.....

 

NE moraju tu ljudi davati po ne znam ni ja koju svotu... niko se ne bi "stisao" za 5 dinra.. ili 10 dinara ili 100 dinara...

 

imte previse "netacnih" pretpostavki..

[Млађони]

Evo d uzmem na primer grad krusevac... grad krusevac ima 120 000 stanovnika. Da recimo njih 100 000 daju po 100 dinra to je 10000000

 

Mislim da tu ima dovoljno da se prehrane svi socijalno ugrozeni ceo mesec...na teritoriji grad kursevca...

 

e sad, ako vi meni kazete... d ne bi 100 000 ljudi dali 100 dinra mesecno.... za pomoc ugrozenima bez socijalne pomoci.... ne znam sta da vm kazem ja mislim da to veze sa realnoscu nema..

[Млађони]

[Tumaralo.]

What say you? xD

 

 

[Млађони]

What say you? xD

 

 

 

 

kolko propagandni grafik...

 

ovih +15 % je vece od ovih , +116 % 

[Tumaralo.]

kolko propagandni grafik...

 

Skoro ko oni tvoji komunizam/kapitalizam xD

 

Negoo sta je netacno ovde?

[Млађони]

Skoro ko oni tvoji komunizam/kapitalizam xD

 

Negoo sta je netacno ovde?

 

 Mnogo lepse zvuci kada napises +116 % nego +15 % 

 

sa tim sto je 15+ od 100 000 dinar mnogo vece od +116 % od 100 dinra.

 

misli o tome...

[Tumaralo.]

 Mnogo lepse zvuci kada napises +116 % nego +15 % 

 

sa tim sto je 15+ od 100 000 dinar mnogo vece od +116 % od 100 dinra.

 

misli o tome...

 

Pa uzeta je ista osnovica... Ovde se govori o rastu. Rast je ranije bio relativno ravnomeran a od 80te nije iako su i dalje svi rasli. A overall je takodje gora situacija.

 

Jos ono sto nema na graficima  - nezaposlenost je bila malkice manja ranije i krize su retko daleko redje desavale.

[Grizzly Adams]

What say you? xD

 

Постоји веома једноставно објашњење - инфлација. До 1971. вредност долара била је везана и фиксирана за злато. Од када је Никсон направио свој "шок" и дозволио неограничено штампање пара кренула је неспутана инфлација. Један од ефеката инфлације је трансфер богатства од нормалног света ка најбогатијима (као што је то могло лепо да се види код нас својевремено) које се види на овим графиконима (ако су тачни и прецизни).

 

What we say?

 

Ми смо овде већ пуно писали против ифлације и штампања пара - управо из поменутог разлога. Практично сви "слободно тржишни" економисти заступају сличан став и залажу се против инфлације.

[Млађони]

Постоји веома једноставно објашњење - инфлација. До 1971. вредност долара била је везана и фиксирана за злато. Од када је Никсон направио свој "шок" и дозволио неограничено штампање пара кренуло је неспутано штампање пара. Један од ефеката инфлације је трансфер богатства од нормалног света ка најбогатијима (као што је то могло лепо да се види код нас својевремено) које се види на овим графиконима (ако су тачни и прецизни).

 

What we say?

 

Ми смо овде већ пуно писали против ифлације и штампања пара - управо из поменутог разлога. Практично сви "слободно тржишни" економисти заступају сличан став и залажу се против инфлације.

 

 

то сам и покушао да му објасним.. количина пара у оптицају...