Osnovi ekonomije

[Млађони]

Колико се год ви трудили да објасните основне и битне апостолате на којој економија почива, у земљи Србији  то никад неће заживети,јер не само ,да то нема нико да спроведе,већ нема ни жеље за тако нечим.

Дакле,ми који  остајемо да живимо у овој руини,гледамо шта нам је интерес и како  можемо да преживимо .

 

 

 

Poznavanje ekonomije vam je interes i mozemo da preziivmo samo tako sto postanemo patriote, preuzmemo odgovornost za nase zivote i krenemo da biramo politicke partije koje ce biti EKONOMSKI odgovorne a ne socijalno odgovorne..

 

 

 

 

 

Што се УСА тиче, њихова економија је заснована на изутетним иновацијама њихових предузетника и великој индивидуалној слободи. Ратови то богатство само расипају. Успон њихове економије почео је сто година пре Првог светског рата.

 

То је још једна, невероватно, али веома раширена заблуда - да рат може бити "добар" за економију. Не треба пуно школе да се разуме да је рат расипање, убијање и уништавање богатства, не стварање.

 

Hteo bih da dodam nesto sto se tice rata i ekonomije...

Zasto amerikanci ratuju? Ne zbog ekonomije kompletne nacije vec zbog "ekonomije" pojedinih politicara bliskih vlasti. Nacija tim ratom gubi, privredni sistem gubi ratovima, zaradjuju samo odredjene individue u vlast ili bliske vlasti.

[Млађони]

U jednoj slici objasnjeno zasto lose zivimo...

 

[Млађони]

Ko ne razume, ovo je ukupna javna potrosnja na godinu dana. Po stanovniku (racunaju se i zena i deca) drzava potrosi po 2 000 evra, dakle svakom od nas drzava uzme po 2 000 evra godisnje. (prosecno)

Od zaposlenih uzima po 10 000 evra godisnje...

 

Od domacinstva po 6 800 evra...

 

toliko vam para drzava uzima i "trosi" na vas racun....

 

A vi sad razamislite da li je svako kod nas kupio 10 000 evra usluga od drzave godisnje! Jedna nova kola vam drzava godisnej uzme. A sta vam da? Skoro pa nista.

 

E zato nam ekonomija propada...

[Ћириличар]

Колико се год ви трудили да објасните основне и битне апостолате на којој економија почива, у земљи Србији  то никад неће заживети,

Даље нећу да читам. Немаш појма о чему се ради у економији чим овако нешто говориш. Постоје законитости које на сваком тржишту дјелују, па и на нашем. Ја мислим да си ти овдје мислио на неолиберални поглед на економију. Ако јеси, мало боље баратај терминима.

 

U jednoj slici objasnjeno zasto lose zivimo...  

 

Огромна јавна потрошња која се не финансира реалним приходима нити има везе са величином БДП-а, него се сервисира страним позајмљеним новцем. На кратак рок јавна потрошња и нема везе са БДП-ом, али на дуги рок ( што је код нас случај ) итекако има. 

[Ћириличар]

Хајд да ја мало допринесем и напишем шта о монополу, јер мислим да је потребно разумјети како монопол дјелује.

 

Као прво, потребно је рећи да постоји апстрактни концепт тзв. "савршеног" тржишта. Ово је само једна недостижна фикција, али је веома корисна при анализи стварних тржишта која увијек имају неке несавршености. На савршеном тржишту све јединице робе се могу међусобно замијенити ( супститути су једни другима, и то савршени супститути што значи да се свака робна јединица може замијенити било којом другом робом ). Такође влада и савршена информисаност. То значи да сваки учесник на тржишту има све информације које су релевантне за доношење његових одлука. Даље, цијена је параметарска величина ( то значи да ниједан произвођач не може директно утицати на цијену, већ се цијена самостално формира на тржишту, мимо воље купаца и продаваца и произвођача ), не постоје трансакциони трошкови, нема баријера уласку на тржиште, не постоје екстерни ефекти и влада савршена дјељивост производње ( што значи да се свака јеидница производње може подијелити и продати у било којој величини. Дакле не постоје недјељивости, па се на овом теоретском тржишту може продати 1/5 од цијелог пиштоља ).

 

Сада, гдје ту монопол улази у причу? Прво треба се рећи шта је то монопол. Наиме, монопол постоји ако су испуњени сљедећи услови:

1. постоји један субјекат на страни понуде
2. монополиста производи један производ коме нема супститута
3. постоје баријере уласку на тржиште монополисте

Само овакво стање увелико одступа од идеалног савршеног тржишта у неколико ствари. Као прво, пошто постоји само један произвођач на релевантном тржишту ( на примјер на тржишту бомбона ), самим тим његова понуда представља како индивидуалну, тако и агрегатну ( укупну ) понуду на тржишту. Шта то значи? То значи да, пошто нема конкурената, монополиста може да самовољно одређује цијену свог производа. Цијена се дакле не формира на слободном тржишту, није параметарска величина. Друго, не постоји конкуренција на тржишту. Треће, постоје баријере уласку у тржиште. Четврто, на тржишту не постоје супститути, него само један производ. Очигледно је да монополиста има огромну тржишну моћ која се лако може злоупотријебити.

 

Монополиста жели, прије свега, да максимизује свој профит, а то ће постићи тако што ће контролисати или висину цијене, или количину производње.  Њему је заправо свеједно који ће од ова два параметра промијенити, јер је тражња за његовим производом нееластична, јер не постоји ниједан производ који може замијенити његов. Он ће одредити цијену која ће му обезбјеђивати приходе који су већи од његових граничних трошкова ( гранични трошак је додатни трошак при производњи сваке сљедеће јединице производње, у овом случају бомбоне ). У случају конкурентног тржишта, ти просјечни приходи су једнаки граничним трошковима, управо због конкуренције ( дакле и цијена је мања када постоји конкуренција ), док еј у овом случају другачије. Цјелокупан монополски профит је нешто што се назива економска рента ( то је профит који је већи од тзв. нормалног профита који је минимални услов за одрживост производње. Све преко тог минимума је луксуз, такорећи ). На конкурентном тржишту је тешко присвојити економску ренту, док овдје то пак није случај.

 

Сада, у чему стоје лоше стране монопола? Идемо:

• Веће цијене ( нема конкуренције која би покренула "рат цијенама" и нудила ниже цијене од других произвођача и тако их приморавала да снизе своје цијене како би остали конкурентни )
• Производна неефикасност ( нема конкуренције са којом би се произвођач такмичио у погледу квалитета производа. Он једноставно нема подстицаја да буде бољи )
• Алокативна неефикасност ( нема конкуренције па произвођач-монополиста нема подстицаја ни да своје ресурсе ефикасно распоређује и да максимално искористи њихове капацитете. Зашто би, када нема са ким да се такмичи, а ионако присваја профит )
• Прерасподјела друштвеног благостања ( укратко, због већих цијена и нееластичне тражње, монополиста узима више новца од купаца, те њима остаје мање новца са којим би располагали и који би могли уложити негдје другдје. Са друге стране, монополиста присваја веће количине новца од купаца и за њега новац има мању вриједност него за купце. Прираст његове користи од 100 динара нпр. је мањи од користи коју обичан купац има од 100 динара. Због чега? Због опадајуће граничне корисности новца, тј. због правила "што више имаш, мање то цијениш" )

 

Постоји други случај монопола који заправо и није монопол. То је кооперативни олигопол. Једина разлика између ово двоје јесте та што код монопола имамо једно лице на старни понуде, док код олигопола имамо више лица која сарађују у погледу обима производње и цијена и у суштини се сви заједно понашају као један монополиста.

 

Проблем са монополом стоји у превеликој тржишној моћи монополисте која се може лако злоупотријебити те се обичном народу моу увалити лошији производи за веће цијене. Једноставно речено.

[Млађони]

U jednoj slici objasnjeno zasto lose zivimo...

 

 

 

Dakle da citiram sam sebe, da bih skrenuo paznju na ovo.. jer ce mnogi opet krenuti na teme o zanokticama dok ovde imamo upalu pluca koja nas zeza..

[Grizzly Adams]

Проблем са монополом стоји у превеликој тржишној моћи монополисте која се може лако злоупотријебити те се обичном народу моу увалити лошији производи за веће цијене. Једноставно речено.

 

Главни проблем јесте што је читав овакав концепт само "апстракција", а у економији је веома опасно доносити закључке на основу апстракција. У реалном свету има пуно ствари које тај концепт чине немогућим. Постоје алтернативни производи. Чак и да неко нема конкуренцију, сваки производ има алтернативу. Уместо струје може се користити гас. Уместо алуминијума дрво. Ако неко држи цене изнад прихватљиве, људи ће прећи да алтернативне производе који могу да задовоље потребу. Тржиште је глобално. Ако на тржишту једне државе може постојати монопол, негде на свету сасвим сигурно постоји фирма која се бави истим послом и која јој може бити конкуренција. И тако даље...

 

Монопол је могуће успоставити само на затвореном тржишту које државном силом спречава конкуренцију.

[Ћириличар]

Главни проблем јесте што је читав овакав концепт само "апстракција", а у економији је веома опасно доносити закључке на основу апстракција. У реалном свету има пуно ствари које тај концепт чине немогућим. Постоје алтернативни производи. Чак и да неко нема конкуренцију, сваки производ има алтернативу. Уместо струје може се користити гас. Уместо алуминијума дрво. Ако неко држи цене изнад прихватљиве, људи ће прећи да алтернативне производе који могу да задовоље потребу. Тржиште је глобално. Ако на тржишту једне државе може постојати монопол, негде на свету сасвим сигурно постоји фирма која се бави истим послом и која јој може бити конкуренција. И тако даље...

 

Монопол је могуће успоставити само на затвореном тржишту које државном силом спречава конкуренцију.

Ех, сад, само државном силом? Не бих се сложио, иако се монопол у већини ствара од стране државе. Али и многе велике међународне корпорације теже да успоставе монопол у својим пољима ( тј. вољели би ). Сјети се Мајкрософта како се понашао са својим соурс кодом прије неколико година. Не дају своју предност, па не дају и теже да заузму што већи дио тржишта ( тежња ка монополу ). Додуше, теже је приватном субјекту успоставити монопол, јер изнад њега увијек бди држава да га заузда.

 

У реалном свијету ријетки су производи без супститута, али све зависи и од конкретног случаја, тј. од конкретног тржишта. Ријетки су случајеви правог монопола, али постоје стања која су веома близу томе. То су случајеви када постоје супститути али опет имаш монополисту, односно његов производ који није могуће замијенити другим производом. Како то? Па, гранична стопа супституције је превелика, тј. прескупо је монополистички производ замијенити неким другим. Као што је то случај, на примјер, са гасом и соларном енергијом.

Апстрактни, идеални случајеви само служе за врједновање реалних појава. 

[Млађони]

Главни проблем јесте што је читав овакав концепт само "апстракција", а у економији је веома опасно доносити закључке на основу апстракција. У реалном свету има пуно ствари које тај концепт чине немогућим. Постоје алтернативни производи. Чак и да неко нема конкуренцију, сваки производ има алтернативу. Уместо струје може се користити гас. Уместо алуминијума дрво. Ако неко држи цене изнад прихватљиве, људи ће прећи да алтернативне производе који могу да задовоље потребу. Тржиште је глобално. Ако на тржишту једне државе може постојати монопол, негде на свету сасвим сигурно постоји фирма која се бави истим послом и која јој може бити конкуренција. И тако даље...

 

Монопол је могуће успоставити само на затвореном тржишту које државном силом спречава конкуренцију.

 

 

Nije bas tako. Kada kazes umesto struje se moze koristiti kaz to se zove alternativna roba... ali postoje robe koje nemaju alternativu. Ipak (i ja mislim) da se monopoli mogu napraviti, ali nisam josh dosao do zakljuckaa koje je resenje najbolje...

 

Eto bas cu o tome da napisem nesto sutra prekosutra... o vrstam robe... (resursa)

 

Takodje..

Монопол је могуће успоставити само на затвореном тржишту које државном силом спречава конкуренцију.

 

Isto i ovo zadnje... mislim da se monopoli uglavnom tako uspostavljaju(da drzva oteza konkurenciji), medjutim ima resursa takozvanih prirodnih monopola koje zbog igre slucaja samo jedan moze da pruzi. Naprimer voda... Tebi vodu u tom kraju samo jedan proizvodjaac moze da pruzi.... ne moze njih 10....

[Млађони]

Ех, сад, само државном силом? Не бих се сложио, иако се монопол у већини ствара од стране државе. Али и многе велике међународне корпорације теже да успоставе монопол у својим пољима ( тј. вољели би ). Сјети се Мајкрософта како се понашао са својим соурс кодом прије неколико година. Не дају своју предност, па не дају и теже да заузму што већи дио тржишта ( тежња ка монополу ). Додуше, теже је приватном субјекту успоставити монопол, јер изнад њега увијек бди држава да га заузда.

 

Majkrosoft je imaao konkurenciju u vidu linuxa i osx medjutim imao je valjda i neke drzaavne regulcije koje su mu pomagale... mogao bi Grizli da napise nesto o tome..

[Grizzly Adams]

Ех, сад, само државном силом? Не бих се сложио, иако се монопол у већини ствара од стране државе. Али и многе велике међународне корпорације теже да успоставе монопол у својим пољима ( тј. вољели би ). Сјети се Мајкрософта како се понашао са својим соурс кодом прије неколико година. Не дају своју предност, па не дају и теже да заузму што већи дио тржишта ( тежња ка монополу ). Додуше, теже је приватном субјекту успоставити монопол, јер изнад њега увијек бди држава да га заузда.

 

Свака фирма труди се да "заузме" што веће тржиште, али то није монополско понашање по дефиницији коју си навео. Поента те приче је да наводно фирма заузме позицију у којој је толико доминантна да може да подиже цену својих производа на штету купаца. Све фирме које се наводе као пример монопола су вишеструко спустиле цене својих производа и наставиле да их спуштају. Почев од Standard Oila до Microsofta. Значи да то нису никакви "монополи" већ фирме које су радиле свој посао добро, у корист својих купаца. Microsoft није оптужен зато што је дизао цене, него управо супротно - зато што је неке своје производе давао бесплатно. Шта је онда ту тачно "кривично дело"? Утисак је да се "борцима против монопола" не може удовољити... Ако си успешан, било шта да урадиш не ваља.

 

Слободно-тржишни монопол је фикција. Ево сада ЕУ напада Google као некакав "монопол", а они људи услугу претраживања прожају свима потпуно бесплатно, без ограничења. И то је "проблем"...? То је једноставно фиктивна идеја, измишљена да би се очерупале успешне фирме и предузетници. Који су већ претходно очерупани преко пореза и разних других ствари, али ни то није довољно.

 

Свако може да види да се најуспешније фирме на тржишту непрестано свим силама боре да оборе цене. Apple, Microsoft, Google, Samsung, Ford, Toyota и сви остали морају сваке године да избацују све боље производе, тј. обарају цене. Нико од њих, без обзира на величину, не може да се "опусти" и крене да подиже цене. То би му био крај.

[Млађони]

Upravo to sto sve firme teze da zauzmu sto veci deo trzista (monopol) je upravo ono sto sprecava monopol. Ta borba se zove - konkurencija. I to je upravo ono sto gura ekonomiju, inovacije itd..

E sad jedino sto firme mogu - jeste da nam prodaju proizvod. Bez drzave. Sa drzavom mogu da dodju u poziciju da se nekim drugim firmam oduzme ta moc ( danam prodaju proizvod) ili da im se oteza da nam prodaju proizvod.. i to stvara monopol u vecini slucajeva..

 

inace meni i dalje neverovatno da niko ne obraca paznju na to da im drzava trosi godisnje 10 000 evra(po osobi) i da nema sta da kaze na taj racun.....

[Grizzly Adams]

inace meni i dalje neverovatno da niko ne obraca paznju na to da im drzava trosi godisnje 10 000 evra(po osobi) i da nema sta da kaze na taj racun.....

 

Има се, може се...

[Grizzly Adams]

Upravo to sto sve firme teze da zauzmu sto veci deo trzista (monopol)

 

Да, али "заузимање што већег дела тржишта" није монопол. Монопол је идеја да неко може да "заузме тржиште" на тај начин да онда може да диже цене.

 

У животу нисам видео фирму која то покушава на слободном тржишту. Из једноставног разлога што одлично знају да је - немогуће. Сви се они непрестано боре да оборе цене. Или да за исту цену пруже бољи производ - што је исто.

[Млађони]

Има се, може се...

 

kes kolica....