Osnovi ekonomije

[Млађони]

I opet. 

 

Ajde da napravimo mali misaoni eksperiment ja i ti. Da simuliramo protekcionizam u glavi.

Dakle ti prodajes paradajz na jednoj pijaci na kojoj kupuje deset ljudi. Od tih deset, jedan je zakonom oabvezan da kupuje od tebe.

Medjutim i ostalih 9 kupuju od tebe - raspicuju.

Koliko je logicno tvrditi da si ti uspeo zbog tog jednog koji je zakonom obavezan da kupuje od tebe?

 

E eto, ti tvrdis da si ti usepo zbog tog jednog... kad god pomenes protekcionizam...

[Agnostik]

Ja stvarno neznam sta hocete ja dajem konkretne primere a vi kazete e da su radili drugacije bilo bi jos bolje. 

 

Kako ja da diskutiram tako. 

 

Nema svrhe. 

[Grizzly Adams]

Fora je sto nista od toga nije tacno. Sve te zemlje su se obogatile slobodnom trgovinom.

 

И овде видиш како је кроз дискусију наметнута једна велика заблуда...

 

Наш народ мисли да се "богате земље". Па им је онда "јединица мере" када размишљају о економији "земља". Мисле да је "земља" та која "ствара богатство", па онда треба само "земља" да постане богата и сви ће грађани (или бар већина) због тога бити богати. И ту је основна грешка.

 

Није "земља" основна ћелија економије него појединац.

[Млађони]

Ja sam zaista optimistican, a i po prirodi sam takav. Medjutim, ovo je sve malo utopija sto vi ovde pisete. Nije bas da ekonomija lezi na pojedincu. Prosto ne verujem u to. 

 

A sto ne proucis malo, pa vidis, ili hoces da verujes-ne verujes?

Evo ja mogu da ti preporucim jednu knjigu.. Ayan Rand - Atlas srugged, u nas pobunjeni atlas. POsto si lingvista, ovo je beletristika-filozofija - kontam prijace ti...

 

ako ti ne leze knjige imam gomilu predavanja na engleskom, onako laganih, popularnih... pa poslusaj, engleski hvala bogu zboris ko maternji..

[Млађони]

Ja stvarno neznam sta hocete ja dajem konkretne primere a vi kazete e da su radili drugacije bilo bi jos bolje. 

 

Kako ja da diskutiram tako. 

 

Nema svrhe. 

 

Pa ne dajes konkretne primere, vec dajes neargumentovane tvrdnje..

 

evo pitao sam te...ti tvrdis sledece:

 

 

 

Ajde da napravimo mali misaoni eksperiment ja i ti. Da simuliramo protekcionizam u glavi.

Dakle ti prodajes paradajz na jednoj pijaci na kojoj kupuje deset ljudi. Od tih deset, jedan je zakonom oabvezan da kupuje od tebe.

Medjutim i ostalih 9 kupuju od tebe - raspicuju.

Koliko je logicno tvrditi da si ti uspeo zbog tog jednog koji je zakonom obavezan da kupuje od tebe?

 

E eto, ti tvrdis da si ti usepo zbog tog jednog... kad god pomenes protekcionizam...

 

[Млађони]

И овде видиш како је кроз дискусију наметнута једна велика заблуда...

 

Наш народ мисли да се "богате земље". Па им је онда "јединица мере" када размишљају о економији "земља". Мисле да је "земља" та која "ствара богатство", па онда треба само "земља" да постане богата и сви ће грађани (или бар већина) због тога бити богати. И ту је основна грешка.

 

Није "земља" основна ћелија економије него појединац.

 

 

Upravo, ne pojedinac nego pojedinci. Pojedinci koji stvaraju nove vrednosti i time stvaraju visak u dobiti, i tako se razvija privreda jedne zmelje. Ne postoje bogate zemlje vec zemlje sa razvijenom privredom..

Mnogo je tu "sofistickih" iluzija...

[Grizzly Adams]

Нормално, људи следе своје интересе и сарађују међусобно. Али када разумеш да су акције појединаца централно питање економије онда се читав поглед на ствар промени.

 

Код нас ти је још опште прихваћена комунистичка претпоставка да све долази од државе, па зато и оволико забуне.

[Deja Vu]

Нису се "земље" тиме богатиле него појединци којима је то одговарало. Ограничење увоза/извоза одговара онима који производе робу о којој се ради, а сви остали морају да плате разлику у цени - па им то не одговара. Они су због тога сиромашнији, не богатији.

 

Због ограничења увоза у Србији обогатили су се Мишковић, Беко, Карић и њима слични. Већина народа је тај "меркантилизам" скупо платила.

 

И земље тј. државе. Ако ограничиш увоз неке робе а подстичеш извоз своје, органичења тог увоза у виду царина, квота итд. иду у државну касу која даље расподељује те паре на стварање јавних добара (аутопутева, аеродрома, насипа око река итд.). 

 

Либертаријанци заборављају једну кључну ствар, а то су јавна добра која могу обезбеђена једино државом, а не тржиштем. А то је тако јер је тржиште арена интеракција појединаца који се боре за своје интересе, а политика је арена у којој се боре заједнички интереси. И теби и мени и свим форумашима је у интересу да имамо насипе око река. Ти не можеш то да обезбедиш ако свима нама то није у интересу. Радићеш цео живот и нећеш насути ни 20 метара насипа. Просто више губиш него што добијаш. 

 

Или те паре од царина могу отићи на субвенције домаћих произвођача, па самим тим они постају богатији. 

Једини проблем који се овде јавља је што је мерканитилизам колонијалистичког карактера - функционише докле год музеш другу државу. Када друга држава уведе у теби протекционизам, нестаје међународна трговина и можемо слободно да се вратимо у феудално доба и на селу да гајимо кромпир свако за себе спавајући на слами под свећом. Зато државе комбинују мало ово, мало оно. 

Они који су моћнији као САД ће моћи више да музу, оно који су слабији, шта да се ради. Тако је увек било, то је међународна политика, борба јаких и угњетавање слабијих. Разлог - анархистичност међународних односа, природно стање и одсуство светске владе. 

[Deja Vu]

Fora je sto nista od toga nije tacno. Sve te zemlje su se obogatile slobodnom trgovinom. Ne time sto su zabranjivali uvoz, vec time sto su dobro prodavali u izvozu.

Time sto su zabranjivali uvoz nisu te kompanije ostvarile uopste veliki profit.

ustvari ako pogledas vecina tih "grana" koje su sticene su sada najnazadnije i najgore grane...koje i dalje trebaju protekcionizam.

NAprimer americka industrija celika do dana danas uzvia protekcionizam, i nista nije napredovala.

Te price da su se privrede razvile protekcionizmom su daleko od tacnih.

 

Објаснио сам исто и Гризлију. Да би разумео међународну економију, мораш да разумеш међународне односе. Зато је нпр. међународно право булшит. 

[Млађони]

И земље тј. државе. Ако ограничиш увоз неке робе а подстичеш извоз своје, органичења тог увоза у виду царина, квота итд. иду у државну касу која даље расподељује те паре на стварање јавних добара (аутопутева, аеродрома, насипа око река итд.). 

 

 

Kako ne... sve to zavrsi na aerodrome, autoputeve i javna dobra.. pitam se sto onda bilduju akcize na benzin? Ako ne za autoputeve....

 

to ide sve i uvek na birokratiju, stranacki zaposlene, itd...

 

 

 

Либертаријанци заборављају једну кључну ствар, а то су јавна добра која могу обезбеђена једино државом, а не тржиштем. А то је тако јер је тржиште арена интеракција појединаца који се боре за своје интересе, а држава је арена у којој се боре заједнички интереси. И теби и мени и свим форумашима је у интересу да имамо насипе око река. Ти не можеш то да обезбедиш ако свима нама то није у интересу. Радићеш цео живот и нећеш насити ни 20 метара насипа. Просто више губиш него што добијаш.

 

 

 

 Statisti zaboravljaju jednu kljucnu stvar, da ljudi mogu i bez drzave da obezbede javna dobra i u mnogim zemljama razna javna dobra i obezbedjuju trzistem - bez drzave. Drzava je cesto uvela monopol na ta javna dobra i pljacku po imenu porez, koja navodno postoj izarad javnih dobara ustvari se na iste najmanje trosi...

[Млађони]

Објаснио сам исто и Гризлију. Да би разумео међународну економију, мораш да разумеш међународне односе. 

 

Medjunarodna ekonomija nije nista drugo do upravo tih medjunarodnih odnosa. Koga ce da zakidamo, i cije ce gradjane da nateramo da placaju nesto skuplje nego sto moraju. To je "medjunarodna ekonomija" slicna je vrlo "medjunarodnom pravu" .. medjunarodna ekonomija radi na ekonomskoj efikasnosti i isplativosti isto koliko i medjunarodno pravo na pravdi.

[Deja Vu]

Kako ne... sve to zavrsi na aerodrome, autoputeve i javna dobra.. pitam se sto onda bilduju akcize na benzin? Ako ne za autoputeve....   to ide sve i uvek na birokratiju, stranacki zaposlene, itd...

 

Па иди и на то, али иде и на аутопутеве.   Није свака земља Сербија, ипак је Америка озбиљнија. 

 

Statisti zaboravljaju jednu kljucnu stvar, da ljudi mogu i bez drzave da obezbede javna dobra i u mnogim zemljama razna javna dobra i obezbedjuju trzistem - bez drzave. Drzava je cesto uvela monopol na ta javna dobra i pljacku po imenu porez, koja navodno postoj izarad javnih dobara ustvari se na iste najmanje trosi...

 

Ајд дај неки пример и објасни како то сви ми форумаши можемо да направимо насип око Колубаре и заштитимо село Поуке без државе. 

 

Medjunarodna ekonomija nije nista drugo do upravo tih medjunarodnih odnosa. Koga ce da zakidamo, i cije ce gradjane da nateramo da placaju nesto skuplje nego sto moraju. To je "medjunarodna ekonomija" slicna je vrlo "medjunarodnom pravu" .. medjunarodna ekonomija radi na ekonomskoj efikasnosti i isplativosti isto koliko i medjunarodno pravo na pravdi.

 

Што све време пишем овде. 

[Grizzly Adams]

Ајд дај неки пример и објасни како то сви ми форумаши можемо да направимо насип око Колубаре и заштитимо село Поуке без државе.

 

Насип је чудо технологије које само држава мож` да направи...

[Deja Vu]

Ако мислите на то како су неке земље развијеније због слободног тржишта унутар те земље и да су појединци богатији због таквих тржишта изнутра, дакле де нема мешања државе и Обамакера, онда се апсолутно слажем са вама 

 

Али на пољу међународне економије ипак не, јер ту има свега и свачега, то је протекционизам често присутан. 

[Млађони]

Ајд дај неки пример и објасни како то сви ми форумаши можемо да направимо насип око Колубаре и заштитимо село Поуке без државе. 

 

Skupimo pare i napravimo..... a ne skupi nam dacic pare da nam napravi.