Jump to content

нема бољих гонитеља хришћана од самих хришћана...


Препоручена порука

Дубоко паганска душа. Ал' такви смо, ваљда, сви...

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 74
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Код верника друге вероисповести баш ништа...

Код православних једна особина пре и изнад свега: ако је дволичан. Да у црквеној заједници пружа једну слику о себи, а ван ње потпуно другу. Мени тако неспојиво са појмом верујућег човека...Оног ко промишља о себи, сопственим гресима, каје се, исповеда, причешћује...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

свака част томе што се показује какав је, боље него да се прави да није.

а што га боље сагледаваш, више ћеш да се радујеш Богу и мање ћеш да живиш у илузији :)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мене - недостатак осећаја за разумевање другог, ускогрудост, површност, самозадовољност, одсуство христоцентричности у (духовном) животу, одсуство лигургичности ...идт.

Ај сад ви...

Da ali blud,ubistvo,gorddost...ccc nesloga....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад неће да ми помогну к`о људи да стигнем до Царства Небеског.

Ево данашњи пример: Причестим се јутрос, па пређем 60 км на бицикли по магистрали и нико ме ни не закачи! А онда ме рођена жена малтене пред кућом састави колима, али недовољно за онај хит:"Мученици твоји, Господи...", само за повидон јод и кантарион. А могао је и један споменик бити, таман кад се овде дели за џ...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Smeta mi kad neko koristi drugoga radi ostvarenja svojih ciljeva, daje savjete koje mu niko ne traži, prisiljava drugog da poštuje samo njega, i svako odstupanje od istog naziva nesestrinskim, neosjetljivost, nemanje mjere, razobličavanje drugog (jer je to navodno hrišćanski), ma brate ima toga na izvoz.

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

da malo rastegnemo temu... čini mi se da većina na pomen-vernika- po difoltu isključuje monahe,sveštana lica itd.

najviše me razočarava kad se nekom iskreno otvorim o nekoj situaciji a on mi kaže-Brate,to je greh...

ko da je to ne znam-al je fora što je takvima prva reakcija u fazonu- ja se od toga ogradjujem

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

w.a.mozart

najviše me razočarava kad se nekom iskreno otvorim o nekoj situaciji a on mi kaže-Brate,to je greh...

ko da je to ne znam-al je fora što je takvima prva reakcija u fazonu- ja se od toga ogradjujem

Мислиш, кад се ја пред њим изврнем ко прљава чарапа и покажем себе онаквим какав јесам, а брат себе задржи за себе? Када нема сусрета две душе, две личности у Христу онакве каквима нас Бог види, и у складу са речима "сами себе, и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо"? То боли...али не разочарава јер је тако људски... Да се плашимо да будемо искрени као на исповести пред живим Христом јер нас онај други неће видети у онаквом светлу каквом би ми волели да нас други виде...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

najviše me razočarava kad se nekom iskreno otvorim o nekoj situaciji a on mi kaže-Brate,to je greh...

ko da je to ne znam-al je fora što je takvima prva reakcija u fazonu- ja se od toga ogradjujem

ја им увек кажем да је боље да су ме ошамарили, па ће ваљда загрљај после тога лакше да иде ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Iskljucivost vernika.

Da, to me uvijek iznova zapanji, razocara, zaboli. Zalosno stanje (ne)svijesti da se kod sebe nista lose ne vidi i naravno automatski projektuje drugom. Ko je prav ako stanje nije dobro? Nema iskljucivog krivca u nevolji gdje su dvojica ukljucena. Nebitno kojoj krajnosti u nasoj zalosnoj podjeli bez podjele da pripada, (umisljeni, gordi, prelesceni), za sebe je otjelotvorena pravovjernost, mudrost, bogougodnost, pravednost, a drugi ('artemit, papisto-ekumentist, zmijolog, zurlot') je sve suprotno, naravno, i jos rusitelj Crkve i pravoslavlja. Oni koje to boli do rijeci ne smiju doci. Umjesto da gledamo koji je srednji, zajednicki put, najblizi Istini, Ljubavi, Pravdi, kako da brata prigrlimo a ako je pogrijesio da ga ljubavlju privucemo da se vrati, gledamo kako da oblativsi ga, dokazemo kako smo mi u pravu, i uzivamo u svojoj 'pravednosti'. Samo mehanicki ponavljamo 'blazeni mirotvorci'... Da, bili bismo u pravu, da nije On sve drugo ucio. "Da nisam dosao i govorio im ne bi grijeha imali, sad izgovora nemaju za grijeh svoj"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Na temi o pušenju brat Milojkov je dao jedan divan odgovor koji je za novu temu odličan kao početak, pa ću ga prvo citirati.

 

A.Milojkov:

"Та прича "мањи", "већи" грех је утицај схоластике на све нас, нажалост.
"Смртни грех" (како читамо у нашим црквеним календарчићима има их
"седам") је најобичнији плеоназам. Сваки грех је смртан. Шта то значи
схватамо тек онда када се ослободимо схоластике и јуридике. Нажалост,
све чешће међу православним хришћанима чујемо две крајности, када је
грех у питању. Једна крајност је гвоздена фарисејштина, где су принципи
важнији од живог човека. Ту би те за главу скратили ради принципа
(закона, правила и сл.) Друга крајност је тзв. "пинк православље" и
релативизовање греха, теорија "лако ћемо". Грешника не треба осуђивати
(сви смо ми грешници), али се против греха треба борити. Како се ово
двоје мири - е то је онда аутентично Православље. Нажалост, нема их
много који га знају."

 

---------------------------------

 

Veoma interesantno i jedno od suštinskih pitanja života u veri.

Nisam pozvan da dajem odgovore, ali razmišljanje o ovom svakako da imam.

 

Kroz istoriju crkve uvek je bilo "tvrdih" i "mekih". Onih koji su bili "tvrdi" opominjali su na grehe, pogotovo ukazivali na smrt, donosili kanone, pisali jezikom plača.

 

Meki su nam svojim tekstovima i rečima uvek razvlačili lice u osmeh, punili srce ljubavlju i donosili neka lepa osećanja u glavi.

 

Ono što je često slučaj, je upravo da oni koji su tvrdi, takvi su vazda. Nema kod njih mekoće, a i suprotno. Oni blagi i dragi su uvek tako. Sve se kod njih može i na nikog se ne ljute i nikome ne prete.

 

Mislim da je staza najbolja na kojoj se jede tvrd hleb ali premazan medom.

 

Znači imati na umu smrt stalno i greh, a svega se toga rasterećivati uz pomoć Hristovu, sa pokajanjem i osmehom nakon toga i plodovima koje blaga reč donosi.

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...