Истраживање показало да 47 одсто испитаника пише искључиво латиницом у односу на 36 одсто оних који користе само ћирилицу

[Дејан-Марковић]

Ћирилица испред латинице само на југу и истоку Србије

Истраживање показало да 47 одсто испитаника пише искључиво латиницом у односу на 36 одсто оних који користе само ћирилицу

Иако су у Србији потпуно равноправне, ћирилица све више уступа место латиници. Најновије истраживање показало је да више од 47 одсто испитаника користи латинично писмо, спрам 36 одсто оних који су остали верни ћирилици. Остали анкетирани тврдили су да користе подједнако оба писма.

– Спровели смо истраживање на територији целе Србије и обухватили и градове и села. У телефонској анкети учествовало је 1.011 особа, од 12 до 75 година из свих делова наше земље. Резултати су показали да ћирилица полако губи корак са латиницом, а томе је пре свега допринео технолошки напредак. Јер, међу онима који користе интернет чак 57,3 одсто испитаника пише латиницом у односу на 28,8 одсто оних који не одустају од ћириличног писма – објашњава за „Политику” Павле Ђокић, власник и директор „Open soursa”, специјализоване фирме за прикупљање података, која је спровела поменуто истраживање.

Упозоравајући податак да ћирилично писмо полако нестаје јесте да међу испитаницима у доби од 20 до 29 година, чак 65,1 процента анкетираних пише искључиво латиницом, према 18,1 одсто оних који користе само ћирилицу. Тренд у корист латинице наставља се и у старијем добу – међу онима који су у петој деценији живота 57,8 одсто пише латиницом, а 32,6 одсто користи само ћирилицу. Само међу старијима од 60 година ћирилица опстаје као једино писмо – међу испитаницима у седмој деценији 45,2 одсто њих пише ћирилицом, а 32,7 одсто испитаника – латиничним писмом.

Некада је ћирилица била главна у руралним срединама, данас, међутим, и ту је све мање оних који пишу овим писмом. У сеоским срединама ћирилично писмо „води” у односу на латиницу за свега три процента (42,9 одсто становника села пише ћирилицом, а 39,8 одсто латиницом). Уколико се пореди по регионима Србије два писма воде „мртву трку” у западној Србији и Шумадији (40,9 процената користи латиницу према 40,5 одсто оних који пишу ћирилицом). У источној и јужној Србији ћирилица једва одолева (42,2 одсто испитаника користи то писмо, а 40,4 процената њих пише латиницом), док се у Војводини за латиницу определило 7,5 одсто више анкетираних. У Београду латиницом пише чак 61,6 одсто становника, у односу на 21,9 одсто који користе искључиво латиницу.

Иако је по мишљењу многих баш интернет „крив” за потискивање ћирилице, професор Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету, напомиње да нас ништа не спречава да у електронском дописивању користимо ћирилицу.

– Посреди је, ипак, наш однос и наша свест према писмима. Ми појединачно имамо избор које ћемо писмо користити, а чим имамо избор потискивање није обавезно. Проблем је у нашем односу према писмима, али и у непажњи, немару и небризи – наводи Брборић за „Политику”. 

Њега не чуди податак да су млади потпуно занемарили ћирилицу. Они, наиме, најчешће не размишљају о писмима и свеједно им је које користе, каже наш саговорник. Али, зато су окружени латиницом – од мобилних телефона, на којима само у току једног дана напишу на десетине порука, до реклама које су исписане латиничним писмом.

– Има ту тренда, али и немара – ћирилица се не негује, нико је не афирмише, млади су равнодушни, али је проблем и у томе што није урађена ваљана „обука” и што људи не знају да је ћирилица примарно српско писмо. Ћирилице је најмање у медијима, они размишљају функционално и определили су се за латиницу – објашњава Брборић.

Тенденција да је латиница све више у употреби, ипак, није новијег датума, каже овај стручњак.

– Латинице је код нас било и пре стварања прве Југославије (1918), а она је, стицајем околности, била фаворизована и између два рата. После Другог светског рата латиница је додатно оснажена, али ми се никада нисмо јасно трудили да чувамо ћирилицу, равноправност је била само у Србији и донекле у БиХ, Хрватска деценијама није познавала ћирилицу. Тако да је садашње стање резултат века и деценија које су иза нас – наводи наш саговорник.

Ипак, он верује да ћирилица неће пасти у заборав, јер у Србији се и даље више књига штампа на ћирилици, која се најчешће користи и у уџбеницима у основним и средњим школама.

– На крају, судбина ћирилице зависи од нас, колективно и појединачно, уколико буде негована, уколико буде развијана свест о њој, њеној важности и улози, од школе, преко медија до државне управе она ће имати јасну будућност. Рачунари ће нам у томе помоћи, некада је 95 одсто писаћих машина било на латиници, данас сваки рачунар има ћирилицу, а и мобилни телефони могу да имају ћирилицу. Будућност ћирилице зависи од нас и наших поступака, школа и медији ће имати пресудну улогу у томе – наводи Вељко Брборић. 

 

Дејана Ивановић

ПОЛИТИКА

[Ненад Р.]

Технолошки напредак није никакав изговор , јер тај напредак нам омогућио да пишемо ћирилицом.

Што се тиче мобилних телефона ту је ситуација мало сложеније и стално се питам : Када се подеси мобилни на наш језик , зашто немамо могућности да пишемо ћирилицом , него у најбољем случају морамо да подесимао на македонски језик , да би писали ћирилицом . 

[Ђуро Станивук]

Не да се то тако лако избрисати...

[Пајко]

Технолошки напредак није никакав изговор , јер тај напредак нам омогућио да пишемо ћирилицом.

Што се тиче мобилних телефона ту је ситуација мало сложеније и стално се питам : Када се подеси мобилни на наш језик , зашто немамо могућности да пишемо ћирилицом , него у најбољем случају морамо да подесимао на македонски језик , да би писали ћирилицом . 

Доћи ће и Македонци на ред. Прво нама да оперу мозак т.ј. мозак људи из Србије који га још увек користе. 

[Милијана Џодић]

Технолошки напредак није никакав изговор , јер тај напредак нам омогућио да пишемо ћирилицом.

Што се тиче мобилних телефона ту је ситуација мало сложеније и стално се питам : Када се подеси мобилни на наш језик , зашто немамо могућности да пишемо ћирилицом , него у најбољем случају морамо да подесимао на македонски језик , да би писали ћирилицом . 

[Милијана Џодић]

 

Технолошки напредак није никакав изговор , јер тај напредак нам омогућио да пишемо ћирилицом.

Што се тиче мобилних телефона ту је ситуација мало сложеније и стално се питам : Када се подеси мобилни на наш језик , зашто немамо могућности да пишемо ћирилицом , него у најбољем случају морамо да подесимао на македонски језик , да би писали ћирилицом . 

 

Ненаде, ја сам подесила и мобилни и на њему пишем ћирилицом, постоји та опција, иначе знам да пишем латиницом но нећу, ај лав ћирилицу

[Solomon Kane]

Срби су евидентно, добровољно се препушатајући да их "екстатични" западни ветрови носе у неизмерно велике комерцијално - утилитаристичке висине на релацији ЕУ - САД,  све мање заинтересовани за све оно што има призвук културно-верског и духовног идентитета. Тако да је сасвим нормално што је ћирилица, као интегрални део културног конструкта, све мање заступљена јер, Боже мој, кога то још интересује? Имам утисак да би особа који би се пробудила из коме и патила од амнезије имала више заинтересованости од нас "свесних" Срба за одговоре на питања које, шта је, одакле је и коме или чему припада, и вероватно би ударила песницом по сред челенке онога који би је бесомучно убеђивао (као што то нама раде без престанка и наши и странци) да није битно ни ко је, ни  како се зове, ни шта је по народности, којих је духовних и идејних схватања,  јер ће му, забога, наћи посао а то је једино битно...јадно и патетично.

[Juanito]

Што се тиче мобилних телефона ту је ситуација мало сложеније и стално се питам : Када се подеси мобилни на наш језик , зашто немамо могућности да пишемо ћирилицом , него у најбољем случају морамо да подесимао на македонски језик , да би писали ћирилицом .

На старијим верзијама Андроида није било (системски уграђене) ћириличне тастатуре. Убацили су је у 4.0 или 4.1, ако се не варам. Подешавање језика није исто што и подешавање тастатуре. Постоје три различите ствари, језик, локал (регија) и тастатура. Језик је просто за превод интерфејса (нпр. да ли пише Подешавања или Settings). Локал утиче на приказ датума (нпр. да ли прво иде месец или прво иде дан), бројева (нпр. да ли се се у запису децималних бројева користи тачка или зарез), на сортирање речи, као што су имена у именику (нпр. да ли Jorg иде пре или после Jörgа) итд. Коначно, тастатура је оно што теби треба. Независно од избора прва два, можеш додати колико год хоћеш тастатура и прбацивати се с једне на другу по потреби. Једна од њих је српска ћиричична. Ако имаш довољно нову верзију Андроида (негде од 2012, па на овамо), већ је имаш, само треба да је додаш. А ако ти је телефон старији, можеш да скинеш неку од понуђених бесплатних ћириличних тастатура са гуглове продавнице.

[Zayron]

Vaša jezička politika poslije 1991. je za mene velikom zagonetkom, enigmom. Sad kad niko od vas ne očekuje da ispunjavate nekakve norme u školskom programu itd. koliko časova se ima pisat ćiriliicom, koliko latinicom i sl. ko u BiH da to bude kao podjednako i ako su takve neke uopšte postojale, niste u stanju napraviti nekakav razuman i odmjeren stav po tom pitanju. Meni su od učiteljice u osnovnoj i dalje bili nastavnicima i pedagozima sve osobe koje nisu ni riječ napisale latinicom  osim kad to nije bilo izričito propisano školskim programom. I to kako u osnovnoj tako i muzičkoj. Na primjer, tamo gdje bih ja normalno dao dva pisma vi dajete samo jedno, na tablama, natpisima ulica koliko sam vidio imate samo ćirilicu a to će baš mnogo pomoći tome da se vi Srbi držite ćirilice. Vama neće pomoći a strance će dovesti do toga da im ta posjeta Srbiji bude prva i istovremeno posljednja zbog problema u orijentaciji. To ste uradili namjerno zbog taxista, jel de, priznajte, hahahaha. Da imam neke pare nikad ne bi otišao iz principa ni u Kinu ni u Japan dok ne postave barem u onim turističkim zonama i u centrima najposjećenijih gradova engleske natpise pa crko ja il oni, meni neće pozlit od srca zato što nisam vidio Japan ni Kinu na svoje oči. Ali na drugu stranu sve te novine, internet, titlove na TV i koješta drugo što ne upšte ne morate i bez čega bi se stranci s lakoćom obišli jer kupuju novine na engleskom i njemačkom,  sve imate na latinici. Pa na našim slovenskim grupama: Bjelorus ćirilica, Ukrajinac ćirilica, Rus ćirilica, Kazahstanac ćirilica, Bugarin ćirilica, Makedonac ćirilica, Srbin, svakako kako se prije namane. Promjenit prvo zakone i pravilnike pa poslije pričajte šta hoćete a ne bi bila loša ni potpora države: titlovi na ćirilici, nazivi i natpisi firme na ćirilici (ko hoće doda si još na latinici ili dopunjujući opis na engleskom radii stranaca pomoćni natpis ali neobavezno), softver na ćirilici itd. itd. - odmah bi davao popust poreza 20% da sam vam ja tamo neki premijer. Sve dok se ne bi svi navikli (i navukli) na ćirilicu.

 

[Иван Недић]

Једном мом познанику је пре неки дан од стране једног министарства издат документ на химероидној мешавини ћирилице и латинице какву ни у најстрашнијем сну нисте сањали. Додуше, нема онога да је једна реч написана пола једним пола другим писмом, није дотле дошло. Али зато падежи... Боље би било да је све по јужњачки, без падежа, него онаква мешавина.

[Иван Недић]

Генерално, код нас постоји некакав полусвестан став, убеђење, или како већ да кажем, да је латиница нешто кул, а ћирилица нешто труло, сељачко.

[Zayron]

- odmah bi davao popust poreza 20% da sam vam ja tamo neki premijer. Sve dok se ne bi svi navikli (i navukli) na ćirilicu.

 

Ne mora na kraju to bit ni popust, nego 20% više poreza nego normalno, ako se ne koristiš ćiriliciom tamo gdje možeš. Imao sam neki neblagi osjećaj da mi gospodin Vučić stoji iza ledja nad ramenom, rekao bih da mu se ta ideja s popustom poreza nije mnogo svidjela, dakle ne bude to popust poreza nego pritvrdjivanje poreza o 20%, pritvrdit, prioštrit.

 

[Zayron]

Генерално, код нас постоји некакав полусвестан став, убеђење, или како већ да кажем, да је латиница нешто кул, а ћирилица нешто труло, сељачко.

 

To je baš bez veze. Ja bih danas uz inat pisao ćirilicom ali prestar sam sad za bilo kakve inate, imam zdravstvene probleme, zadovoljan sam s tim što još uopšte toliko vidim i čujem.

[Пг]

Технолошки напредак није никакав изговор , јер тај напредак нам омогућио да пишемо ћирилицом.

Што се тиче мобилних телефона ту је ситуација мало сложеније и стално се питам : Када се подеси мобилни на наш језик , зашто немамо могућности да пишемо ћирилицом , него у најбољем случају морамо да подесимао на македонски језик , да би писали ћирилицом .

Одговорио ти је Juan за ово везано за ћирилицу на телефону. Ево, ја рецимо ово пишем са телефона. Мана је једино у томе, јер ја и порукем пишем ћирилицом, што је број слова откуцаних на ћирилици ограничен на 60, а ксд куцаш латиницом на 160.

Иначе, што рече брат Verum, ако је овај податак тачан можемо да будемо прилично задовољни!

[Zayron]

Na primjer, ovaj mladenec koji je naš slavistički aktivista i moj prijatelj, znamo se već dosta dugo je jedan poljski bogoslov kojií se trudi oćirilićit Poljake.

 

https://www.facebook.com/matitjahu?fref=pb_other

https://www.facebook.com/pages/Cyrylica-jedynym-s%C5%82usznym-sposobem-zapisu-j%C4%99zyka-polskiego/284861104936382

http://wanot.wordpress.com/2013/12/13/o-polskiej-ortografii/