Шта бисте ви рекли Млађану Динкићу

[gane]

Ruski državni radio konstatuje da „Mlađan Dinkić, poznat po svojim antiruskim raspoloženjima, nije jedini koji se u trenutku trijumfalne Medvedevljeve posete Beogradu osećao nelagodno“

dinkicbradic_copyKažu da je bolje jednom videti nego sto puta čuti. Svedoci susreta dva predsednika – Dmitrija Medvedeva i Borisa Tadića – tvrde da je to bio susret prijatelja, i mi koji smo mogli da ga pratimo samo na televiziji rado im verujemo.

Uostalom, nismo se mi jedini zatekli udaljeni od epicentra dešavanja – naša je sudbina zadesila i dobru polovinu srpskog ministarskog kabineta. Ili, što reče na blogu jedan od njegovih stalnih komentatora – „ne razumem kakva je to država u kojoj strategijske ekonomske ugovore potpisuje ministar policije, a ugovore o kulturnoj saradnji ministar inostranih poslova“. Na ovo pitanje u Kremlju imaju dostojan odgovor – za većinu ugovora sa Srbijom kod nas odgovara ministar za vanredne situacije. Bogami, tu ima o čemu da se razmisli.

A, ako ćemo ozbiljno, izostanak ministra za ekonomski razvoj Mlađana Dinkića i njegovog „partajgenose“ ministra kulture Nebojše Bradića sa dočeka i potpisivanja dokumenata prosto skandalozno je paralo oko. Kao prvo, nastupajući u Skupštini Medvedev je istakao da bi „osnova naših bilateralnih odnosa trebala i morala da postane ekonomska saradnja“, čime je definisao glavni cilj svoje posete. A Dinkićevo resorno ministrastvo zastupala je u odlučujućem trenutku državna sekretarka Vesna Arsić. I kao drugo, iduće godine u Srbiji bi trebalo da budu održani Dani duhovne kulture Rusije, što je takođe bilo dogovoreno tokom ovog susreta. Ne znamo kako gospodin Bradić stoji sa duhovnošću, ali sa kulturom, kao šef istoimenog ministarstva, morao bi imati bar neke veze.

Čime su se tako značajnim bavili ministri iz G17 Plus dok su drugi u njihovo ime potpisivali sporazume od izuzetnog državnog značaja? Ako je verovati pojedinim srpskim tabloidima, gospodin Dinkić je zaključio da je konferencija finansijskog magazina „Juromani“ u Dubrovniku značajniji događaj od navedenog. Ne znamo zašto, ali imamo osećaj da će se u trenutku raspodele sredstava iz ruskog kredita ministar ekonomije zateći negde još dalje.

Uostalom, Mlađan Dinkić, poznat po svojim antiruskim raspoloženjima, nije jedini koji se u trenutku trijumfalne Medvedevljeve posete Beogradu osećao nelagodno. Bilo je zanimljivo pročitati mišljenje povodom ovog događaja glavnog srpskog liberala Čedomira Jovanovića. Dakle, „uskoro ćemo, kao kandidati za članstvo u EU, morati da razvijamo bilateralne odnose na jednom novom nivou, na relaciji EU-Rusija, jer će naša nova država, makar u spoljnopolitičkom smislu, biti Evropska unija“. Drugim rečima, nemojte se, gospodo, preterano radovati, još ćemo mi, kad se dočepamo Evropske unije, da vidimo šta ste vi to tamo potpisali. Zbunjuje samo činjenica da u svom pokušaju da obezvredi sve što se dogodilo tokom ove posete Jovanović nije ni primetio da nudi Srbiji vazalni odnosu prema Briselu.

Ali političari su u svom uticaju na mase ipak ograničeni na sopstveno biračko telo, dok četvrta vlast – mediji — zaista može da stvori probleme. Šta li su pomislili građani pročitavši naslov – „Ruska baza na jugu Srbije“? Na sreću, ispostavilo se da je reč o izgradnji u Nišu zajedničkog centra za vanredno reagovanje i formiranju odreda za deminiranje. Ali, ako u navedenom slučaju iz predinfarktnog stanja može da vas izvede već druga rečenica teksta, ima i drugih daleko perfidnijih članaka. Neću da pravim kolegama reklamu, ali se pitam, šta je trebalo napisati pod naslovom „Rusija nudi Srbiji da uđe u novi sistem bezbednosti“ da već prvi komentar uz tekst bude sledeći — „Evo ih… počeli su… već nam 'nude' novi sistem bezbednosti. A ovi rusofili na vlasti jedva dočekali. Ruje neće morati ni da nas kao Čehoslovake okupiraju, mi ćemo sami“.

I na kraju, jedan zanimljiv detalj sa ceremonije dočeka ruskog predsednika, koji je izazvao nezadovoljstvo pojedinih građana. „Sve je lepo i krasno, Predsednik Rusije je tu, naši su izabrali lepo mesto za doček stranih lidera, ali da li je stvarno toliko teško ili skupo doterati fontanu iza, i popločati lepo plato?“ Mislimo da sprski zvaničnici mogu budnim građanima da odgovore da čak ni radi tako viskog gosta neće da se bave „lakirovkom“. Tim pre što su i bez fontane dosta toga morali da gurnu pod tepih. Poneke ministre, recimo.

Autor Ksenija Tošić

Izvor Glas Rusije

www.ruvr.ru

[Александар Милојков]

Рекао бих му: "Ти, брате, кад слажеш стварно слажеш. Свака ти част."

[Guest свештеник Иван]

"Дужан си ми још 982 евра"

[Милан Меденица :)]

помиње те цела Србија у молитвама и клетвама сваку ноћ и дан.

[Стефан]

"Дужан си ми још 982 евра"

+ ПДВ!

[Lion]

"Само ти дијете ради свој посао..."   

[Драган Јашић]

Опрости му Оче незна шта ради

[мирођија]

  Бог  и  народ  ће  ти  судити!

[Маша]

"Само ти дијете ради свој посао..."    0110_hahaha

[gane]

Ударало момче у тамбуру....па му није ишло...на нашу несрећу-прешао у политику...

[KaJ - Kolja]

pitao bih ga da li ima ikakve krvne veze sa onim dinkicem iz jasenovca?

[Sidarta]

Očekuje se izlazak knjige "Anatomija ekspertske destrukcije" u deset tomova.

[Ћириличар]

Млађо, ти си стварно случај за посматрање! Јесам ти лепо рекао да не дираш кокошку!

[R.Žiskar]

Одабери мацолу за прављење путева следећих 30 година.

[Бојан Сарачевић]

Слика говори више од хиљаду речи: