Рај и пакао

[Гром]

Ovo me malo buni. 

Da li je vera produkt nase volje? Ja mislim da nije...

Вера није ствар воље али можемо да изаберемо у шта ћемо да верујемо, а то је ствар наше воље.

[Deki992]

...али труд јесте

 

moras prvo da verujes da bi znao za sta se trudis.

 

Вера се не може наметнути, већ се мора одабрати слободном вољом.

 

Ja svoju veru nisam izabrao, jednostavno verujem, nemam objasnjenje za to.

 

Вера није ствар воље али можемо да изаберемо у шта ћемо да верујемо, а то је ствар наше воље.

 

Upravo to. Da bi izabrao u sta ces da verujes, moras prvo imati sposobnost da uopste verujes a kao sto si i sam rekao, vera nije stvar volje.
Ja mislim da je to ipak datost.

 

[Гром]

Да би смо стварно веровали у нешто ми морамо да променимо своју истину. Само ономе чија истина подржава оно у шта верује бива све по вери његовој.

Истину чине наша уверења ,искуства и знање. То је филтер кроз који ми доживљавамо свет. Што је наша истина прљавија то је наш доживљај света и живота црњи, лошији јер робујемо погрешним уверењима, ослањамо се на лоша искуства уместо на добра, наша сазнања подржавају једну такву лошу слику света и живота. Господ нам каже да је он Истина. А то значи да ћемо чинећи оно што је он говорио да треба стећи нова искуства, нова сазнања кроз светлост којом ће нас обасјати и да ће то у нама образовати једну нову истину која из које ће зрачити наша вера и то ће променити наш доживљај света око нас, јер све човеку бива по његовој вери. Ко верује у вештице и врачаре он у свом животу среће се са догађајима који указују да је то тако и да му зли људи подмећу разне врачбине. Атеиста у свему види да Бог не постоји и његов живот подржава такво стање јер је вера сила животна и све бива по вери човека.Хришћанин верује да Бог прашта његове грехе  и не осећа кривицу за оно шта га је ђаво навео да уради, већ чвршће креће у борбу против њега да га неби и други пут преварио.

Вера је једна од три животне силе које којима ми стварамо свој живот. Оно у шта смо спремни да поверујемо то ће се и десити ако наша истина подржава то.

[Данче*]

Ja svoju veru nisam izabrao, jednostavno verujem, nemam objasnjenje za to.

 

Деки вера нам је исто што и љубав. Ми не можемо да верујемо у Христа  ако га не волимо, а и ако га  не волимо, не можемо да имамо поверење у Њега. Вера нам је дар Божији, то је наш додир и сусрет са Христом који прожима и обасјава цео наш живот.

[Ненад Р.]

Вера се не може наметнути, већ се мора одабрати слободном вољом.

Човек има слободну вољу коју му је Бог дао, тако да сам одлучује да ли ће веровати или не.

 

Нама је дата слобода да бирамо , али та слобода је као неки лавиринт , много путева , али само је један пут прави.

Ја се апсолутно слажем са Дани.

[Помозбожница]

Огрезла у материјалним богатствима наша морално натрула цивилизација са растаче и друштвено-политички се обесмишљује. До данас нисмо ништа научили из ове приче о богаташу и убогом Лазару. Као сладострасници, потпуно отуђени од вере и савремени богаташи се одричу и Бога и брата, те тако бирају вечну пропаст. Не тиче их се стрпљиви и јадни Лазар који лежи пред вратима њиховим, јер им је Бог стран. Међутим, Лазар је трпео и подносио све док га анђели не однесоше у недра Аврамова. Богаташ се, авај, обрео у тешким мукама пакленим.

У овој причи оштро је наглашена неумољива досуђеност раја или пакла који су пресликана стања наше душе у тренутку смрти. Верујући наслеђују вечност с Богом, а неверујући ће бити лишени гледања Лица Божјег.

 

 

Даље на:

 

http://pravoslavnohriscanstvo.com/evandjelice.php#rajopakao

[Ненад Р.]

Много људи не размишља о томе , важно им је само да што више да зараде , а нису свесни да то материјално богатство неће носити са собом на онај свет . Духовно богаство ( вера , љубав ) је право богатство , а људи који то немају су као машине , без осећања и љубав само према себи и материјалном богатству.