Хаику и сенрју поезија

[Иван Ивковић]

http://worldkigodatabase.blogspot.com/2006/11/winter-seclusion-fuyugomori.html

[Иван Ивковић]

одраз на стаклу
од свих сувих листова
трепери један

http://www.stevenkasher.com/artist/Vivian_Maier/works/

[Иван Ивковић]

кором од сланине
гланца баба опанке
иде на вашар

В. С. Слободанова

[Иван Ивковић]

О песмама кратким као уздах
(Кратак приручник за писање хаику поезије)

Пише: Драган Ј. Ристић

 

Да ли знате да постоји поетска форма од само три стиха (три реда), али са утврђеним бројем слогова (5-7-5) и да се на том веома, веома уском простору, на терену оивичених димензија одиграва поетска представа речи и мисли?
Да ли знате да је овај књижевни жанр дошао из Јапана, да је пре нешто више од три стотине година настао одвајањем прва три реда (хокку) од веће поетске целине (ренга), да се у двадесетом веку раширио по целом свету и да га данас пишу милиони људи јер је његова главна карактеристика једноставност, али да се иза једноставности тих слика и скица, попут ледених брегова, крију нова значења?

Да, то је хаику, песма “кратка као уздах”, како ју је (1928. год) окарактерисао Милош Црњански, њен први преводилац на српски језик.
Теме су му “ситнице” из природе и живота човека. Али човек је ту само део природе а не центар дешавања (“Пустимо природу да говори сама!”)
Нема кићења и улепшавања, нема римовања, нема наслова, нема стилских фигура (метафора и сл), нема умовања… Само ухваћени “хаику тренутак”.
Али хаику има своје особености. Наведимо најважније (уобичајеним јапанским терминима):

киго – реч за годишње доба (може бити и део фолклора);
киређи – прелом, цезура, одмор (после првог или после другог стиха). Преузима ритмичку функцију, а има и семантички задатак да одвоји два различита нивоа значења;
ваби – једноставност, аскеза у изражавању;
саби – усамљеност (у смислу виђења ствари “по себи”);
аваре – одјек прошлог;
макото – искреност;
каруми – лакоћа писања.

 

Први велики хаику мајстор и учитељ Мацуо Башо (1644-1694) уздиже хаику до песме високог домета и универзалне вредности:

 

на голој грани
шћућурен седи гавран
jесење вече

 

та летња трава

трагови пустих снова

силних ратника

 

Следили су бројни покушаји реформисања хаикуа (нпр, у 19. веку Шикија /Shiki/, оца модерне хаику поезије), али се и до данас одржао традиционални јапански хаику. А он, добар хаику, поред једноставности, садржи у себи дух зена, пантеизам хиндуизма, мистицизам и парадокс таоизма, саосећајност будизма, строгост конфуцијанизма, примитивност шинтоизма…
Немојте да вас све ово обесхрабри! Покушајте и ви са писањем хаикуа!

Ево неких практичних упутстава које наводи Џејмс Хекет (Ј. W. Hacket):

- Садашњост је мерило хаику искуства; будите увек свесни садашњег тренутка.
- Имајте увек на уму да је природа предмет хаикуа. Носите са собом бележницу да бисте ухватили своја хаику искуства.
- Добро осмотрите природу. Чуда невиђена дешавају се сама од себе.
- Нека вас природа прожме. Дозволите објекту да изрази ваш живот.
- Пишите о природи онаква каква она јесте. Будите искрени према животу.
- Пажљиво бирајте сваку реч. Примењујте речи које јасно изражавају оно што осећате.
- Примењујте глаголе у садашњем времену.
- Примењујте глаголе који се односе на одређено годишње доба, на одређено место или доба дана.
- Примењујте само свакодневни говор.
- Пишите у три реда са укупно 17 слогова. Тим распоредом могу се добро изразити многа хаику искуства, али не и сва.
- Избегавајте римовање. Читајте сваки стих наглас да се уверите да звучи природно.
- Имајте на уму да је прави квалитет хаикуа животност, а не лепота.
- Никада не примењујте алузије. Прави хаику је интуитиван, никада апстрактан или интелектуалан.
- Не заборавите хумор (али не виц!).
- Радите на свакој песми док тачно не изразите оно што сте желели приуштити другима да виде или осете.
- Хаику је прст који показује месец. Када је прст украшен многим златним предметима, не видимо оно што он показује.
- Пажљиво ослушкујете своја чула, а дух ваш нека се концентрише на медитацију. Зен хаику дух треба да буде бистро планинско језеро: да не одражава мисли него месец и сваку и најситнију ствар/појаву.

Хаику и Црњански

О хаикуу се на просторима Балкана сазнало најпре из књиге превода угледног српског књижевника Милоша Црњанског (“Песме старог Јапана”, 1928). Иако је она наишла на велико интересовање, није било покушаја писања ове јапанске књижевне форме све до педесетих година 20. века. Прву књигу хаикуа (до данас необјављену) написао је Милан Токин, књижевни преводилац и књижевник из Вршца, педесетих година прошлог века. Владимир Девидé из Загреба био је први популаризатор ове поезије (“Јапанска хаику поезија и њен културно-повјесни оквир”, Загреб, 1972), а први хаику часопис излазио је у Вараждину од 1978. до 1981. Деведесетих година прошлог века хаику доживљава прави процват: Милијан Деспотовић из Пожеге издаје први панорамски преглед хаику поезије у Југославији (“Грана која маше”, 1991), књигу хаику песама издаје и Десанка Максимовић (“Озон завичаја”, Београд,1990), покрећу се први часописи у Србији: “Паун” (Пожега), “Хаику новине” (Ниш), “Хаику информатор” (Нови Сад), “Освит” (Београд), електронски двојезични (српско-енглески) часопис “Haiku Reality”/“Хаику стварност” (Саше Важић, Батајница), затим у Хрватској (“Врабац”, “Хаику”), у Словенији (“Летни часи”), те, најзад, у Македонији (“Мравка”). Оснивају се хаику клубови и удружења, наши аутори добијају бројна признања и награде у свету (нарочито у Јапану), сваке године штампа се по неколико десетина књига хаику поезије, организују се хаику конкурси и фестивали (први је покренуо Славко Седлар у Вршцу, а касније је започео и у Оџацима који још увек егзистира, ове године по јубиларни двадесети пут). Од часописа, међутим, наставили су да излазе само “Хаику новине” и “Haiku Reality/Хаику стварност“ а повремено “Освит” и “Цвет шљиве” (Ваљево, уредник Дејан Богојевић). Поред домаћих и страних аутора (на језику оригинала и у преводу, нпр, из Шведске: Томас Транстрöмер, Кај Фалкман, Тове Мохре, Тхор Хенриксен, из Норвешке: Едwард Таскеруд, Линда Синнове, Реидунн Б. Мадсен, Маргот Стопле, из Данске: Ханне Хансен, Соерен Јуун, Мортен Паулсен), објављују и аутори из дијаспоре: Васа Михаиловић (САД), an'yа – Анђа Петровић (САД), Зорка Чордашевић (Немачка), Милан Илић (Аустрија), Горан Полетан (Аустралија), Мијодраг Сава Радивојевић (Белгија), Миливој Обједовић (Холандија), Елеонора Лутхандер (Шведска).

[Давор73]

Мачор крај пећи

гледа кроз мене и преде

тако обично вече

[Иван Ивковић]

@@Давор73, добар је.  8086.gif  Само мислим да је "тако" сувишно.

[Adelaida]

Moj prvi haiku 

 

 

Zimska magla

umorni pas spava

zavrnuto mu uvo

[Давор73]

:-)

[Давор73]

Хвала...:-) То ми је први покушај. Ево још једног:

Казаљка досадно удара мозак

Време не жели да стане

Не знам да ли би ово могло да прође као хаику, обзиром на дужину слогова...?

[Иван Ивковић]

Имате осећај, само мало да уобличите. Можда ће ово помоћи... https://www.pouke.org/forum/topic/3666-%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/page-18#entry1033801

[Иван Ивковић]

Хвала...:-) То ми је први покушај. Ево још једног:

Казаљка досадно удара мозак

Време не жели да стане

Не знам да ли би ово могло да прође као хаику, обзиром на дужину слогова...?

Од овога би пре могао да испадне Гогјоши.

[Давор73]

Размотрићу. Ионако

сам ових дана нешто сентименталан па сам размишљао о неким краћим причама.. Ово ми делује некако баш захвално...Биће сигурно још која...:-)

[Adelaida]

I ja pisem price...al' mi sve nesto kao glupo da ih dam sirokim narodnim masama da citaju 

[Давор73]

Иста ствар...   Писци рекреативци, сви  исти ко јаје јајету...

[Давор73]

Гомила воћа

само се лимун жути

месец у шаци

 

 

Мочвараа, жабе, комарци

август је

пакао

 

8086.gif