Српско чојство

[Danijela]

 

Ваше је само ово: војник на војника, ратник на ратника! Све што је преко тога, није од Бога! Ако ли неко од вас – не дао Бог – прекрши овај завет светих ратника српских, кунем му се, биће избрисан из књиге живота, како на овоме, тако и на ономе свету!

 

 

Откада је као момче закорачио изван родних Мишевића код Пријепоља, преко војне школе до командних позиција у српској војсци, војвода Петар Бојовић свагда је био први. Истакао се командујући у Балканским ратовима 1912–1913, а 1916–1918. обављао је дужност начелника штаба Врховне команде српске војске. Војвода Бојовић неговао је култ српског ратника и светлог оружја, истицао је јунаштво колико и чојство. Његов лик светлео је као узоран и у драматичним моментима 1941. Завршио је живот недостојно у дарованој слободи 1945, када га је група обесних младића блиских власти претукла.

 

 

 

 

У предвечерје пробоја Солунског фронта војвода Бојовић је постављен за команданта обновљене Прве армије, на чијем је челу септембра 1918. повео победоносни јуриш у Отаџбину. Уочи најкрвавијих окршаја обратио се војницима:

 

 

И, ево, војници, соколови моји, ратници моји!

Куцнуо је час да кренемо у пробој и да ослободимо напаћену, понижену и ојађену Србију – Отаџбину нашу!

Молим вас и заклињем живим Богом, Господом наших предака, да осветлате образ светлих ратника српских!

Ако су ваше мајке уцвељене; ако су ваше сестре обешчашћене; ако су ваше љубе осрамоћене; ако су ваши очеви осакаћени; ако су ваша браћа на крсту разапета; ако су ваша деца као оне сиротице у гори што пиште и лелечу, немојте, кад све то будете видели, дозволити да вас мржња и освета у злочин одведу! Немојте се светити њиховој нејачи, немојте искаљивати бес на њиховим женама, немојте убијати децу њихову, јер то није завет ваших дедова, нити се може једно зло другим злом да савлада!

Ваше је само ово: војник на војника, ратник на ратника! Све што је преко тога, није од Бога! Ако ли неко од вас – не дао Бог – прекрши овај завет светих ратника српских, кунем му се, биће избрисан из књиге живота, како на овоме, тако и на ономе свету!

 

 

Јуриш српске војске 1913.

 

 

http://akademskikrug.rs/srpsko-cojstvo/

 

[Toma]

E tako govori čovek!

[Rašo]

Питаху га пак и војници говорећи: а ми шта ћемо чинити? И рече им: никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.

 

Лука 3:14

[Volim_Sina_Bozjeg]

Išao sam sa grupom iz vojske Srbije,na obilazak fruškogorskih manastira.

 

Kad je otac Sava čini mi se da mu je takvo bilo ime,saznao da smo iz vojske,podigao je tužan pogled prema nama i rekao: Kako bi bilo dobro,da je vojska pre nego što je krenula u rat,došla u Crkvu po blagoslov,kako bi njeno oružje bilo svetlo....

 

Duh cara Lazara,stvarno nismo smeli da izgubimo.