Српске народне пословице

[JESSY]

„Вук Караџић је скупио и делимично објавио или спремио за објављивање дело српског народа скупљано кроз векове. Међу многим насловима овде посебно помињемо "Српске народне пословице и друге као и оне у обичај узете ријечи" из 1836. и 1849. Вук је ту свој посао обавио тако темељно, савесно и лепо да све што је после њега урађено у области прикупљања народних умотворина не прелази значај мале допуне. Сам је био свестан да се намерио на изузетно даровите песнике и приповедаче народне као што су били Филип Вишњић, старац Милија, Тешан Подруговић. Но све би то било узалуд без Вукове истрајности и без његовог смисла за лепоту. Ово је место где би требало да се нађу српске народне пословице које је Вук сакупио али и оне друге, касније настале. Ово је место за оне који поштују Вука и настављају његовим стопама. Неке пословице су написане архаичним језиком, онако како их је Вук записао.“

 

 

Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.

Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.

Виноград не иште молитве, него мотике.

Гдје нема вола орача, ту нема ни колача.

Добре комшије подижу цену кући и добром имању.

Ђе није жене, ту није ни куће.

Е, џаба га, вала, било!

Женити се млад - прерано је, а стар - прекасно је.

За чисто злато рђа не пријања.

Ивер не пада далеко од кладе.

Језик је више глава посекао него сабља.

[JESSY]

Ко ракију вечера, воду доручкује.

Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити.

Љуби ближњега свога као самога себе.

Младо се дрво савија.

Не ваља јарца за баштована наместити.

Његова кокошка вреди више него нечији соко.

Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.

Птица по перју, а човјек се по бесједи познаје.
Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
Туђој се будалаштини смејемо, а своје се не стидимо.
Ћутање је злато а говорење сребро.
У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.
Фабрика је кошница са много трутова.
Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
Цвет је најлепши док је неубран.
Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.
Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.
Што људи имају више, то више желе.

 

http://www.srpskakultura.com/2014/01/blog-post_3.html

[Снежана]

Обожавам народне пословице. Ова је била омиљена мом покојном оцу. "Када би свака буба скупљала мед, говноваљ би накупио највише" :-D 

[Crveni Baron]

Ko nece svog za brata hoce tudjina za gospodara.

[Драшко]

Обожавам народне пословице. Ова је била омиљена мом покојном оцу. "Када би свака буба скупљала мед, говноваљ би накупио највише" :-D 

Умал да испљунем кафу по компу

[19горан80]

[JESSY]

Шта вреди знање без радње.

Шта зна дете шта је петсто кила.

Шта ко мисли, о оном и сања.

Шта ко чини све себи чини.

Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка.

Шта се хоће то се може.

Што више силе, више и зла.

Што данас не потрошиш, то си стекао.

Што их мање титраш то те више спопадају.

Што их паса лаје, да сваки уједе, зло.

Што је баби мило то јој се и снило.

Што је брзо то је кусо.

Што је већа птица, веће јој гнездо треба.

Што је више брдо, то је дубља доља.

Што је живот скупљи – карактер је јефтинији.

Што је свачије, то је ничије.

Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити.

Што људи имају више, то више желе.

Што мачка коти, миша лови.

Што не знаш питај онога ко зна.

Што не умеш поправити, немој ни мењати.

Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима.

Што си рад да сам знаш, не говори ником.

Што смије поп, не смије ђак.

Што срце не запази то ни очи не виде.

Што ти је живот – тражиш од правде руку, добијеш ногу.

Што ти је суђено доћи ће ти и преко плота.

Што ти мени попујеш.

Шупље је испод неба.

Шупљу главу и ветар носи.

[JESSY]

Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.

Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.

Често малена варница велику ватру ужеже.

Чија сила, тога и правда.

Чије јуне, онога и уже.

Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.

Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.

Чини другом што је теби драго да ти се учини.

Чист рачун, дуга љубав.

Чисти рачуни – добри пријатељи.

Чистоћа је пола здравља.

Човек без слободе, к’о риба без воде.

Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.

Човек има само оно што даје.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Човек се до смрти учи.

Човек се учи док је жив, па опет луд умре.

Човјек све дава за образ, а образ ни за шта.

Чувај беле новце за црне дане.

Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.

Чувај се оних који кроз смех уједају.

Чувај се онога ко ставља образ под опанак.

Џабе је и сирће слатко.

Џабе му је, да дуби на глави.

Џин на стакленим ногама.

Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.

Џаба га било!

Џаба ти супа кад је слана.

[JESSY]

Харем је брак са највише рупа.

Хартија и ћуприја трпе све.

Хвали село, а живи у граду.

Хвалте ме уста да вас не поцепам.

Хвала ти до неба!

Хвала ти ко брату!

Хвалим те Боже!

Хвали се ко Црногорац.

Хвалити на сва уста.

Хвата змије туђим рукама.

Хвата муву на сирће.

Хвата се у коло, а не уме да игра.

Хватач муња голим рукама.

Хладан ко стена.

Хладан ко шприцер.

Хлеба и игара.

Хлебом га душмани хранили!

Хлеб ти се огадио!

Хоће ватру која непече.

Херој надживи себе.

Хиљаду зашто хиљаду зато.

Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.

Хранитељ је као и родитељ.

Хтела би да се јебе ал’ да јој не уђе.

Хоће га сваки ђаво.

Хоће хлеба преко погаче.

Хоће хлеба без мотике.