Созерцавање

[Гром]

Добро, ајде ти објасни шта је созерцавање и како би то ишло. Дај ми неки пример созерцавања ако знаш ишта о томе.

Да не мислим погрешно како те је светлост Божја мимоишла и да си потпарол оне друге стране.

[verum est in beer]

Добро, ајде ти објасни шта је созерцавање и како би то ишло. Дај ми неки пример созерцавања ако знаш ишта о томе.

Да не мислим погрешно како те је светлост Божја мимоишла и да си потпарол оне друге стране.

 

Врло радо, али када будеш одговорио на моја питања која сам ти поставио на овој теми. Мислим да не би било у реду да само ја причам, па испадне после како ниси могао доћи до речи од мене и ја испаднем грбав на крају.

[Гром]

Врло радо, али када будеш одговорио на моја питања која сам ти поставио на овој теми. Мислим да не би било у реду да само ја причам, па испадне после како ниси могао доћи до речи од мене и ја испаднем грбав на крају.

 

Шта си ти реко, ко политичар лепиш ми ту етикете, те изабрани, те протестант и свашта друго без иједног цитата из светоотачког предања на које се позиваш.

Св Оци кажу ово св Оци кажу оно, дај ми црно на бело да могу да проверим немој да си неозбиљан. Само ми немој да ти буде извор неки модерни богослов, кад те молим.

[Гром]

Пошто ми можемо да созерцавамо у оној мери у  којој познајемо материјални свет најновија научна открића умногоме омогућавају упознавање Бога и нас самих као божанских бића која су по лику Божијем створена. Најновија достигнућа на пољу генетике бацају једну нову светлост на изглед Божанског бића коју боготражитељи у ранијим временима нису имали.Свети оци су приметили да наше мисли имају своју вољу и да када човек реши да ради на себи и на својим мислима у њему почиње да се води борба и да се мисли које он не жели да мисли једноставно намећу.  Покушавајући да објасне одакле долазе мисли које се намећу супротно њиховој вољи дошли су до закљушка да духови зла налазе у поднебесју и да они живе око нас и подмећу нам зле мисли да би нас спречили да се спасимо. До те идеје су дошли из приче да су сотона и његови анђели свезани на небу и да су бачени на земљу. Тако да су извели закључак да су пали анђели ту око нас и да нам они подмећу зле мисли покушавајући да окупирају нашу пажњу и тако нас спрече да је посветимо Богу. Али најновија научна достигнућа из генетике говоре да су разни хормони и једињења које производе наше ћелије одговорни за то како ћемо да се осећамо и доживљавамо свет око себе. Гени у нашим ћелијама су одговорни за производњу хормона туге, среће, задовољства, мрћње,страха итд.Тужан човек неће имати исте мисли као срећан и смирен нема исте мисли као онај који живи у страху. њихове ће и реакције бити различите. Откривени су гени који одређују  и утичу на наће понашање па чак и на колективно понашање. Из предања знамо да се духови труде да утичу на наче понашање тако што нам убацују свакакве помисли  наводећи нас на дела. Сада када видимо да гени утичу на наше понашање преко хормона, видимо да гени и духови раде исту ствар. Св. оци будући да нису имали представу како функционише наше тело и ћелије нису имали на основу чега да схвате да су духови део нас самих: А будући да су уочили њихов утицај на нас преко мисли дошли су до погрешног закључка да духови живе ту око нас и да нам у ум подмећу своје мисли и идеје.
У нама живе и духови добра и духови зла, мудар чувек води рачуна којим ће мислима да посвети пажњу на основу којих ће да дела. гени не могу да утичу на наће понашање ако не успеју да освоје нашу пажњу, а то исто важи и за духове. Наука је утврдила да гени могу да се мењају и да су најчешће промене на горе. да по генерацији има преко сто лоших мутација на геному.  мало је оних који чувају своје гене од зла и труде се да у њима живе духови добра. Какво ћемо гене оставити деци ми овакви какви смо.

[Гром]

Тачан и потпун превод грчког израза софросини и црквенословенског целомудрије требало би да буде “чистота умовања.”

 

Нађох ово на теми Зрнца Словесности  па бих мало да созерцавамо на тему ''чистота умовања''

Господ Исус Христос је пастир а ми верници смо овце које он напаса. Зашто баш овце зашто не нека друга животиња? Одговор је у томе да су овце преживари, кад се напасу онда после враћају храну у уста пе је пономо преживају, прежвакавају. Ако погледамо како ради наш ум видећемо да се он прво храни пажњом а да после у доколици премишља о стварима којима је посвећена пажња. Дакле прежива храну баш као што чине овце. Ако мало више поведемо рачуна видећемо да наш ум разлаже оно чиме се пажњом нахранио на идеје и мисли, и да се понаша баш као духовни ћелудац. Желудац вари храну а ум вари оно ћиме се пажњом нахранио. Зато је и Св. Писмо, реч Божија духовна храна, права храна како каже Христос. Када читамо Реч Божију, посвећујући пажњу ономе што тамо пише ми се духовно хранимо Христовим телом.

У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. Она бјеше у почетку у Бога Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. Јев. по Јовану 1.1-4

И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца. Јев.по Јовану 1.14

После тога се у нашем уму рађају мисли и идеје поводом онога шото смо прочитали.

Па као што храна из желуца иде у црева да се исисају храњиве материје а после тога је јетра и бубрези пречишћавају па штетне материје се избацују напоље а корисне се задрже. тако и ми треба да бдимо над мислима које долазе из нашег ума, нажег духовног желуца, јер нису све мисли добре за јело и нису све идеје корисне за душу.  Када наше мисли посветимо некој свађи или оговарању, неминовно ћемо после премишљати о томе и имати неке идеје и мисли. кад гледамо неки филм или читамо књигу, свакако ћемо после у свом уму прежвакавати то и имати мисли и идеје, што лоше што добре, и морамо водити рачуна којима ћемо посветити пажњу и нахранити нашу душу. Ко не води рачуна каквом храном храни своју душу ризикује да изгуби душу.Зато треба добро да пазимо чему посвећујемо пажњу и како се духовно хранимо. Јер духовна храна је за душу исто као што је храна за тело. Душа Без ње не може да живи, и као што се од лоше хране разбољевамо, тако се у душа разбољева и страда од лоше хране. Чистота умовања или целомудрије се заснива на чувању свог ума од лоше хране и посвећивање пажње само пробраним стварима, као и бдење над мислима и идејама које из њега долазе.

[Гром]

Медитација и контеплација је за ове паметније, факултетски образоване, а за нас просте је тиховање.  Созерцавање је врста тиховања(медитирања,контеплирања зови га како хоћеш) где посмарамо као у огледалу(зерцалу). Материјални свет нам служи као одраз духовног па нам је лакше да схватимо духовни свет. Православни свет се с правом плаши медитирања јер има и вођених медитација где се тражи да постигнемо одређена стања свести где смо подложни утицајима разних духова, чула си за, Channeling, каналисање, астралне летове и сличне ствари. Медитација као мисаоно посматрање је у реду али се под медитацијом протрурају и духовно штетне ствари па се тога треба чувати. Под медитацијом се често подразумева и промена стања свести слично хипнози а онда смо подлочни свакаквим утицајима и споља и изнутра.

[Гром]

Пип је једном рекао да има верника који живе јеванђељски и оних других. Пратпостављам да је мислио на оне што живе литургијски.

ја сам на овој теми био критикован због писања о духовном причешћу и приче о томе како оно изгледа, као и тврдње да је то оно право причешће без кога нема спасења. Данас гледам беседу оца Тадеја и налазим да и он слично говори о томе. Препоручујем целу беседу али обратите пажњу на задњу четвртину 46-ог минута.Претпостављам да оцу Тадеју нико неће смети да пребаци да није православан како се мени пребацује.

[Arsenija]

Retko naporna tema    ... 

U cemu je problem ?  U ovome ?

Пип је једном рекао да има верника који живе јеванђељски и оних других. Пратпостављам да је мислио на оне што живе литургијски.

Tj. moze li covek koji ne zivi liturgijski biti dobar ? I mora li svaki covek koji zivi liturgijski biti dobar ? Odgovor u oba slucaja je isti > Ne.

[Гром]

Retko naporna tema    ... 

U cemu je problem ?  U ovome ?

 

 

Tj. moze li covek koji ne zivi liturgijski biti dobar ? I mora li svaki covek koji zivi liturgijski biti dobar ? Odgovor u oba slucaja je isti > Ne.

Можемо и другачије поставити питање. Може ли човек који не живи јеванђељски бити добар? и мора ли сваки човек који живи јеванђељски бити добар?

На прво питање је одговор не а на друго да. надам се да је сада јасније о чему причам?

[Arsenija]

Tj. moze li covek koji ne zivi liturgijski biti dobar ? I mora li svaki covek koji zivi liturgijski biti dobar ? Odgovor u oba slucaja je isti > Ne.

 

Можемо и другачије поставити питање. Може ли човек који не живи јеванђељски бити добар? и мора ли сваки човек који живи јеванђељски бити добар? На прво питање је одговор не а на друго да. надам се да је сада јасније о чему причам?

 

I da i ne.

Covek koji zivi jevandjeljski jeste dobar.Ali neki koji zive liturgijski,ne zive uvek i jevandjelski....

[Гром]

Појава фракталне математике нам пружа једну нову слику у созерцавању Божанског бића. Да видимо једну просту фракталну једначину, да мало појаснимо ствар. 1+1=2, 1+2=3, 2+3=5, 3+5=8, 5+8=13 .... и тако бесконачно баш као што је и Божанско биће бесконачно.што већи бројеви то ће се појављивати делови решења који су слични, као рецимо 2478 и 36247854. ево овде можемо видети графички приказ једног фрактала.

А овде можемо погледати целу причу о фракталима. Ја сам уживао, нећете протраћити време ако погледате. А верујем да ће помоћи у разумевању Божанског Бића као једног холограмског фрактала у више димензија.

Из претходног прилога  се намеће да је Божанска Математика фрактална математика. У целој васељени можемо видети примере фракталног уређења свемира. Модел атома подсећа на сунчев систем, сунчев систем је у настанку личио на галаксију, онако распршена прашина пре него се материја груписала у сунце и планете.

Погледајмо како  Божанско биће личи на фрактал.  Исус Христос је Син Божији и као такав представља ум Божији. А Св. Ап. Павле каће да смо сви ми уди Христовог тела. У то време није постојала свест о ћелијама али данас је већ јасно да су у питању нервне ћелије. Јер ако смо ми сами умови а део смо Христовог ума је се мисли на духовно тело. Значи Христов ум је подељен на много милијарди малих умова. Е сад, логика каже да ако смо ми створени по слици Божијој а Божији ум је подељен на много малих умова, то следи да је и наш ум подељен на много малих умова. Видимо да је наш нервни систем сачињен од десетак милијарди нервних ћелија. те умове нађег ума ми видимо у материјалном свету као своје нервне ћелије. Можда се и остале ћелије воде под умове нашег ума али нисам сигуран. Па наше ћелије такоће имају ум састављен из много умова сведочи нам и днк-а спирала где је сваки ген као засебан ум.  Дакле Ум нашег господа је подељен на много умова  а то смо ми, а сваки наш ум је подељен на много малих умова, наше ћелије, па су и оне подељене на много умова, гени, и тако у недоглед јер Божанско Биће је бесконачно. Препознајемо у овој слици фрактално уређење Божанског Бића. Ако сте погледали прилоге и схватате како изгледа фрактал сада би требало да из те слике створите слику Божанског Боћа као једног холограмског фрактала.

С обзиром да је материјални свет слика духовног јер из њега извире то не чуди што је фрактално уређен.

[Гром]

 

Гром каже:

 

... Ако сте погледали прилоге и схватате како изгледа фрактал сада би требало да из те слике створите слику Божанског Боћа као једног холограмског фрактала.

 

 

 

Одмори мало, Гром, не треба претеривати ни у чему. И немој да ствараш слику Божанског Бића у свом уму, јер не ваља то радити. Мислим, ако ти се свиђа тај документарац можеш да га ставиш другде, чак као посебна тема, али није за созерцање тако како пишеш. Нити можеш Бога да органичаваш појмовима као што си ставио - "Божанска Математика", на тај начин могао би свако да стави шта је њему интересантно, а то води у јереси. Проблем је кад се покушава умом схватити и обухватити Бог, јер Он није ограничен простором и временом, простор и време су створени. 

 

Ти баш умеш да поквариш тему! Ако већ не разумеш немораш ни да је квариш. Сав материјални свет је слика, одраз духовног и служи да би се спознао духовни свет и Бог сам кроз созерцавање, гледање као у огледалу. Није у питању слика како ти то мислиш, већ више представа о томе шта би то и како би то требало да буде. Али они који имају очи виде шта ја то пишем. Проблем је у томе што читаш са сумњом, нема вере, зато и не можеш да видиш о чему пишем. Вера је духовно око, оно треће око како кажу, и без њега се нема шта да тражи у духовности.  Успут простор и време намају границе, како онда могу да ограниче Бога? Као што видиш имаш проблема са елементарном логиком а давала би савете о духовним стварима. То тако не иде.

Успут показаћу ти још нешто, Какве небулозе причају наши вајни интелектуалци који везују светлост за простор и време.

Погледај;

У овом прилогу се говори да је стрела времена једносмерна и да се не можемо вратити у назад а да се у простору можемо кретати тамо амо напред назад.

Пример: крећемо се од Њујорка до Чикага и назад до Њујорка.

кратковидо се превиђа да се Земља окреће око своје осе, па око Сунца, Галаксијског центра...свемир се шири итд. Превиђа се да се ми ни на који начин не можемо вратити уназад кроз простор већ увек идемо унапред.  Такве ствари се дешавају кад научници са погрешним претпоставкама проучавају простор и време, па им се чини да се простор закривљује око тела велике масе као што је црна рупа. То што светлост криви своју путању око великих небеских тела не значи да је и простор крив већ да светлост има масу и да је подложна гравитацији.

Редовно се срећем са људима који не разумеју шта пишем и без иједног ваљаног аргумента ми држе придике. Ако умеш да рашириш причу да поткрепиш аргументима, изволи. а коментари типа; ја мислим да грешиш, одмори мало и сл. задржи за себе.

[Гром]

Не говорите, да је немогуће примити Божанскога Духа,

Не говорите, да је без њега могуће спасти се,

Не говорите, да му је било ко причастан а да сам то не зна,

Не говорите да је Бог невидљив за људе,

Не говорите да људи не виде Божанску светлост,

Или да је то немогуће у садашње време!

Никада то није било немогуће, пријатељи!

Него је чак и веома могуће за оне који то желе.



Свети Симеон Нови Богослов

[Гром]

@Светлана

Свети апостол Павле забрањује женама да у цркви говоре већ да кући питају мужеве ако им нешто није јасно. А ти би да будеш духовни учитељ! Не видиш себе да си у прелести а друге би да саветујеш.Већсам ти рекао да нећуда причам са људима који минирају тему, што наваљујеш?

[Гром]

Простор-време, наука никако да реши ту мистерију, Па сам и ја упреио своје срце небих ли спознао о чему се ту ради.
Експеримент у коме два атомска сата мере време, један стоји у месту а други у авиону путује око света, је показао да време није исто за њих два и појавила се разлика у времену. Чак има и оспоравања да је тест одрађен и резултати наштимовано да подрже теорију релативитета.
http://www.anti-relativity.com/hafelekeatingdebunk.htm
Гледајући начин тестирања примето сам да наше поимање простора је једна врста преваре ума. Наиме ми простор доживљавамо као висину ширину и дубину тродимензионално и да на космичком нивоу такав доживљај простора једноставно ствара једну лажну слику.
Ако само узмемо да се Земља окреће око Сунца, ми видимо да ми не можемо никако да се вратимо у исту тачку у простору, самим тим схватамо и да сат који није путовао авионом је такођем променио своју тачку у простору јер се Земља креће око Сунца и око своје осе, па око центра галаксије итд.  Научници говоре о стрели времена која тече увек у једном правцу, и немогуће ју је усмерити у другом правцу осим од прошлости ка будућности, а превиђају да се то исто дешава и са простором и да не постоји начин да се ми вратимо у исту тачку у простору у којој смо некад били. Јер цео свемир се креће и шири, плус кружна кретања космичких објеката. Та немогућност да се види да постоји и стрела простора која нас увек води у једном правцу од прошлости према будућности је крива зе немогућност науке да објасни шта је то простор време и да га некако математички опише.
Међутим Ако се ствари поставе овако онда се примећује још једна занимљива ствар, а то је брзина, Јер однос времена и простора даје брзину, а пошто се свемир све брже шири што су објекти даљи то се појављује инерција којом се простор шири и време убрзава.
Тако да ако помножимо једну димензију  простора и време добијамо брзуну којом се простор и време одвијају.  Брзина којом се космички  простор повећава изазива једну појаву коју би смо могли назвати старост космичког простора.
Пошто се унутар тог космичког простора креће материја то би сва та материја имала своју индивидуалну брзину старења простора у зависности којом се брзином креће.
Занимљиво је да ако погледамо наш доживљај простора као тродимензионалног он би био као што је садашњу тренутак у односу времена и вечности. Што ће рећи ако зауставимо кретање простора и Ухватимо једну слику, као фрејм на филмској траци ми видимо да је космички простор у тој слици тродимензионалан,  То значи да наш ум доживљава простор као скуп фрејмова и тако их и обрађује па зато ми и живимо у илузији да је свемирски простор тродимензионалан превиђајући његове димензије време и брзину.