Теологија Митрополита пергамског Јована (Зизијуласа)

[Guest о. Агапије]

Александре, ако добро погледаш, одговор се управо крије у твом питању...

Дакле, ако одбацимо етику (моралност, добра дела ...) онда нам управо остаје то да се спашавамо на основу онтолошких принципа. Што значи ми се не спашавамо добрим делима, него нас спашава сам Христос. Спашава нас наш живот (заједница) са Њим, наша вера да је Он наш Спаситељ, наш Искупитељ и више од свега наш Отац.

На тај начин ми се спашавамо милошћу Божијом, Његовом љубављу и његовом жртвом коју је претрпео (само) за нас.

Законски (јуридички) се не може нико спасити зато што су "сви сагрешили и нема ниједног праведног" као што каже св. Писмо.

[Макрина]

Александре, ако добро погледаш, одговор се управо крије у твом питању...

Дакле, ако одбацимо етику (моралност, добра дела ...) онда нам управо остаје то да се спашавамо на основу онтолошких принципа. Што значи ми се не спашавамо добрим делима, него нас спашава сам Христос. Спашава нас наш живот (заједница) са Њим, наша вера да је Он наш Спаситељ, наш Искупитељ и више од свега наш Отац.

На тај начин ми се спашавамо милошћу Божијом, Његовом љубављу и његовом жртвом коју је претрпео (само) за нас.

Законски (јуридички) се не може нико спасити зато што су "сви сагрешили и нема ниједног праведног" као што каже св. Писмо.

Све сте ово оче лепо рекли,поготово што наглашавате да је милост Божија и Његова љубав и доброта та која нас спашава,човек не може ништа сам,али исто тако мислим,да се треба и нагласити да је човек сарадник са Богом,да је то један да кажем...равноправни дијалог који човек води са Богом цео свој живот.

Мора и човек да има иницијативу,добру вољу,жељу и љубав :cheesy:

[Душко Дугоушко]

Александре, ако добро погледаш, одговор се управо крије у твом питању...

Дакле, ако одбацимо етику (моралност, добра дела ...) онда нам управо остаје то да се спашавамо на основу онтолошких принципа. Што значи ми се не спашавамо добрим делима, него нас спашава сам Христос. Спашава нас наш живот (заједница) са Њим, наша вера да је Он наш Спаситељ, наш Искупитељ и више од свега наш Отац. На тај начин ми се спашавамо милошћу Божијом, Његовом љубављу и његовом жртвом коју је претрпео (само) за нас.

Законски (јуридички) се не може нико спасити зато што су "сви сагрешили и нема ниједног праведног" као што каже св. Писмо.

У реду али како они на сабору када канонизују неког знају да одређени човек јесте спасен. Шта ако с времена на време омаше? Зар могу бити сигурни? То сам ја и раније знао да се сви ама баш сви (па и ми православни) спасавамо искључиво Божјом милошћу, али како синод може да зна да је неко спасен?

[Макрина]

Александре, ако добро погледаш, одговор се управо крије у твом питању...

Дакле, ако одбацимо етику (моралност, добра дела ...) онда нам управо остаје то да се спашавамо на основу онтолошких принципа. Што значи ми се не спашавамо добрим делима, него нас спашава сам Христос. Спашава нас наш живот (заједница) са Њим, наша вера да је Он наш Спаситељ, наш Искупитељ и више од свега наш Отац. На тај начин ми се спашавамо милошћу Божијом, Његовом љубављу и његовом жртвом коју је претрпео (само) за нас.

Законски (јуридички) се не може нико спасити зато што су "сви сагрешили и нема ниједног праведног" као што каже св. Писмо.

У реду али како они на сабору када канонизују неког знају да одређени човек јесте спасен. Шта ако с времена на време омаше? Зар могу бити сигурни?

А не не,то не иде тако.Светост се пројављује кроз Мошти благоухане и нетрулежне,кроз јављање Светитеља,кроз исцелења...

[Душко Дугоушко]

А не не,то не иде тако.Светост се пројављује кроз Мошти благоухане и нетрулежне,кроз јављање Светитеља,кроз исцелења...

Да али код римокатолика, код нас то не иде баш тако. Код нас само једноставно прогласе. Пре прогласа припреме тропаре, кондаке и остало и онда само издају проглас и одрже службу и то је то.

[Макрина]

А не не,то не иде тако.Светост се пројављује кроз Мошти благоухане и нетрулежне,кроз јављање Светитеља,кроз исцелења...

Да али код римокатолика, код нас то не иде баш тако. Код нас само једноставно прогласе. Пре прогласа припреме тропаре, кондаке и остало и онда само издају проглас и одрже службу и то је то.

Не,није сигурно тако.Светост мора прво да се пројави,и за живота и после,као што сам већ написала.

ево примера,

на Канонизацију оца Јустина чекало се 30 година

То није тек онако,зар не?

[Душко Дугоушко]

Још увек чекам неко детаљно дубоко теолошко образложење како они могу  да знају ко је свет а ко није.

[Guest о. Агапије]

Александре, ако добро погледаш, одговор се управо крије у твом питању... :cheesy:

Дакле, ако одбацимо етику (моралност, добра дела ...) онда нам управо остаје то да се спашавамо на основу онтолошких принципа. Што значи ми се не спашавамо добрим делима, него нас спашава сам Христос. Спашава нас наш живот (заједница) са Њим, наша вера да је Он наш Спаситељ, наш Искупитељ и више од свега наш Отац. На тај начин ми се спашавамо милошћу Божијом, Његовом љубављу и његовом жртвом коју је претрпео (само) за нас.

Законски (јуридички) се не може нико спасити зато што су "сви сагрешили и нема ниједног праведног" као што каже св. Писмо.

У реду али како они на сабору када канонизују неког знају да одређени човек јесте спасен. Шта ако с времена на време омаше? Зар могу бити сигурни? То сам ја и раније знао да се сви ама баш сви (па и ми православни) спасавамо искључиво Божјом милошћу, али како синод може да зна да је неко спасен?

Види, не проглашава Синод некога светим .

Таква особа је света још за време свога живота, а света постаје својом заједницом и учествовањем у Једином Светом Господу Христу (сети се литургијског одговора на речи светиње светима " Једин свајт, једин Господ Исус Христос).

Потребно је пре свега да у народу остане и заживи сећање и култ о неком светитиељу, па тек онда чуда и пројаве милости Божије ....

Свети Сабор потом само верификује (потврди)-озваничи ту свест која већ од раније у народу (Цркви) постоји о свецу Божијем.

Дакле, не проглашава Синод некога светим, него Црква и Сам Господ, изливањем своје милости на угодника Божијег, желећи тиме да покаже прави пример и узор вере и љубави, таквог човека,  Богу.

У том смислу светитељи Божији имају педагошти смисао у нашој Цркви.

Али и не само то , већ и онтолошки, јер ону указују на непролазност, вечност и бесмртност Божанских енергија којима Бог једном за свагда окупа  свеца свог.

[Sir Oliver]

Александре, ако добро погледаш, одговор се управо крије у твом питању... ekstra

Дакле, ако одбацимо етику (моралност, добра дела ...) онда нам управо остаје то да се спашавамо на основу онтолошких принципа. Што значи ми се не спашавамо добрим делима, него нас спашава сам Христос. Спашава нас наш живот (заједница) са Њим, наша вера да је Он наш Спаситељ, наш Искупитељ и више од свега наш Отац.

На тај начин ми се спашавамо милошћу Божијом, Његовом љубављу и његовом жртвом коју је претрпео (само) за нас.

Законски (јуридички) се не може нико спасити зато што су "сви сагрешили и нема ниједног праведног" као што каже св. Писмо.

Ima li ovo kakve sličnosti ili dodirnih tačaka sa Lutherovim učenjem o spasenju? (kao i inim koji su proistekli iz njega)

[Душко Дугоушко]

Не знам.

[Guest о. Агапије]

Александре, ако добро погледаш, одговор се управо крије у твом питању... klapklap

Дакле, ако одбацимо етику (моралност, добра дела ...) онда нам управо остаје то да се спашавамо на основу онтолошких принципа. Што значи ми се не спашавамо добрим делима, него нас спашава сам Христос. Спашава нас наш живот (заједница) са Њим, наша вера да је Он наш Спаситељ, наш Искупитељ и више од свега наш Отац.

На тај начин ми се спашавамо милошћу Божијом, Његовом љубављу и његовом жртвом коју је претрпео (само) за нас.

Законски (јуридички) се не може нико спасити зато што су "сви сагрешили и нема ниједног праведног" као што каже св. Писмо.

Ima li ovo kakve sličnosti ili dodirnih tačaka sa Lutherovim učenjem o spasenju? (kao i inim koji su proistekli iz njega)

Не знам како је код лутеранаца, али знам да је ово апостолско, новозаветно и светоотачко учење о спасењу...

Такође, знам да се католици спасавају својим добром делима.

[Guest о. Агапије]

Сер, да ли си прочитао уводни чланак митр. Јована  ?

Ако ниси онда ... klapklap

[Sir Oliver]

Ama jesam davno, pre jedno 4 godine, kada je preveden (ako je to uopšte taj članak, a ne znam da ima dva na tu temu?), pa mi se ne da opet, uglavnom poznati su mi njegovi stavovi po tom pitanju, manje su mi doduše pozati Luterovi stavovi po istom pitanju, ali izgleda da je i on nadošo na isto, samo je to malo drugačije formulisao pa je ispalo svašta od toga učenja, te da se određen broj od početka sveta određenih pravednika samo spašava, ili da se spašavamo samo verom. Naravno nije isto ali ima sličnosti moraš priznati...

[Guest о. Агапије]

Ama jesam davno, pre jedno 4 godine, kada je preveden (ako je to uopšte taj članak, a ne znam da ima dva na tu temu?), pa mi se ne da opet, uglavnom poznati su mi njegovi stavovi po tom pitanju, manje su mi doduše pozati Luterovi stavovi po istom pitanju, ali izgleda da je i on nadošo na isto, samo je to malo drugačije formulisao pa je ispalo svašta od toga učenja, te da se određen broj od početka sveta određenih pravednika samo spašava, ili da se spašavamo samo verom. Naravno nije isto ali ima sličnosti moraš priznati...

Ако желиш да видиш одакле потиче тзв. "спасење по заслузи" (делима, очишћењем душе итд), ево ја сам управо данас поставио текст са том темом. Предлажем га твојој пажњи. Веријем да те неће оставити равнодушним :

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11298.msg361936.html#msg361936

А и овај прочитај претходни прочитај поново.  klapklap

Мирополит Амфилохије нам је говорио на предавањима: "Зизјуласа треба читати 3 пута!"

[Александар Милојков]

Сви који се у Цркви спашавају, сваки њен уд, јесу свети. Немогуће је бити уцрковљен а небити свет. Светост јесте онтолошка категорија, а не морална. Свети смо у Цркви јер нас све као своје Тело освећује Један Свети - Господ Исус Христос. Обратите пажњу како се апостол Павле обраћа хришћанима у разним помесним Црквама: "Светима у Коринту, светима у..." Морално савршени? Како када истим тим Светима апостол каже: "Ако се већ пртепирете и свађате, само пазите да се не истребите."? Да не набрајам муке које је апостол имао са тим светим хришћанима, са њиховим понашањем. А ипак их је назвао светима.

Међутим, постоје свети које Црква посебно истиче, канонизује. Зашто? Да би их истакла као пример, ка звезду водиљу, да би помоћу њих показала реалност Царства Божијег. О томе управо говори горњи чланак митрополита Зизјуласа.