Јеванђеље и (не)насиље: (Не)оправданост рата и убиства

[Аљонка]

Kad smo vec kod pricanja...

Moj poznanik iz Moskve, ruski bogoslov po imenu Aleksej, uputio se na misionarsko putovanje sa svojim univerzitetom i nekoliko svestenika po Sibiru. Krstavali nekrstene, propovedali, pricescivali... Ispricao mi da je u jednom mestu upoznao coveka sa kojim je proveo citav dan, a tek pred kraja dan sazna da mu je ubijen sin, od prilike Aleksejevih godina. I covek mu isprica to kroz suze, kako mu je to bio jedini sin, kako ga je ubio covek iz sela... i da gledajuci Alekseja, vidi svog sina. Alekseja je ta prica jako potresla, a ja sam se, kao i obicno, pitala sta bi tu bila pravda. I smatrala sam neophodnim da se svi molimo bas za tog ubicu, za njegovu dusu i njegovo pokajanje... jer molitve njegove pokajane duse bi sigurno i Gospodu bile drage, pa bi milostiv bio i prema ubijenom.

Od tada, po jedna od sveca koje palim u crkvi je izmedju ostalih i za ubice.

[Милан Меденица :)]

ух Боже, туге klapklap

можда би правда била и да се човек помоли за убицу истим сузама, можда би тог човека то преломило у покајању :cheesy2:

[Аљонка]

ух Боже, туге klapklap

можда би правда била и да се човек помоли за убицу истим сузама, можда би тог човека то преломило у покајању :cheesy2:

Upravo tako, istim suzama...

[Guest O.Ugrin]

Kad smo vec kod pricanja...

Moj poznanik iz Moskve, ruski bogoslov po imenu Aleksej, uputio se na misionarsko putovanje sa svojim univerzitetom i nekoliko svestenika po Sibiru. Krstavali nekrstene, propovedali, pricescivali... Ispricao mi da je u jednom mestu upoznao coveka sa kojim je proveo citav dan, a tek pred kraja dan sazna da mu je ubijen sin, od prilike Aleksejevih godina. I covek mu isprica to kroz suze, kako mu je to bio jedini sin, kako ga je ubio covek iz sela... i da gledajuci Alekseja, vidi svog sina. Alekseja je ta prica jako potresla, a ja sam se, kao i obicno, pitala sta bi tu bila pravda. I smatrala sam neophodnim da se svi molimo bas za tog ubicu, za njegovu dusu i njegovo pokajanje... jer molitve njegove pokajane duse bi sigurno i Gospodu bile drage, pa bi milostiv bio i prema ubijenom.

Od tada, po jedna od sveca koje palim u crkvi je izmedju ostalih i za ubice.

Odavno nisam cuo za ovako lep i delotvoran zakljucak koji se u praksi sprovodi. Bravo!

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Дејан]

Када хришћанин може да убије другог човека?...
Да ли у самодбрани када брани себе или не би требао да се брани кад је он у питању?
Да ли када брани другог од нападача?
Или уопште не би требао да посеже за том мером,пошто је у историји Цркве било примера да су мајке са децом ишле на губилишта да сви заједно постардају за Христа!
Или можда треба бранити неког кад је нападнут из неких разлога који нису религиозне природе,а када је неко нападнут само зато што је Православан онда треба пустити да човек мученички страда!
Ваше мишљење...

[Јован Чакарески]

Ево са верујема баш се данас часкало о томе

Mitropolit Pergamski Zizijulas o ratu

Kakav je istinski hrišćanski stav prema ratu, i prema “dužnosti ubijanja”. Kako može hrišćanin da počini ubistvo i u kojim okolnostima?

Ovo je vrlo složeno pitanje. Naravno, princip je - ne ubiti nikoga. I ja lično mislim da je ispravan stav ne ubiti nekoga ko tebe napada, već samo onoga ko napada nekog drugog, za koga ste vi odgovorni, i koji ne može da se sam brani. Mislim da vam je dozvoljeno da odbranite tu osobu, da ste obavezni da je odbranite. I stoga, ako je to neophodno, ubićete. To nije prihvatljivo, to nije lepo, ali ćete počiniti ubistvo, neizbežno. U suprotnom, dopustićete da vaša majka, ili vaše dete, ili neko drugi bude ubijen, a vi ćete ih ubiti time što ih niste branili. Ne ubijate samo oružjem i pucanjem, već i ako dopustite da neko bude ubijen zbog vaše neaktivnosti. To je jedna od tragedija našeg postojanja, da ne možemo učiniti ono što je ispravno, jer postoje takve složene situacije u našem životu. Ali kriterijum je uvek - ljubav. Zaista. Ljubav stvara odgovornost, a odgovornost može čak voditi, da tako dramatično kažemo - i ka vašoj ličnoj večnoj osudi - radi drugoga. To je ono što je Sv. Pavle napisao Jerejima : “Radije bih bio sam osuđen, samo ako bi to spasilo moje Jevreje”. Znači, ako ubijate, vi definitivno činite greh. A onda je to stvar Božije milosti da prosudi da li će reći: “pošto si to učinio iz ljubavi prema nekom drugom, opraštam ti”, ili ne. To je problem sa etikom, moralizmom: vi kreirate princip i onda obavezujete Boga da ga se pridržava. Tako, vaš princip je da ne ubijete, ili da ubijete u izvesnim okolnostima, i onda Bog mora da vam oprosti ako ubijete pod tim okolnostima. Ali istina je da vi morate preuzeti rizik da budete večno osuđeni. Za vreme rata za nezavisnost Grčke mnogi sveštenici su se uključili u borbe, i ubijali. Ali kada se rat završio oni su jednostavno okačili svoj epitrahilj na zid rekavši ”Sada ne mogu da služim Liturgiju, jer sam ubica”. Tako su priznali da su pod Božijom sudom. Etika pretenduje da ima odgovore na sva takva pitanja, ali to nije tačno. Samo Bog zna po kakvim kriterijumima će nam oprostiti ili nas osuditi.

[Guest ага пије млеко]

Брате Swarovski, баш лепо што си поставио овде.

Тема је јако, јако озбиљна . тханкс!

[Guest свештеник Иван]

Ја сам замолио браћу & сестре са Верујема да ако имају, поставе цео овај интервју. Има ли неко можда цео овај текст? Он је из илустрованог православног часописа Искон.

Али хајде да разговарамо, да не буде да смо добили готов одговор.

[Јован Чакарески]

Брате Swarovski, баш леп што си поставио овде.

Тема је јако, јако озбиљна . тханкс!

[Дејан]

Подразумева се да је у ратовима дозвољено убијање ,нарочито на Балкану  :bla:

[Никола Ђоловић]

Хм, да...опет смо у парадоксима и чињеницама да ништа у нашој вери не трпи генерализације због самих перипетија у којима изузетак ствара правило а да оно само не постаје правило. Иначе, тврда беседа...

Да, не можеш убити али све зависи од релација. Рецимо да нису увек исте околности на које би човек реаговао. Једно је Каиново свесно припремано убиство а друго је убиство из (само)одбране. Нису иста мерила за две убице јер обојица нису имали исте намере. То је оно фамозно Божије гледање срца, односно, намере. Јесте, грађански закон би осудио човека али не и Бог. Чак и да је свесно припремано убиство ако се човек потресно покајао пред Богом, грађански закон га не ослобађа иако га Бог чини оправданим. Помало незахвално деликатна позиција. Сигурно је да не можеш бити статичан ако си угрожен ти или твоје вољено биће. Чак и ту, пред угрожењем сопственог живота долази на тест христоцентричност голготске перспективе јер човек не жели да умре. Човек воли живот али и живот вољеног бића. Има ту оног апостолског барута "Гневећи се не грешите!" али је реална перспектива да ретко ко може да остане без потамњења разума пред угроженим животом вољеног бића. Ставити себе у позицију силоване, мучене или потенцијално убијене личности, отвара многа питања на које не постоје једнострани одговори.

[Eniz]

Dobra tema o kojoj neznam stav hriščanstva.Zamolio bih uvažene učene ljude vaše vjere da podrobnije objasne dodatnim tekstvovima vaše vjere.

[Solomon Kane]

Ускоро ћу аплоудовати књигу од великог хришћанина и философа Ивана Иљина ("О супротстављању злу силом"),па прочитајте,ко није,и биће вам све јасно по овом питању.

[Hristoljub]

NIKADA! I NI POD KOJIM USLOVIMA I NI POD KOJIM IZGOVOROM!

Ako je hrišćanin? Ako sluša Hrista kao GOSPODA?

"Čuli ste da je kazano (u Starom Zavetu!): Oko za oko i zub za zub.

A JA VAM KAŽEM da se NE PROTIVITE ZLU, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi; ...

Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjega svojega i mrzi neprijatelja svojega.

A ja vam kažem Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone.

Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima;..."

Na žalost, ovu prelepu istinu o Božjoj savršenoj ljubavi za sve, kojoj se dive svi narodi i sve religije, upravo je hrišćanstvo najviše falsifikovalo i osramotilo, s' jedne strane revitalizujući reč Starog Zaveta (gde je Bog dozvolio ubijanje) i ne slušajući Hrista(!) a sa druge uvodeći građanski zakon i moral ("simfonija sa državom") sa pravom na samoodbranu i nužnu odbranu i odbranu drugih od zla (kao da je okraćala ruka Gospodnja da ne može pomoći? :smiley:).

Ali... naš narod kaže: "Dobar izgovor - para vredi". Tako je sada, dok Hristos ne dođe (jer mnogi zli poslenici rade i dovršavaju svoj posao da prevare i upropaste) ali kad dođe Hristos GOSPOD čuda ćemo se nagledati, jer mnogi će prvi biti poslednji i mnogi poslednji prvi. A mnogih nigde neće ni biti!     

Da ne ja, GOSPODE! GOSPODI pomiluj.

HRISTOS IZMEĐU NAS!

S'Bogom!

[Solomon Kane]

Хмм...требало би разликовати неке ствари.

Да ли би ти био данас овде и рекао "ни под којим условима" да ти деда,прадеда и сви твоји преци нису крвљу извојевали слободу и могућност твог постојања,борећи се и убијајући Турке,Немце,Арбанасе и ко зна кога све не од безбројних оних који су тлачили и убијали наш народ?

Шта да ти неко нападне ближње,пријатеље,породицу са циљем да им узме живот,далеко било?

Шта да ти неко,на правди Бога,нападне отаџбину са циљем да роби,пљачка и убија? Зар не би реаговао како хришћанска и људска част налаже?

Свој образ увек морамо окренути,у једном личном сусрету са злом,али немамо право туђ образ окретати...за њега и у смрт ако треба.

"Нема веће љубави неко да ко да живот за ближњега свога":рече Господ.Вероватно није мислио само на спасавање дављеника и на "психолошко-емотивно умирање" за унесрећенима на правди Бога,већ и за борбу у случају одбрамбеног рата,напада и покушаја физичког елиминисања ближњег.

Надам се да се разумеш у ком контексту ово говорим.Поздрав!