Ћераћемо се и са Богом, или однос са Богом код просечног верника

[RYLAH]

Да, тако живот проживи 999% верујућих људи  ...

 

А шта је узрок томе?

 

Невера, пала природа која не осећа потребу за покајањем, тежња ка моћи, нешто четврто...?

[Лазар Нешић]

А шта је узрок томе?

 

Немам појма, ваљда Адамова смртничка жеља за извесношћу ... (и све ово друго што ти пишеш) ...

[Џуманџи]

Јел мислиш да је већи број оних који Бога, односно служење Њему, доживљавају магијски, као средство, или оних који желе да кроз Бога, односно кроз свој однос са Богом, поправе себе и евентуално се уздигну?

 

Мислим да се преклапају обе варијанте, а некад иду и наизменично... Зависи од пада воље, греха, перцепције услед искушења итд. Може свашта да буде, 'де знам. Ипак су односи динамични... Лествица... Корак напред, назад два... 

[RYLAH]

Адамова смртничка жеља за извесношћу

 

Може ли нас она одвести на другу страну, ако бисмо вечност схватили као извесност? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

А шта је узрок томе?

 

Невера, пала природа која не осећа потребу за покајањем, тежња ка моћи, нешто четврто...?

 

Nedostatak ličnog odnosa,odnosno lični odnos prema Bogu sakriven u tami i medju gomilom ljudi,koji se na Hrista pozivaju.

 

Inače meni je teško da pričam o drugim ljudima.

[Никола Поповић]

Иако у то одбијам да поверујем, и сам се понекад поћерам, што са самим собом, а што са Богом. Зна Он то. Ипак смо ми у сродству, па се ја некад тако и наљутим. А и Он се некад мало дрзне. И увек ме тера да урадим домаћи, ма колико се трудио да га избегнем. Дам ја и аргументе, али Он, будући Отац, само ме погледа, саслуша и каже - ај ти благо мени опет, па да нешто стварно и научиш... И тако се ја наљутим. Као неки бебац. И тако Он опет дође да ме теши. Али и даље морам да радим домаћи... и тако у круг. 

 

Ћерамо се, али добро иде. Љубав је то. 

[Перезвон]

Какав си то Бог?!
А да си друкчији,
Не би мене запао!

Тема ти је изврсна... број одговора је споредан. 

[Дијана.]

Hm, ja sam naslov razumjela kao 'rvanje s Bogom', motiv iz Starog zavjeta, ali i univerzalni doživljaj rekla bih, onih koji su vjeru duboko doživljavali ili promišljali. Primjer bi bio Ivan Karamazov i nepriznavanje Božijeg svijeta, tj. ustrojstva svijeta u kome vladaju zlo i patnja. Tako da naravno povezano je i s gordošću i roptanjem možda i hulom to osjećanje 'rvanja' ili 'ćeranja'. Put iz toga može biti uzrastanje u vjeri a može i gubitak vjere. I u psalmima David često očajava i pomalo se 'vajka' na Boga i traži pomoć u borbi protiv svojih neprijatelja (a on bješe dosta ćeran). Tako da je to i ljudsko osjećanje. 

A to o čemu govoriš je osjećanje 'samopravednosti' i očekivanja plate i nagrade za vjeru ili vrlinu sada i ovde. Naravno to je plitkoumno i gordo, i znak slabe vjere ili bar slabog poznavanja naše vjere... Nema tu računa i sve paradoksalno biva: pravednici stradaju više, a zli uživaju više (opet napominjem da je to očekivanje i prirodno, i da David u psalmima se sablažnjava na tom pitanju 'teško to bi u očima mojim'.. 'dok mi nisi dao da vidim kraj njihov'). Mi Srbi smo i skloni toj kolektivnoj gordosti, osjećanju 'izabranosti',ali tu nam naši velikani daju 'vaspitnu', 'Nebeska liturgija' Vladike NIkolaja,govor Ave Justina 'Gde su Srbi', i čuvena izreka svetog patrijarha Pavla 'Biće nam bolje kad mi budemo bolji'.   

[RYLAH]

pravednici stradaju više, a zli uživaju više

 

Можда јесте мало скретање од теме, али са овим се никако не бих сложио. Једино што често не видимо крај тих злих, који је увек бедан. Заправо, не знам ни за једног за кога су причали да је раније био овакав и онакав и радио ово и оно, а да није своје задње дане, кад је најрањивији и кад најмање може да поднесе, проживео као пас. 

[Дијана.]

Ne znam, to je ono infantilno u nama da mi očekujemo tu kaznu/nagradu ovde, ali takav je utisak moj i ljudi u mojoj okolini - dobri ljudi mnogo stradaju... I u takvom društvu živimo da zlo biva prosto nagradjeno i podsticano, da nepravda bude pravilo a ne izuzetak. 

[Столе]

Шта мислите, да ли је однос просечног верника према Богу, не само код нас, овакав као што је овде приказан?

 

Do sada nisam video prosečnog vernika. Isto kao što nisam video prosečnu livadu ni prosečni prozor.

 

Izgleda da nešto sa pitanjem nije u redu ili ja živim u svojoj mašti a ne u stvarnom svetu.

[RYLAH]

Do sada nisam video prosečnog vernika. Isto kao što nisam video prosečnu livadu ni prosečni prozor.

 

Izgleda da nešto sa pitanjem nije u redu ili ja živim u svojoj mašti a ne u stvarnom svetu.

 

Наравно да не постоји ни просечан молекул, зашто бисмо ишли до толико комплексних бића?

 

Али за потребе разговора можемо урадити статистичку генерализацију, како бисмо добили општију слику.

 

Или, уколико мислиш да је то погрешан приступ, шта је твој предлог?

[Столе]

уколико мислиш да је то погрешан приступ, шта је твој предлог?

 

Nemam predloga. Neću se ćerati.

[Deja Vu]

Нови наслов: ”Ћерао се са Богом данима, а онда је доживео шок...”

 

Можда је боље да се угледа на неке наше новине, Блиц, Телеграф, па напише: ''СКАНДАЛОЗНО: Ћерао се са Богом, а онда...''

 

Ипак, треба водити рачуна током угледања на новине, као што је нпр. Информер, да не наводим на шта мислим. 

[Тања1]

За почетак, део из "Ћераћемо се још" МАтије Бећковића, о односу са Богом, који је (мени) битан као основа за покретање ове теме:

 

Ћераћемо се још

Са Богом и људима

Сваки у Бога дан.

С Богом се ћерати и рвати, то је право ћерање!

А с ким се год ћераш

С њим се ћераш.

Има он обичај

И да се пресвуче у некога

Кога сви ћерају

Па кад га се сити наћерају

Тек онда виде кога су ћерали.

 

Не знам шта сад чека!

Што ово гледа,

Што ово дозвољава

Што оће с овим?

Ја сам се надао да је Он на нашој страни

Више него ми сами.

Барем Он све зна

Боље од нас.

А он – друге помаже!

Све их је ово

Он научио!

Какав је то Бог

Који је дозволио

Да ово од нас учине?!

Добро ми,

Ал шта је Он радио?

А да оће да ме послуша...

А може ако оће,

А моро би и да неће

И требао би

И да не може,

Па да среди

Једног по једног

А ја само да гледам

А они да се чудом чуде.

О Боже, одмози им!

Нечекај моје молитве,

Шта ћеш више молитве

Од овога јада и невоље,

Какав си то Бог?!

А да си друкчији,

Не би мене запао!

 

 

 

Шта мислите, да ли је однос просечног верника према Богу, не само код нас, овакав као што је овде приказан? Опортунистички, са жељом да се Бог укроти, да постане само једно средство које служи за сасвим подле и нечасне циљеве? Да, у Бога верујемо док нам је добро, сумњамо када иде лоше, али како одређујемо шта је добро а шта лоше? Да ли нас је заиста Матија као вернике провалио и да ли смо заиста у већини овакви, или се ово односи на "оне друге", оне "номиналне" вернике, док је са практикујућима ситуација другачија?

 

У једној реченици је питање: Да ли већина практикујућих верника схвата смисао подвига и црквеног живота уопште, или се негде у дубини душе нада да ће подмитити Бога ситним одрицањима да би Га искористила као оруђе кад за то дође тренутак, за ситне и нечасне циљеве?

 

Како одређујеш и описујеш  „просечног“ верника? Да ли узимаш  довољно „лошег“ да представиш „просечног“? 

Не разумем како вера у Бога може бити "просечна"? Или верујеш или не.

 

Ја сам "просечан" верник а ти "надпросечан", не?

 

Какав понижавајући наслов!