Манастир Буково

[Драгана Милошевић]

Манастирско вино добитник престижне награде

 

 

12. јун 2017.године

На једном од најпрестижнијих и најзначајнијих оцењивања вина на свету, Decanter world wine awards, које се одржава у Лондону, црвено вино из винарије манастира Буково „Филигран Каберне Совињон“ из бербе 2013. је награђено сребрном медаљом!

Треба истаћи да је ово веома значајно признање и резултат и још једна потврда да је квалитет манастирских вина на високом нивоу. Такође, ово је уједно и прва медаља за манастирско вино у Србији!

 

 

[Драгана Милошевић]

преузето са сајта манастира

[Милан Ракић]

[Драгана Милошевић]

Духовни светионик Неготинске крајине

Мирослав СТЕФАНОВИЋ | 04. август 2017. 22:41 | Коментара: 0

Манастир Буково је вековима стециште верника и туриста. По предању је основао краљ Милутин крајем 13. века. У порти жубори чудотворни извор са лековитом водом

 

ВЕКОВИМА је манастир Буково, четири километра од Неготина, својеврсни духовни светионик Неготинске крајине. Бди над овим крајем, окружен буковом шумом и виноградима, још од 13. века. О његовом постанку нема писаних трагова, али зато има легенди и предања од којих се три и данас помињу: по једном предању, основао га је српски краљ Милутин, после победе над бугарским царем Шишманом. По другом - то је у 15. веку учинио неко из редова властеле која је господарила источном Србијом, а по трећем ктитор је св. Никодин Тисмански, задужбинар многих цркава у овом делу Србије.

 

Данас је то светилиште које походи велики број верника, туриста, путника-намерника. Долазе у потрази за духовним миром, али и да би се дивили његовом звонику, конацима, унутрашњости цркве и да би, на крају посете, пробали нека од чувених крајинских вина. Колико је богата, толико је и бурна прошлост манастира. Рушен је и обнављан, а данашња унутрашњост његове цркве је живописна. Два конака су саграђена 1839. године, да би уочи Другог светског рата, 1940. године, био подигнут звоник квадратне основе, који је и данас саставни део манастирског комплекса. За време Турака, манастир је такође више пута рушен и обнављан. Давне 1967. његов звоник и конаци нису имали садашњи изглед. Тада је обнародовано да у овом храму има неколико докумената писаних турским језиком и оригиналних турских тапија. Осим верског, ту је и историјски значај јер је у њему 1912. године потписан савез између Србије, Бугарске и Грчке како би се борили против Турака.

Последњих година манастир је добио нови изглед. На темељима старог саграђен је нови конак. Ако је за утеху, верника и посетилаца је одувек било, макар што се седамдесетих година двадесетог века о светињи није много беседило. У локалној штампи, која је тих година бележила збивања у Неготинској крајини, ретко се кад могло прочитати о манастиру. Срећом, тадашњим монахињама то није сметало. Гледале су своја посла, бринуле о светињи, дочекивале малобројне вернике, славиле славе... Све до 1992. године манастир је био женски, а онда су стигли монаси и засукали рукаве... И тада, баш као и сада, поносио се манастир иконостасом који је рађен у Аустрији, а потиче с краја 19. века. Према летопису, део икона на иконостасу живописао је Павле Чортановић, учитељ цртања у неготинској Гимназији. Занимљиво је да фреске у манастиру потичу из 1682. године, у време кад је овде боравио игуман Михаило Дечанац и ктитор кнез Симеон из села Трњана, подно планине Дели Јован. Постоје и ове занимљивости: у 18.веку отворена је школа за будуће свештенике и калуђере, 1887. на манастирском имању је основана виноградарска школа, а познати српски књижевник Светолик Ранковић је овде написао роман "Порушени идеали".

Тихује буковски манастир под крошњама букових стабала и осталог дрвећа којег је у изобиљу у окружењу, баш као што је у изобиљу и лековита воде која куља са две чесме. Кажу да светиња лежи на изворима воде, и да се она може наћи на метар, метар ипо дубине. У порти је извор посвећен животворном источнику - Пресветој Богородици са којег свако ко дође понесе воду. Пресветој Богородици, односно њеном покрову посвећена је и капела у јужном конаку.

- Ова вода исцељује - тврди Љубица Петровић из Мајданпека.- Бар једном недељно долазим да бих са ове, или са чесме на улазу у манастир наточила воду. За мене и моју фамилију она је вода чудотворка јер нам је помогла у излечењу неких болести. Знам да и други манастири имају лековиту воду, али у ову буковску имамо највише поверења.

Манастир је на падини Братујевачке косе, а од њега се добрим, вијугавим путем силази у Неготин, симпатичну варошицу са око 17.000 становника. У некадашњим ритовима, којима је био окружен Неготин, живеле су птице по имену бука, па је манастир, казује предање, можда и по њима добио име. Са плантажа винограда, надомак манастира, град се види као на длану.

- Редовно посећујем манастир јер у њему налазим духовни мир - искрен је Иван Јовановић, пензионер из Кладова. - У манастирској продавници увек купим по неку ситницу која ме подсећа на светињу, а и ја сам један од оних који захвата воду са извора Пресвете Богородице.

Први комшија манастира је Пољопривредна школа, угледна просветна установа која већ 127 година школује ђаке за разноврсна занимања из ове области. Основана је на иницијативу крајинских виноградара, указом краља Александра Првог, као установа за винодеље и воћарство. Школа и манастир лепо сарађују и познати су по виноградима и добром вину, посебно по сорти црна тамјаника. То вино је прославило Буково јер је, кажу стручњаци, недостижног квалитета. Иако је после Другог светског рата манастиру одузето око 360 хектара земље, монаси су увек налазили начина да произведу добро вино. Део одузете земље је враћен, па су у околини никли нови засади винограда. На два хектара је 2009. године засађена аутохтона сорта црна тамјаника која је створена захваљујући ангажовању ђака Пољопривредне школе, искуству стручњака и традицији коју поштују и негују монаси. Вино јесте специфично и готово непоновљиво, али овде производе и бели бургундац, рајнски ризлинг и розе. У подруму школе, грађеном од 1892. до 1895. чувају се најбоља крајинска вина која могу да се пробају и купе и у манастиру.

Док ово врело наше духовности ниже векове, док се о његовом имену и задужбинарима и даље испредају легенде, многобројни туристи и верници редовно га походе, налазећи спокој у његовој порти, цркви, конацима, на изворима чудотворне воде. Овде их чека и лепа реч оних који о манастиру брину и који у сваком тренутку надахнуто казују о хришћанству и о свом позиву.

ДОБРИЦА ЋОСИЋ УЧИО ЗА КАЛЕМАРА

ДО Другог светског рата ђак Пољопривредне школе у Букову био је и наш познати књижевник Добрица Ћосић. Родом из Велике Дренове, познатог калемарског краја, определио се да учи у школи овај занат. Али, брзо је откривено да је и он међу ђацима који нису крили бунт против тадашње власти, па су га из школе избацили... У својим сећањима, Ћосић је увек говорио да му је боравак у Букову "остао у лепом сећању".

ПОКЛОН КНЕЗА МИЛОША

ПОЗНАТ је манастир Буково и као стециште хуманих и племенитих монаха. У летопису је забележено да је после 1859. основан фонд из којег се помагало манастиру Велики Дечани, а 1876. одавде је нишким ратницима упућена помоћ од 3.000 дуката. Обнављајући светиње у Србији, кнез Милош је буковском манастиру поклонио звоно, а касније су дарови стизали и од многих верника.

 

новости .рс