Сме ли Црква бити српска?

[Александар Милојков]

Тачно је да је хришаћнство неизбрисиви, темељни део српског идентитета и српске државности. Међутим, ствари не треба окретати у супротном смеру - не треба цркву, као Тајну, као Тело Христово, доживљавати као србовање. Црква јесте утемељила српску цивилизацију, државност,културу, али - српство није и не може утемељивати Цркву (бојим се да ово друго представља данас озбиљну опасност за Православље). Црква је изнад тога. Сврха Лутургије је да се у њој превазилазе поделе (националне, полне, социјалне,...), а не да се утемељују.

[brana]

Не, држава са именом Србија није тада постојала.

А дали су Срби постојали?

И дали се само Црква поистоветила са својим верним народом, што је и логично.

[Grizzly Adams]

и следећи динамику постанемо сви папићи.

Какве ли везе то има, стварно ми није јасно...

[obi-wan]

Зашто је Св.Сава тражио аутономију?

Pre svega da bi srpski narod na svom jeziku mogao da uprazanjava veru.

[Баба]

Појасни шта ти значи "светосавска"? Ако мислиш на утемељивача наше црквене аутокефалности, онда назив СПЦ не иде са тим. Свети Сава је имао титулу Архиепсикопа свих српских и поморских земаља. Назив СПЦ је мнооооого касније (1920 година).

1920 је мноооого раније од твоје изјаве 2012.

Ипак аутокефалност није тражио за Румуне или Турке него баш за Србе , зар не ?

Мислим за Цркву која је била међ Србима на српском етничком. језичком и културном простору , јел тако ?

[brana]

Тачно је да је хришаћнство неизбрисиви, темељни део српског идентитета и српске државности. Међутим, ствари не треба окретати у супротном смеру - не треба цркву, као Тајну, као Тело Христово, доживљавати као србовање. Црква јесте утемељила српску цивилизацију, државност,културу, али - српство није и не може утемељивати Цркву (бојим се да ово друго представља данас озбиљну опасност за Православље). Црква је изнад тога. Сврха Лутургије је да се у њој превазилазе поделе (националне, полне, социјалне,...), а не да се утемељују.

То је тачно да је сврха Литургије превазилаженје подјела и да се молимо за све Православне.

Али те подјеле, како их ви назвасте, нису подјеле, ја бих радије рекла карактеристике,

То је и логично да српство не утемељује Цркву, али је било вјековима њен бранилац,

колико само душа је погубљено да би учврстило ту исту Цркву, са лепим и звучним именом

СРБСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА.

[obi-wan]

Brate Zeljko, bistrim ja ovaj tvoj clanak i temu, i ne kapiram sta u stvari `oces da kazes... ne vidim na koju stranu je tema okrenuta, tj. sta ima za cilj? Ako ti nije preko muke, izlozi mi to malo na srpskom...

[brana]

Какве ли везе то има, стварно ми није јасно...

Па, брате звонимире кад се следи динамика збиванја, и кад би Црква ишла

за свим друштвеним промјенама, завршили би као унијати, пре или после, у топлом

крилу папића.

чиста логика.

све се модифицира све с едотерује динамично и неизбежно, ако сам вцас правилно разумјела.

"Двери, двери, с премудрошћу , Пазимо!"

[Александар Милојков]

1920 је мноооого раније од твоје изјаве 2012.

Ипак аутокефалност није тражио за Румуне или Турке него баш за Србе , зар не ?

Мислим за Цркву која је била међ Србима на српском етничком. језичком и културном простору , јел тако ?

Да. И да ли је то суштински, светотајински променило Цркву, у односу на време када нисмо имали аутокефалију? Да ли су се Срби мање причешћивали Христом пре аутокефалије?

Ја не спорим тај догађај као значајан за нашу државност и идентитет, али ми овде говоримо о суштини Цркве. "Српска" није суштинска ства у Цркви, као ни "Грчка", "Румунска", "Бугарска",... Назив "Српска" говори о месту обитвања Цркве у свету, као што је апостол Павле говорио: Цркви која обитава (странствује, грчки: парихуса) у Галатији, у Коринту, итд. Глагол "парихуса" значи странствује, обитава као странац - јер Црква није од овога света.

[Grizzly Adams]

Па, брате звонимире кад се следи динамика збиванја, и кад би Црква ишла

за свим друштвеним промјенама, завршили би као унијати, пре или после, у топлом

крилу папића.

чиста логика.

све се модифицира све с едотерује динамично и неизбежно, ако сам вцас правилно разумјела.

"Двери, двери, с премудрошћу , Пазимо!"

Па нисам рекао да Црква треба да прилагођава веру, него обичаје. Пазимо двери Цркве, а не двери дома културе.

[brana]

Да. И да ли је то суштински, светотајински променило Цркву, у односу на време када нисмо имали аутокефалију? Да ли су се Срби мање причешћивали Христом пре аутокефалије?

Ја не спорим тај догађај као значајан за нашу државност и идентитет, али ми овде говоримо о суштини Цркве. "Српска" није суштинска ства у Цркви, као ни "Грчка", "Румунска", "Бугарска",... Назив "Српска" говори о месту обитвања Цркве у свету, као што је апостол Павле говорио: Цркви која обитава (странствује, грчки: парихуса) у Галатији, у Коринту, итд. Глагол "парихуса" значи странствује, обитава као странац - јер Црква није од овога света.

Неби Цркву промјенило, али би нас, знао је то Светац кад је тражио аутокефалију.

[brana]

Па нисам рекао да Црква треба да прилагођава веру, него обичаје. Пазимо двери Цркве, а не двери дома културе.

Ви ме, насмијавате брате звонимире. Следећи логику ваше приче на крају би пазили

вратнице дома културе. зар нису обичаји настали у окриљу вере?

Зар није вера вјековима диктирала и наше обичаје, и лепо људско понашање?

[Баба]

Није ми баш јасно ово. Када је култура у питању, то за Цркву не сме да постане "непроменљиво". То је само споредна ствар, један од могућих облика интеракције Цркве и народа у неком историјском тренутку. На пример, богослужбени језик или начин црквеног појања је само тренутни израз. Језик се мења, начин појања се мења... Исто као што је христијанизовала (тј. прилагодила и прилагодила се) језик и појање када је први пут дошла у сусрет са тим народом, тако има задатак и да прати историјски развој тог народа. Па ако народ промени језик или појање, да Црква иде заједно са народом. Да настави ту интеракцију на исти начин као што је то учинила при првом сусрету. Значи, однос Цркве и народа кроз историју би требало да буде једна динамика, иначе Црква долази у опасност да себе зароби у један историјски тренутак и изгуби однос са народом. Онда људи почну да је доживљавају као "застарелу" и "превазиђену" институцију, што у ствари не би смео да буде случај.

Ето тако...

Па види то се слажем с тобом, или што би ја реко окамењени попови.

Међутим говорим о нечему дубљем , не просто о језику или неким другим спољашњим манифестацијама културе.

Црква је Европи и европским народима кроз хришћанску мисију подарила и својеврсну културу-хришћанску културу.

То је на неки начин била суштинска мисија Цркве .

Јер Христијанизације није просто покрштавање народа па после нек иде куд ко воли и ради ко шта хоће.

То је један свеобухватан утицај на живот тих народа .

Лако је ако народ промени језик или писмо , то је најмањи проблем , али ако народ промени веру , онда је ту мисија Цркве пала.

Наиме данас све традиционалне Цркве живе од старе славе, неки су пре ишли и мисионарили, страдали , да покрсте те луде Енглезе, или Швабе или Србе , а сад попови иду у водице или смишљају "екстра беседе" у празним црквама .

Ми смо као Црква изгубили све народе, то је чињеница.

Секуларизам је нова вера.

Е сад ово је све за неку посебну тему.

Али се ипак тиче и ове теме.

Шта је то што за Цркву мора бити непроменљиво ?

То је хришћанска култура која је одраз хришћанског култа- вере .

А тога данас нема...

[Баба]

Brate Zeljko, bistrim ja ovaj tvoj clanak i temu, i ne kapiram sta u stvari `oces da kazes... ne vidim na koju stranu je tema okrenuta, tj. sta ima za cilj? Ako ti nije preko muke, izlozi mi to malo na srpskom...

Ти ме изгледа добро познајеш , види рећићу на крају.

[Александар Милојков]

Неби Цркву промјенило, али би нас, знао је то Светац кад је тражио аутокефалију.

У реду, али то је онда сасвим друга тема од ове коју, чини ми се, расправљамо. Ја сигурно нисам онај који ћже да спори значај Цркве у изградњи и очувању нашег народног и државног идентитета. Али, рекох, то је сасвим друга тема.