Манастири, манастирски начини живота (видео записи, линкови, чланци..)

[Milan023]

Верујем да је доста вас било у Ковиљу, али пошто сам ја скоро дошао из истог ја ћу вам написати начин живота у манастиру Ковиљ.

- У 04:00 сата ујутру почиње јутрење, у наставку јутрења је Света Литургија, то је негде око 06:00.
Након Литургије се иде у келију на мали предах (нпр. неко окреће бројаницу, неко одмара итд).

- у 08:00 часова је ручак. Након ручка су послушања која се обављају од 09:00 до 13:00 часова. Послушања могу бити прање судова, сређивање кухиње, џогирање ходника, толета, сређивање летњиковца (ко је био зна на шта мислим), сређивање око продавнице итд. Ово је нешто што раде гости и послушници. Монасима су послушања, неком да дежура у канцеларији, неком у пецари, млекари, воскари, итд...

Од 13:00 до 17:00 је слободно време, може да се одмара, ко воли може да чита, шета (ко шта воли) итд...

у 17:00 је вечерње богослужење. Одмах након вечерњег је вечера, и после вечере је повечерје (кратка службица, говори се Исусова молитва, молитва Пресветој Богородици и Светим Архангелима)
Након тога, ко нема радних обавеза (сређивање судова, кухиње) је слободно време. Опет ко шта воли, шетање, читање итд...
Сутра опет испочетка...

Недељом је јутрење у 05:00, а Литургија око 07:00. 

Укратко живот у манастиру Ковиљ...
 

[Ненад Р.]

Лепо је то што си написао о начину живота у манастиру Ковиљ.

Ја у тај манастир нисам био , али се надам да ћу имати прилике да га посетим.

[Ljubičasta]

Predivna tema.

[Milan023]

Лепо је то што си написао о начину живота у манастиру Ковиљ. Ја у тај манастир нисам био , али се надам да ћу имати прилике да га посетим.

Можда изгледа темпирано све тачно у минут. Али понекад има низ догађаја у горе поменутим активностима. Мени лично, никад није било досадно. Ако икад одеш у Ковиљ подели са нама утиске...

[Ненад Р.]

Обавезно .

[Дијана.]

Predivna tema.

Ova je super, sa autenticnim pricama i zapisima. (Imaju jos dve slicne, jedna Pravoslavni monasi, jedna Monahinje, u Zenskom kutku, zakacene, pri vrhu su  )

 

Ali ova je jako zanimljiva, informacijie o monaskom zivotu i nasi razgovori, diskusije, impresije, interesovanja i iskustva, na temu monastva...

https://www.pouke.org/forum/topic/31498-mona%C5%A1enje-da-li-neko-od-vas-ima-%C5%BEelju-za-mona%C5%A1enjem-ili-poznaje-nekoga-ko-se-zamona%C5%A1io-%C5%A1ta-god-imate-interesantno-o-mona%C5%A1tvu-pi%C5%A1ite/

[Ненад Р.]

JЕДАН ДАН У МАНАСТИРУ ВИСОКИ ДЕЧАНИ

ОВА СТРАНИЦА ЈЕ ПИСАНА 1997 ГОДИНЕ

И УСКОРО ЋЕ БИТИ АЖУРИРАНА  

Откако је пре више од пет година у манастир Високи Дечани дошло ново и младо братство из Црне Реке, живот у овом нашем древном косово-метохијском манастиру се увелико променио. Захваљујући труду духовника - Владике Артемија и игумана Теодосија, на сваком кораку су видљиве промене, нова динамика живота и младалачки полет који живо показују намеру младог братства да поврате стари духовни углед и славу овом древном манастиру. Нова младалачка атмосфера привукла је многе младе душе жељне монашког живота да се придруже братству, тако да сада у Манастиру Високи Дечани живи двадесетак монаха и искушеника. Оно што у први мах привуче пажњу јесте чињеница да је углавном реч о млађим љидима који су кренули на пут духовног усавршавања из својих средњошколских клупа и универзитетских амфитеатара. И сам настојатељ манастира, игуман Теодосије, са својих 34 године, сигурно је један од најмлађих игумана у историји ове царске лавре. Шта је то што је ове младе и перспективне људе, који су у својим домовима имали сассвим лепе изгледе за успешан живот у свету, привукло на пут монашког живота? Понајвише, одговорили бисмо, љубав и ентузијазам да своје најбоље године и цели свој живот посвете служењу Богу, спасењу своје душе као и духовној помоћи својим ближњима и свом народу. И заиста, на лицима монаха не види се разочарење и туга, већ напротив, радост која зрачи неком новом надом у нашем тужном и безнадежном времену. Ипак, монашки живот се може најбоље упознати у самом манастиру, уз свакодневна богослужења, послушања, заједничку трпезу. Зато ћемо овде за оне читаоце који нису упознати са свакодневним монашким животом, описати укратко како изгледа један дан у манастиру Високи Дечани. 

Ноћну тишину тачно у 3.30 часова прекида звук малог будилног звона којим се братија буде на вршење свог келејног монашког правила. Поред заједничких богослужења, свакодневно монашко правило једна је од најважнијих обавеза монаха. Оно се састоји од извесног броја молитава из молитвеника, молитвава "на бројанице", великих и малих поклона као и читања Светог Писма. Дужину и састав правила одређује духовник, узимајући у обзир духовни узраст и физичке способности сваког брата. То је време најинтимнијег духовног разговора душе са Богом и зато је најпогодније време за вршење овог правила ур аним јутарњим часовима, кадда је ум одморан и слободан од спољашњих утисака претходног дана. Ипак, манастирско правило оставља могућност да се ово правило свршава у било које доба дана када постоји за то слободно време. Тако, на братија која правило радије чита увече одлаже свој ноћни починак за неко време ради вршења правила, па зато и ујутро устаје најкасније пола сата пре почетка црквеног богослужења, дакле око 4.30. 

Почетак богослужења у цркви оглашава се на традиционални монашки начин тзв. "клепалом", ритмичким ударцима дрвеног бата по дасци. Монах, еклисијарх (црквењак) који води рачуна о цркви, пошто је претходно припалио кандила и припремио цркву за службу, обилази три пута цркву у току пола сата са "клепалом" и позива братију да се припреми за почетак службе. Када се монаси окупе у цркви, целивају иконе и узму благослов од настојатеља, чредни јеромонах почиње јутарњу службу која се састоји из полуноћнице и јутрења.  

 

   У току овог дела богослужења служашчи врше проскомидију тако да одмах по завршетку јутрења почиње Света Литургија, која се у дечанском манастиру служи свакога дана. За време богослужења братија стоји у стасидијама и наизменично чита и пева богослужбене текстове одређене за тај дан. На Литургији се редовно помињу бројни приложници и добротвори обитељи јер манастир свакодневно добија нова имена за помињање. Монаси се обично причешћују суботом, а искушеници сваке друге недеље. Поред тога о великим празницима се заједно причешћује сва братија и гости који су се заједно са монасима спремили за причешће. Јутарње богослужење завршава се око 8.00 часова. 

По завршетку Свете Литургије, монаси након краћег послужења, одлазе на своја послушања до 10.00 часова. У манастиру Високи Дечани већи је број разних послова које братија свакодневно обавља. Ови послови се називају "послушања" јер их монас раде по благослову старешине и његовим упутствима, а не по својој вољи. Зато циљ манастирског послушања није само у материјалној изградњи и одржавању манастира, већи и у духовном васпитавању и навикавању сваког брата на заједнички рад, одрицање од своје воље и служење другима. Отуда Свети Оци време које је проведено на послушању изједначавају са молитвом, поготово због тога што се сва манастирска послушања обављају молитвено, у ћутању и умној молитви.  

 

  Највећи број дечанске братије ради у дуборезачкој радионици, у којој се овом древном техником израђују иконостаси, делови црквеног намештаја као и рамови за иконе. У овом послу је најискуснији стари монах Николај, који је као мајстор са дугогодишњим искуством пренео своје знање и умеће млађој братији. Из ове манастирске радионице, посвећене Св. праведном Јосифу, заручнику Пресвете Богородице, за сасда је изашло неколико иконостаса, а у плану су и други који ће красити наше цркве у земљи и иностранству.  

  

У иконописачкој радионици "Св. Андреја Рубљова" још од раног јутра марљиво ради монах Арсеније са својим помоћником. Вероватно ће Господ у ову светињу послати још младих душа сродног талента који ће заједно са њим радити у воој префињеној уметничкој делатности која је од давнина негована у нашим православним манастирима. До сада је иконописачка радионица манастира Дечани дала више од четрдесетак вредних икона које красе иконостасе по Србији, Грчкој и Немачкој. Пошто монаси у дечанском манастиру не купују своју монашку одећу, двојица монаха имају послушањ у кројачкој радионици. Тамо се кроје и шију подрасници, мантије, кукуљи и многи други делови монашке одеће. Однедавно је у манастиру започела са радом и преводилачка радионица. Још у четрнаестом веку дечански монаси су дали велики допринос на пољу преписивања и превођења стрих књига, тако да манастирска библиотека данас поседује више од 200 древних рукописних књига и светоотачких превода. Међутим за разлику од онога времена када су се ови послови обављали ручно у манастирском скрипторију, данас уз помоћ савремене компјутерске технике самостално се врши укуцавање, прелом текста и израда текстова за Web презентације.  

 

  

 Поред ових послушања, братија манастира Високи Дечани бави се и другим пословима. Монаси кувари у манастирској кухињи припремају храну за братију и госте, двојица браће се брину о кравама и башти, двојица повремено раде у манастирској пекари, један брат је одређен за набавку намирница, а посебна пожња посвећује се гостима и свим добронамерницима, као и одржавању чистоте конака, цркве и манастирског дворишта. 

Тачно у 10.00 часова звони звоно за ручак. Као што је уобичајено у другим манастирима, за време обеда чита се неко поучно духовно штиво. Обично су то житија светих или нека друга духовна књига. После ручка, најмлађа братија поспрема трпезарију и пере посуђе, док остали настављају рад на својим послушањима до 14.30 послеподне.  

 

  

 У то време је предвиђено послужење за братију. Пошто у дечанском манастиру постоје само два оброка дневно, ручак и вечера, постоји благослов да се на поподневном послужењу може потркрепити шољицом кафе, чаја или комадом хлеба и џема, уколико је строго посни дан. Након послужења, од 15.00 до 17.00, братија се повлачи у своје келије, на молитву, читање или одмор. Манастир је својеврсна школа духовности у којој се монаси труде не само у молитви и телесном раду, већ такође и на интелектуалном пољу. Зато у своје слободно време монаси читају духовну литературу - аскетска дела Свеих Отаца и житија светих, док она братија која из манастира студира теологију ради на припремању испита. Онима који у ово време читају, манастирска библиотека пружа неколико хиљада наслова на разним језицима. Поред заједничке библиотеке, сваки брат у својој келији има и своју приручну библиотеку са духовним књигама које се чешће прочитавају. 

 

  

 Вечерње богослужење траје од 17.00 до 18.00 и обухвата девети час и вечерње. Одмах после вечерње иде се на вечеру. Између вечере и повечерја, дакле од 18.30 до 20.00 монасима је дато опет слободно време. Често се овај временски период користи за заједничко чишћење кромприа, пасуља и других намирница за наредни дан, како би се кувару олакшао посао. Уколико нема других обавеза, ово време се може искористити за кратку шетњу по оближњој шуми или уз реку, за читање и молитву. Празницима постоји благослов да се братији и заинтересованим гостима прикаже и понека занимљива видео-касета са духовним и поучним садржајем. Повечерје, од 20.00 до 20.30 последња је служба у свакодневном циклусу богослужења. Након завршеног повечерја и благослова настојатеља, братија се ћутке повлачи у своје келије. По манастирском типику, после завршетка повечерја забрањен је сваки разговор и узимање воде. Братија која се ујутро раније буди за келејно правило, одмах се повлачи на ноћни починак, док они који своје правило врше увече, одлазе на молитву утишину својих келија. Светкла у манастиру гасе се најкасније у 22.00 часа. Од двадесет и четири часа у дану, на молитву, црквену и келејну, одлази, дакле, најмање седам часова, на послушање око шест часова, на ноћни одмор између пет и шест часова док остало време отпада на текуће дневне послове и обеде. 

У манастиру Високи Дечани живи се општежитељно. Овај вид устројства монашке заједнице подразумева да је монасима све заједничко. Нико нема право на своје приватно власништво, на поседовање новца или било какве друге ствари без благослова настојатеља. Одећа, књиге, алатке, техничка помагала само су дата на коришћење и не могу се отуђивати или поклањати другима. Сваки брат има посебну келију у којој се обично налази кревет, сто са столицом, ормар за ствари и понека полица за књиге. Окупљање по келијама је строго забрањено јер је келија мала црква, место духовног и молитвеног сусрета монаха са Богом. Поред тога, монашки живот је заснован на потпуној послушности игуману, што је један од најважнијих монашких завета. Без општег и посебног благослова настојатеља ништа се не може урадити. У оваквом начину живота монаси се уче заједништву и уједно се ослобађају сувишних брига. Да би заједница добро функционисала потребно је, дакле, да сваки њен члан обавља свој део посла што је могуће савесније, док је задатак настојатеља да те послове планира, усклади и организује.  

 

 

Празником се мења и дневни распоред. Пошто се тадас не ради на већини манастирских послушања, осим оних који су важни за одвијање текућег живота, већи део времена се користи за молитву, одмор, читање или шетњу. Иако су празници у приниципу "нерадни" дани, они су и те како "радни" у духовном смислу. У те дане обично се у манастиру вше крштења, венчања, исповести и молитве за здравље, а тада манастир посећује и већи број гостију и ходочасника којима треба посветити дужну пажњу, духовно их посаветовати и указати традиционално монашко гостопримство. 

Братство манастира Високи Дечани тренутно чине 4 јеромонаха, 2 јерођакона, 7 монаха и 7 искушеника. Доласком у манастир добија се статус искушеника који траје око 3 године. То је период духовне самопровере и припреме за примање монашких завета. По истеку искушеничког стажа на свечаном богослужењу настојатељ приводи искушеника пред царске двери где овај полаже завете, добија ново монашко име и бива обучен у монашку одећу. За монаха је дан његовог монашења, дан поновног рођења и зато су монашења најлепши и најузбудљивији тренуци у манастирском животу.  

 

Поред свакодневних посетилац у манастиру Високи Дечани је увек много гостију. Најчешће су то млађи људи и студенти који се укључују у манастирски живот, за време свога боравка, и сами заједно са монасима учествују у послушањима. У манастиру нема времена за беспослицу. Монаси обично кажу да онога који није запослен неким користним послом или молитвом запосли ђаво празнословљем и чамотињом. У манастир Високи Дечани у последње време долази све већи број катихумена ради крштења. Након неколико дана проведених у посту, молитви, духовним разговорима и проучавању основа православне вере, они примају свету тајну крштења. У летњем периоду крштење се врши традиционалним трикратним погружењем у оближњој речици, испод манастира. Након крштења неофити обучени у беле хитоне уз песму иду ка манастиру. Крштење се често обавља у раним јутарњим часовима,тако да новокртени одмах после крштења одлазе у цркву где се причешћују на Светој Литургији. 

Овај описани начин живота карактеристичан је мање или више и за друге општежитељне манастире наше епархије. Широм православног света све је више настојања да се обнови управо оваквав вид монашког живота, који представља најбољу подлогу за духовни развој монаха. Широм Грчке, Румуније, Русије и Србије оснивају се млада братства и сестринства која се труде да наставе богате традиције древних општежића Египта, Палестине, Понта и Атона. Отуда  је и труд дечанских монаха превасходно усмерен на унапређење општежитељног начина монашког живота, како би се на тај начин створили бољи услови за већи развој монаштва у Српској Православној Цркви. Јако и бројно монаштво несумњиво је један од најзначајнијих показатеља духовног здравља и виталности целе Цркве на овим просторима.  

 

Владика Артемије и игуман Теодосије  

 Извор :http://www.kosovo.net/decani1.html

[Иван Ивковић]

Живети по Јеванђељу: презвитер Велимир Врућинић – 25.09. 2014. – О заједничарењу са Богом и ближњима (или о путу монашког и брачног  подвига)

 

 

Беседа

Добро се уклапа и овде...

[Иван Ивковић]

Манастир Покрова Пресвете Богородице у Ђунису

 

 

 

[Дијана.]

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

[Ненад Р.]

Манастир Љубостиња . Моја фотографија .

[Дијана.]

Bila sam za Pokrov u Đunisu, obišli smo, između ostalog, i Ljubostinju. Oni su (ako nisam pobrkala s drugim) imali tj.imaju najveće vinograde, koji leže zapušteni, jer nema ko da ih radi, ima dvanaestak monahinja, ali su sve jako stare... Žalostan primjer kako zamire monaštvo... 

[MariaElena]

Neki smatraju da monaštvo i redovništvo pripada prošlosti. Ja mislim da ne. Molitva i predanje vlastitog života Kristu opravdava monaški život. I uvijek će biti onih koji će čuti glas Božji i slijediti Ga izbliza. Ali, "mnogo je zvanih, a malo odabranih..."

 

Nego, da te pitam. Na "mom" forumu je postavljeno ovo pitanje. Da li možda znaš odgovor?

 

"Dragi svi, da li može neko ko je posetio neki ženski manastir da me uputi u vezi sa boravkom? Da li se plaća boravak, kako sve to fukncioniše, jel potrebno samo da se pojavim tamo i zamolim da ostanem da prespavam? Konkretno, ja bih otišla na vikend. Hvala unapred!"