Prodali smo generale, Predsednika i čast, a ne smemo jabuke

[Србадија]

Prodali smo generale, Predsednika i čast, a ne smemo jabuke Objavljeno: 31/08/2014

Piše: Dimitrije Vojnov

Rusija bi imala štošta da nauči od Srbije kad je reč o tome kako treba biti u pravu u međunarodnim odnosima. Ovo što se dešava u Ukrajini ne ide na čast Rusiji a sticajem okolnosti Srbi su u te finese upućeniji od drugih naroda jer i sami imamo iskustva sa etničkim separatizmom podržanim sa strane. No, sve ono što Evropska Unija radi iz dana u dan Srbiji, čak i onda kad joj nismo u fokusu, doseže ravan perverzije koja bi čak bila i intrigantna da se dešava nekom drugom.

Ako se evrointegracije jednog dana prekinu, i Srbija upadne u depresiju jer u taj odnos uložila jako puno – samo jedno jednostavno pitanje biće dovoljno da je prene, ono glasi – „A na osnovu čega ste vi pomislili da Evropska Unija ima dobre namere prema vama?“

I zbilja, teško je setiti se makar jednog gesta Evropske Unije koji je u sebi sadržao makar i trunku poštovanja za Srbiju i njene interese. Naravno, novac koji nam je Evropska Unija davala jeste bio od vitalnog značaja, ali je on uvek bio rezultat transakcije u kojoj se Srbija odricala nečeg značajnog.

No, za ovakav odnos nije kriva Evropska Unija već sama Srbija. Unija je imala pravo da traži ali Srbija nije morala da popusti. Konačno, tačka u kojoj je Evropska Unija postala jedina opcija za Srbiju, izgrađena je pre svega u Beogradu i direktan je rezultat korumpiranosti i bezidejnosti srpskih političkih elita.

Možda i najveću odgovornost ima deo političke elite koji je evroskeptićan jer nije uspeo da artikuliše uverljivu alternativu i povukao se sa scene u kritičnom trenutku, dokazavši da je Evropska Unija jedini put, samo je njima neprijatno da budu ti koji će nas njime voditi.

Sve ovo međutim znamo i nije to ništa novo. Problem je što srpsko društvo kao svako drugo, mora da ima nekakav sistem vrednosti, uspostavljen od vrha naniže.

Kada građani vide kako se na čelu države gaze osnovni pravni dokumenti i principi, povešće se tim primerom i kada se u svom životu suoče sa prvim iskušenjem.

Međutim, taman kada se 2012. godine uspostavila nova paradigma a to je stav da Srbija više nema snage i vremena za svoje nacionalno dostojanstvo, suverenitet, integritet i da će se ubuduće sve meriti kroz novac, proizvodnju, uvoz ili izvoz, i naravno najviši stadijum postojanja dostupan Srbima – „stranu investiciju“ – javlja se „ed-memoar“ Evropske Unije u kome se traži da ne stimulišemo izvoz u Rusiju i ne zauzimamo mesto firmama iz EU, stvoreno embargom.

Ako imamo u vidu da su poslednjih godina sve reforme preporučene iz inostranstva upravo išle u pravcu podsticanja tržišne ekonomije, zahtev da se ne iskoristi tržišna mogućnost deluje cinično i demistifikuje politički uticaj i državnu intervenciju kao važan deo nadmoći zapadne privrede. Naravno, jasno je da velike sile ratovima obezbeđuju jeftine sirovine, političkim pritiscima otvaraju tržišta i pojeftinjuju radnu snagu a fiskalnom politikom utiču na kretanja vlastitih valuta koje su prethodno nametnuli kao globalnu monetu. Međutim, ovakva gruba diplomatska intervencija sa ciljem da skromni kapaciteti srpske privrede ne zauzmu mali deo poslova firmi iz EU, ne liči toliko na podršku politike ekonomiji koliko na pokušaj da se kroz srpski oprez diskredituje Putin pred vlastitim glasačima. Srećom, Putin zna da se vlast ne osvaja na glasanju nego na brojanju.

Sada građanima više ništa nije jasno. Taman kada su ovu zemlju počeli da doživljavaju kao propalu firmu a ne kao državoliku tvorevinu, pojavio se ovaj novi zaokret u kome se u sred nacionalnog stečaja vrši preregistracija Srbije u nešto novo – možda nevladinu organizaciju?

Evrointegracije odavno deluju kao šibicarska partija u kojoj zapravo nema kuglice a posle ovog novog zahteva izgleda kao da nam Šibicar lično objašnjava kako pronalaženje kuglice nikada nije ni bilo cilj. Videćemo da li će građani posle ovog najnovijeg otkrića tražiti da se igra prekine. Ako ne budu tražili, onda Evropska Unija treba da nastavi sa maštovitim izvoljevanjem.

Srbija je prošlog petka postala zemlja koja je smela da proda svog Predsednika, svoje generale, svoju čast i deo svoje teritorije a ne sme da prodaje jabuke.

(Novine novosadske)

[Avocado]

 

  „ed-memoar“ Evropske Unije u kome se traži da ne stimulišemo izvoz u Rusiju

 

je isto što i

 

 

Srbija ...  ne sme da prodaje jabuke.

 

 

 

ali samo u mozgovima "euro-skeptika"... i onih koji imaju neki kognitivni poremećaj...

[Србадија]

Zamislite situaciju...otvaranje Fijata,Srbija stimulise otvaranje fabrike,daje ogromne svote novca,da bi fijat dosao u Srbiju,placa radnicima koji su dobili otkaze... Dolazi od strane Rusa depesa u kojoj se zahteva da Srbija ne stimulise dolazak Fijata,dakle ne da Srbija zabrani Fijatu da dodje,nego jednostavno da ne stimulise novcano taj dolazak.  Sta bi tada euro fanatici rekli? Jel bi ostalo nesto od Rusije posle kletvi i vredjanja euro fanatika tada? 

 

Ali kad to radi EU a inace drzava cesto stimulise izvoz povrca i voca pa i u zapadne zemlje,clanice EU,onda to nije nista cudno,nenormalno,glupo niti je to los potez i mesanje u unutrasnje stvari jedne drzave. Fuj.

[Odahviing]

A sto bi bilo koja drzava,organizacija ili sta bilo mesala se u unutrasnje stvari druge drzave i zahtevala da ona stimulise ili ne stimulise nesto?

Zato što joj je u interesu da se umeša.  E sad ako je njihovo mešanje tj. ono za šta se zalažu takođe u interesu države u čije se unutrašnje stvari meša ova će da posluša, ukoliko joj nije u interesu neće i gotova stvar. 

[Србадија]

Koji je interes? taj da oni hoce tu robu za sebe po mnogo boljim cenama za Srbe (trzisna utakmica)? ili su trenutno u fazi durenja sa Rusima pa zato?

[Odahviing]

Koji je interes? taj da oni hoce tu robu za sebe po mnogo boljim cenama za Srbe (trzisna utakmica)? ili su trenutno u fazi durenja sa Rusima pa zato?

E vidiš ne znam, ali boljim cenama za Srbe niej sigurno jer kada nešto predlež drugoj zemlji gledaš svoj interes ne tuđi. Tako da može biti da hoće oni da uvezu (što 90% nije) ili što je verovatnije da se što više zemalja priključi ovim sankcijama.

 

PS. Moj prvi odgovor nije bio za ovaj kontkretan slučaj nego uopšteno u mešanju jedne države u unutrašnje stvari druge. Isto je to i Rusija radila (valjda se sećamo ispada ruskog ambasadora sa "Ima li ovde Srba") i ja što se mešanja ne vidim problem, jer toga je ubek bilo toga će uvek biti. 

[Manolis]

Evrointegracije odavno deluju kao šibicarska partija u kojoj zapravo nema kuglice a posle ovog novog zahteva izgleda kao da nam Šibicar lično objašnjava kako pronalaženje kuglice nikada nije ni bilo cilj. Videćemo da li će građani posle ovog najnovijeg otkrića tražiti da se igra prekine. Ako ne budu tražili, onda Evropska Unija treba da nastavi sa maštovitim izvoljevanjem.

 

Crni Zorane, koji građani, koji crni izbori?

 

 

[cloudking]

Frodo Vojnov

[Avocado]

Zamislite situaciju...otvaranje Fijata,Srbija stimulise otvaranje fabrike,daje ogromne svote novca,da bi fijat dosao u Srbiju,placa radnicima koji su dobili otkaze... Dolazi od strane Rusa depesa u kojoj se zahteva da Srbija ne stimulise dolazak Fijata,dakle ne da Srbija zabrani Fijatu da dodje,nego jednostavno da ne stimulise novcano taj dolazak.  Sta bi tada euro fanatici rekli? Jel bi ostalo nesto od Rusije posle kletvi i vredjanja euro fanatika tada? 

 

Ali kad to radi EU a inace drzava cesto stimulise izvoz povrca i voca pa i u zapadne zemlje,clanice EU,onda to nije nista cudno,nenormalno,glupo niti je to los potez i mesanje u unutrasnje stvari jedne drzave. Fuj.

 

Ok... možemo i da zamišljamo svašta ako baš želiš samo nisam siguran kako će to da promeni činjenicu da pojedina goveda žele da zabranu subvencija za trgovinu predstave kao zabranu trgovine (iako nije baš reč ni o zabrani).

 

Hajde da zamislimo da smo u procesu pristupanja Rusiji i da je Rusija zavela sankcije Italiji i da nam Rusija kaže: možete da trgujete sa Italijanima ali ne smete da dajete subvencije za to... teško mi je da to zamislim... nije u skladu sa tradicionalnim ruskim pristupom diplomatiji... meni kao daleko izvesnije deluje da bi u takvoj situaciji Rusi rekli da ne sme da se otvori fabrika Fijata ako želimo da nastavimo sa procesom pristupanja Rusiji i ako želimo da računamo na njihove fondove.

[Србадија]

E vidiš ne znam, ali boljim cenama za Srbe niej sigurno jer kada nešto predlež drugoj zemlji gledaš svoj interes ne tuđi. Tako da može biti da hoće oni da uvezu (što 90% nije) ili što je verovatnije da se što više zemalja priključi ovim sankcijama.

 

PS. Moj prvi odgovor nije bio za ovaj kontkretan slučaj nego uopšteno u mešanju jedne države u unutrašnje stvari druge. Isto je to i Rusija radila (valjda se sećamo ispada ruskog ambasadora sa "Ima li ovde Srba") i ja što se mešanja ne vidim problem, jer toga je ubek bilo toga će uvek biti. 

 

Ako ti je isto ultimatum sa jedne strane i neka halabuka ambasadora  na nekoj nebitnoj konferenciji sa druge strane,onda ok.