Живот, поуке и акатист преподобному Пимену Великом

[Guest]

 

 

(Слави се 9.септембра./27.августа)

 

Живот преподобног Пимена Великог

 

      Преподобни Пимен Велики родио се око 340 г. у Египту. Са два своја брата Анувијем и Пајсијем отишао је у један од египатских манастира, где су се сва тројица замонашила. Браћа су толико били строги подвижници, да када је њихова мајка дошла у манастир да би видела своје синове, они нису изашли да се виде са њом. Мајка је дуго стајала и плакала. Тада јој је преподобни Пимен кроз затворена врата келије рекао: ,,Ако нас сада не видиш у овом привременом животу, надамо се на човекољубље Божије, да ћеш нас видети у будућем животу. Мајка се замислила на те речи и ништа не рекавши вратила се кући.
      Слава о подвизима и врлинама преподнога Пимена раширила се по целој земљи. Једном је управитељ области зажелео да га види. Преподобни Пимен избегавајући славу, размишљао је у себи:,,Ако велможе почну да долазе к мени и почну да ме поштују, онда ће и многи од народа почети да долазе к мени и нарушаваће моје безмолвије, и лишићу се благодати смирења коју Божијем помоћу стекох. И одбио је да се види са њим. Многим монасима преподобни Пимен је био духовни учитељ и руководитељ. Они су записивали његове одговоре због назидавања себе и других. Један монах је упитао:,,Ако видим грех брата свога, треба ли да га покријем“? Старац је одговорио: ,,Ако ми скривамо сагрешења брата својих, то ће и Бог покрити грехе наше, и знај да су твоји греси сличну брвну, а греси брата свога сличну труну, и тада никада нећеш доћи у смућивање и саблазан. Други монах обратио се преподобном упитавши га:,,Учиних тежак грех и хоћу да проведем у покајању три године. Да ли је доста три године за покајање. ,,Старац је одговорио:  „Много је“. Тада је монах наставио да пита, које време покајања преподобни сматра да је потребно – година или четрдесет дана? Старац је одговорио: „Ја сматрам  да ако се човек покаје од свег  срца и чврсто реши да се више не враћа на грех, онда ће Бог примити његово тродневно покајање“. На питање како да се избави од рђавих помисли које наилазе, старац је одговорио: „Ако човек има са једне стране себе огањ, а са друге стране суд са водом,и ако се запали од огња, он узим воду из суда и гаси огањ. Сличне томе су зле помисли, које ако се слушају од непријатеља нашега спасења, могу рећи се, као искра распалити у човеку греховне пожуде. Треба те искре гасити водом, тј.молитвом и предавањем себе Богу.                            Преподобни Пимен је био строг испосник и није узимао храну по недељу дана и више. Међутим, другима је саветовао да једу свакога дана, али без преједања. Чувши за једнога монаха да је разрешио себе да узима храну седмога дана али да се гневи на брата, преподобни рече: „Научио jе да пости шест дана, а од гнева не може да се уздржи ни један дан“. На питање шта је боље – говорити или ћутати, старац је казао: „Ко  говори Бога ради  добро чини,и ко ћути Бога ради ,такође добро чини“. И још „Дешава се да неки човек ћути, али ако његово срце осуђује друге,то он непрестано говори. А има и таквих који по цео дан говоре језиком, али у себи уствари држе молчаније, због тога што никог  не осуђују“.

      Преподобни је говорио: „Човеку је неопходно да сачува три главна правила: бојати се Бога, молити се често, и чинити добро ближњима“. Зло никада неће учинити зло. Ако је теби неко учинио зло, узврати му добрим, и твоје добро победиће његову злобу“. Једном када је са ученицима дошао у египатску пустињу (јер имао је обичај да прелази са места на место, да би избегао славу од људи), сазнао је да ту близу живи неки старац  незадовољан његовим доласком и да му завиди. Да би победио злобу отшелник, преподобни се упутио ка њему са братијом, поневши са са собом храну да би ручали. Старац је одбио да изађе и да их прими.Тада је преподобни Пимен казао: „Ми нећемо отићи одавде док се не удостојимо да видимо и да се поклонимо светоме старцу“, и остао је са стоји на сунцу пред вратима његове келије. Видевши такво трпљење и незлобивост преподобног Пимена, старац га је примио са љубављу и рекао је: „Нема сумње, истинито је што сам чуо за вас, али видим у вама да су вам добра дела сто пута већа. Такоје знао преподобни Пимен да отклања злобу и давао је собом пример другима. Он је имао тако велико смирење да је често са уздахом говорио: „Ја ћу бити бачен на место где ће бити бачен сатана“.

      Једном је к преподобноме дошао један монах издалека, да би чуо његове поуке. Он је почео да говори о узвишеним и недокучивим тајнама о којим се говори у Светоме писму. Преподобни му је окренуо лице и ћутао. Изненађеном монаху су објаснили да преподобни не воли да разговара о узвишеним стварима вере. Тада је монах почео да га испитује о борби са душевним страстима. Свети тада погледавши на њега са радошћу рече: ,,Ево сада си добро рекао и ја ћу ти одговорити“, и дуго га је подучаво како да се бори са страстима и да их побеђује.

      Преподобни Пимен се упокојио у сто десетој години живота,око 450.г. Убрзо после смрти он је канонизован за светога и добио је назив Велики – у знак великог смирења, скромности, правдољубивости и самоодрицањскога служења Богу.

 

 

Акатист преподобном оцу нашем Пимену Великом

 

Кондак 1

      Изабрани угодниче Христов и предивни чудотворче, преподобни оче Пимене, подвизима твојим си задивио анђеле и многе људе си извео из дубине греховне, прослављајући Господа ,који је тебе прославио, ми недостојни приносимо ти ове похвалне песме. Ти пак, стојећи у хору праведних пред престолом Сведржитеља, милостивим твојим очима погледај  на нас који ти љубављу кличемо:      

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Икос 1

      Заволевши живот сличан анђелима, преподобни, мајку, дом и сву имовину твоју си оставио и заједно са два брата твоја, бежећи од света, отишао си у један од многих манастира у Египатској пустињи.Због тога видевши пламен духа твога и приљежност млађе браће твоје према Христу радосно ти певамо:

      Радуј се, од детињства си Господу предао ум и душу твоју!

      Радуј се, од младости твоје сачувао си чистоту тела твога!

      Радуј се, јер си заволео Господа свим срцем твојим!

      Радуј се, јер си пламтео љубављу према Њему и млађој браћи!

      Радуј се, јер си ради љубави према Господу оставио родитељски дом!

      Радуј се, јер си и браћу твоју избавио од саблазни света!

      Радуј се, од младости украшени вером и љубављу!

      Радуј се, очишћени многим сузама и уздасима!

      Радуј се, јер си у слабом телу објавио велику душевну силу!

      Радуј се, јер си сву  радост твоју положио у Исуса Христа!

      Радуј се, награђени даром расуђивања!

      Радуј се, узнешени на висину смирења!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 2

      Видевши мајку твоју која је побуђена природном љубављу према деци дошла у место обитавалишта твога ниси хтео да је примиш, подразумевајући да ће са мислима о твојој мајци ући у душу твоју и жеље брзопропадљивога живота овог света. Због тога си се у убогој келији са браћом твојом затворио учећи се да волиш једино Господа и ради Њега си омрзнуо све земаљске сладости и привезаности, вапијући Му: Алилуја!

 

Икос 2

      Имајући Богом просвећени разум, уклонио си жалост мајке твоје, оче наш, која ти је плачући пред вратима келије твоје рекла: „Хоћу да вас видим, љубљена децо моја“, упитавши  је: „Хоћеш ли да нас видиш у овом или у будућем веку“. Тим твојим сладостним речима научена у своме срцу прихвати веру и наду Вечнога Живота и радосно се врати кући својој хвалећи те овако:

      Радуј се, јер си победио земаљску љубав да би умножио небеску!

      Радуј се, јер си одбацио привремено да би задобио вечно!

      Радуј се, јер си млађој браћи твојој показао пример савршенога одрицања!

      Радуј се, јер си и мајку твоју обрадовао надом у вечна добра!

      Радуј се, јер си због бисера Христовога презрео све красоте овога света!

      Радуј се, јер ништа ниси хтео да волиш осим Христа!

      Радуј се, јер заволевши Христа волео си светом љубављу и мајку твоју!

      Радуј се, јер одбавивши телесне пожуде из срца положио си душу твоју за браћу!

      Радуј се, слуго,јер си заволео Господа твога!

      Радуј се, јер и нас учиш да Га волимо!

      Радуј се, миомирисни крине пустиње!

      Радуј се, сине Царства  Небескога!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 3

      Чуван и укрепљаван силом Божијом, усходио си из силе у силу, преподобни, удостојио си се благодатних дарова, само једном речју плашиш демоне и додиром руком твојом подижеш болесника са одра болести, и то видевши сви људи прославише Бога, дивног у светима Својим, кличући Му: Алилуја!

 

Икос 3

       Непрестано стремећи ка небесима, преподобни, изнад свега си заволео безмолвије, стога и некога кнеза који је хтео доћи к теби ниси примио бојећи се да не упаднеш у замку гордости. Дивећи се толикој дубини разуђивања твога и прослављајући висину смирења твога, усрдно те величамо:

      Радуј се, јер си преподобне монахе учио смирењу!

      Радуј се, јер и нама немоћнима налажеш тај закон!

      Радуј се, јер си стекао истинско смирење у души твојој!

      Радуј се, јер си сачувао ту врлину!

      Радуј се, јер си искушење гордости одбацио од ногу твојих!

      Радуј се, јер си се бојао Бога и Њему јединоме служио!

      Радуј се, јер си смирењем твојим победио ђавола!

      Радуј се, јер си смирењем утврдио дух твој на висини!

      Радуј се, јер никада ниси оставио ту врлину!

      Радуј се, јер си прослављао Бога у целом животу твоме!

      Радуј се, богомудри наш учитељу!

      Радуј се, украсе целога света!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 4

      Избегавајући буре животних искушења, уплашио си се, преподобни, због тога што су почели да те славе монаси и мирјани и зато си тајно напустио твој манастир. Проходио си пустињу из манастира у манастир наслађујући се гледањем лица великих угодника Божијих, и као пчела мед сакупљао си од њих врлине, радујући се и певајући Богу: Алилуја!

 

Икос 4

      Чувши ближњи и даљњи богоугодни твој живот, преподобни, много њих дођоше слатком потоку богонадахнутих речи твојих и радосно ти клицаху:

      Радуј се, преславни оче наш!

      Радуј се, предобри пастиру наш!

      Радуј се, Богом научени учитељу наш!

      Радуј се, примеру сваке врлине!

      Радуј се, јер си уништио  све ђаволске обмане!

      Радуј се, јер си презрео његова искушења!

      Радуј се, јер си стекао велику слободу пред Господом!

      Радуј се јер си твојом молитвом чинио велика чуда и исцељења!

      Радуј се, јер си побожним животом твојим привео  многе спасењу!

      Радуј се, јер си богоугодним речима твојим указао највернији пут усхођења  на небесима!

      Радуј се, громе,који си уплашио ђавола!

      Радуј се, фруло Духа Светога, која наслађујеш уши верних!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 5

      Непрестано размишљајући на Божије милосрђе према грешницима, преподобни, неком монаху који те је питао шта да чинимо ако видимо грех брата свога, да ли да га изложимо руглу, кротко си одговорио: „Ако покријеш грех брата твога, и Христос ће у дан суда покрити твоја сагрешења“,да би Му певао у векове: Алилуја!

 

Икос 5

      Видевши побожнога цара Теодосија обученог у оделу обичнога војника, који је дошао код тебе,преподобни, и тражио да једе, дао си му суви хлеб, со и воду, и он се показао слађим од царских јела. Цару који се због тога изненадио као мудри учитељ рекао си:  „Слуге твоје спремају храну без молитве и са празнослoвљем,ми пак све чинимо са благословом Божијим“.Знајући дакле, силу молитве твоје смело ти кличемо:

      Радуј се угодниче Божији, који твориш чудеса смелом молитвом твојом!

      Радуј се, јер си чудесима твојим прослављао веру Христову!

      Радуј се, јер си благословом твојим учинио да је суви хлеб са водом слађи од царских јела!

      Радуј се, јер заповедаш да све чинимо са благословом Божијим!

      Радуј се, јер учиш да све животне жалости наслађујемо молитвом!

      Радуј се, јер нас поучаваш да у Богу полажемо сладост живота!

      Радуј се, јер призиваш богате ка уздржању!

      Радуј се, јер гладне и убоге укрепљаваш да полажу наду на Господа!

      Радуј се, уразумитељу весељака!

      Радуј се, утешитељу плачућих!

      Радуј се, устајање клонулихи очајника!

      Радуј се, добра надо свима нама!

      Радуј се, преподобни оче Пимене,молитвениче за душе наше!

 

Кондак  6

      Био си проповедник  смирења и неосуђивања грешника, оче, некога инока који се саблазнио око брата свога и који је због тога хтео да напусти манастир прво си упитао  да ли је својим очима видео тога који је учинио лоше дело, а потом си узео са земље малу грану дрвета и казао си: „Запамти да су греси брата твога као ова гранчица, а твоји су као брвно и немој се због тога саблажњавати“, него смирено певај Богу: Алилуја!

 

Икос 6

      Засијао си оче наш, у пустињи као пресјајна светиљка, одгонећи таму незнања и  унинија[1] од оних који су долазили теби, учећи све да покоре тело духу и да непрестаним мислима послуже Христу. Зато прими од нас ове похвале:

      Радуј се, јер си пожуде тела обуздавао страхом Божијим!

      Радуј се, јер си дух твој поставио за влада над страстима!

      Радуј се, јер си демонска искушења и нападе одгонио далеко од себе!

      Радуј се, јер си душу твоју сачувао непорочном Христу!

      Радуј се, јер си ум твој очистио  од нечистих и хулних помисли!

      Радуј се, јер си узашао на висину безстрашћа!

      Радуј се, јер љубављу твојом све покриваш!

      Радуј се, јер и нас учиш да не осуђујемо ближњега!

      Радуј се, милосрђем твојим побуђујеш нас на покајање!

      Радуј се, јер никога ко ти је дошао ниси отерао од себе!

      Радуј се, огледало срдачне чистоте!

      Радуј се, неисцрпна ризнице свепраштања!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 7

      Желећи показати прави пут покајања, учио си преподобни, да није спасење у броју дана, нити у делу спасења, него у истинском одвраћању од греха. Због тога си неком брату који те је упитао да ли му је довољно  три године за покајање,одговорио: „ако се од свег срца твога покајеш и да  немаш намеру да више то исто не чиниш, Бог ће примити твоје  покајање за три дана“!Стога и ми славећи твоје милосрђе певамо Му: Алилуја!

 

Икос  7

      Диван беше живот твој, преподобни, јер никада ниси дао души твојој да задрема сном унинија, но по цео дан си хитао на подвиге, помињући ону причу: „Када котао ври, онда га не сме дотаћи мува, али када се охлади онда сви инсекти улазе у њега. Тако и лењога монаха лако напада враг, а ономе који гори духом и труди се не може му никако прићи“. Зато ти усрдно кличемо:     

      Радуј се, неугасива свећо молитве!

      Радуј се, непрестани изворе суза!

      Радуј се, јер од младости ниси знао за лењост!

      Радуј се, јер си бдење и молитву изабрао као најбољи део!

      Радуј се, јер си цео живот твој показао као пример свима!

      Радуј се, јер си у самоћи и затвореништву као звезда засијао свету!

      Радуј се, јер си постом и уздржањем покорио тело духу!

      Радуј се, јер су колена твоја од стајања на молитви и поклона покривена тешким ранама!

      Радуј се, јер се клонули побуђују на подвиге животом твојим!

      Радуј се, јер и лењивци се подижу на рад!

      Радуј се, верни слуго Господњи!

      Радуј се, нелицемерни слуго Његов!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 8

      Необично је било видети како велики подвижник не штеди себе, попушташе немоћнима и новопочетницима. На питање како треба  постити заповедио си да свакога дана треба по мало јести, указујући тиме на средњи, царски пут, као најбољи, одсецајући тако тиме самоугађање и узношење ума, без спотицања певајући Богу: Алиуја!

 

Икос 8

      Сав си био у Богу, преподобни, умилним срцем и скрушеном душом увек стојећи пред Њим и учећи твоју духовну децу да се удаљавају од животних брига, таштине  света и славе, да чувају у себи смирење и самоукоравање и да тако задобију дар умиљења. Чувши то и поучавајући се твојим животом овако те хвалимо:

      Радуј се, јер си оставио све да би пронашао Христа!

      Радуј се, јер немаш ништа да би свиме овладао!

      Радуј се, у старо одело си био обучен да би се обукао у одећу Царства!

      Радуј се, који си презрео сваки вид хране да би се наситио рајске сладости!

      Радуј се, који си одрицањем земаљских ствари стекао небеса!

      Радуј се, јер си уместо привремених задобио вечна блага!

      Радуј се, јер још док си на земљи живео,твојим мислима непрестано си боравио на небесима!

      Радуј се, јер созерцавајући о небеском и причајући са анђелима, сачувао си у себи самоукоравање!

      Радуј се, јер иако прослављен од Бога и од људи,ни за шта си себе сматрао!

      Радуј се, јер понизивши себе наследио си славу вечну!

      Радуј се, становнику горњега света!

      Радуј се, сунаследниче  Христов!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 9

      Учио си, преподобни, да све помисли узносимо према Богу, збога тога си и био упитан шта је више потребније за спасење: ћутање или говорење, одговорио си да су оба достојни и  равни хвале, ако се врше Бога ради: онај који Бога ради објављује науку Божију, прославља Бога или упућује  ближњега ка спасењу, а онај који Бога ради ћути он помислима и срцем говори: Господе Исусе Христе, Сине Божији,помилуј ме грешнога. Стога похитајмо и ми да говоримо и ћутимо Бога ради, да би се удостојили да певамо са анђелима: Алилуја!

 

Икос 9

      Био си Богом умудрени говорник, преподобни, учећи све да на основу смирења почнемо да зидамо дом духовнога живота, и да га утврђујемо вером, надом  и љувављу и да се подвизима молитве, сузама и уздасима узводимо на висину, као покровом покривамо себе предавањем вољи Божјијој. Због тога умоли Господа да и ми стекнемо силу и мудрост за ово, оче наш,да би ти приносили ове похвале:

      Радуј се, јер си припремио срце твоје за стан Духа Светога!

      Радуј се, јер си га украсио свесавршеном љубављу према Господу!

      Радуј се, јер си га опрао непрестаним покајничким сузама!

      Радуј се, јер си га дубоким уздасима испунио миомирисом !

      Радуј се, јер си душу твоју обогатио многим врлинама!

      Радуј се, јер си коначно искоренио плеву страсти!

      Радуј се, јер си се удостојио да видиш Бога чистим срцем!

      Радуј се, јер си полетео у висину безстрасним умом!

      Радуј се, анђелски си поживео на земљи са људима!

      Радуј се, човече  Божији, анђелски си послужио Богу!

      Радуј се, од Господа овенчани венцем славе!

      Радуј се, заштитниче, даровани нам од Бога!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 10

      Желећи свима спасење, преподобни, уразумио си једнога гневнога презвитера. Он пак, видевши лењост братије, одмах се распали гневом и у главној (саборној) цркви са њих свуче монашки чин. Ти пак, као отац деци заповедо си му да трпљењем и љубављу исправљамо оне који су сагрешили, подижући све да певају Богу: Алилуја!

 

Икос 10

     Подражавајући у кротости Цара Небескога Господа Исуса Христа, добрим си побеђивао зло, оче наш. Старац неки кога су оставила духовна деца, и пошла за тобом, рањен завишћу поче рђаво да говори о теби. Ти пак, дошао си код њега са даровима. Дуго време си стајао пред вратима његовим кротко трпећи сунчану жегу, све док тај старац,разнеживши се срцем, прими те са целивом и од тога часа постаде твој најискрениј пријатељ. Помињући такву твоју победу над ђаволом,вапијемо ти:

      Радуј се, јер подражаваш кроткога Христа!

      Радуј се, јер си  Његовом благодаћу стекао незлобивост!

      Радуј се, јер си наследио земљу кротких!

      Радуј се, јер си многа срца привукао себи кротошћу

      Радуј се, јер си незлобивошћу победио ђаволску злобу!

      Радуј се, јер си његово лукавство уништио простотом!

      Радуј се, јер си твојом незлобивошћу обратио непријатеља у брата!

      Радуј се, јер си његовим покајањем развеселио Христа!

      Радуј се, јер си као миротворац назван син Божији!

      Радуј се, јер си због смирења  узвеличан од Самога Господа!

      Радуј се, јер си заволео свога непријатеља!

      Радуј се, јер и нас учиш незлобивости и љубави!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 11

       На небесима наслађујеш се анђелским песмама, преподобни оче, јер на земљи ниси трубио пред собом, тајио си многа откривења у души твојој, свима смирено говорећи да сам и ја од земаљских и да само страсти и слабости моје исповедам.Због тога са анђелима и светима певаш Богу: Алилуја!

 

Икос 11

      Удостојио си се да још на земљи видиш небеску светлост, преподобни оче, тело пак твоје постом си стањио и ум твој на молитвено делање си учинио, некада дакле у рајским становима са анђелим и светим  истинскога, некада пак, видео си себе у виђењу како на Голготи пред Крстом Господњим плачеш и целиваш Његове пречисте ране. Због тога измоли нам да се и ми озаримо том светлошћу, угодниче Христов, да би ти принели ове похвале:

      Радуј се, гледаоче тајни Божијих!

      Радуј се, сажитељу са светима Његовим!

      Радуј се, јер си у срцеу твоме стекао умносрдачну молитву Господњу!

      Радуј се, јер си на светој Голготи стајао пред Њим!

      Радуј се, јер си се духовно наслонио на животворни Крст Његов!

      Радуј се ,јер си умно целивао пречисте ране Његове!

      Радуј се, јер се обилно изли  љубав Божија у твоме срцу!

      Радуј се, јер се туга земаљска прогна далеко од тебе! 

      Радуј се, јер си са Јосифом и Никодимом мислено полагао у гробу Господа твога!

      Радуј се, јер си са мироносицама радосно сусрео Васкрслога Господа!

      Радуј се, уме, који видиш Бога!

      Радуј се, серафиме у телу!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 12

       Благодаћу Божијом обдарени да исцељујеш болесне и прогониш демоне, срце твоје си сачувао  скрушеним и смиреним, оче наш. Сматрао си себе да си достојан да ћеш бити бачен са сатаном у огањ вечни. Стога и нас лишене врлинама  и који нисмо стекли молитву, и који се узносимо више од фарисеја, исцели молитвом твојом, да би поживевши у скрушености заједно са тобом певали Господу: Алилуја!

 

Икос 12

      Прослављајући твој анђелима сличан живот, хвалимо те, преподобни оче Пимене, који си у младости био пример живота младићима, у храбрости - правило вере храбрима, у старости – учитељ старцима, свима нама свагда молитвеник и заштитник. Збога тога ти кличемо:

      Радуј се, јер си у детињству свим срцем заволео Христа!

      Радуј се, јер си од младости Њему послужио!

      Радуј се, јер си се због љубави Његове уселио у пустињу!

      Радуј се, јер си изабрао ћутање да би са Господом вечно причао!

      Радуј се, јер си страхом Божијим приковао тело твоје да не би послужило ђаволу!

      Радуј се, који си на себе наложио велики пост да би се насладио Христом!

      Радуј се, јер си претрпео разна лишавања, да се не би лишио Христа!

      Радуј се, јер си срце твоје  учинио сасудом благодати!

      Радуј се, јер си тело твоје украсио безстрашћем!

      Радуј се, посрамљење ђавола!

      Радуј се, похвало Свете Цркве!

      Радуј се, преподобни оче Пимене, молитвениче за душе наше!

 

Кондак 13

      О, преподобни и богоносни оче наш Пимене, погледај на  нас слабе који свакога дана упадамо у многа сагрешења, и богопријатним твојим посредовањем избави нас од свакога искушења противника и страх Божији усели у срца наша, да би у смирењу поживевши у овом веку, удостојили се вечнога блаженога живота, и да са свима светима певамо у бесконачној радости: Алилуја!

 

Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1  и кондак 1

 

Молитва преподобном Пимену Великом

      О, дивни угодниче, преподобни оче наш Пимене, ми грешни не можемо да те достојно похвалимо. Био си пример монаха, даваоц исцељења, становник пустиње,љубитељ безмолвија,искоренитељ страсти,и учитељ сваке врлине. Због тога умилно теби прилазимо и смирено те молимо: подари из твоје ризнице и нашој убогости .Твојим смирењем одбаци нашу гордост, безстрашћем твојим спали наше стасти, бодрошћу твојом отерај од нас дух лењости, сузама пробуди нашу безосећајност,бдењем нас подигни од нерада,молитвама у нама запали пламен молитве, љубављу нам учини да имамо братољубље, подари нам дух кротости и смирења, дух чистоте и побожности, ослободи нас од страсти и приведи нас истинском покајању.  Ти си у уму твоме непрестано имао на  Крсту распетога за нас Сина Божијега. У уму и у срцу непрестао да имамо Њега и ми јадни, помози нам да горимо љубављу према Њему и да се кајемо за наше грехе, сећајући се да ћемо се срести на дан СтрашногаСуда, да се удостојимо да приправни уђемо у Царство Небеско са тобом и са свима светима, славећи Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин!

 

Са црквенословенског језика превео

протојереј  Животије Милојевић

 

 

 

 

[1] Униније – клонулост,малаксалост

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

 

 

POUKE

 

Једанпут дођоше св. Пимену оци (духовни) из Сирије с намером да га упитају о неосељивости или тврдоћи срца. Св. Пимен није знао да говори грчки а тумача не беше ту. Посетиоцима паде то веома тешко и жао па и самом Пимену. Наједанпут и изненада отпоче Пимен да говори грчки:

 

Вода је по природи својој мека а камен је тврд. Но ако вода стоји над каменом, непрестаним капањем жљебиће га и тако мало по мало постаје издубљење. (Капља камен дуби). Тако су и речи Божије меке а срца наша окорела, тврда. Али ако човек често слуша речи Божије (св. Писмо) срце његово омекша и оспособи се да прими у себе страх Божији".

 

Брат упита св. Пимена: "Шта да чиним са мојим страстима које ме узнемирују? - Нагнајмо себе на плакање пред Богом док нам не укаже милост", рече Пимен.

 

Други брат упита га; "Шта да чиним са греховима мојим ?" На то старац одговори: "Ко жели да се ослободи грехова својих, ослободиће се помоћу плача (кајања са сузама); а ко жели да поново не падне у грех нека плаче и моли се. Ово је пут покајања кога нам предаде св. Писмо и оци, који су говорили: "Плачите, другог пута ка спасењу нема осим плакања (дубоког покајања за грехе).

 

Брат упита оца Пимена о монаштву и у чему се оно састоји. " Кад нас Бог позове на онај свет шта ће нас тада највише узнемирити ?" упита старац. - "Греси", одговори брат. "Онда идимо у своје ћелије усамимо се у њима, сетимо се наших грехова, оплакујмо их и молимо се, па ће нас Господ послушати и помиловати". рече отац Пимен.

 

Не поверавај се ономе у кога твоје срце нема поверења.

 

За свакога три су главна, неопходна рада: бојати се Бога, молити Му се и чинити добра ближњима.

[JESSY]

Неки упиташе оца Пимена: "Ако би видели кога да греши, да ли му треба напоменути о томе? - Што се мене тиче ја бих поред њега прошао и не би му ништа рекао" одговори он.

 

Један брат упита Пимена: у чему се састоји покајање за грехе? У томе, одговори он, да се више не чине - не понављају раније учињени греси. Јер ко су непорочни, праведни и поштени? Они који нису грешили, као и они који су се оставили греха својих па тако постали праведници".

 

На питање: шта значи мрзети лукавство старац одговори: "Мрзети лукавство значи мрзети свој грех и преваре брата свога.

 

Други брат упита Пимена о искушавању од разних рђавих мисли. Старац одговори: "Онога који се у том положају налази можемо упоредити са човеком који има крај себе с једне стране ватре а с друге воде. Кад ватра букне он узме воде па гаси ватру. Ватра је семе ђаволско (рђава мисао) а вода - молитва Богу.

 

Ако се сам унижујеш наћи ћеш спокојства, јер онај који самога себе унижава наћи ће стрпљења у свима околностима.

 

 

 

Шта је то: "високо у људи". (Лука 16-18)? "Правдање" кад човек самога себе правда. Не оправдавај него окривљуј самога собе и бићеш

[JESSY]

 

Духован човек живећи у друштву са браћом, треба да је сличан каменом идолу: кад га нападају да се не љути; кад га хвале да се не горди.

 

Учити ближњега толико је противно истинитој смерности колико и изобличавати га. (Овим је св. Пимен хтео рећи: да не треба себе истицати за учитеља другима, јер овим обично човек постане горд, понесе се и душу своју изгуби).

 

Корисно је удаљавати се од узрока ка греху. Човек који се налази близу узрока ка греху, сличан је ивици, окрајку бездана, одакле га непријатељ може лако гурнути у бездан. Који је даље од узрока ка греху, сличан је човеку који стоји даље од бездана и, ако би га непријатељ повукао бездану, има времена и места да се одупре и да за помоћ виче.

 

Ако човек не буде умерен у јелу не може постати скроман и кротак.

 

 

 

Отац Пимен прича: Један брат упита оца Пимена: да ли је корисно хвалити ближњега?, на шта му је он одговорио: "Корисније је ништа о њему не говорити".

 

Ако се човек буде сећао и придржавао речи св. Писма: "Јер ћеш се својим речима осудити и својим речима се оправдати" (Матеј 12-37), то ћеш наћи за себе, да је корисније да ћутиш него да говориш.

 

Брат упита оца Пимена: "Ако ја спазим да је брат мој нешто згрешио, да ли је корисно да прикријем његов грех"? Старац му одговори: "Ако ми будемо прикривали и покривали погрешке наших ближњих то ће и Бог покрити наше грехе".

[JESSY]

Брат упита оца Пимена: " Кад сам дознао да је један брат тешко грешио ја га нисам радо себи призивао; међутим брата, који је чувен и виђен радо сам себи примао. Шта ти, оче, на ово велиш"? На ово му Пимен одговори: "Када добро чиниш добром брату, то за онога који греши учини дупло више с тога што је он духовно немоћан, болестан. У осталом да ти испричам ово :

 

У неком манастиру живео је пустињак Тимотије. Настојатељ манастира, дозна да је један брат пао у искушење (у грех), па упита испосника Тимотија за савет шта да чини са грешним братом. Пустињак одговори да га треба истерати из манастира. Чим су грешног брата истерали, страсно узбуђење, од чега је патио овај брат, пређе на Тимотија и овај се нађе у грозном, опасном стању. Тимотије се сети узрока овоме па поче тужити и са плачем молити Бога за опроштај: "Сагреших, Господе, опрости ми". Тада му дође глас са неба: "Тимотије, знај да сам ја пустио на тебе то искушење само за то што си ти презрео брата свога у времену његовог искушења".

 

 

 

Други брат рече оцу Пимену: "Смућен сам па хоћу да напустим место у коме живим сада". - А зашто то упита га старац? Брат одговори: Ево зашто: чујем по нешто рђаво о једном брату па ме то љути и наноси штету мојој души". -То што си чуо није истина, одговори Пимен. Сушта је истина, одговори брат, јер сам чуо од сигурног лица". - "Не, то није сигурно и честито лице, јер кад би оно тако било не би ти то ни казало" одговори старац". "Али ја сам својим очима гледао саблазан" одговори брат. На то старац погледа у земљу, спази малу гранчицу, узе је и у упита брата: "Шта је ово"? "Гранчица" одговори брат. Старац погледа у та ван, показа прстом греду, па упита: "А ово"? "Греда" одговори брат. "Е, стави сада на срце своје да су греси твоји слични и велики као ова греда, а греси брата твога као ова гранчица".

 

Многи говоре о савршенству, али у самој ствари мало је оних који га достижу.

[JESSY]

Брат упита оца Пимена: " Кад сам дознао да је један брат тешко грешио ја га нисам радо себи призивао; међутим брата, који је чувен и виђен радо сам себи примао. Шта ти, оче, на ово велиш"? На ово му Пимен одговори: "Када добро чиниш добром брату, то за онога који греши учини дупло више с тога што је он духовно немоћан, болестан. У осталом да ти испричам ово :

 

У неком манастиру живео је пустињак Тимотије. Настојатељ манастира, дозна да је један брат пао у искушење (у грех), па упита испосника Тимотија за савет шта да чини са грешним братом. Пустињак одговори да га треба истерати из манастира. Чим су грешног брата истерали, страсно узбуђење, од чега је патио овај брат, пређе на Тимотија и овај се нађе у грозном, опасном стању. Тимотије се сети узрока овоме па поче тужити и са плачем молити Бога за опроштај: "Сагреших, Господе, опрости ми". Тада му дође глас са неба: "Тимотије, знај да сам ја пустио на тебе то искушење само за то што си ти презрео брата свога у времену његовог искушења".

 

 

 

Други брат рече оцу Пимену: "Смућен сам па хоћу да напустим место у коме живим сада". - А зашто то упита га старац? Брат одговори: Ево зашто: чујем по нешто рђаво о једном брату па ме то љути и наноси штету мојој души". -То што си чуо није истина, одговори Пимен. Сушта је истина, одговори брат, јер сам чуо од сигурног лица". - "Не, то није сигурно и честито лице, јер кад би оно тако било не би ти то ни казало" одговори старац". "Али ја сам својим очима гледао саблазан" одговори брат. На то старац погледа у земљу, спази малу гранчицу, узе је и у упита брата: "Шта је ово"? "Гранчица" одговори брат. Старац погледа у та ван, показа прстом греду, па упита: "А ово"? "Греда" одговори брат. "Е, стави сада на срце своје да су греси твоји слични и велики као ова греда, а греси брата твога као ова гранчица".

 

Многи говоре о савршенству, али у самој ствари мало је оних који га достижу.

[JESSY]

Други брат упита: "Оче, ако човек падне у какав грех, да ли ће му Бог опростити оно сагрешење, ако се он врати добром животу". Старац одговори: "Бог је тако и заповедио људима да чине, а у толико више сам ће он тако поступити. Он је заповедио да се прашта седамдесет пута по седам - што значи свагда.

 

Човек је онај који је самога себе познао и познаје.

 

Човек који друге учи а не врши делом то чему друге учи, сличан је извору, који друге поји и мије - чисти, а сам себе не може да очисти, него остаје са свом нечистотом и прљавштином која је у њега запала.

 

 

 

Понеки човек изгледа ћутљив, али му срце осуђује друге. Трудови таквог човека су узалудни. Други опет од јутра до вечера говори, а у самој ствари ћути, јер говори само оно што је за душу корисно.

 

Тројица су међу собом потпуно равни: када ко правилно проводи дане у ћутању; кад је ко болестан и Богу благодари и када је ко потпуно искрено послушан старијем.

 

Злобу злоба не унижава. Ако ти ко чини зло ти њему чини добро да би добрим зло победио.

 

Није оно слуга (монах) Божји, који ропће; ни онај који враћа зло злим и који се љути.

[JESSY]

Неки брат рече оцу Пимену: "Мене много муче рђаве мисли и ја страдам од њих". Старац га изведе пред ћелију на ваздух и рече му: "Рашири пешеве (крајеве) твоје хаљине и задржи ветрове". - "Ја то не могу" - "Онда ни рђавим мислима не можеш на пут стати" рече старац. Оне долазе али и пролазе, ако их човек не задржава.

 

Једном приликом поновио је св. Пимен ове Јеванђелске речи: "Од ове љубави нико веће нема да ко и душу своју положи за ближње своје", (Јован 15-13) па је додао, ако ко чује реч која га вређа па и ако има могућности да равном мером одмери а то не учини ; или ако га ко обмане а он отрпи и не врати "мило за драго" нити му се свети, тај и такав полаже душу своју за ближње своје".

 

Употребљавај све силе своје и сва средства да никоме не чиниш зло и да имаш чисто срце према свим људима.

 

 

 

Ако будеш трпљив наћи ћеш мира свуда ма где живео.

 

Ма у какав тежак положај дошао победићеш га ћутањем - стрпљењем.

 

Трезвеност, умна молитва (Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме) и расуђивање три су душина делања.

[JESSY]

Једанпут Пајсије, млађи брат Пименов, посвађа се са једним од посетиоца својих и потуче се с њим тако да су се већ били окрвавили. Пимен је седео у близини и ништа им није рекао. У то време попе се код њих Анув најстарији од браће по годинама, и видећи шта се десило обрати се Пимену с прекором: за што се он није позабавио да помири ове што су се посвађали. Пимен одговори: "Они су браћа. Помириће се". Кад Анув понови прекор Пимен одговори: "Ја сам осећао у срцу као да и нисам овде био".

 

Брат упита оца Пимена за поуку: "Докле котао ври од ватре која под њим гори, рече старац, не сме да му приђе ни мува ни који други гмизавац. Кад се котао охлади у њега слободно улазе сви гадови. Исто тако је и са човеком. Док он живи у духовном подвигу дотле враг не налази могућности да га победи.

 

 

 

Св. Пимен, Анув и остала њихова браћа услед навале неког варвавског племена морадоше побећи у друго место и настанити се у неком пустом незнабожачком храму, да би одатле могли наћи стално место где би живели. При том Анув рече Пимену и осталој браћи: "Учини ми милост ти и браћа и испуните моју молбу. Ове недеље дана да живимо сваки одељено у ћутању и да не говоримо један с другим. Пимен одговори: "Учинићемо како кажеш". У тој незнабожачкој цркви био је један камен кип. Анув устајући сваког дана рано ударао је камењем главу овога кипа а у вече долазио је код њега и тражио опроштај. Тако је чинио кроз целу недељу. У суботу браћа се скупише и тада рече Пимен Ануву: "Ја сам видео да си ти целе ове недеље гађао камењем у главу овај кип а после тога поклањао си му се и тражио од њега опроштај.

[JESSY]

Они који верују у Христа не треба да се клањају идолима". Анув одговори: "Ја сам ово учинио и за вас. Када сам, као што сте видели, ударао камењем ову статуу (кип) у главу, да ли је она говорила што год? Пимен одговори: "Не". "А када сам је молио за опроштај, да ли се она наљутила? да ли је да рекла: не опраштам"? "Не" говори Пимен. На то рече Анув: "Тако и нас седам браће ако желимо да проводимо живот заједно, морамо бити слични овој статуи (кипу) која се од невоља нанетих јој не љути, а пред смирењем које сам показао пред њом, не горди се и не надима се. Ако ви не ће те тако да поступите, ево, четворо врата ове цркве: нека сваки иде куда хоће и нека бира место где ће живети како хоће". Браћа падоше лицем пред њега, дадоше обећање да ће живети по његовом савету и живљаху заједно са великим смирењем и трпљењем много година. Ноћу су спавали свега четири сата; четири сата проводили су у певању псалама и молитви; четири сата у ручном раду. Дању наизменично бавили су се молитвом и ручним радом до шестога сата; до деветога сата бавили су се читањем, а после тога припремали су себи храну, скупљајући неке пољске траве.

 

 

 

Брат упита оца Пимена: шта да чини са гресима својим. Старац одговори: "Они, који желе да се избаве од грехова својих избавиће се од њих плачем, а који желе да наново не упадају у грехе спречиће ТЈ плачем. То је пут покајања, који нам је предало Св". Писмо и оци.

 

Једанпут отац Пимен ишао је са Анувом по околини града Диолка. Видевши тамо жену која је се била у прса и горко плакала. над гробом, они се задржаше неко време да је слушају. Потом кад мало поодмакоше сретоше једног путника и упиташе га шта се десило са том женом, те тако горко плаче. Онај одговори: да су јој умрли муж, син и брат. Тада отац Пимен рече Ануву: "Говорим ти ја: ако човек не умртви све телесне жеље своје и узме таквога плача не може бити исправан духовни човек".

 

 

 

Кад се Давид борио са лавом ухватио га је за гркљан (грло). И ми ако задржимо грло и трбух победићемо с Богом невидљивог лава.

 

Свето Писмо каже: "Говори оно што су виделе очи твоје". А ја, вели св. Пимен, кажем вам, не верујте ако и рукама својим опипате па ни о томе не сведочите. У потврду овога он наведе овај случај. Неки човек био је исто тако преварен. Он је видео ближњег свога да греши са женом. Дуго време борио се са помислима Најпосле, савладавши се дође код њих, удари их ногом и рече: престаните. Тек тада виде да су то била два пшенична снопа који су један на другом лежали.

http://dodjiividi.blogspot.com