Различите светодуховске службе и таланти.. Да ли је и вера таленат- дар Божји?

[Никола Ђоловић]

Немамо ми проблема са Црквом но са јерархијом Цркве. Па опет ни са њима тако директно, јер нас они директно не угрожавају ни на један начин осим личним примером слике о себи, пошто од њих очекујемо беспоговорно да одсликавају икону Царства својим постојањем. Организација Цркве није правног већ благодатног карактера. Када не би кроз њих добијали благодат Бога, смели бисмо рећи да су они само људи који имају неку своју виртуелну странку или гето. Опет, ко је без греха нека баци камен први.

Зашто би имали проблем са Црквом када свако од нас конституише Цркву? Јерархија мора да постоји ради очувања јединства Цркве и ради показивања различитих дарова Светога Духа који се очитава у тим службама: епископа, свештеника и ђакона (међутим, превиђа се и служба народа који и чине то саборно дело). Овде је пре реч о љубомори или због туђег положаја, где се углавном духовно богатство благодати код свештеника превиђа очигледношћу његовог материјалног стања, или о лажној врсти слободе која не жели никоме да принесе послушност због болесне љубави према себи. Чак и ако свештеник греши ван Цркве, то не значи да је он неделатан за мене унутар Цркве. Ја узимам од њега благодат али и он од мене (узајамно). А и то што узимам не узимам као да је он творац исте него спроводник свише. Налик тумачењу св. Дионисија Ареопагита који говори да више небеске јерархије  озарују примљеном благодаћу ниже јерархије анђела.

Но, мислим да је чињенично стање у овоме: да ми болујемо од тога што се сами осећамо без службе превиђајући сопствену хиротонију Крштења Духом, или нас сами свештеници (не сви – да не генерализујемо) обесправљују својим даровима као да ми немамо благодати. Сви имају службу али су различити дарови Духа. И нико не може бити свештенослужећи без службе оног другог. Црква нам није претња, но прамац спасења. Ми смо криви ако као народ Божији, царско свештенство, занемаримо свој талант који нам други нису хтели открити, нарочито свештенство (не сви) које налик јудејском некада „стајаше насред врата храма па нити сами улазише, нити другима даваше да уђу“. Наше је да уђемо у познање своје литургијске службе али не и да од исте направимо скандалозну револуцију на штету Цркве. Не требамо као некада Коринћани да се надимамо даровима ко има више а ко има мање, јер је иста сила благодати и у једном и у другом дару, будући да се не мери, али је различита сврха у ономе за шта је намењена. О Цркву се предрасудно спотичу они који имају своја апстрактна учења која стоје далеко од сагласности са једноставним догматима Православља. Њихов пасиван мистицизам и мрачни окултизам је наивна верзија замене стваралачке и динамичке благодати. Јер где је огањ ту су све Три Ипостаси.

Зашто да компликујемо?

[Никола Ђоловић]

....а што би па и размишљали...

[Broken]

Гледам дечаке (5-6 годиа имају) на фудбалском тренингу и примећујем бар две групе; први којима се лопта просто "лепи" за ногу, умену да додају да шутну , стварно личе на фудбалере. Другу групу чине они који хоће али им не иде. Очигледно да им недостаје нешто што ови први имају. А постоји и трећа група, то су они које фудбал апсолутно не занима и њихова интересовања су усмерена на другу страну. Усуђујем се да те разлике у овом узраст деце припишем постојању или непостојању талента за фудбал.

Да ли је тако и са вером ? Да ли је неким људима дато да могу лако да прихвате веру док су неки неталентовани у смислу да их то не занима и тешко им је ( не кажем и немогуће) да прихвате могућност постојања Бога и свега оног што има везе са тим ?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Priroda čoveka je i vera.

[Млађони]

Гледам дечаке (5-6 годиа имају) на фудбалском тренингу и примећујем бар две групе; први којима се лопта просто "лепи" за ногу, умену да додају да шутну , стварно личе на фудбалере. Другу групу чине они који хоће али им не иде. Очигледно да им недостаје нешто што ови први имају. А постоји и трећа група, то су они које фудбал апсолутно не занима и њихова интересовања су усмерена на другу страну. Усуђујем се да те разлике у овом узраст деце припишем постојању или непостојању талента за фудбал.

Да ли је тако и са вером ? Да ли је неким људима дато да могу лако да прихвате веру док су неки неталентовани у смислу да их то не занима и тешко им је ( не кажем и немогуће) да прихвате могућност постојања Бога и свега оног што има везе са тим ?

 

Ja uopstene verujem u "talente". Ne postoji nikakv "gen za fudbal" a jos manje "gen za veru"

 

Mozda su deca te prve grupe vise radila sa loptom od ove druge grupe, naprimer sa roditeljima. Ili su im roditelji objasnili neke stvari. Ili su imali malo vise iskustva i dodira sa pricom.

 

Drugo objasnjenje da su motoriki sposobniji, to je vec bioloska osobin, i to nem veze sa fudbalom. Opet i motorika se uci, pa dec mogu postati motoricki sposobnija.

Jedina prednost koju ja mogu imati u odnosu na nekog drugog ili on u odnosu na mene, koja nije determinisana kolicinom rada je to ko ima jace misice. Neki ljudi prirodnije imaju jace misice, pa su prirodnije bolji u sportovima, brze ce da trce, vise ce da skoce, jce ce da sutnu, brze ce da okrenu nogu.

Ali to nije talenat za sport, to je bioloska prednost misica. 

 

Tako, posto sam pojasnio zasto ne verujem u talente i mislim da su losa ideja, odgovorio sam i na tvoje pitanje o veri. Ne, niko nije talentovniji za veru. To koliko je kome tesko da prihvati postojanje Boga ima veze sa njegovim pogledima na svet, a to nije determinisano nicim drugim do odlukama same osobe.

[Ненад Р.]

Свако има талента за веру , само треба упалити кандило доброте и љубави у срцу.

[Срђан Шијакињић]

Ja uopstene verujem u "talente". Ne postoji nikakv "gen za fudbal"

 

Ђомла, не бих се сложио, иако твоје мишљењезвучи логично и вероватно, само због тога што када гледаш неке играче просто не можеш да одолиш утиску да имају оно "нешто", неки икс фактор, неки осећај за игру, који их у неким тренуцима просто одвоји од свих око њих... Верујем да један Роналдињо или Мајкл Џордан имају много више него боље подешене мишиће, имају нешто што их чини бољим фудбалером или кошаркашем од оних који имају сличне или и боље физичке и техничке каратеристике од њих... (Иако су и у томе међу најбољима свакако.) Једино ако начин размишљања, тај осећај фамозни,  подведемо под физичку предност а не под таленат, али ми се чини да онда правимо само терминолошку разлику... 

[Deki992]

Milosavljevicu,zaboravio si jos neke bitne stvari,konkretno kod fudbala.To su refleksi i pre svega sto rece Srdjan,fudbalski intelekt-smisao za igru. Tako da,kada neki klinac ima osecaj za igru,dobru motoriku i reflekse,moze se reci da je talentovan.

[Џуманџи]

Оци кажу да је вера дар од Господа.

[Deki992]

Оци кажу да је вера дар од Господа.

I sad ide pitanje...Da li su onda krivi oni koji nisu darovani?

[feeble]

I sad ide pitanje...Da li su onda krivi oni koji nisu darovani?

Kome je vise dato, od njega ce se vise traziti. Valjda i obrnuto vazi

[Млађони]

Ђомла, не бих се сложио, иако твоје мишљењезвучи логично и вероватно, само због тога што када гледаш неке играче просто не можеш да одолиш утиску да имају оно "нешто", неки икс фактор, неки осећај за игру, који их у неким тренуцима просто одвоји од свих око њих... Верујем да један Роналдињо или Мајкл Џордан имају много више него боље подешене мишиће, имају нешто што их чини бољим фудбалером или кошаркашем од оних који имају сличне или и боље физичке и техничке каратеристике од њих... (Иако су и у томе међу најбољима свакако.) Једино ако начин размишљања, тај осећај фамозни,  подведемо под физичку предност а не под таленат, али ми се чини да онда правимо само терминолошку разлику... 

 

o su refleksi i pre svega sto rece Srdjan,fudbalski intelekt-smisao za igru. Tako da,kada neki klinac ima osecaj za igru,dobru motoriku i reflekse,moze se reci da je talentovan. 

 

 

Imaju taj iks faktor to ne sporim, ali taj iks faktor nije produkt biologije ili genetike vec vecoj posvecenosti razumevanju igre. Oni bolje razumeju igru od drugih. Mozete to da vidite po sebi, kada igrate neki sport li neku igricu pa razmisljate o njoj, pa shvatate "smisao igre" sve vise i vise. E oni su to isto uznapredovali samo vise od ostalih.

Ali to nije stvar talenta, genetike, predispozicije, predodredjenost  vec jednsotavno posvecenosti i interesovanju.

 

Njihov mozak je vise razmisljao o fudbalu nego mozak njihovih saigraca. 

 

Kada kazu da je neko za nesto talentovan, time se smara da on ima neke predispozicije vise od nekog drugog. TO jednostavno nije tacno, ne postoje predispozicije za smisao igre fudbala. 

 

Jedino postoje genetske predispozicije za kondiciju i misicnu snagu. 

 

To je jedina prednost koju neko moze da ima. Sve ostalo se uci. 

[Agnostik]

Ja uopstene verujem u "talente". Ne postoji nikakv "gen za fudbal" a jos manje "gen za veru"

 

Mozda su deca te prve grupe vise radila sa loptom od ove druge grupe, naprimer sa roditeljima. Ili su im roditelji objasnili neke stvari. Ili su imali malo vise iskustva i dodira sa pricom.

 

To mozda ne ali geni za koncentraciju, brzinu i.t.d itekako potoje. 

 

Da sam imao i polovinu naprimer talenta Milicica i nikakvu povredu igro bio bi zvezda u NBA. A on nista nije uradio od toga

[DYNABLASTER]

Nije sija nego vrat...

[Млађони]

To mozda ne ali geni za koncentraciju, brzinu i.t.d itekako potoje. 

 

 

Brzina je samo misicna snaga, za to genetika svakako postoji, kakvi su ti misici, koliko imas kojih misicnih vlakana itd.

Za koncetraciju ne verujem da postoj gen. 

Da ne sirimo diskusiju, poenta je bila da objasnim zasto en verujem u talente, umnog gledano, pa samim tim ne verujem ni u talneat za veru.