Православље у Гватемали

[Guest Оливера]

Православље у Гватемали

Игуманија Инес (Ајау Гарсија) налази се на челу једине православне парохије у Гватемали - манастира Свете и живоначалне Тројице, под јурисдикцијом Антиохијске Патријаршије. Мати Инес потиче из чувене и утицајне породице која је дала велики број истакнутих људи. Са двадесет година постала је римокатоличка монахиња и ступила у монашки ред Успења Пресвете Богородице.

„Ту су ми дали да читам разговор светог Серафима Саровског са Николајем Мотовиловим и текст православне Литургије", присјећа се она, „Оно што сам прочитала потресло ме до дубине душе. Једна од монахиња показала ми је неколико православних икона, међу којима и Свету Тројицу Андреја Рубљова. Горела сам од жеље да пронађем корјен свега тога. Од тада сам почела и да изговарам Исусову молитву."

Наредних десет годима мати Инес је изучавала богословље у Гватемали, Француској и Белгији, али је и даље мучило једно питање: „Гдје је сакривено благо са којим се сусрела на почетку свог монашког пута?". На сопствени захтјев отпутовала је на Филипине. „Тамо сам, на своје велико изненађење, срела још сестара Успења које су тражиле исто што и ја", прича данас Игуманија, „Сазнале смо за римокатолике источног обреда и планирале да наше сестринство реформишемо у такву заједницу. Нажалост, већина сестара је отишло, а неке су се удале. Остале смо само ја и рођена филипинка, сестра Марија. Монахиње мог реда, који је веома утицајан на Филипинима, замолиле су ме да одем, јер су сматрале да ширим револуционарно расположење.

Отишла сам у Јерусалим, гдје сам се коначно сусрела са Православљем. Са мном је била и сестра Марија и заједно смо пропутовале Свету Земљу."

Утисак који је на мати Инес оставило искуство у Јерусалиму био је такав да је у својој 36. години направила дрстичан заокрет и постала - православна монахиња. Пратила је и сестра Марија.

А ево како су на све то реаговали њени родитељи: Отац је у почетку био збуњен, а затим је отишао у Турску гдје је присуствовао православном богослужењу, одакле је продужио у Свету Земљу и након тога, што се њега тиче, Православље је било у реду.

„Мајка је од почетка подржала моју одлуку", прича мати Инес, „Вољела је Русију и пуно читала о њој. Када је антиохијски епископ посјетио Гватемалу, моја мајка му је пришла и кроз мирпомазање постала православна. Касније је и отац постао православан."

Убрзо је на брду надомак главног града Гватемале, под окриљем Антиохијске Патријаршије, почео да ниче манастир Свете Тројице. 1995. годин,на празник светог Николаја Чудотворца, митрополит Мексика, Венецуеле, Централне Америке и Кариба, Антоније, потписао је Акт о оснивању Православне Цркве у Гватемали, а манастир је коначно освештан у новембру 2007. Парохија се састоји од Гватемалаца, Арапа, Грка, Руса и Украјинаца. Поред мати Инес и сестре Марије, сестринству је прибројана још једна монахиња. Свето-Тројицко сестринство гаји велику љубав према Руској Цркви и то се у манастиру види на сваком кораку, од архитектуре, преко икона и фресака до богослужбеног појања.

Иако немају сталног свештенослужитеља, два пута мјесечно манастир посјећују поклоничке групе из свих крајева свијета предвођене свештеницима, који тада служе у манастирској цркви.

У самом центру престонице, Гватемала Ситија, налази се манастирско сиротиште за дјецу. Ово је најстарија и највећа таква установа у земљи. 1857. године основао га Рафаел Ајау, предак мати Инес. Када се дон Рафаел преселио у Француску, на његову молбу бригу о сиротишту су преузели римокатолички монаси, да би 1960. оно прешло у руке државе. 1996. држава је сиротиште предала манастиру Свете Тројице, а наредне године у просторијама сиротишта освештан је параклис Преображења Господњег. „Предсједник Алваро Арсу је предао сиротиште, које је било у ужасном стању, манастиру.", каже мати Инес, „Мало је вјероватно да би неки други политичар то урадио, јер се боје православних. Арсу се није бојао зато што је у његовој породици било православних. За дванаест година, преко сто дјеце из сиромашних породица је прошло кроз сиротиште. Сви су одгојени у православном духу. Многи од њих су се вратили родитељима, али нису прекинули везу са манастиром и даље долазе на Литургију. А преко 300 сирочади су усвојиле православне породице, претежно из САД-а."

„Руски амбасадор у Гватемали", наставља мати, „рекао ми је да ће руска влада додијелити стипендије за више образовање у Русији дјеци из страних земаља, и ми смо искористили ту прилику. Двоје наше дјеце, Рејна и Едгар Роландо, ће од септембра почети да студирају Информатику и Инжињеринг на Московском универзитету."

„Увјерена сам да Православље има велику будућност у овој земљи", закључује игуманија.

Извор: Светигора

[Guest Оливера]

Игуманија Инес

:smiley:

Сестринство манастира Свете Тројице

[Stanoje Stankovic]

Помаже Бог свима!

Желели бисмо да наше оце, браћу и сестре упознамо са великим чудом које Господ Дух Свети чини у Гватемали. По речима Псалмопевца: „Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја. Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје. Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог“ (Пс. 86:8-10).

Гватемала, земља централне Америке, чије већинско становништво чине племена Маја, у наредним годинама ће, ако Бог да, постати стуб Православља у западној хемисфери. Тренутно је то најправославнија земља у западној хемисфери ако се узме у обзир проценат у односу на укупан број становника. Тужно је да док људи у Србији читају књиге и гледају филмове са наводним мајанским пророчанствима о крају света током ове, 2012. године, не знају да Маје … постају Православне!

http://www.svedokver...a-pravoslavlja/

у Христу,

Станоје

[Дејан]

Желели бисмо да наше оце, браћу и сестре упознамо са великим чудом које Господ Дух Свети чини у Гватемали. По речима Псалмопевца: „Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја. Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје. Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог“ (Пс. 86:8-10). Гватемала, земља централне Америке, чије већинско становништво чине племена Маја, у наредним годинама ће, ако Бог да, постати стуб Православља у западној хемисфери. Тренутно је то најправославнија земља у западној хемисфери ако се узме у обзир проценат у односу на укупан број становника. Тужно је да док људи у Србији читају књиге и гледају филмове са наводним мајанским пророчанствима о крају света током ове, 2012. године, не знају да Маје … постају Православне!

Хајде да кренемо од почетка.

Гватемалци су млад народ, народ који испуњава заповест Господњу: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу“ (1 Мојс.1:28). То је народ са највећим наталитетом у западној хемисфери.

1900. године их је било 885 000 хиљада, а 2011. године 13 824 000 (13 МИЛИОНА 824 хиљада људи). Сиромашни, али радни и вредни људи, простосрдачни, једноставни. Припремљена земља срца за благу Христову реч.

„Гле, изиђе Сијач да сије…“ (Мт. 13:3)

Мати Инес и о.Михаил

Семе Православља је у Гватемали Господ посејао преко мати Инес. Мати Инес је искрен човек, жељан Истине. Ради Истине је и напустила римокатолицизам и ушла у „стуб и тврђаву Истине“ (1 Тим.3:15) – Христову Цркву, Православну Цркву. Она је са још две монахиње (мати Маријом и мати Ивон) 1986. године основала манастир Свете Тројице недалеко од престонице Гватемале, Гватемала Ситија. Њихов манастир је од 1995. године у окриљу Антиохијске Православне Цркве. Тренутно се при самом манастиру гради ново сиротиште.

Манастир Свете Тројице (Антиохијска Православна Црква)

Ново сиротиште које се гради при манастиру Свете Тројице

„Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући“ (Мт. 5:14-15).

Мати Инес је вршећи заповести Господње показала да је верна слушкиња Господња, а Господ је учинио да власти препознају њену врлину. Државне власти су највеће сиротиште у земљи у престоници Гватемале предале на управљање мати Инес и њеним монахињама.

Штићеници м.Инес

Мати Инес тој деци дарује сигурно уточиште, храну, образовање, али што је најважније – дар живе вере у Господа, љубав према Њему. Кроз сиротиште је прошло око 1000 деце, преко 300 је усвојено од стране православних породица у Америци. Плод рада мати Инес види се у томе да ова деца и након одласка из сиротишта (нека од њих која су напуштена, враћају се родитељима) настављају да воде редован литургијски живот.

Сирочићи мати Инес певају тропар Педесетнице

„Подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву…“ (Јн. 4:35)

о.Андрес Жирон

Све је кренуло са оцем Андресом Жироном. Истакнути римокатолички свештеник, брижан за своју паству, борио се да најсиромашнији слојеви добију земљиште од државе да би преживели. 80-их година прошлог века предводио је чувени марш („La Marcha“) по целој Гватемали у борби да најсиромашнији добију земљиште и тако преживе. Био је посланик у скупштини Гватемале и представник Гватемале при Уједињеним нацијама. У својој борби успео је да својим рукама подигне 42 села и подигне 338 храмова за Гватемалце. Зато су му Маје безгранично лојалне и одане.

„Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом.“ (Дела ап. 10:4).

Међутим, што је још важније – о.Андрес је, поред тога што је човекољубац, пре свега – Богољубац. У својој потрази за Истином (у корист тој потрази биле су и околности да је о.Андрес због своје борбе за сиротињу дошао у сукоб са римокатоличким црквеним властима). Изашао је из римокатолицизма и основао неканонску православну цркву Гватемале.

Митрополит Атинагора мексички (Васељенска Патријаршија)

Након неколико година, овај истинољубац са својом паством улази у Христову Цркву –улазе у окриље Васељенске Патријаршије, у састав митрополије мексичке на челу са митрополитом Атинагором.

о.Андрес, Апостол Гватемале са собом у Цркву доводи и 200 000 људи! (две стотине хиљада људи!) Оно што радује је да ће, ако Бог да, у наредним годинама још десетине хиљада људи ући у Лађу Спасења, прећи из смрти у живот.

Парохије у Малаги и Пинули…

Свети Инокентије Московски, апостол Америке и Сибира је проповедајући на Аљасци говорио: „Видим у овоме један од путева Промисла да Православље уђе у Сједињене Америчке Државе.“

Надамо се да Дух Свети преко Гватемале отвара врата за велику мисију Православља у целој Латинској Америци. Надамо се једино да ће назив „Латинска Америка“ у будућности бити само споменик који подсећа на прошла времена, да ће у ускоро тај огромни континент дисати и живети Православљем, вером Апостола, вером Отаца…

Ускоро ћемо Вам представити како изгледа живот Цркве у Гватемали…

*

Како им ми, њихова старија браћа, можемо помоћи? Они тамо немају ни најосновније. Немају ни делић онога на шта смо ми овде навикли. Реткост је и радост за њих ако имају иконицу или напрсни крстић. Можемо им послати џепне иконе Христа Спаситеља и Мајке Божије које би на полеђини имале Исусову молитву и „Достојно јест“ на шпанском. Такође, можемо им помоћи ако бисмо им, например, послали неколико стотина Јеванђеља од Марка на шпанском језику. Помозимо им да би нови Христови војници знали да нису сами, да су ушли у велику породицу и да их ми, иако далеко, иако другог језика, боје коже, менталитета, љубимо и волимо, да се за њих Пречистој молимо – јер смо једно у Христу Исусу, Господу нашем.

Ако желите да се прикључите пројекту „500×100“ пишите на urednik@svedokverni.org да бисмо Вас прикључили листи приложника.

Чујмо великог Христовог апостола, светог Макарија Невског: „Не може свако да буде проповедник Вере међу невернима. Нису сви Апостоли, нису сви благовесници. Међутим, сваки верујући човек може да помаже проповедницима. Православни хришћани! Покажите Вашу љубав према Христу. Помозите нашим мисијама вашим појачаним прилозима за дело Христово”

Станоје Станковић

Уредник ПМЦ „о.Данил Сисојев“

[obi-wan]

[Guest]

Гватемала… експлозија Православља!

октобар 4, 2012 Мисија данас, Православље у..., Савремени мисионари

Желели бисмо да наше оце, браћу и сестре упознамо са великим чудом које Господ Дух Свети чини у Гватемали. По речима Псалмопевца: „Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја. Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје. Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог“ (Пс. 86:8-10). Гватемала, земља централне Америке, чије већинско становништво чине племена Маја, у наредним годинама ће, ако Бог да, постати стуб Православља у западној хемисфери. Тренутно је то најправославнија земља у западној хемисфери ако се узме у обзир проценат у односу на укупан број становника. Тужно је да док људи у Србији читају књиге и гледају филмове са наводним мајанским пророчанствима о крају света током ове, 2012. године, не знају да Маје … постају Православне!

Хајде да кренемо од почетка.

Гватемалци су млад народ, народ који испуњава заповест Господњу: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу“ (1 Мојс.1:28). То је народ са највећим наталитетом у западној хемисфери.

1900. године их је било 885 000 хиљада, а 2011. године 13 824 000 (13 МИЛИОНА 824 хиљада људи). Сиромашни, али радни и вредни људи, простосрдачни, једноставни. Припремљена земља срца за благу Христову реч.

„Гле, изиђе Сијач да сије…“ (Мт. 13:3)

Мати Инес и о.Михаил

Семе Православља је у Гватемали Господ посејао преко мати Инес. Мати Инес је искрен човек, жељан Истине. Ради Истине је и напустила римокатолицизам и ушла у „стуб и тврђаву Истине“ (1 Тим.3:15) – Христову Цркву, Православну Цркву. Она је са још две монахиње (мати Маријом и мати Ивон) 1986. године основала манастир Свете Тројице недалеко од престонице Гватемале, Гватемала Ситија. Њихов манастир је од 1995. године у окриљу Антиохијске Православне Цркве. Тренутно се при самом манастиру гради ново сиротиште.

Манастир Свете Тројице (Антиохијска Православна Црква)

Ново сиротиште које се гради при манастиру Свете Тројице

„Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући“ (Мт. 5:14-15).

Мати Инес је вршећи заповести Господње показала да је верна слушкиња Господња, а Господ је учинио да власти препознају њену врлину. Државне власти су највеће сиротиште у земљи у престоници Гватемале предале на управљање мати Инес и њеним монахињама.

Мати Инес тој деци дарује сигурно уточиште, храну, образовање, али што је најважније – дар живе вере у Господа, љубав према Њему. Кроз сиротиште је прошло око 1000 деце, преко 300 је усвојено од стране православних породица у Америци. Плод рада мати Инес види се у томе да ова деца и након одласка из сиротишта (нека од њих која су напуштена, враћају се родитељима) настављају да воде редован литургијски живот.

„Подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву…“ (Јн. 4:35)

о.Андрес Жирон

Све је кренуло са оцем Андресом Жироном. Истакнути римокатолички свештеник, брижан за своју паству, борио се да најсиромашнији слојеви добију земљиште од државе да би преживели. 80-их година прошлог века предводио је чувени марш („La Marcha“) по целој Гватемали у борби да најсиромашнији добију земљиште и тако преживе. Био је посланик у скупштини Гватемале и представник Гватемале при Уједињеним нацијама. У својој борби успео је да својим рукама подигне 42 села и подигне 338 храмова за Гватемалце. Зато су му Маје безгранично лојалне и одане.

„Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом.“ (Дела ап. 10:4).

Међутим, што је још важније – о.Андрес је, поред тога што је човекољубац, пре свега – Богољубац. У својој потрази за Истином (у корист тој потрази биле су и околности да је о.Андрес због своје борбе за сиротињу дошао у сукоб са римокатоличким црквеним властима), изашао је из римокатолицизма и основао неканонску православну цркву Гватемале.

Митрополит Атинагора мексички (Васељенска Патријаршија)

Након неколико година, овај истинољубац са својом паством улази у Христову Цркву –улазе у окриље Васељенске Патријаршије, у састав митрополије мексичке на челу са митрополитом Атинагором.

о.Андрес, Апостол Гватемале са собом у Цркву доводи и 200 000 људи! (две стотине хиљада људи!) Оно што радује је да ће, ако Бог да, у наредним годинама још десетине хиљада људи ући у Лађу Спасења, прећи из смрти у живот.

Парохије у Малаги и Пинули…

Свети Инокентије Московски, апостол Америке и Сибира је проповедајући на Аљасци говорио: „Видим у овоме један од путева Промисла да Православље уђе у Сједињене Америчке Државе.“

Надамо се да Дух Свети преко Гватемале отвара врата за велику мисију Православља у целој Латинској Америци. Надамо се једино да ће назив „Латинска Америка“ у будућности бити само споменик који подсећа на прошла времена, да ће у ускоро тај огромни континент дисати и живети Православљем, вером Апостола, вером Отаца…

Ускоро ћемо Вам представити како изгледа живот Цркве у Гватемали…

*

Како им ми, њихова старија браћа, можемо помоћи? Они тамо немају ни најосновније. Немају ни делић онога на шта смо ми овде навикли. Реткост је и радост за њих ако имају иконицу или напрсни крстић. Можемо им послати џепне иконе Христа Спаситеља и Мајке Божије које би на полеђини имале Исусову молитву и „Достојно јест“ на шпанском. Такође, можемо им помоћи ако бисмо им, например, послали неколико стотина Јеванђеља од Марка на шпанском језику. Помозимо им да би нови Христови војници знали да нису сами, да су ушли у велику породицу и да их ми, иако далеко, иако другог језика, боје коже, менталитета, љубимо и волимо, да се за њих Пречистој молимо – јер смо једно у Христу Исусу, Господу нашем.

Ако желите дасе прикључите пројекту „500×100“ пишите на urednik@svedokverni.org да бисмо Вас прикључили листи приложника.

Чујмо великог Христовог апостола, светог Макарија Невског: „Не може свако да буде проповедник Вере међу невернима. Нису сви Апостоли, нису сви благовесници. Међутим, сваки верујући човек може да помаже проповедницима. Православни хришћани! Покажите Вашу љубав према Христу. Помозите нашим мисијама вашим појачаним прилозима за дело Христово”

Станоје Станковић

Уредник ПМЦ „о.Данил Сисојев“

This post has been promoted to an article

[Guest]

Штићеници м.Инес

[obi-wan]

Imamo vec negde temu...

[Guest]

Сирочићи мати Инес певају тропар Педесетнице

[Guest]

@@obi-wan,

očito pretreživač mi nije izbacio

moguće da je to neko postavio za ova dva dana dok nisam bio tu.

[Guest]

@obi-wan,

evo pronašao sam,

juče je postavljena - tačno, nisam bio tu

[Guest]

Ево, поставио сам овај лепи текст на насловној страници и извињавам се Постављачу ове теме и уједно уреднику сајта "о.Данил Сисојев" на моју недовољну присмотрос што сам дуплитао тему

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0%E2%80%A6-%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-r409

Прелеп текст,

нека Господ чува нашу браћу и сестре из далеке Гватемале!

[Marjanovic]

Православље у Гватемали

7. Фебруар 2013 - 13:00

Да ли сте знали да у Гватемали постоји 338 православних храмова са око 500.000 верника? Академија Светог Владимира у Њујорку организовала у новембру прошле године семинар на коме је представљана “експлозија” православног хришћанства у Гватемали.

Последњих година 338 парохија са око петсто хиљада верника постали су део православне Митрополије мексичке. На свом предавању “Мисија у Гватемали: Приступање Мајанског народа Православној Цркви” архимандрит др Андреј Жирон де Леон и архимадрит Џон Чакос показали су из прве руке своју мисионарску активност међу урођеницима у Гватемали.

Архимандрит Андреј, родом из Гватемале, и служи Православној Цркви под јурисдикцијом Митрополита мексичког Атинагоре. Тренутно мисионари међу Мајама, староседеоцима који живе у планинским регионима Гватемале и јужног Мексика.

Група има 338 цркава и капела у целом региону и преко 500.000 верника.

Извор: theorthodoxchurch.info, svots.edu

 

http://www.spc.rs/sr/pravoslavlje_u_gvatemali_0

 

[Danijela]

Više o pravoslavlju u Gvatemali na:

http://www.svedokverni.org/gvatemala-eksplozija-pravoslavlja/

[Срђан Ранђеловић]

 

Свештеник Давид и попадија Розана Рукер већ више година сарађују као стручњаци по мисионарским питањима са Православним хришћанским мисионарским центром, који је изаслао мисионаре широм света под покровитељством Археијерејског Сабора. У Гватемали се примећује пораст православних хришћана међу хиљадама Маја, домородаца, те је ова свештеничка породица одлучила да се тамо настани, школују катихете и свештенство и помогну око оснивања прве православне богословије.

 

Свештеник Давид проводи много времена путујући, јер је парох Православне Цркве у Америци, а канонски је прибројан капели Светога Сергија у Сиосету код  Њујорка. Прошле недеље Рукерови су се састали са Митрополитом Тихоном. Отац Давид је служио божанску Литургију са Његовим Блаженством који га је одликовао златним крстом за његову вишегодишњу пастирску службу.

http://www.spc.rs/sr/pravoslavni_misionari_u_gvatemali