Вести о упокојењу...

[DankaM]

http://www.youtube.com/watch?v=Wcol4bcqWEI

[Andre Williams]

Баш ми је жао.

Господе помени га у Царству Твоме.

[Баба]

Ode Tusta...

Putuj igumane

[DankaM]

[о.Небојша]

Бог нека му душу прости .

[Andre Williams]

[Баба]

[Баба]

04. новембар 2012. | 10:04 | Извор: Танјуг

ВАШИНГТОН -

Трогодишњи дечак из Колорада, рођен без мозга, преминуо је пошто је проживео, према речима доктора, "чудесни живот".

Николас Коук патио је од веома тешког стања познатог као аненцефалија, поремећај у развоју мозга и лобање.

Дек већина деце рођене с овим поремећајем умре непосредно после рођења, Николас је живео три године, без лекова осим оних против болова, без прикључивања на апарате и, како тврди његова бака, показујући психички и физички развој, што није карактеристика овог стања.

Николасова бака Шери Кохут рекла је да је дечак цело јутро имао сметње у дисању, а да је затим и престао да дише.

Доктори су три пута покушали да га оживе, а затим су прогласили смрт, рекла је Николасова бака која је била с њим када је преминуо.

Она каже и да је Николас последњих дана био весео, да је показивао осећања и да је његова породица учинила све да из његовог живота извуче максимум, водећи га на камповања или у Зоолошки врт, пренео је "Дејли мејл".

С аненцефалијом се роди једно од 10.000 деце, а она која је имају сматрају се неспособнима да размишљају или имају емоције.

С обзиром да није имао мозак, Николас није могао да говори, једе или хода.

Ипак, његова породица мисли да се Николас развијао и физички и ментално, а његова бака каже:

"Он је наш херој, јер нам је показао снагу... Научио нас је како је то бити породица."

Извор: РТВ

[Miriam R. ميريام]

Tužno..

[Лидија Миленковић]

Небо је добило новог анђелка tuzansmajli8904

[DankaM]

"Он је наш херој, јер нам је показао снагу... Научио нас је како је то бити породица."

Čudno je sve to, kako se nešto lepo rodi iz nečeg tužnog...

[keka]

[Guest]

Као што волимо да оберемо најлепши цвет у свом врту, тако и Господ воли да обере у свом најлепшем врту!

Бог да му душу опрости!

[horatio]

Uf, teško je i čitati... Gospodi pomiluj!

[Guest]

Preminula glumica Ksenija Jovanović

Vukica Strugar | 01. decembar 2012. 19:56 | Komentara: 2

U Beogradu je u 85. godine preminula prvakinja Narodnog pozorišta Ksenija Jovanović. Pre samo mesec dana, iako teško bolesna, pojavila se u "Hasanaginici"

 

Ksenija Jovanović

Srodne vesti

• Vatreni “Rat i mir”
• Poetesa glume
• Misao pamti patnju
• Zlato ipak sija
• Istrčala svoj maraton

OTIŠLA je karijatida srpskog teatra, poetesa glume, velika tragetkinja (ali i sjajna komičarka), uzvišena i dostojanstvena Ksenija Jovanović. Jedna od retkih, koja je i u ovom vremenu, uvek i u svemu, umela da sačuva meru. Mera je bila i ona sama - svojim visokim profesionalizmom, besprekornim stilom, odmerenošću i izuzetnim umetničkim i ličnim moralom...

Prvakinja Narodnog pozorišta preminula je juče u Beogradu, u 85. godini života. Ćerka glumačkog para, Irene i Branka Jovanovića, rođena je 6. juna 1928. godine u Sarajevu. Rano detinjstvo provela je kod majčinih roditelja u Skoplju i Beogradu, gde je njen deda Milo Iličković bio general, lekar, načelnik u vojnoj bolnici. Na Ksenijino vaspitavanje i usvajanje vrednosnog sistema, kako je sama isticala, posebno je uticala njena babuška ruskog porekla Klaudija Lukaševič. Prateći na glumačkom putu roditelje, često se selila: Sarajevo, Novi Sad, pa Beograd, gde je i maturirala u Četvrtoj ženskoj gimnaziji. Na Ekonomskom fakultetu provela je godinu dana, a potom upisala Visoku filmsku školu koju je vodio Vjekoslav Afrić. Počela je karijeru kao član filmskog pozorišta pri "Avala filmu", a prvu filmsku ulogu ostvarila 1949. godine u filmu "Barba Žive". Igrala je i u prvom rediteljskom ostvarenju Vladimira Pogačića "Priča o fabrici".

U Beogradsko dramsko ulazi s predstavom "Inspektor je došao", koju je delila u alternaciji s Olgom Ivanović. Postaje stalni član kuće na Crvenom krstu 1951. godine, a posle jedne decenije prelazi u Narodno pozorište kome ostaje verna do poslednjeg dana. Iako je u penziju otišla još 1989.godine, nastavila je da igra i u novim predstavama: "Hasanaginica", "Gospođa ministarka", "Sudija", "Opasne veze"... Gostovala je u JDP, Zvezdara teatru, Ateljeu 212, Teatru poezije. Za poslednjih pola veka snimila je više od dve stotine radijskih uloga, koje je bojila svojim osobenim glasom i savršenom dikcijom.

Naša velika glumica radila je s mnogim rediteljima (Jovanom Putnikom, Predragom Dinulovićem, Hugom Klajnom, Bojanom Stupicom, Jagošem Markovićem, Tanjom Mandić Rigonat), a najviše s Arsom Jovanovićem i Vidom Ognjenović. Ostaće upamćena po glumačkim kreacijama u brojnim predstavama: "Lov na veštice", "Konak", "Gospoda Glembajevi","Edip", "Dom Benarde Albe", "Tri visoke žene", "Trojanke", "Govornica"... Među svim ulogama, sama je izdvajala Saru Bernar, ističući da je sadržala u sebi sve humorne i tragičke elemente, koje tokom karijere nije imala prilike do maksimuma da ostvari. Dobitnik je i najviših priznanja: "Dobričinog prstena", "Raše Plaovića", dve Sterijine nagrade, Ordena Svetog Save drugog reda, Ordena rada sa zlatnim vencem.

Ipak, o sebi je u jednom od naših intervjua, uprkos spoljnom gardu čvrste i ostvarene žene, sasvim iskreno otvorila dušu i gotovo dečju ranjivost:

- Ja sam u nekom smislu naivan čovek, lako me je prevariti. U izvesnoj meri sam i zatvorena priroda, a ona, takva, mi nije bila prijatelj kroz život i karijeru. I dan-danas imam osećaj da me ljudi više poštuju nego vole. Moja stidljivost i pritajena, neiživljena potreba za igrom odvela me je u pozorište, tamo gde mogu da se oslobodim stega i progovorim iz drugačijih sfera. Imam veliku potrebu da ljubav dam i dobijem. Mislim da je u životu nisam imala dovoljno: niti od roditelja, sticajem okolnosti, niti od mojih životnih saputnika - silom mojih zabluda...

Igrala je do poslednjeg daha. Pre samo meseca dana, iako teško bolesna, pojavila se u "Hasanaginici". Nije propustila, iz gledališta, ni premijeru "Ženskog orkestra" početkom novembra. Otišla je tiho, nenametljivo, gospodstveno. Baš kao što je i živela.

Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

VIDA OGNjENOVIĆ, REDITELj I DRAMSKI PISAC

 

 

ROĐENA GLUMICA

- KSENIJA je, zaista, bila rođena glumica svih mogućnosti. Odlično je igrala tragediju, farsu, sve vrste komedija, dramu, odlično je govorila poeziju. Svojevremeno smo radile "Nemam više vremena" Desanke Maksimović, u Teatru poezije. Kada sam je ne tako davno pozvala u Kopenhagen da gostuje u ambasadi, na moje zaprepašćenje i oduševljenje prisutnih izgovorila je celu predstavu, ne preskočivši ni jednu jedinu reč! Na sceni je bila glumac visoke umetničke discipline, veoma obrazovana. Puno je čitala, govorila i glumila na nekoliko jezika. Bila je ličnost, umela je odgovorno da se ponaša, da stane iza stvari koje je podržavala, čvrsto i nepokolebljivo. Na isti način je znala da ukaže i na nepravdu, promašaj, bez uzmaka. Odličan prijatelj, uvek spreman da podrži drugoga i da se žrtvuje za njega.

JAGOŠ MARKOVIĆ, REDITELj

KSENIJA MOJA

- GLUMCI nemaju godine. Ksenija, glumac rođeni, histrion ontološki i antologijski, najbolji je primer za to. Ona jeste junak naše profesije: i etički, i estetski, i ljudski, i umetnički, i moralni. Ispratimo je kao ono što ona jeste - diva nacionalnog teatra. Neka sve bude u njenom stilu, a imala ga je kao malo ko. Bila je stil ona sama. Bila je stub našeg pozorišta pedeset godina. Naše hvala, Ksenija moja, ogromno je. A vaša slava je, siguran sam, večna.

RADMILA ŽIVKOVIĆ, GLUMICA

PRAVIČNA, BOŽANSTVENA

- DIVNO biće, diskretno. Veliki čovek. Htela je da igra dok god može. Pre nepunih mesec dana imali smo "Hasanaginicu", sledeća je na repertoaru zakazana za 6. decembar... Prepuna poštovanja i ljubavi. Velika glumica, do kraja. Na poslednjoj predstavi pojavila se kao senka, jedva je sela u stolicu. Ali taj glas, mozak, veličanstveni glumački nerv. Kako je ona to odigrala! Divim se Mariji Crnobori jer nije više htela da stane na scenu, koliko i Kseniji što jeste: s toliko nade i vere u budućnost pozorišta. Kako čovek da stane na scenu, osim u slavu takvima kao što je ona? Pravična, božanstvena, inteligentna. Svojim visokim gospodstvom bila primer ljudskom postojanju.

DEJAN SAVIĆ, UPRAVNIK NARODNOG POZORIŠTA

TEMELj TEATRA

- SUOČENI smo sa tim da još jednog velikana naše kuće više nema. Ponosni smo što je gotovo celu svoju karijeru provela u Narodnom pozorištu. Ksenija je ugradila sebe u naše temelje. Bila je i predsednik Upravnog odbora u jednom mandatu. Dala nam je svoje najveće kreacije u jednoj, potpuno zaokruženoj karijeri. Može mirno i spokojno da se preseli u legendu i večnost...