Вести о упокојењу...

[Sherlock H.]

Вечнаја памјат!   

[Маша]

метох Хиландара, Каково, проигуман Мојсије и ми

[Guest Оливера]

Вечнаја памјат!

[мирођија]

Aliluja Glas - Serbian Orthodox Music

[Jadranka1]

Вјечнаја памјат!

[сербон]

Вечнаја памјат.

[JESSY]

DOBILI SMO JOS JEDNOG DIVNOG MOLITVENIKA KOD BOGA

[И.стојковић]

Вечнаја памјат.

[Дража]

Вечнаја памјат.

[Guest Оливера]

Са Хиландарског сајта

[Зоран]

Вечнаја памјат

[shalom777]

Blago ovom čovjeku, s Hristom je živio čitavog života, živio po Božijoj volji... zaista, ispunio smisao života... sada se samo prisabira Saboru svetih.

[Тавита]

Вечнаја памјат.

0205_whistling

[zoxy]

Вјечнаја памјат!  0205_whistling

[Guest Оливера]

САХРАЊЕНИ ЗЕМНИ ОСТАЦИ ХИЛАНДАРСКОГ ИГУМАНА АРХИМАНДРИТА МОЈСИЈА

Објављено од стране Светигора на 25. март 2010.

СВЕТА ГОРА АТОНСКА, 22. марта

Високопреподобни архимандрит Мојсије, игуман Свете царске лавре Хиландара, сахрањен је у понедјељак, 22. марта, након опела које је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свим игуманима Светогорских манастира на челу с Протом Свете Горе.

„Призвао је Господ у Своје вечно Царство оца нашега игумана ове Свете Обитељи, Мојсија јеромонаха. Живот свој провео је у страху Божијем, вери и љубави. Васпитан од својих часних родитеља, благодатно надахнут од Светитеља нашег времена, Николаја Охридског и Жичког. Примио је анђелски образ у времену великог распећа наше помјесне Српске Цркве и нашег народа, 1949. године. Онда када су многи побјегли и напустили Цркву Божију и када се остварила она ријеч јеванђелска: „Ударићу пастира и овце ће се разбјежати“, млади Мојсије је примио крст на себе и пошао за Господом и служио је Господу и у отаџбини својој пролазној, до 1964. године, да би исте године дошао овдје у Свету Гору и овдје више од 45 година провео у посту и молитви, труду и подвигу“, рекао је Владика Амфилохије.

„Око његовога свештенога и освјештанога тијела сабрала се ево сва Света Гора. Поје пјесму Гора Атонска живоме Господу и молитвено једним срцем и једним устима испраћа овог часног духовника, старца и настојатеља ове Светиње. Нека би га Господ упокојио тамо где сија свјетлост лица Христовога, да заједно са Светим ктиторима ове Светиње, заједно са свима, који су Господу угодили у Светој Гори Атонској, прославља Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Свету Тројицу, Бога нашега, у векове векова“, рекао је Владика у бесједи на опелу.

Блаженопочивши отац Мојсије рођен је као Станислав Жарковић 10.02.1923. у Каменици крај Ваљева. Потекао је из побожне породице, од оца Светозара и мајке Зорке. На његово духовно усмерење утицао је богомољачки покрет и личност Светог владике Николаја Велимировића. У манастир Жичу дошао је пред рат и био искушеник који је стасавао и сазревао поред Светог владике. Замонашио се 1947. Рукоположен је у јеромонаха за Божић 1949. Сабрат манастира Хиландара постао је 1964. године дошавши на Свету Гору из манастира Каленић.

Члан Свештеног сабора манастира Хиландара је од 1986. године. У периоду до избора за игумана Хиландара више година је извршавао послушање антипросопа – представника Светог манастира у Свештеној општини Свете Горе. Братство Светог манастира Хиландара изабрало га је за игумана 24. новембра 1992. године. Свечано је уведен у древни хиландарски игумански трон и преузео духовно руковођење братством, дан након манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 5. децембра 1992. године.

Блаженоупокојени отац Мојсије је био други игуман по обнављању општежића у Светом манастиру Хиландару. За време његовог игуманства, Хиландар је 1998. прославио 800 година од оснивања. Током деведесетих, као духовник је извео целу једну генерацију монаха, утврђујући својом кротком природом и личним примером општежиће. Познат по својој благој нарави и љубави према свима био је вољен и уважаван од стране братства али и целе Свете Горе. За своје 63 године проведене у монаштву, био је познат као тих и повучен монах, посвећен молитви и изванредан познавалац богослужења и типика. Светогорски старци су често истицали игумана Мојсија као пример смирености и ревности за богослужење.