Švajcarci rade četiri dana nedeljno

[Иван ♪♫]

U poslednjih 20 godina broj zaposlenih u Ssvajcarskoj sa punim radnim vremenom je smanjen sa 73 na 64 odsto, preneo je list 20 minit.

 

Jedan od glavnih razloga zbog kojeg se Ssvajcarci sve češće odlučuju za poslove sa skraćenim radnim vremenom je mogućnost da ne rade petkom i imaju na raspolaganju produženi vikend za odmor i razonodu, objašnjavaju iz švajcarske agencije Randstard. 

Sve veći broj zaposlenih u Ssvajcarskoj radi 80 odsto radnog vremena, a najviše odsustvovanja zaposlenih sa skraćenim radnom vremena beleži se petkom, pokazala je studija Ranstandarda. 

 

izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2014&mm=07&dd=04&nav_id=872201

[LISA]

 

U poslednjih 20 godina broj zaposlenih u Ssvajcarskoj sa punim radnim vremenom je smanjen sa 73 na 64 odsto, preneo je list 20 minit.

 

Jedan od glavnih razloga zbog kojeg se Ssvajcarci sve češće odlučuju za poslove sa skraćenim radnim vremenom je mogućnost da ne rade petkom i imaju na raspolaganju produženi vikend za odmor i razonodu, objašnjavaju iz švajcarske agencije Randstard. 

Sve veći broj zaposlenih u Ssvajcarskoj radi 80 odsto radnog vremena, a najviše odsustvovanja zaposlenih sa skraćenim radnom vremena beleži se petkom, pokazala je studija Ranstandarda. 

 

izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2014&mm=07&dd=04&nav_id=872201

 

 

E ovo je lepa vest! Bravo za Svicu! Svaka im cast.

U mojoj firmi su ranije radili po 7 sati dnevno. Onaj jedan sat su odbijali na putovanje (izgovor). Kolege kazu da su ljudi bili mnogo motivisaniji da rade i da zavrse poslove i da se to skraceno radno vreme uopste nije odrazilo na produktivnost - cak naprotiv!

Ja sam zagovornik ideje da vikend traje tri dana. Neka istrazivanja su pokazala da se produzetak vikenda za jedan dan jako pozitivno odrazilo na motivaciju ljudi, produktivnost, njihovo psihofizicko zdravlje i porodicne odnose.

[florenntina]

Rade 4 dana, ali zato ta cetri dana rade PUNIH 8h dnevno, svaki minut (rucak od 1h ne ulazi u radno vreme). Takodje, to je izbor pojedinaca koji su u skladu s tim i placeni 80%. Meni ovo deluje sasvim ok i fer i rado bih izabrala tu opciju da postoji kod nas (mislim u stvarnosti posto formalno kao postoji)

[florenntina]

Švedska – tamo su ljudi pametni i zdravi….

 

Kategorija B&F Plus | Autor Redakcija BIF

Na severu Evrope, za razliku od juga, u praksi se isprobavaju drukčije ideje o radnom vremenu. Manje rada za isti novac, najednostavnije je objašnjenje eksperimenta kojeg je lansirala gradska uprava švedskog Geteborga. Za zaposlene u gradskoj upravi uvode šestosatno radno vreme. Smanjenje dnevne satnice za dva sata, a time i nedeljne satnice za 10 sati, neće se odraziti na plate zaposlenih. Oni će za 30 sati nedeljno primati istu platu kao što su je primali dok su radili 40 sati. Naime, želja gradskih vlasti je da s manjim opterećenjem radnika smanje bolovanja, podstaknu učinak na radnom mestu, a, napokon i uštede novac državi.

 

 

"Smatramo da je vreme da se u našoj zemlji pruži šansa ovom pokušaju", izjavio je Mats Pilhem, zamenik gradonačelnika Geteborga švedskom novinskom portalu The Local. Kako je objasnio, gradska uprava biće ogranizovana kroz dva odeljenja – eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Zaposlenici jedne grupe radiće šest a druge osam sati, i za svoj rad primaće platu jednaku onoj pre skraćenja radnog vremena. Na kraju će uporediti rad grupa i pokušati da utvrde ima li nekih razlika i kolike su one.

"Očekujemo da će osoblje pribegavati ređim bolovanjima, kao i da će se oni koji budu radili kraće psihički i fizički osećati bolje«, rekao je Pilhem. Ipak, on se nada i da bi skraćeno radno vreme moglo da otvori i nova radna mesta, jer se uverio da zaposleni koji rade osam sati često imaju manji radni učinak. On, pritom, navodi i kako u nekim delatnostima, poput nege starijih lica, nije problem u manjku radne snage već u činjenici da se, nakon dugih smena, smanjuje radni učinak radnika.

 

Već viđeno

Potez gradske uprave Geteborga nije neko čudo koje već nije viđeno. Ranija istraživanja radnog učinka smanjenja radnog vremena na zdravlje radnika pokazalo je niz koristi. Osim činjenice da su radnici produktivniji, odnosno efikasniji, istraživanja su pokazala i da se s kraćim smenama smanjuje broj grešaka u konačnom proizvodu. Kraći radni dan je Švedska u prošlosti više puta testirala u različitim sektorima. Uticaj skraćenog radnog dana posmatran je i u Finskoj, Norveškoj, kao i u Japanu.

Nemačka je još jedna od zemalja koja pribegava smanjivanju satnice radi povećanja zaposlenosti. S druge strane, Švedska, Finska, Norveška i Japan su za takvim merama posezali kako bi videli kakav uticaj kraći rad ima na zdravlje radnika i njihovu produktivnost. Japanska istraživanja bazirana su na 6,5 sati rada dnevno. Danas,sve više mladih ljudi u Japanu ne želi da radi duže od osam sati. Pokazalo se da nakon 6,5 sati rada efikasnost radnika pada.

Zemlje koje eksperimentišu sa smanjenjem radnog vremena to rade u poslovima koji su ili izuzetno zahtevni – recimo, u proizvodnji – ili su monotoni. Na primer, tu je reč i o administraciji i administrativnim poslovima, gde se radnje ponavljaju. Smanjenje grešaka, kao i bolje psihofizičko stanje radnika logična je posledica kraćeg radnog vremena, jer je telu potrebno slobodno vreme za odmor i "reparaciju" to jest obnavljanje.

 

Opasni prekovremeni sati

Koliko je vreme odmora bitno, jasno je na osnovu svih podataka o štetnosti prekovremenog rada, rada u smenama i noćnog rada koji, prema istraživanjima, mogu ozbiljno ugroziti fizičko i psihičko zdravlje. Poseban problem današnjice predstavljaju prekovremeni sati jer radnici, u strahu od gubitka radnog mesta, pristaju da rade koliko se to od njih traži. Stres, jedna od bolesti savremenog čovečanstva povezuje se i s pritiscima na radnom mestu. Pad koncentracije, hronični umor, bolesti srca, visok krvni pritisak - samo su neke od posledica jurnjave na poslu i sve brojnijih sati rada.

 

 

Da mi, ipak, probamo...

"Mislimo da je trenutak da Švedska zabeleži pravi pogodak" , rekao je Mats Pilhem, koji je, osim što je zamenik gradonačelnika Geteborga, i član švedske leve partije, Vänsterpartiet.

On je dodao da je geteborška fabrika automobila nedavno testirala šestočasovno radno vreme i - "rezultati su bili ohrabrujući".

Opozicija u ovom gradu na zapadu Švedske snažno je reagovala na sprovođenje ovakvih testova.

Marija Riden iz partije 'umerenjaka' Moderat, koji takođe sede u gradskom veću, rekla je da je "ovaj predlog nečastan i populistički trik a uoči izbora koji su tu, odmah iza ugla". Ona je dodala da ne misli kako bi takav potez mogao imati bilo kakvog uticaja na kvalitet obavljanja radnih zadataka.

Pilhem je, međutim, rekao kako ovaj plan testiranja skraćenog vremena nije ništa novo .

"Na ovome smo dugo radili i nismo planirali da ovo bude (naš) izborni adut", rekao je on. "Ovi ljudi (koji nas kritikuju) oduvek su bili protiv skraćenja radnih sati."

U raznim delovima Švedske već je i ranije eksperimentisano sa kraćim radnim vremenom, iako ovaj koncept tek treba da pusti korena.
Ova mera dolazi u sklopu novog francuskog sporazuma o radu, kojim se zaposlenima nalaže da izbegavaju proveru svojih profesionalnih imejlova i mobilnih telefona nakon radnog vremena, dok poslodavci imaju zakonsku obavezu da radnicima obezbede da ne budu pod pritiskom, i da ne budu pod presijom 'kako bi držali korak s brzinom rada tokom radnog vremena".

Ana Kut, šef za socijalnu politiku pri britanskom tink tenku 'Fondacija za novu ekonomiju', pozdravila je ove predloge gradske uprave Geteborga.

"Kraćim radnim vremenom stvarate radnu snagu koja je stabilnija i posvećenija poslu. Postoje indicije da skraćenjem radnog vremena možete napraviti uštede", dodala je ona, navodeći eksperiment u Juti gde je radnicima u javnom sektoru dat trodnevni vikend .

Prema podacima OECD, postoji korelacija između kraćeg radnog vremena i veće produktivnosti. Grci se, među svim članicama OECD, ubrajaju u najteže i najveće radnike, koji ostvare više od 2.000 radnih sati godišnje - u poređenju sa 1.400 Nemaca. Grčki radnici, međutim, imaju 70% manju produktivnost od svojih 'Teutonskih' kolega.

Međutim, opozicioni političari kritikuju ovaj potez kao jeftin trik kojim žele da dobiju predizbornu kampanju, tvrdeći da je ovakva radna politika u Švedskoj isprobavana i ranije - ali bez uspeha.

Tokom 16 godina, oko 250 zaposlenih u savetu Kirune, grada na švedskom severu, radilo je šestočasovnu smenu. Ipak, ova politika napuštena je 2005. godine, nakon izveštaja koji je otkrio da kraće radno vreme nije uticalo na bolje zdravlje i produktivnost.

Test s uvođenjem kraćih smena primenjen je i na osoblje jednog bolničkog odeljenja u Stokholmu, ali se od njega odustalo pošto su zaposleni iz drugih odeljenja ogorčeno reagovali. Treći pokušaj primene kraćih smena odnosio se na zaposlene u sektoru brige o deci - ali je otkazan jer je napravio još veće troškove.

 

20/04/2014

 

Izvor: http://bif.rs/2014/04/svedska-tamo-su-ljudi-pametni-i-zdravi/

[Тања1]

Тако су говорили и пре 14 година. Швеђани мало фантазирају много. Више одмора и слободног времeна није нужно добра ствар, јер људи треба да постигну исти рад за мање времена, а то може изазвати стрес, јер многи виде свој посао као захтеван. То такође значи да морају једни другима да покрију дане болести и одмор, уместо да позову замену. Добро је спустити радно време, али је повећан темпо и захтеви. Исто друго паковање. Поздрав, одох ја у шетњу на ваздух.

[LISA]

Тако су говорили и пре 14 година. Швеђани мало фантазирају много. Више одмора и слободног времeна није нужно добра ствар, јер људи треба да постигну исти рад за мање времена, а то може изазвати стрес, јер многи виде свој посао као захтеван. То такође значи да морају једни другима да покрију дане болести и одмор, уместо да позову замену. Добро је спустити радно време, али је повећан темпо и захтеви. Исто друго паковање. Поздрав, одох ја у шетњу на ваздух.

 

Kakvu setnju? Kakav vazduh? Sedi radi!

[Иван ♪♫]

Sve je to stvar dogovora

Po mom iskustvu, timovi koji rade na nekom projektu najbolje znaju kako će organizovati realizaciju posla. Npr. neće donositi važne odluke ili početi rad na nečemu velikom popodne kada su već umorni. I ako je to 6 sati rada, nema veze, idi kući. U interesu ti je da što bolje obaviš posao, i prema tome ga i planiraš. Tu su svi na dobitku.

 

Ako je ekonomija razvijena i izbor radnih mesta dovoljan, čoveku nije nikakav problem da kaže ,,ko te bre šiša" i napusti lošeg poslodavca. I poslodavcu je u interesu da ima dobrog radnika i da ga ne izgubi. Ali, s druge strane, u uslovima nerazvijene privrede posao se teško nalazi.

 

Sve to treba da bude stvar dogovora, a ne regulativa.

[Иван ♪♫]

јер људи треба да постигну исти рад за мање времена, а то може изазвати стрес

 

Možda, ali zavisi od organizacije posla.

A šta ako postižu manji rad za više vremena?

[Тања1]

Možda, ali zavisi od organizacije posla.

A šta ako postižu manji rad za više vremena?

 

Где видиш да сам написала "виши рад" за мање времена?

 

Написала сам мање времена за исти рад (исту количину рада).

 

Не разумем шта си хтео рећи. Такође не разумем шта си овде повезао да  зависи од организације посла?

[Драгана.]

Pa jeste, uglavnom rade 60-80% , a radni dan traje 8.24 minuta  

[Млађони]

Ленштине.

[Agnostik]

Holandjani su po tom pitanju dosta ispred Svajcaraca, sta je i jeda od razloga sto je u Holandiji toliko mala nezapolenost. 

 

Svajcarska industrija je hightech farmaceutika ili luksus satovi tako da moze da izdrzi teret ogromnih plata.

[Драгана.]

У ЦХ је јако ниска стопа незапослености.

[LISA]

What's so good about hard work? I vote for a fixed, three-day weekend for all

The suggestion by one of Britain's top doctors that we should switch to a four-day working week is undeniably appealing, and there are plenty of good precedents for it. Could it ever happen?

• 
• • Andrew Martin
  •  
  • The Guardian,  Saturday 5 July 2014
  • Jump to comments (219)

I’m miserable most of Sunday, because Monday is round the corner. Half the weekend, in fact, is the end of the weekend

Professor John Ashton, president of the UK Faculty of Public Health, caused a stir this week by advocating a four-day working week. This would improve our mental and physical health, reduce stress and we would all "enjoy ourselves more".

One reason to bring in a four-day week is that we work the longest hours in Europe. But this lamentable workaholism is also the reason it won't happen. Our schoolchildren are among the most-tested in the world. We, alone in Europe, have an opt-out from the 48-hour maximum on the working week. And the political left is more committed to helping the three million Britons who want to work more rather than less, even though a four-day week could balance this inequality.

The government also introduced an extension of the right to request flexible working this week, but, as the TUC pointed out, "there is nothing to stop the employer saying no", and their spokesperson presented me with a familiar scenario: "A woman requests flexible working in the sense of wanting to work a few hours a week less. Her partner then compensates for the loss of income by working a few hours a week more." As for the political right, if the Confederation of British Industry (CBI) can be so described (which I think it can), their press officer stopped me in my tracks when I called to ask its response to Ashton's idea: "I don't think we're going to go for it, Andrew."

Later, he called back to ask whether the idea was that people would cram five days' worth of work into the four days, or simply for a shorter working week. I don't know whether the CBI is aware that the former was tried, apparently successfully, in Utah a few years ago; the latter is almost the norm in Holland, where one in three men have an extra day off. ("Daddy days.") I said I'd like to know what the CBI thought of either. I heard nothing more.

I relayed all this depressing news to Prof Ashton, who replied with spirited sarcasm, "I've put forward my idea! It's your job to shoot it down!" I said I very much liked the idea, as a challenge to the inelegance – the uncoolness – of being a nation of try-hards; a country that puts in the hours only to achieve relatively low productivity, probably as a function of those same long hours.

The name of the game is to be in the office even if you're not doing anything: the blight of presenteeism. "Presente!" Ashton barked down the phone when I said this. He explained that he was invoking Franco's Spain, where this was the required utterance not just when the school register was taken, but for adults too at public gatherings. ("It's still a very emotionally loaded word in Spain.") There seems to be a prevailing neurosis by which we as a nation agonise and strain but don't deliver. Our World Cup humiliation, for instance, would have been lessened if we hadn't been quite so bothered about progressing to the knockouts – and we might have played better.

I asked Ashton how we'd come to be so wedded to over-work. "Pass!" he said, in his enjoyably forthright way. "It's a matter for conjecture. I'm sure you can conjecture."

Right then: protestant work ethic, allied to post-imperial crisis of confidence; a weakened trade union movement and fear of unemployment; the need for downsized workforces to do more; the Americanisation of our business culture (most Americans take two weeks holiday a year); failure to counteract the Gove-ite notion of everyone having to make sacrifices – some more than others – in view of a frantic scramble for survival in a globalised world. ("A race to the bottom," Ashton calls this).

What is so good about hard work that it affects our whole discourse? We have that creepy Labour formulation, "hard-working families", which suggests dogged morons with their heads down. Why have a family if everyone's going to be slogging their guts out all the time? The phrase "work in progress" is worn out by overuse. Any kind of book club or literary seminar is not reading and talking about a book; they're "exploring" it. And anyone doing almost anything is "on a journey", seemingly with no end in sight, if you're reckless enough to ask them about it. For the record, Scott of the Antarctic was exploring; he was also on a journey, and look how it finished up. But everything must be presented as hard work, which is why, when the chattering classes have a chat, they often call it a "workshop".

Somewhere along the line, we came off the rails. The most admired Victorian legislation reduced working hours. The Factory Act of 1847, for example, restricted the working day for women and children to 10 hours. Tom Hodgkinson, founder of the Idler magazine and Academy, traces the honourable history of not working all the time. "Until the Reformation, life was supposed to be about contemplation, philosophy and the intelligent use of leisure. In ancient Athena, the idea was to be a philosopher in your spare time. In Greek, the word school [skole] means leisure."

The aspiration lingered in our politics. Hodgkinson cited Oscar Wilde's essay of 1891, The Soul of Man Under Socialism ("It is mentally and morally injurious to man to do anything in which he does not find pleasure") and John Maynard Keynes's essay of 1930, Economic Possibilities for Our Grandchildren. That means us, by the way, since the essay was a prediction of society in 2030. "Science and compound interest," Keynes believed, would ensure we could "devote our energies to non-economic purposes." Some might still want to work, but a 15-hour week "would be quite enough to satisfy the old Adam in most of us!" I'll throw in Winston Churchill, who, in the booming 50s, predicted "a four-day week, then three days' fun" for British workers.

The four-day working week implies the three-day weekend. The weekend Ashton foresees would be a movable feast. "Husbands and wives might want to take off a different extra day." "To avoid each other, you mean?" I said. "I meant for the kids," Ashton chasteningly replied, "so they can see more of their parents."

I told him I preferred a universal, fixed three-day weekend. We need the formal cut-off. I've been freelance for years, but I'm still excited on Fridays, like when I was a kid, when Leslie Crowther on BBC1 would shout, "It's Friday! It's five to five, and it's Crackerjack!" (Younger readers, Google it). I'm also miserable most of Sunday, because Monday is round the corner. Half the weekend, in fact, is the end of the weekend. And I'm even more miserable now that everything's open on a Sunday than I was when everything was closed. The modern Sunday is like a man trying to enjoy himself at a party, but he has something weighing on his mind (Monday morning).

The extra day would make all the difference. It could have something in common with the old sabbath, not in the sense of being tremendously dull, but in being a different sort of day. Ashton suggests a community service option, in return for tax credits.

No doubt this is all like those schemes I'd dream up while watching the rain fall on the old Sundays: unlikely to be realised. In which case we can fall back on the Charwoman's Epitaph, as quoted by Keynes in that essay of 1930: "Don't mourn for me, friends, don't weep for me never/ For I'm going to do nothing for ever and ever."

http://www.theguardian.com/commentisfree/2014/jul/04/four-day-working-week-it-works?CMP=fb_gu

[Тања1]

Ако се повећа продуктивност рада, наравно да је боље раст искористити за разоноду, него повећати потрошњу. Можда тако помогнемо неке структуре у друштву које могу да нам помогну да живимо у друштву без раста. Али када су ресурси на дужи рок скупљи у односу на рад, опет морамо радити дуже.