Позивање на свете оце

[Милан Ракић]

И то напамет!

И тако постане хафиз православни...

[Zayron]

Позивање н свете оце ме подсећа на оно када ти неко започиње аргумент  "научници су рекли....... " 

 

da, ovi se takodjer pozivaju vrlo revno i vehementno na "svate otce a svate predkovia naši"

tamo u njega je svaka druga riječ "svati", svatohaj, svati predkovia a tak dale, zbirna imenica, souhrnní pojem

kod rodnovjeraca, slovenskih pagana je sve na šta pogledate "svate", svati bohovia, svati predkovia itd. itd.

Žiarislav - Neúcta k duchovnu predkov - Nepoštovanje duhovnosti predaka

 

 

 

 

Staroslovanská víra našich předků - Staroslovenska vjera naših predaka

naravno da svatih, kakvih bi drugačije naši pretci imali bit nego svati, sveti

[Manastir Bradaca]

Opravdano je ukoliko neko i sam zivi svetootackim zivotom..

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa dobro.... živela žitija svetih! ...

[DYNABLASTER]

Opravdano je ukoliko neko i sam zivi svetootackim zivotom..

Uvek je opravdano i dobro dodje, samo je pitanje kako ce onaj ko cita to da primi.

[Volim_Sina_Bozjeg]

I tako to...Sveto Pismo isto koplikovano,još ga tumače Sveti Oci... nikad kraja žitija ....

 

niko živ ništa ne zna,sreća pa smo to saznali na vreme gde brej da čitamo iz 3 ruke...

[зеленизуб]

Дакле, да ли је свако позивање на свете оце оправдано и да ли исту тежину има цитат светитеља из нпр. 4. века и неког новијег светитеља из 19. или 20. века. Наравно, битно је и о чему причају али мислим пре свега на оне универзалне ствари, греси и тако та пикантерија...

 

Да ли непогрешивост Цркве значи да су јој сви свеци непогрешиви и незаблудиви и напокон, који закључак извући кад видимо да и неки свеци лупају као Максим по дивизији, во времја оно?

 

Многи на форуму и ван истог цитирају свете оце за своје потребе и мислим да је то проблем јер свако цититра оно што му треба тј. одговара а међу цитатима светих има и, што се оно каже, и од попа уво а знамо да и ђаво цитира Библију за своје потребе. Како имати зфрав став у тој борби цитатима, у препуцавању и гађању цитатима преподобних... или - из обрнуте перспективе - како ојачати љуштури и себе и даље убеђивати да си у праву и да потврду за то даје тај и тај светац а оно што други кажу ме се не-ти-че

 

 

ЛОЛ

Погрешно је у Србији релативизовати светоотачку литературу, а разлог је врло једноставан, то је једино што је етички доследно и непромењиво а данашње друштво је дезорјентисано и у врло озбиљној кризи.

Не треба заборавити ни да се цивилизација какву до данас познајемо темељи на тим принципима, ови опет на најквалитетнијим из античке философске мисли, и ту постоји и баштини се озбиљан цивилизацијски континуитет. Оно што исто треба имати на уму, а директно је повезано са насловом теме, је и време које обухвата. Свако цитирање је заправо вађење из контекста времена, па тек онда и из контекста написаног. Идеје, самим тим и свест људи, су се временом шириле и усавршавале, негде сам прочитао да данашњи човек дневно бива избомбардован информацијама онолико колико је средњовековном, или старовековном не сећам се, био потребан цео живот. Једноставно, ера информације, сад, колико је свест просечног човека заправо то и у стању да упије, ту количину сензација, и да је преради, али је чињеница да су и даље идеје Светог предања и Писма универзалне. Свевремене и савремене и у информатичкој ери, најпростије речено, живе и данас.

[MariaElena]

Дакле, да ли је свако позивање на свете оце оправдано и да ли исту тежину има цитат светитеља из нпр. 4. века и неког новијег светитеља из 19. или 20. века. 

 

Да ли непогрешивост Цркве значи да су јој сви свеци непогрешиви и незаблудиви и напокон, који закључак извући кад видимо да и неки свеци лупају као Максим по дивизији, во времја оно?

 

 

U Katoličkoj Crkvi se pravi razlika crkvenih otaca, naučitelja Crkve i svetaca i mislim da je to važno. Ako sam dobro shvatila vi sve zovete jednako: sveti oci.

 

Crkveni oci http://hr.wikipedia.org/wiki/Crkveni_oci

 

Oni koji su proučavali crkvene oce kažu da su se oni toliko puta  i pozivali na Bibliju da bismo kroz njihova djela mogli upoznati Bibliju u slučaju da nije bila napisana. To dovoljno govori o njihovoj prevelikoj važnosti i doprinosu koji su dali u očuvanju istina vjere. U tome je neosporno da su vođeni Duhom Božjim, dakle, uvijek kada se radi o istinama vjere. Sve drugo može doći u pitanje. Bili su djeca svoga vremena i normalno je da njihovo mišljenje danas ne vrijedi. Imamo primjer sv. Pavla kad određuje da si žene pokrivaju glavu kad idu u crkvu i da šute... Ne, ta odredba je disciplinarne naravi, ne doktrinalne. Nevažeća je, jer nema veze sa spasenjem. 

 

Katolici npr. sv. Bazilija, Atanazija, I. Zlatoustog, Augustina i mnoge druge, nazivamo naučiteljima Crkve jer su svojim naukom rasvijetlili tajne vjere, dali velik doprinos u teologiji i tako obogatili Crkvu. Sv. Antun Pustinjak, npr. nije naučitelj, iako ga rado nazivaju učiteljem duhovnog života.

 

Sveci/svetitelji su svi ostali koji su svojim životom pokazali teološke kreposti vjere, ufanja i ljubavi. Bilo je i onih koji su svoj život dali za Krista, dakle, mučenici.

 

Znači, Crkva je postupala mudro i zna prepoznati ono što je bitno, a to je uzoran kršćanski život. Za neke svece se kaže da su živo Evanđelje, toliko Krist zrači iz njih.

 

Ali, jer su sveci bili i ljudi, dakle, grešni, griješili su. Uopće nema sumnje da su mnogi griješili. Te pogreške mogu biti različite naravi jer su proistekle iz slabosti ljudske naravi. 

Sad jedno pitanje za tebe. Da li misliš da ima pogrešaka koje ne vrijeđaju Boga? Ja mislim da ima. Mnogo puta ne znamo, ne možemo, ne procijenimo dobro, zeznemo se...i žalosni smo što smo tako na krivo nasađeni, što su nam želje veće od mogućnosti. Ali, te greške nas čine poniznijima.

 

Dakle, pozivanje na svete ljude, da...uvijek kad se radi o proslavi Boga, o ljubavi, o općem dobru za Crkvu i pojedinca, ali ne bezuvjetnoj podršci ni prizivanju na njih kad su u pitanju njihova osobna razmišljanja o događajima i stvarima ovoga svijeta. Ne, jer su oni živjeli u nekom drugom vremenu i mentalitetu toga doba. I osobito ne zato što nam oni ne mogu biti uzori u svemu. Krist je onaj kojeg slijedimo i nasljedujemo, a ne svece. Kad bismo u svemu htjeli kopirati svece, onda bismo pokvarili Božji plan koji je On imao sa svakim od nas. Svaki od nas je unikat, pa prema tome svatko za sebe mora donijeti odluku i dati odgovor na pitanja i teškoće koji su pred nama.

 

P. s. Nešto sam zaboravila. Upravo čitam o obraćenjima nekih protestanata. Trojica od njih su napisala da su proučavanjem crkvenih otaca razumjeli što je Crkva. Drugim riječima, prestali su biti protestanti kad su se upoznali s povijesti i korijenima Crkve. Jako je važno, barem katkada, pročitati nešto od crkvenih otaca. U ovom vremenu kad postoji toliko novij religioznih pokreta i čini se da je u kršćanstvu zavladao kaos, treba se vraćati na izvore...