Руско-српски односи (духовни и световни)

[дибидусрус]

Господин ђакон Курајев је писао после смрти Алексија Дргугог писао, да избор патријарха жребом је врачка.

Још је додао да у 20. веку су два патријарха тако бирана и оба су били сведоци грађанскох ратова- То су св. Тихон и наш п. Павле.

[Самурај]

Бољи је руски начин избора.... Брате код нас се причало и да ДБ сравља коверте.... Али да се вратимо на тему..... Да ли руси сада воде "добру" политику према нама? Мислим да не.... Понашају се слично као САД и ЕУ са том разликом да нас нису директно бомбардовали....

[Justin Waters]

Бољи је руски начин избора.... Брате код нас се причало и да ДБ сравља коверте.... Али да се вратимо на тему..... Да ли руси сада воде "добру" политику према нама? Мислим да не.... Понашају се слично као САД и ЕУ са том разликом да нас нису директно бомбардовали....

Не воде Руси никакву политику према нама, они је воде само према себи. Ако ћемо некако већ да се изразимо онда можемо да кажемо да не води добру политику. Нису нас бомбардовали, али зато јесу Грузију нападали, и напали би и Украјину када би Украјници рекли Русима довиђења са Крима. Нису признали Косово, али зато јесу Абхазију и Јужну Осетију. Тако да ко мисли да између империјалистичке САД и сада већ нарастајуће империјалистичке Русије има много велике разлике тај се онда вара.

[Самурај]

Бољи је руски начин избора.... Брате код нас се причало и да ДБ сравља коверте.... Али да се вратимо на тему..... Да ли руси сада воде "добру" политику према нама? Мислим да не.... Понашају се слично као САД и ЕУ са том разликом да нас нису директно бомбардовали....

Не воде Руси никакву политику према нама, они је воде само према себи. Ако ћемо некако већ да се изразимо онда можемо да кажемо да не води добру политику. Нису нас бомбардовали, али зато јесу Грузију нападали, и напали би и Украјину када би Украјници рекли Русима довиђења са Крима. Нису признали Косово, али зато јесу Абхазију и Јужну Осетију. Тако да ко мисли да између империјалистичке САД и сада већ нарастајуће империјалистичке Русије има много велике разлике тај се онда вара.

Прво, ја бих рекао да Русија не води добру политику ни за себе, у оном смислу уколико ми представљамо неки интерес за њу.... Украјина је фантом држава као и Македонија.... Да знаш само никита хрушчов је поклонио Крим Украјини, он је до тада био у саставу Русије...

[Оља]

Ako ћете да дискутујете о начину избора руског патријарха, дајте да отворимо нову тему. Понављам, мени је страно размишљање рекла-казала.

Дакле, или дискутујте о теми или да отварам нову, изјасните се... 0409_feel

[Самурај]

Нећемо више о патријарху, идемо даље  t4431

[Оља]

Нећемо више о патријарху, идемо даље  crvenilo

:bla:

[Оља]

Сергеј Лавров и Вук Јеремић састали се у Београду

19.04.2011

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров састао се у Београду са министром спољних послова Србије Вуком Јеремићем и истакао да односи двеју земаља иду узлазном путањом. Руски министар је најавио и подршку Москве иницијативи Србије за покретање истраге под мандатом Савета безбедности УН о нелегалној трговини људским органима на Косову.

Јеремић је, на заједничкој конференцији за новинаре, рекао да су односи Србије и Русије "свеобухватни, садржајни и у успону".

"То је однос узајамног пријатељства и недвосмислене узајамне подршке, која ничим није условљена. Базирана је на разумевању, а таква подршка се на међународној арени може добити само од најбољих пријатеља. Србија и Русија су данас најбољи пријатељи", оценио је Јеремић.

Сергеј Лавров је навео да су тема разговора била економска питања, која су била у фокусу прошломесечне посете посете руског премијера Владимира Путина Србији и оценио да ће побољшање односа довести до споразума о стратешком партнерству Русије и Србије.

Тај споразум ће бити потписан приликом посете председника Бориса Тадића Москви која се, по речима министара, очекује у најскоријој будућности, а до краја године планиран је и сусрет премијера Владимира Путина и Мирка Цветковића.

Јеремић је рекао да се разговарало и о Косову, а посебно о извештају Дика Мартија и најавио да ће Србија ускоро покренути предлог у Савету безбедности УН за покретање истраге о наводима из тог извештаја.

Према речима Лаврова, Русија потпуно подржава усредсређеност Београда да се дође до правде и потпуно ће подржати иницијативу Србије у СБ УН.

"Мора доћи до непристрасне истраге навода из извештаја Дика Мартија и по том питању подржавамо позицију Србије", рекао је Лавров и додао да су и мањи злочини били предмет истраге међународних органа и нагласио да по овом питању не сме бити двоструких стандарада.

Лавров је поновио да Русија подржава Србију када је реч о питању Косова и Метохије, полазећи у томе од Резолуције 1244, али и дијалог Београда и Приштине. Руски министар је, такође, нагласио да се не сме умањити значај улоге мисије УН на Косову.

Сергеј Лавров је заједно са Вуком Јеремићем открио спомен-плочу на згради Министарства спољних послова Србије посвећену руском архитекти Николају Краснову, који је почетком прошлог века живео у Београду и према чијем пројекту је зграда Министарства подигнута 1929. године.

Након разговора са председником Србије Борисом Тадићем руски министар је отпутовао у посету Црној Гори, а планом његове блиц турнеје по региону предвиђене су и Македонија и Словенија.

Глас Русије

[Оља]

Ево за љубитеље ове теме анализе Гласа Русије, поводом посете С. Лаврова Београду:

Лавров у Београду – Русија на Балкану

20.04.2011

Србија и Русија деле сијасет изазова, који су у Русији тренутно видљивији, али за Србију у краћем року могу да буду погубнији. Стратешко партнерство са Русијом учврстиће трусну политичку позицију Србије, али јој не може само по себи улити квалитетне одговоре на све компликованија државна питања. Те одговоре Србија прво дугује сама себи и својој спремности да  конкретније сарађује са Русијом и заједницом која стасава око ње

Скица данашње Србије, коју је посетио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, садржана је у до јуче незамисливом куриозитету који на микро плану приказује преовлађујућу системску апатију и малаксалост српске државе.

Неколицина родитеља, чија ће деца од јесени похађати први разред у једној основној школи у Суботици, решили су да своје првачиће упишу у разред на новоустановљеном хрватском, уместо српском језику. Иако су у питању етнички Срби и људи који говоре српским као матерњим језиком, они су решили, у сред Србије, да децу образују на хрватском језику. Зашто?

Необичан балкански моменат

Србија ће постати прва земља на Балкану, која ће са Русијом ускоро потписати уговор о стратешком партнерству. Русија у Србији препознаје најзначајнијег партнера у овом делу Европе. Управо зато, министар иностраних послова Русије своју балканску турнеју почео је у Београду.

Последњих месеци, међутим, све је израженија руска амбиција да осетнијом сарадњом обухвати и друге постјугословенске државе. Пре свих Црну Гору, Македонију и Словенију. Ипак, руски министар иностраних послова на Балкан је стигао у веома необичном политичком тренутку.

Србија пролази кроз најдубљу економску, политичку и моралну кризу. Српско вођство, безусловно оријентисано ка ЕУ и са потиснутим НАТО амбицијама, не проналази на западу одговоре на све компликованије проблеме грађана и државе. Шта више, испоставило се да је управо нелогична архитектура српског евроатлантског пута проузроковала или поспешила највећи део савремених српских проблема.

Са друге стране, српско вођство је повлашћену економску позицију на руском тржишту до сада углавном користило у маркетиншке сврхе, како би на своје национално тржиште, уз издашне субвенције из државног буџета, призвало европске и америчке компаније, уместо да повлашћен статус користи за развој властите економије.

У време балканске посете руског министра иностраних послова, Хрватском која је после Србије највећа и најзначајнија република бивше Југославије грми гнев антиевропског расположења. Све због првостепене пресуде Хашког трибунала двојици њених генерала криминалне прошлости.

Овом пресудом, сам темељ савремене Хрватске означен је као плод удруженог злочиначког подухвата против православних Срба. А у том удруженом злочиначком подухвату разарања, убијања и прогона цивила, учествовале су званично и веома активно САД и Француска.

Македонија, која се за разлику од Хрватске налази у агенди руског дипломате, суштински је федерализована на словенски и све самосталнији албански део. Македонско признање албанске независноснти на Косову и Метохији, упркос већинском просрпском расположењу грађана, било је цена за добијање зеленог светла за евроатлантске интеграције и одржање каквог – таквог мира са Албанцима, али не и за економски напредак ове, попут Србије посустале државе.

У Црној Гори, која је постала озбиљно стециште богатих Руса, негација српског идентитета и одрицање од српско-словенске традиције постало је практично државна идеологија у функцији уласка у НАТО и ЕУ.

На опште изненађење, међутим, Словенија је стасала у поузданог партнера Русије на ободу Балкана. Ова мала држава, која је једина међу бившим југословенским републикама окончала свој евроатлантски пут, данас на најзрелији начин ослушкује и разуме руске иницијативе у Европи и уме да пронађе стотине привредних канала за пласман свог капитала у Русију.

О словеначком разумевању руских иницијатива у Европи, посредно можда најречитије сведочи текст из Њујорк тајмса „Француска узлеће, Немачка се одмеће“. Коментатор овог листа каже да се Конрад Аденауер и Шарл де Гол сада сигурно преврћу у гробу, зато што Немачке колебљиво, али ипак стаје уз Бразил, Русију, Индију и Кину против најближих савезника, Француске и САД, при гласању у УН, додајући да су то сада већ видљиви „сеизмички покрети у Европи“.

Сет заједничких проблема

Кључно питање на Балкану је хоће ли Србија, попут Словеније, моћи да уочи те нове сеизмичке покрете у Европи или ће још једном пропустити прилику да преузме иницијативу у своју корист.

Јер, Србија и Русија осим заједничких стратешких пројеката, попут „Јужног тока“, НИС-а или будућих инвестиција у српске железнице, деле и сијасет изазова. Поменимо само опасност од смањења популације, опасност од тероризма, сецесионистичке покрете, проблем трговине наркотицима и изазове модернизације.

То су теме у којима се српски и руски интереси снажно сусрећу тражећи нове квалитете, а руско искуство и глобални утицај у економски најдинамичнијем делу света Србији итекако могу да помогну. Јер, поменути изазови у Русији су тренутно видљивији, али за Србију у краћем року могу да буду погубнији.

Стратешко партнерство са Русијом учврстиће, формално, трусну политичку позицију Србије. Али, тај уговор сам по себи не може улити квалитетне одговоре на све компликованија државна питања Србије. Те одговоре Србија прво дугује сама себи и својој спремности да са Русијом и заједницом која се окупља око ње настави конкретну сарадњу.

Уговор о стратешкој сарадњи, о чијим детаљима је Сергеј Лавров свакако разговарао са својим српским домаћинима, тој могућој и пожељној сарадњи пружиће само шири оквир и дати јој знатан подстицај.

У супротном, ако уговор о стратешком партнерству остане тек мртво слово на папиру, Србија се у будућности може суочавати само са све дрскијим и још штетнијим захтевима евроатлантске заједнице.

Када се у једну раван сложи предочени балкански мозаик времена садашњег, са подсећањем на подељену Босну и Херцеговину у којој једино српски ентитет има широко разумевање за перспективе сарадње са Русијом, види се ће Русија својим балканским словенским рођацима понудити јасне перспективе сарадње.

У тој перспективи, Србији се нуди улога лидера „у селу“ наспрам незахвалне роле последњег сиромаха у недостижном „граду“. Из перспективе уговора о стратешкој сарадњи са Руском федерацијом посматрано, могућност добијања енергената под повољнијим условима од Русије не изгледа као предалек циљ. А јефтинији енергенти били би највећи могући замајац за посусталу српску индустрију и животни стандард грађана, уз неопходну амбицију да се та иста индустрија модернизује.

Епилог

Притом, не треба заборавити речи познатог америчког економског и друштвеног теоретичара, који је једном приликом написао да суштинска разлика између села и града лежи у чињеници да на селу никада нема незапослености, осим оне добровољне. Чак и метафорично, ове речи звуче истинитије од доброг и суштински равноправног живота Срба у ЕУ и НАТО.

Управо зато податак с почетка текста о српским ђацима који ће у Сред Србије наставу похађати на хрватском језику не чуди.  Њихови родитељи схватили су да сваки животни, па тиме ваљда и државни изазов, има алтернативу.

У овом случају, први разред на српском језику похађаће огромна већина ромске деце, чији су родитељи заједно са Србима избегли с Косова и Метохије. Родитељи српских ђака кажу да против Рома и њихове деце немају ништа, али да је извесно да ће њихова деца имала проблем, с обзиром да мали Роми веома тешко или никако не говоре српски језик и имају велике тешкоће при праћењу наставе. Због тога су малишане уписали у практично празан хрватски разред.

Све док има инстлиране нелогичности у врху своје политике, Србија ће по закону спојених судова имати аномалије и нелогичности у свим деловима свог система, што се из овог малог примера више него јасно види.

Можда је дошло време за логичку хармонију српске политике. Посету министра Сергеја Лаврова зато треба посматрати као посету весника, управо носиоца добре вести коју треба саслушати.

[дибидусрус]

Текст је у реду, само што ови са запада неће дати и саботираће свако озбиљно удруживање с Русима.

[Милан М.]

Текст је у реду, само што ови са запада неће дати и саботираће свако озбиљно удруживање с Русима.

Није толико што Запад неће дати, него ови наши на власти неће хтети, бар не толико да би се одупрли и најмањем притиску. А за то је народ одговоран, јер ми бирамо да се одрекнемо слободе зарад удобности, и зато губимо и једно и друго.

[andrej]

Ево за љубитеље ове теме анализе Гласа Русије, поводом посете С. Лаврова Београду:

Лавров у Београду – Русија на Балкану

20.04.2011

Србија ће постати прва земља на Балкану, која ће са Русијом ускоро потписати уговор о стратешком партнерству. Русија у Србији препознаје најзначајнијег партнера у овом делу Европе. Управо зато, министар иностраних послова Русије своју балканску турнеју почео је у Београду.

Јер, Србија и Русија осим заједничких стратешких пројеката, попут „Јужног тока“, НИС-а или будућих инвестиција у српске железнице, деле и сијасет изазова. Поменимо само опасност од смањења популације, опасност од тероризма, сецесионистичке покрете, проблем трговине наркотицима и изазове модернизације.

Стратешко партнерство са Русијом учврстиће, формално, трусну политичку позицију Србије. Али, тај уговор сам по себи не може улити квалитетне одговоре на све компликованија државна питања Србије. Те одговоре Србија прво дугује сама себи и својој спремности да са Русијом и заједницом која се окупља око ње настави конкретну сарадњу.

У тој перспективи, Србији се нуди улога лидера „у селу“ наспрам незахвалне роле последњег сиромаха у недостижном „граду“. Из перспективе уговора о стратешкој сарадњи са Руском федерацијом посматрано, могућност добијања енергената под повољнијим условима од Русије не изгледа као предалек циљ. А јефтинији енергенти били би највећи могући замајац за посусталу српску индустрију и животни стандард грађана, уз неопходну амбицију да се та иста индустрија модернизује.

Све док има инстлиране нелогичности у врху своје политике, Србија ће по закону спојених судова имати аномалије и нелогичности у свим деловима свог система, што се из овог малог примера више него јасно види.

Био сам слободан да издвојим неколико најзначајнијих сегмената ове изврсне и крајње реалистичне анализе. На толико других тема смо већ писали критичке осврте на недоследност домаће политике као један од наших најприсутнијих националних проблема. Жалосно је шта се у нашем друштву уместо јавне расправе по овим питањима, потенцирају опције које "немају алтернативу."

[Самурај]

Зато је суштински битно стварање наше политичке опције, стварање нове елите, дорасле изазовима савремене геополитичке ситуације.... Пре свега високоморалне и непоткупљиве....

[Михајло]

У старту све грешите!

Да би неко имао односе..мора да буде више страна умешаних у неке односе...

У ове "односе"..није нико ушао...све је на речима...

...и са наше Србске стране..и са Руске...

Тако да нема односа...само нека платонска љубав..без односа 

[Оља]

Зато је суштински битно стварање наше политичке опције, стварање нове елите, дорасле изазовима савремене геополитичке ситуације.... Пре свега високоморалне и непоткупљиве....

0212_rolleyes