Узроци економске катастрофе у Србији

[Avocado]

Није баш тако...

 

Дакле, 2000. године, имаш раст од 11%, то је и даље Слобина година, јел тако? Ако то изузмемо...

 

Имаш изузетну стагнацију до 2004., кад имаш 7.1 %, па онда ништа до 2006. и 2007. (вештачка инфузија парама од приватизације и препакивањем увозне робе), па онда страховит пад 2009., и неки лагани опоравак од 2010. И узмимо у обзир да су ово све подаци званичних владиних извора из Србије, а знамо колико се они штимују. И узмимо у обзир да си свих ових година имао и инвестиције и све остало, што значи да смо систематски пропадали, само што смо имали кеша па се то замаскирало, паре отишле у потрошњу.

 

Пример лошег инвестирања ти је Национални инвестициони план, где си проћердао за два изборна циклуса паре које си добио од Мобтела и још пар већих фирми. На кратко су паре отишле у потрошњу, што је опет утицало на повећање БДП, ал последице тог "замаха" плаћамо данас.

 

I opet ako pažljivo pročitaš videćeš da sam ja pričao o razvoju posle devedesetih i kako su podaci dobri samo zato što se poredimo sa devedesetim godinama a ne o tome kako je Sloba loš a DOS, Koštunica i Tadić su super... te je irelevantno da li je 2000. godine Slobina ili ne. Ali hajde da izuzmemo i tu godinu, onda imamo u poređenju sa 2000. godinom do 2008. godine rast od 17,13%, a do 2011. godine rast od 7,14%. Ubacio u excel ... evo ti pa vidi, kao početnu vrednost sam stavio 100 da bi procenat bio vidljiviji:

 

2001    100,00    0,10%    100,10

2002    100,10    1,80%    101,90

2003    101,90    -3,00%    98,84

2004      98,84    7,10%    105,86

2005    105,86    0,80%    106,71

2006    106,71    4,70%    111,72

2007    111,72    3,70%    115,86

2008    115,86    1,10%    117,13

2009    117,13    -12,60%    102,37

2010    102,37    2,50%    104,93

2011    104,93    2,10%    107,14

 

 

Јавни дуг се посматра и у апсолутном и у релативном износу, управо због тога што је статистички могуће наштимовати стање јавног дуга, па је тако испало да је у време Коштунице званично публиковано да нам је јавни дуг веома мали (не сећам се колико беше посто БДП), а када су изашле реалне процене из независних извора, испало је да је дуг уствари био 60% БДП ил тако нешто (немој да ме држиш за тачне цифре, само се сећам да је било по вестима и да је разлика била једно 20%). Сетићеш се и бројних дебати око релативног износа нашег дуга из времена предизборних (а и постизборних препуцавања) СНС и ДС, кад су први тврдили да је 80%, а други да је испод 40% (опет немој да ме држиш за реч што се конкретних бројки тиче, ал тај је неки однос био).

 

 

To štimovanje uključuje štimovanje i nominalne cifre i cifre u odnosu na BDP i sastoji se u tome da li se određene stvari računaju ili ne računaju u javni dug i kako se računaju... na primer da li se stanje emitovanih državnih hartija od vrednosti iskazuje u nominalnoj ili tržišnoj vrednosti, da li se računa direktan dug lokalne vlasti i slično. U poslednje vreme se sve više štimuje o čemu sam i pisao na forumu (LINK). Međutim, kako god okreneš, sporno je da li nam je javni dug između 40% i 80% BDP ali je sasvim nesporno da je značajno manji od 170% BDP koliko je bio 2000. godine.

 

 

 

 

Јесте мерило напретка. Богате и развијене земље имају вештачки трговински дефицит, јер увозе своју сопствену робу, коју њихове фабрике произведу у земљама са јефтинијом радном снагом, али ми тај проблем у статистици немамо, зато је један од наших реалних показатеља и трговински дефицит. Зато касније тај дефицит код њих оде у БДП, што се код нас не дешава.

 

 

Iz raspoloživih podataka (LINK) nisam baš siguran da je tako kako opisuješ, pre bih rekao da zavisi od drugih faktora, međutim, čak i da jeste, kao što rekoh, sam po sebi taj podatak ne znači ništa osim što ukazuje na to koliko bi ti BDP bio bolji ili lošiji ako popraviš/pokvariš trgovinski deficit... tj. pokazuje da bi bio bogatiji ako bi popravio deficit a ne da li si bogat ili siromašan.

 

P.S. vidi molim te šta sam odgovorio Agnostiku da ne skrećemo stalno na to da li je vlast bila dobra ili loša.

[Grizzly Adams]

Само ме занима да ли ”једина права мера просперитета јесте како живи просечан човек” значи да се спреман да признаш да и социјализам (мислим на западноевропске демократије, наравно, а не на комунистичке диктатуре) може да обезбеди просперитет прерасподелом.

 

Спреман сам да признам све што је тачно, само нисам сигуран да је овде то случај.

 

Образовни систем и здравство у САД су можда највеће социјалистичко смеће на свету тренутно па није ни чудо да на ваљају. У ствари им је здравство супер, само су цене надуване због пре-регулисаног тржишта. Када би се уклониле препреке, верујем да би било најбоље на свету.

 

Јавни превоз не рачунам као неку предност. Мени је то сто пута горе од свог аутомобила.

[Grizzly Adams]

Ali sve jedno s drugim u sklopu... ne pojedincno te mere...

 

Мислим да нису добре, вероватно би било предугачко да се детаљно све објашњава, а и читао сам о томе одавно па не би могао да се упуштам у то.

 

Потражи на mises.org чланке о GDP.

 

 

Zaposlenost se caskom resi ko kod socijaalista zaposlenost 100 % dok sve ne propadne u bestraga...

 

Па сигурно, Хитлер је без проблема све запослио - војска, посао који ти држава нуди или конц-логор. Па ти бирај. Осим ако си Јевреј, онда само конц-логор.

[Juanito]

Јавни превоз не рачунам као неку предност. Мени је то сто пута горе од свог аутомобила.

Зависи какав јавни превоз. Добар јавни превоз (нпр. метро) + ходање је мени 100 пута квалитетнији живот од свакодневне вожње кроз гужву, проналажења паркинга итд. Што ме доводи до питања да ли се квалитет живота уопште може измерити? Оно што је теби квалитет, мени није и обрнуто.

[RYLAH]

P.S. vidi molim te šta sam odgovorio Agnostiku da ne skrećemo stalno na to da li je vlast bila dobra ili loša.

 

Нисам причао о власти, само сам разумео да причаш о ери после Милошевића. Укупан раст за ових четрнаест година (не знам због чега би избацивао годину у којој смо имали пад од једанаест посто) је био нешто преко седам посто. Дакле, далеко од залета.

 

Не говорим ово да бих сеирио над сопственом пропашћу, јер бисмо сви имали далеко више него што имамо тренутно да смо од две хиљадите другачије радили, него због оне приче коју сам онда започео, али већ смо се доста удаљили па нема више ни смисла настављати.

[Grizzly Adams]

Зависи какав јавни превоз. Добар јавни превоз (нпр. метро) + ходање је мени 100 пута квалитетнији живот од свакодневне вожње кроз гужву, проналажења паркинга итд. Што ме доводи до питања да ли се квалитет живота уопште може измерити? Оно што је теби квалитет, мени није и обрнуто.

 

 

Па субјективно је. Можда би исправније било рећи - права мера је могућност људи да са својим новцем раде оно што желе.

 

А то тек не може да се измери... Или може?

[Juanito]

Па субјективно је. Можда би исправније било рећи - права мера је могућност људи да са својим новцем раде оно што желе.

А то тек не може да се измери... Или може?

Не знам да ли може. Али ја и нисам прави човек да говорим о мерењима. Мрзим оцењивање и испите, мрзим бенчмарк тестове, мрзим такмичарски спорт... Волим игру као такву, волим рад сам по себи и волим квалитативно уживање у крајњем резултату, без сецирања на саставне делове.

[Agnostik]

Opet da razjasnim, ja nisam tvrdio da su pare koje su se slile u Srbiju mudro potrošene, niti da je vlast isključivo genijalnim upravljanjem dovela do rasta ekonomije, niti da nije u pitanju "balon", niti da sa lovom koja je stigla nismo mogli da imamo 100 puta bolje rezultate... samo sam napisao da "nije teško biti u ekonomskom zamahu kad je u pitanju zamah u odnosu na totalno dno....

 

Srbija je sve zivo prodala miljarde su dosli iz te privatizacije a u isto vreme dug cele ekonomije Srbije je porastao. 

 

Svejedno dal je Grcka, Irska, Spanija ili Portugalija njih je slomio dug prema inostranstvu.

 

Da ne pricamo o losoj privatizaciji i povecanje broj nezaposlenih.

[Млађони]

 

 

Svejedno dal je Grcka, Irska, Spanija ili Portugalija njih je slomio dug prema inostranstvu.

 

1. Јавни дуг

2. Тај дуг је продукт превише држвних интервенција "социјализма" ... социјлни програми, субвенције етц.

 

Чисто да се зна... одакле дуг..

[Agnostik]

1. Јавни дуг

2. Тај дуг је продукт превише држвних интервенција "социјализма" ... социјлни програми, субвенције етц.

 

Чисто да се зна... одакле дуг..

 

Javni dug Spanije i Irske su bili dosta manji od Nemacke i budzet je imao cak i godinama suficit.

 

[Млађони]

Javni dug Spanije i Irske su bili dosta manji od Nemacke i budzet je imao cak i godinama suficit.

 

 

 

Били су мањи пар година... погледај после како Шпански нагло скаче а немчки остаје стбилан. 

Шта мислиш што шпански од 2011 скаче нагло?

 

Имали су само краткорочно смњивање јавног дуга....оптерећивањем привреде, што је довело до пада запослености и касније до повећања јавног дуга... 

[Solomon Kane]

Привред ради, што је више оптерећујеш порезима то је мање ефиксна... што је више ефикасна то више можеш да је оптерећујеш порезима......

...да би била мање ефикасна. 

[Agnostik]

Били су мањи пар година... погледај после како Шпански нагло скаче а немчки остаје стбилан. 

Шта мислиш што шпански од 2011 скаче нагло?

 

Нису шпанци дуговли са стране али су гренули д оптерећују сопствену привреду. Када је то направило штету д се изгубе радн места, шпанци су морали дупло више да се позајме од немаца.

 

Имали су смо краткорочно смњивање јавног дуга.... 

 

I cemu je razlog toga sto su preuzeli jedan deo tog spoljnog duga jer su mislili da je slom banaka jos gori. 

 

Spoljni dug ce i doci Srbiji glave i svim drugim zemljama Ex Ju posebno Crnojgori. 

[Млађони]

 

 

Spoljni dug ce i doci Srbiji glave i svim drugim zemljama Ex Ju posebno Crnojgori. 

 

 

Оће ако настави држва да троши.... 

[Melhisedek88]

posebno Crnojgori. 

Njima ce mnogo toga doci glave.To im je najmanji problem