Узроци економске катастрофе у Србији

[Marjanovic]

Pa u poređenju sa '93 teško da nešto može da ne bude bolje.

 

Тада јесте била економска катастрофа. Сад се не живи сјајно, али ипак није у питању економска катастрофа. Има помака на боље. Ја сам, ипак, оптимиста. Биће боље.   Само да рата не буде. 

[florenntina]

Vise je uzroka ovakvog stanja u zemlji, ali sustina je u pogresnoj alokaciji resursa.

 

Mesanjem drzave u privredne tokove putem raznih regulacija, subvencija, intervencija i sl. na trzisu se vrsi prisilno usmeravanje resursa u "projekte" koji se trenutno odrede kao prioriteti, najcesce iz nekih sopstvenih interesa vladajuce- politicke klase umesto u projekte gde je najveca efikasnost tj. tamo gde ce se kapital najbrze oploditi. Tako dolazi do siromasenja drustva. Naravno da ce covek koji, pored praznog frizidera odluci da poslednji novac umesto u hranu, ulozi u kupovinu jos jednog frizidera izvesno umreti od gladi. Nesto slicno se desava i sa nama.

 

Npr. na trzistu nema secera, cene rastu. To bi u normalnim uslovima bio signal ljudima da ulazu novac u povecanje proizvodnje secera. Medjutim, posto vladajuca ekipa ima gradjevinske firme, oni odlucuju da subvencionisu izgradnju stanova iako svi pokazatelji govore da nam ne treba vise stanova i da njihove cene uporno padaju, a problem sa secerom rese tako sto zabrane rast cena secera. Epilog: i dalje nemamo secera ili ga imamo "na crno" po mnogo vecim cenam od onih koje su dozvoljene a imamo jos veci visak stanova i dalji pad njihovih cene itd. 

 

Sto se tice naseg mentaliteta, mislim da nije mnogo drugaciji od ostalih naroda samo sto su kod nas okolnosti toliko lose da podsticu kod ljudi onu rdjavu, mracnu stranu koju svi imamo u manjoj ili vecoj meri. Dokaz su mnogi nasi ljudi koji odu u drugi sistem, drzavu i vrlo brzo se prilagode, disciplinuju i postaju uzorni gradjani. Ima i dobrote u nasem narodu, setite se samo ovih zadnjih dogadjanja oko poplava pa velikih stradalnika, covekoljubaca i svetitelja koje je iznedrio ovaj mali narod samo u poslednjih 50g, da ne idemo dalje. 

 

Sta raditi? Mora se menjati sistem. Mora se osloboditi privreda politickih stega i prepustiti trzistu i konkurenciji. To je jedini nacin za efikasnu alokaciju resursa koja, koliko god resursi u pocetku bili oskudni, u dogledno vreme ipak moze drustvo uciniti bogatijim i prosperitetnim.

[RYLAH]

Станова треба, али јефтинијих и са бољим условима кредитирања. Ови који њу изграђени су лоше грађени и безобразно скупи, што је и разлог слабе куповине. Алокација ресурса није толики проблем колико недостатак истих, па се често деси да бирамо да ли да санирамо послесице поплава, гасимо пожаре, дајемо социјалну помоћ, или узмемо од гладних, голих и босих и уложимо нешто мало и недовољно у развој да бисмо имали сутра чему да се надамо. Али како је све то и даље мало и недовољно, опет се вртимо у круг. Не био нико у кожи оних који данас одлучују и оних који ће одлучивати у наредних седам или осам година.

[Justin Waters]

Sankcije i bombardovanje su davna proslost, to ne moze biti uzrok ekonomske propasti Srbije. Uzrok je vec isti 100 godina, jer iste simptome je jos navodio i Arcibald Rajs. Nepotizam politickih elita, borba za konstantno ocuvanje vlasti u cemu korupcija naravno buja kao gljive poslije kise. A takvo stanje je odraz onog sto cuci u narodu, tako da je to jedno vrzino kolo. Ako odsjeces vlast nisi nista napravio jer novi takvi ce izniknuti u narodu. Slazem se sa Ivicom da nema drugo vec sav ovaj mentalni sklop mora da umre, i da nesto novo vaskrsne na temeljima starog. Samo kako i kada. 

[RYLAH]

Uzrok je vec isti 100 godina, jer iste simptome je jos navodio i Arcibald Rajs. Nepotizam politickih elita, borba za konstantno ocuvanje vlasti u cemu korupcija naravno buja kao gljive poslije kise.

 

Само рачуницу квари то што смо пре Првог св. рата, негде од 1880., а и после њега неко време, били у економском замаху. А тад су људи били исти и радили исто, а опет нам некако ишло.

 

Дакле, менталитет није кривац, јер нам је менталитет исти откад смо настали. А и сличан менталитет имају и многи други народи, па им добро иде.

[Grizzly Adams]

Само рачуницу квари то што смо пре Првог св. рата, негде од 1880., а и после њега неко време, били у економском замаху.

 

У то време су економску политику водили либерали.

[RYLAH]

У то време су економску политику водили либерали.

У то време су политику водили углавном радикали, који су били популисти и демагози, а неретко смо имали периоде диктатуре. Касније, после Првог св. рата, политика је била капиталистичка, али ни приближно либерална. Пре неки спој дивљег капитализма са почецима социјалистичких идеја.

 

А тадашњи либерали нису ни приближно ономе што су либерали данас, ни то не треба мешати. Као што ни ДФЈ или НДРК нису (биле) демократске државе, или као што бисмо рекли да је СССР био демократско друштво посматрајући шта је писало у њиховом уставу.

 

Дакле, немој да мешаш либерализам тамо где му никако није место.

[Justin Waters]

Само рачуницу квари то што смо пре Првог св. рата, негде од 1880., а и после њега неко време, били у економском замаху. А тад су људи били исти и радили исто, а опет нам некако ишло.

 

Дакле, менталитет није кривац, јер нам је менталитет исти откад смо настали. А и сличан менталитет имају и многи други народи, па им добро иде.

 

Mislim na period taman poslije prvog svjetskog rata. Tad je pocelo nesto naopako da krece, i bas u to vrijeme pocetak dvadesetih Rajs je zivio u Srbiji i opisivao ondasnje politicke prilike, koje se cini nisu nimalo promjenile do danas. Ne znam je li mentalitet, ili je samo mentalni sklop prouzrokovan privremeno nekakvim uticajima, ali kako god danasnje neprilike nisu tek od juce i duboko su okrenjene. 

[Grizzly Adams]

Дакле, немој да мешаш либерализам тамо где му никако није место.

 

Извињавам се бро, али Мијатовић је био либерал и по данашњим стандардима, а и многи други тадашњи српски економисти - залагали су се за приватно власништво, капитализам, били против царина и државних интервенција итд. Па многе од тих ствари и спровели у тадашњој Србији.

 

Ово ти је као да читаш Гризлија са Поука:

 

Поједини критичари су неповољно оцењивали Мијатовићево књижевно и историјско дело. Оцене Мијатовићевог доприноса економској науци су позитивније, изузев једног раздобља (1945—1989) непопуларности либералних доктрина, све до оних које Мијатовића сврставају у најбоље српске економисте. Најзначајнији конкретан допринос Мијатовића је у томе што је увео Србију на европско новчано тржиште; поставио темеље многих корисних институција, међу којима су народна банка, железница, берза, динарски и метрички систем и акционарска друштва; заједно са пријатељима спровео је, како каже Драгиша Станојевић, Србију у капитализам у времену у коме су многи покушавали да је скрену у патријархални, аграрни социјализам.

На начелном, теоријском нивоу Мијатовић је био либерал, један од ретких правих либерала међу виђенијим српским економистима и друштвеним мислиоцима уопште. Главно Мијатовићево економско дело је Наука о државном газдинству или наука о финанцији, 1869. За основне услове најпотпунијег економског напретка навео је само две ствари: право слободне личности и право сопствености. Ова два права дају најбоље мотиве за пословање и омогућују веома корисну конкуренцију. И тиме је све битно речено.

Мијатовић у своме либерализму није био усамљен. Готово сви економисти у Србији његове младости суштински припадају либералном правцу, као Коста Цукић, Владимир Јовановић, Милован Јанковић и Алекса Спасић. А и државна власт не показује интервенционистичке намере, макар зато што, пошто се ради о аутономној провинцији Османског царства, нема на располагању све потребне инструменте.

Либерални економисти из зависних држава дођу у проблеме када таква држава постане независна. Тада се суоче са заосталошћу и, у најбољој намери, почну да размишљају о томе како би се економски напредак могао убрзати. И не неочекивано, често потегну за класичним арсеналом заштитних царина, индустријских повластица, државних предузећа, субвенција... Тако је Владимир Јовановић подлегао искушењу и заложио се за заштитне царине у време када је Србија преговарала о трговинском уговору са Аустроугарском. Мијатовић је одолео искушењима, иако је био министар, и остао либералан. Тврдио је да тадашњи “протекционски фанатизам” “изазива само сажаљење” и за себе и владу рекао да “нисмо протекционисте” и да “не верујемо да су високе царине безусловно чаробно средство којим се индустрија може да створи, а још мање да су оне чудотворно средство којим се осигурава политичка независност”.

Мијатовић је био уверен да предузеће у државној својини не може бити једнако ефикасно као када би било у приватној својини. И залагао се за приватизацију, позивајући се на “народно-економне разлоге, који ишту да се она преведу у руке приватним привредницима”. Сматрао је, прво, да приватник поседује здрав мотив повећања капитала, што држава не може имати, и, друго, да државни службеници немају интереса да се, као приватни власници, брину о послу. “Тиме је народно газдинство опет у штети у толико у колико му известан капитал мање доноси но што би иначе могло”.

Мијатовић је веровао да је погрешно мишљење “да држава треба да сама предузме најважнија и највећа предузећа индустријска”, пошто је мислио да је добро да се и при оснивању нових грана остави “приватној предузимљивости слободна иницијатива”. Али, уколико држава мора или жели да задржи нека добра у своме власништву, Мијатовић је сугерисао издавање у закуп приватницима. Тако би економски резултати били бољи, јер би сваки закупац радио за свој рачун, па ће “у свом сопственом интересу гледати да истера што већи принос”.

И у политици је Мијатовић био либерал. Напредну странку, чији је Мијатовић био један од оснивача, често су описивали као врло конзервативну. Постојали су и ставови да је она ипак комбинација либералног реформизма и ограничене, конзервативне демократије. Мијатовић се придружио симатизерима Видела, претходницима Напредне странке, тражећи гаранције да ће програм бити либералан. Добио их је, као и могућност да у самом Виделу објасни своју програмску позицију. Када је краљ Милан једном приликом желео да створи конзервативну владу, није рачунао на Мијатовића, који се, како је краљ рекао, “не би дао за реакционарне тенденције”.

Мијатовић је био потпуни роматичар као књижевник, а мањи као историчар. Као економиста и дипломата није био сентименталан. Више од свега, Мијатовић је био европејац и модернизатор који је покушао, и у многочему успео, да разумне европске институције уведе у заосталу Србију. Савременици га почесто нису разумели, а млађи нараштаји нису ни знали ко је увео њима тако природне институције.

Вероватно је да је не баш похвална оцена о Мијатовићу која је доминирала већим делом XX века била, бар једним делом, резултат исхода политичких борби у Србији с краја XIX века, тј. да је победничка радикалска струја без превеликог размишљања одбацила наслеђе својих политичких противника и претходника, а тиме и тако оскудно српско културно наслеђе. Са променама 1903. године није одбачена само једна династија, већ и цео један свет који је имао своје врлине и своје јунаке, међу којима Чедомиљ Мијатовић свакако има своје место.

 

http://sr.wikipedia.org/wiki/Чедомиљ_Мијатовић

[Grizzly Adams]

Mislim na period taman poslije prvog svjetskog rata. Tad je pocelo nesto naopako da krece, i bas u to vrijeme pocetak dvadesetih Rajs je zivio u Srbiji i opisivao ondasnje politicke prilike, koje se cini nisu nimalo promjenile do danas. Ne znam je li mentalitet, ili je samo mentalni sklop prouzrokovan privremeno nekakvim uticajima, ali kako god danasnje neprilike nisu tek od juce i duboko su okrenjene. 

 

Неприлике су почеле од 1903. Знате већ шта је било и како...

[RYLAH]

Извињавам се бро, али Мијатовић је био либерал и по данашњим стандардима, а и многи други тадашњи српски економисти - залагали су се за приватно власништво, капитализа, били против царина и државних интервенција итд. Па многе од тих ствари и спровели у тадашњој Србији.

 

Извињавм се, али ако си читао његову биографију, коју имаш на линку који си поставио, видећеш да је он био актуелан десетак година (колико је укупно могао да спроводи своје идеје), док српски економски узлет траје све до Првог светског рата, и мало након тога. Такође, по ономе што је било урађено, а посебно по стању економије Србије почетком двадесетог века, не бих рекао да је успео у ономе за шта се залагао. 

 

Као што сам рекао, у међувремену имаш радикале, две - три диктатуре, пар уставних криза, пар ратова, а опет све иде како треба (без Мијатовића и без либерализма). 

[Grizzly Adams]

Here we go again...

 

Наравно, реформе из 1880-тих имале су свој ефекат и неко време након тога. Нису ови други могли да све униште за три дана, нити су све уништавали већ су доста тога и задржали. Ти су људи у Србију довели капитализам и тада савремене европске институције. И то је узрок тадашњег економског напретка.

[Marjanovic]

Мислим да не треба ићи превише у прошлост јер корен данашње лоше економске ситуације је у деведесетим годинама, у рату, санкцијама, бомбардовању и свим проблемима који из свега тога  произилазе. Ствар је у томе што многи проблеми из тог периода нису решени и остали су недефинисани и данас.

Један од озбиљних кочница данашњем економском развоју јесте политичка нестабилност, недефинисаност државних граница и стална опасност од ескалирања неког етничког сукоба. Такви услови никако не иду у корист једном озбиљном економском процвату јер ретко ко ће дугорочно да улаже у нестабилну државу и "трусно подручје".

Мир и политичка стабилност су предуслови економског напретка. Лако је после договорити се око финеса у висинама пореза и сл. ако постоји добар оквир. Наш оквир није баш најјаснији и то је проблем. 

[Grizzly Adams]

Ратови јесу направили огромну штету у сваком смислу, али то је било ево већ пре 15 - 20 година. У међувремену смо опет напредовали врло мало. Ако уопште.

 

Значи, ратови нису главни узрок овога што се дешава.

[RYLAH]

Here we go again...

 

Наравно, реформе из 1880-тих имале су свој ефекат и неко време након тога. Нису ови други могли да све униште за три дана, нити су све уништавали већ су доста тога и задржали. Ти су људи у Србију довели капитализам и тада савремене европске институције. И то је узрок тадашњег економског напретка.

Here we go again, indeed...

 

Сад ја кренем да причам о томе да је онај главни економски узлет почео царинским ратом са Аустроугарском када смо се одлепили од АУ и нашли нова тржишта, док је Мијатовић спроводио тајни споразум и уназадио нам економију, онда ти кренеш да причаш како то није тако и да је он у сваком случају поставио систем, онда ја кренем да причам да ни "с" од тог система није постављено што се може видети и тада и касније по многим стварима, ти кажеш да ја немам појма о било чему и опет кренеш у неку своју либералну причу, ја кажем да то није било тако, онда ти...

 

Само ће овај круг набеђивања да прође без мене, сто пута смо све претресли, зна се шта ко о чему мисли, тако да нема потребе.

 

Пријатно поподне!