Раскол је једини узрок екуменизма

[Milan Nikolic]

  On 24. 6. 2014. at 10:41, Bistrik рече

А то Христос моли не за све људе и сав свет, него за оне које му је Отац дао и за оне који преко Њих буду поверовали.

 

О чему говоримо ако не о Цркви.

[Bistrik]

  On 24. 6. 2014. at 10:23, Milan Nikolic рече

Имаш проблем са разумевањем тријадологије. Зато се нервираш.

 

Види шта моли Христос од Оца: ,,Да буду једно као ми што смо једно''.

 

"Да сви буду једно!" (Јн. 17,21) - то је лозинка екумениста. Уз помоћ ових евангелских речи они настоје да учине ауторитативнијим и привлачнијим свој "грандиозни" план обједињавања различитих вероисповести, не захтевајући притом од њих догматско једномислије у истинитој вери.

На Тајној вечери Христос се молио Оцу за своје ученике:

"Оче свети, сачувај их у име Твоје, оне које си ми дао, да буду једно, као Ми..."

Али, зашто они не наводе и 9. стих те исте Првосвештеничке молитве Спаситеља, из кога се види да се молитва Спаситеља -"Да сви буду једно", не односи на све људе, него само на све оне који истинито верују у Њега! Управо за њих се моли Господ, да они не одступе од Истине, него да чине једно неразориво јединство, заједно са свим Њему верним људима свих времена - дакле, и са свим будућим поколењима која буду исповедала истину. Ево Христових речи: "Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си Ми дао... Оче свети, сачувај их у име Твоје, оне које си ми дао, да буду једно, као Ми. (Јн. 17,9,11): Не молим се пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене: да сви једно буду" (Јн.17,20-21). Из ових Спаситељевих речи, јасно је да само они који правилно верују у Христа могу чинити истинско јединство. Јеретици не могу ући у ово, Христом саздано јединство!

Још  убедљивије  Спаситељ  објашњава какво јединство има у виду, кад каже: "Као Ти, Оче, што си у Мени, и Ја у Теби, да и они у нама једно буду" (Јн. 17,21). За јединство верујућих у Христа образац представља то идеално јединство које постоји између Сина, оваплоћене Истине (Јн. 18, 27) и Оца, који је Истина (Јер. 10,10) и Светог Духа - Духа Истине (Јн. 15, 26). Све три Ипостаси (Личности) Божанске Тројице јесу једно, јер су сви Они -Истина. Одатле следи да и верни могу бити само ако исповедају Истину. Мимо Истине не може постојати право јединство, него само неко умишљено "јединство".

Као што дивно вели св. Атанасије Синаит, патријарх антиохијски (+ 599г,):  "Почетак (основа) Твојих речи, Христе, јесте Истина, или тачније, Сам Ти, Бог Реч, истинита Истина,   стварно рођени од надистините Очевске Истине - Ти сам јеси Истина и свима који заволеше Твоју истину, Ти си обећао послати духа Истине, говорећи: " А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину" (Јн.16,13).

Ето у каквој нам је истини заповеђено да се ујединимо! А ЕСЦ тражи уједињење ван Истине, водећи самим тим своје присталице, не ка уједињењу у спасоносној Христовој истини, него ка вечној погибли!

Екуменисти пажљиво избегавају да цитирају речи које Спаситељ упућује Богу Оцу: "Освети их истином Твојом; Реч Твоја је истина!" (Јн. 17, 17) Јер њима се наглашава да је Истина обавезан услов за остваривање јединства. Блаж. Теофилакт овако тумачи ове речи: Сачувај их у исправности речи и догмата. Учи их и научи истини. Јер се светост састоји у чувању правих догмата.

А ево како Симеон Нови Богослов схвата јединство верујућих у Христа и јединство Христове Цркве, која је тело Његово: "Сви свети су заиста удови Христа Бога... и сједињени су са телом Његовим, тако да је Христос глава, а сви свети од почетка па до задњег дана - јесу удови Његови, и сви они сачињавају скупа једно тело и, тако рећи, једног човека". Наводећи све ове речи Христове из Његове првосвештеничке молитве, које смо ми већ цитирали, св. Сименон засвршава:" Господ нам обећава да ће, ако ми то хоћемо, Он имати такво јединство по благодати с нама, какво Он има са Оцем по природи... јер, једном поставши сродан нама по телу и нас учинивши причесницима Свога Божанства, Он је самим тим све нас учинио и сродницима својим.                                     

Истина, у Христову Цркву улазе грешници, али је они не оскверњују, него се сами они исцељују у њој. Ако желе да се исцеле, они остају у телу Цркве. Ако се пак упорно противе исцелењу и смрт их затекне као непокајане грешнике, они ће отпасти са тела Цркве. Зато је у праву и св. Симеон Нови Богослов када каже да свети (тј. праведници и исцељени грешници) чине тело Христово. Само се јеретици острањују од њега, као они који не послушаше Цркву (Мт. 18,17).                                       

То не значи да се јеретици не могу вратити у Цркву Христову. Они који се одрекну јереси и покају, могу ући у Цркву као оздравели удови тела Христовог. Али ако упорно остану до краја у својој јереси они ће остати ван тела Цркве, јер су јереси попут злоћудних тумора које су св. Оци на Васеленским и Помесним саборима силом Духа Светог одсецали од Тела Христове Цркве!

Све те злоћудне туморе екуменизам у овој нашиј злоћудној епохи настоји да уједини са Православном црквом    у једно     "екуменистичко"   (лаже-васеленско) тело, које није Христово, него антихристово! Али то није све - екуменизам настоји да уведе интеркомунион, тј. причешћивање из једне чаше свих деноминација ЕСЦ, без њиховог предходног   очишћења   од   јереси.   Такво "причешћивање" је ужасна хула на највећу Свету Тајну - евхаристију, на којој се истински, реално сједињују са Христом само они који правилно верују у Њега и који живе у складу са том правом вером. О томе св. Симеон Нови Богослов пише да Христос, дајући нам Своје тело и крв у св. тајни Причешћа "овим начином општења чини да ми будемо једно с Њим".                                     

Дакле, из текстова Јн. 17,9,11,12, јасно произилази да се јединство о коме је реч не односи на све људе, него само на оне који истинито вјерују у Христа. Иако је то очигледно, ЕСЦ се упиње да наметне своје погрешно схватање, по коме сви "хришћани" из свих "цркава" могу и треба да се под окриљем екуменизма уједине као "верујући у Христа"

У вези са овим оправдано се поставља питање: да ли је довољно само веровати у Христа, без обзира на то како се верује у Њега! Па и књигозналци и фарисеји су такође веровали у Месију и очекивали Његов долазак. Али њихова вера у Месију је била неправилна - у поређењу са вером светих апостола Христових - да су се они, ради свог замишљеног  "месије"   одрекли  истинитог Месије и предали га да буде разапет (1. Кор. 2,8). Да ли би и они са тако неправилном вером у Месију, могли бити укључени у јединство Христове цркве! Било је међутим и других књигозналаца и фарисеја, као што су Никодим, Гамалаил, Савле и др. а такође и неке јудејске старјешине (Јн. 12, 42) и свештеници (Дел.6,7), који су поверовали у Месију онако како су поверовали Христови ученици. Сви су они били једно са светим апостолима и ушли су у Христову цркву. А који у својим срцима нијесу имали уједињујућу истиниту веру у Христа, ишли су изван спасоносне лађе Христове цркве.

[Milan Nikolic]

Постоји православни Екуменизам. Најгоре би било хулити на то.

 

Зато боље набавите књигу Записи о Екуменизму од Аве Јустина.

 

Владика Атанасије у напомени те књиге каже:

,,Лако се дâ видети да о.Јустин, критикујући западни, папско-протестантски екуменизам, не одбацује сâм појам и израз Екуменизам, него га оправослављује, оцрквењује, охристовљује, обогочовечује, и уместо лажног, голог хуманистичког, истиче Православни, Еванђелски Богочовечански Екуменизам, у коме је Христос у Цркви, у Јединству и Саборности Цркве Православне, у центру свих и свега.

 

Као и у случају хуманизма, који критикује као само људску хоризонталу, тј. површност, где уместо њега истиче Православни Богохуманизам, у коме је човек доживљен као истински боголико биће, интегрално спасен тек у Богочовеку Господу Христу, тако и у случају критике западног екуменизма, он истиче истински Православни Екуменизам.

 

Овим поступком Ава Јустин следује Свете Оце Истока, који су преображавали и христијанизовали бројне изразе Јелинске философије, испуњујући их новим садржајем и тиме и њих спасавајући.''

[Milan Nikolic]

Ава Јустин истиче истински Правослсвни Екуменизам.

 

Заиста треба да спусте лопту сви антиекуменисти. Јер екуменизам се простире од свејереси до свеврлине.

 

Узмите књигу Аве Јустина, Записи о Екуменизму, и дубоко проничите у смисао и важност Екуменизма.

[Bistrik]

  On 24. 6. 2014. at 11:17, Milan Nikolic рече

Ава Јустин истиче истински Правослсвни Екуменизам.

 

Заиста треба да спусте лопту сви антиекуменисти. Јер екуменизам се простире од свејереси до свеврлине.

 

Узмите књигу Аве Јустина, Записи о Екуменизму, и дубоко проничите у смисао и важност Екуменизма.

 

Православни екуменизам нема везе са екуменством или саборношћу Православне Цркве. То је нецрковна кованица којом се афирмише план насилне и несаборне концентрације власти и ауторитета Цркве у личности тзв.Васељенског или Екуменског Патријарха, ради лакшег наметања унијатства и интерконфесионализма православнима. Наравно, такав план је неостварив и једино до чега може довести је раскол његових протагониста са Православном Црквом.

[Ђорђе Р]

  On 24. 6. 2014. at 10:06, Milan Nikolic рече

@@Ђорђе Р,

 

Zato se borimo za pravoslavni ekumenizam. Sve je objašnjeno u sledećem:

 

"Екуменизам је покрет који из себе роји многобројна питања. И сва та питања, уствари, извиру из једне жеље и увиру у једну жељу. И та жеља хоће једно: Истиниту Цркву Христову. А истинита Црква Христова носи, и треба да носи, одговоре на сва питања и подпитања која Екуменизам поставља. Јер ако Црква Христова не решава, вековечна питања човекова духа, она није ни потребна."  Ава Јустин

 

Dakle, treba razgovarati i odgovarati na pitanja. Naša je dužnost da učestvujemo - da predstvaljamo pravi Ekumenizam.

 

Хајде ми објасни разлику између мисије, онога што су радили апостоли, и православног екуменизма. Апостоли, као и многи други, су разговарали о богословским темама и са многобошцима, и са јеретицима, и са расколницима, али се тај разговор никада није називао "екуменизмом". Шта је за тебе православни екуменизам, пре свега у пракси?

 

Сви "домети" (резултати) екуменизма су најблаже речено веома проблематични. Од "заједничких молитава", до усвојених докумената после богословских састанака.

 

Чуо сам да многи спомињу отварање библиотека за православне као резултат екуменског дијалога, али мислим да су те библиотеке отворене за све људе који се баве науком, били верници било које верске заједнице, ил једноставно лингвисти, који не припадају ни једној заједници.

[Александар Милојков]

  On 24. 6. 2014. at 10:54, Bistrik рече

"Да сви буду једно!" (Јн. 17,21) - то је лозинка екумениста. Уз помоћ ових евангелских речи они настоје да учине ауторитативнијим и привлачнијим свој "грандиозни" план обједињавања различитих вероисповести, не захтевајући притом од њих догматско једномислије у истинитој вери.

 

Ако је ово тачно, зашто се онда воде разговори? Што се једноставно не измешамо? 

[Milan Nikolic]

Битно је оно што каже Ава Јустин и што кажу многи други меродавни теолози. Противници тога - по својој жељи - могу завршити изван Цркве.

 

Дакле, појам екуменизма је оцрквењен - преображен и христијанизован. Питајте владику Атанасија Јевтића јер он је то објаснио најбоље.

 

Понављам, узмите читајте Записе о Екуменизму од Аве Јустина. Екуменизам се сада простире од свејереси до свеврлине зависно од нас.

[Александар Милојков]

Жешће небулозе се налазе на овој теми.

[Ђорђе Р]

  On 24. 6. 2014. at 13:21, Александар Милојков рече

Ако је ово тачно, зашто се онда воде разговори? Што се једноставно не измешамо? 

 

Колико је мени познато, сви разговори су стали. Пре свега са РКЦ, а колико знам са протестантима одавно већ нема неких разговора. О томе је причао и наш патријарх.

 

Колико је мени познато, тренутно је екуменизам разговор на нивоу испијања кафа.

[Milan Nikolic]

@@Александар Милојков,

 

Сећаш се старог Бориса и сада Бистрика. То је оно учење о ''надсуштаственој суштини божанства''.

[Bistrik]

Екуменскост или католичност не означавају јединство Цркве, већ, каквоћу и квалитет Њене јединствености и једности. Тај квалитет је Христово обожено и прожето Његовим божанством људско Тело, које може постати и наше, а ми Његови удови, уколико Га у потпуности прихватимо за свог Спаситеља и потчинимо себе Његовој Богочовечанској вољи. Дакле, саборност је благодатно учешће у Богочовечанском Телу Цркве, у организму и природи Христа Богочовека. Принцип такве саборности, универзалности и свељудскости Цркве је потпуна усаглашеност воље Њених чланова, како би саборност коју Света Тројца имају по природи, постала доступна и нама људима, али по благодати личног јединства са Христом Богочовеком, предатој Телу Његовом Православној Цркви, као израз божанске љубави у даровима Духа Светога.

[Grizzly Adams]

Брате, а желиш ли ти да се хришћани који су изван православне Цркве њој врате?

[Bistrik]

  On 24. 6. 2014. at 13:21, Александар Милојков рече

Ако је ово тачно, зашто се онда воде разговори? Што се једноставно не измешамо? 

 

Јер је немогуће мешање чистог са нечистим.

[Bistrik]

  On 24. 6. 2014. at 13:41, Grizzly Adams рече

Брате, а желиш ли ти да се хришћани који су изван православне Цркве њој врате?

 

Они брате нису хришћани. Свакако да желим да то заиста постану. Али они то неће. Они би да их признамо за хришћане, мада не прихватају истински Христа и Његово јеванђеље.