Личности - Митрополит Иларион Алфејев

bgpj · Октобар 11, 2012

bgpj · Октобар 11, 2012

mcvija · Октобар 11, 2012

bgpj · Октобар 11, 2012

mcvija · Октобар 11, 2012

bgpj · Октобар 11, 2012

Октобар 11, 2012

https://www.pouke.org/forum/topic/21835-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3-%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83/page__gopid__728595#entry728595

bgpj · Октобар 11, 2012

Остатак Фотогалерије.

bgpj · Октобар 12, 2012

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН (АЛФЕЈЕВ) У ПОСЕТИ ХИЛАНДАРУ

Хиландар, 10.10.2012.

Братство манастира Хиландара имало је велику част да у госте прими Његово Високопреосвештенство Митрополита волокаламског Г. Илариона (Алфејева), председника Одељења за спољне црквене везе Руске православне цркве. У пратњи Митрополита Илариона био је и Његово Преосвештенство Епископ дмитровски, викар московске епархије, Г Теофилакт, као и неколико клирика и лаика.

Након посета Кареји, манастирима Ивирону и Констамониту, у поподневним часовима у уторак 9. октобра, група драгих гостију из Русије пристигла је у Хиландар. На улазу у манастир госте је дочекао хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије. Гости су преноћили у хиландарским конацима и присуствовали богослужењима у Саборној цркви. Посебна духовна радост је просијала током служења саборне архијерске литургије којом је началствовао Митрополит Иларион уз саслужење Епископа Теофилакта, игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља.

Игуман Методије је упознао Митрополита Илариона, коме је ово друга посета манастиру након 1992. године, са животом и наслеђем Свете царске српске лавре Хиландара, посебно са током обнове од последица пожара 2004. године. Током посете манастирској ризници, Митрополит се посебно задржао испред чувене иконе Христа Спаситеља која је, по његовим речима, на њега још од раније оставила веома дубок утисак.

У четвртак, 10. октобра, гости из Руске православне цркве су се уз целив љубави растали са својим домаћинима, размењујући благослове и утврђујући вековне духовне везе два братска православна народа.

(Фото: Ненад Петровић)

Дејан · Октобар 12, 2012

Dana 22. septembra 2012. godine Crkva i „Svjetski program“ televizijskog kanala Rusija 24 ugostili su Aleksandra Arhangelskog – pisca, publicistu i televizijskog voditelja. Mitropolit volokolamski Ilarion, šef crkvene diplomatije Moskovske patrijaršije, razgovarao je sa njim.

Mitropolit Ilarion:

Aleksandre, dobar dan.

Arhangelski:

Dobar dan, vaše preosveštenstvo. Ukoliko smijem, postavio bih vam neka pitanja vezano za nešto što me veoma uznemirava i muči, naime, radi se o rastućoj agresivnosti. Ona ne može biti izmjerena nekakvim senzorima ili mjeračima, već kao čovjek od slova osjećam, svojim nervnim završecima, rastuću ljutnju u društvu. Iako se čini da nije upućena nikom konkretno, to je samo iritacija i agresivnost kao trenutno izobličenje, prva reakcija na bilo kakav izazov. Ljudi su protiv ljudi, grupe protiv grupa, gradovi protiv gradova. To mi se čini veoma opasnim i alarmantnim.

Možda ću sam sebi protivrječiti navodeći neke primjere koji mi se čine pozitivni, ali ima i nekih negativnih primjera. Na primjer, dosta čitam ono što su pravoslavni vjernici, pa čak i sveštenici, objavili na internetu. Na njihovim blogovima i fejsbuk stranicama možete vidjeti neprestano osuđivanje svega i svačega, beskrajno ogorčenje u svemu i kritikovanje svega. Tu je malo napisano, međutim, o Hristovoj ljubavi, crkvi kao mjestu gdje koje možete doći, gdje će primiti vašu ruku sa ljubavlju, gdje ćete naići na razumijevanje čak i onda kada niste u pravu, gdje će vam biti pokazan pravi put. Zašto je pravoslavni internet tako agresivan?

Mitropolit Ilarion: Postoje dva aspekta problema koji ste naveli. Jedan je internet, a drugi je generalno stanje društva. Meni se čini da je internet, za razliku recimo od televizije, poseban prostor za ljude preko koga oni izlijevaju svoju agresivnost. Mi sada sjedimo u studiju i bez obzira koliko, na primjer, željeli da se svađamo i jedan drugom bacimo nešto u lice, mi to nećemo učiniti jer bi nas bila sramota.

Arhangelski:

Nadam se da bi nas to bilo sramota čak i da komuniciramo preko interneta.

Mitropolit Ilarion:

Da, ali preko interneta ljudi se mogu predstavljati anonimno, što nudi bezbroj mogućnosti za ispoljavanje agresivnosti. Ja ne mislim da bismo se vi i ja svađali preko interneta, ali bismo imali mogućnost da to činimo. Sada nemamo tu mogućnost i moramo da se ponašamo kao civilizovane osobe. Upravo to i jeste jedan od problema sa internetom, što ljudi mogu istresti sve svoje nakupljene negativne emocije. Neko ne može nešto reći svojoj supruzi ili svojim najmilijim, ali zato može uroniti u virtuelni prostor i tu izbaciti svu svoju prljavštinu.

Drugi problem koji ste postavili jeste rastuća agresivnost u našem društvu. I sam je osjećam. Vjerujem da je to ozbiljniji problem stoga što to više nije stvar specifične organizacije prostora, već unutrašnji problem u nama samima. Pitanje je koliko smo sposobni da saslušamo jedni druge. Čini mi se da bismo se svi trebali naviknuti na ideju da ljudi oko nas imaju različite poglede uključujući one koji uopšte ne dijele naša mišljenja, već im se i suprotstavljaju. Trebamo se naučiti kulturi mirnog dijaloga, dijaloga koji ne prerasta u prepirku ili obostrano vrijeđanje i koji ne dozvoljava učesnicima da izvrću jedni drugima riječi i ideje.

Uvjeren sam da unutrašnju agresivnost svako treba iscijeliti na svom ličnom nivou. Najprije trebamo otkloniti agresivnost iz nas samih, odnosno, početi sa preuređenjem svijeta u nama samima a ne sa onima koji nas okružuju.

Arhangelski:

Krenuo sam u crkvu na kraju sovjetske vlasti. Jasno, to je bilo drukčije vrijeme kada su sveštenici bili pažljivi. Oni su znali da ukoliko mladi parohijan iskaže svoja osjećanja u vezi Crkve, da će pasti u kandže ne tako dobrih organizacija. Iz tog razloga oni su pokušavali da ga pažljivo udalje iz političkog svijeta u duhovni svijet, vodeći ga na tom putu. Međutim danas, Crkva, ljudi iz Crkve, ne mogu odgovoriti na izazove spoljašnjeg svijeta i iz tog razloga Crkva je postala grublja.

Takođe vidim drugačije sveštenike, mlade episkope koji su izabrani u eparhijama posljednjih godina. Oni su zaista divni – možete napraviti film ili napisati knjigu o njima ako to želite. Vidite, došao sam u Jakutsk sa filmskim režiserom Mirzoevim na sastanak sa ljudima sa univerziteta, i neočekivano su došli episkop Roman i o. Andrej Moroz, direktor Bogoslovije. Kasnije smo se upustili u razgovor. Bila je to posebna priča iako ne znači da smo se u svemu složili, ali se ispostavilo da je episkop običan čovjek. Znate, oni ponekad stvore utisak kao da lete na oblacima...

Mitropolit Ilarion:

…Ponekad im se čak i kaže da su ‘episkopi sa ljudskim licem’.

Arhangelski:

Episkop sa ljudskim licem. Zašto su ta ljudska lica, čovječnost prije svega, tako rijetki u društvu, i drugo, zašto se ona uzima za lošom?

Mitropolit Ilarion:

Pa naprije, to je zato što su episkopi i sveštenici veoma zaposleni ljudi, okupirani sa onim što je njihova direktna oblast odgovornosti. Tako, na primjer, episkop koji služi u Jakutiji najviše mora biti u tom regionu i biti u kontaktu sa svojom zajednicom. On se može pojaviti u lokalnim, ali ne centralnim, masovnim medijima. Centralni TV kanali pozivaju određene ljude, obično iste one koji nisu uvijek u stanju da predstave zvaničan stav Crkve i da ga odvoje od svog vlastitog mišljenja. I što je još važnije, ove osobe nisu uvijek u stanju da vode miran dijalog sa društvom.

Mislim da jedan dio krivice zbog nesporazuma koji danas postoji između Crkve i nekih segmenata našeg društva leži u tome što su neki ljudi, ispred Crkve, iznijeli neke veoma teške ideje izuzetno agresivnim tonom. Vjerujem da je velika greška odabrati agresivan ton u komunikaciji sa, na primjer, televizijskim gledaocima, pogotovo ako ste sveštenik, ako nosite mantiju i krst. Ljudi od vas očekuju nešto potpuno drugo – prije svega smirenost, blagu narav i pažljivo odabrane riječi, ali nikako agresivna sredstva.

Arhangelski:

Sa druge strane, u društvu u kom su ljudi razvili zahtjeve za svim onim što je skandalozno i neprijatno, to je medijska stvar, nešto o čemu se može diskutovati. To nije samo naš problem, već širom svijeta. Čak i više od toga, ljudi gledaju ono što žele da vide. Ako neki sveštenik u skupom automobilu doživi saobraćajnu nesreću u centru Moskve, svi će odmah znati o tome, ali ne vidimo niti čujemo išta o svešteniku u malom gradu ili selu koji ne samo što spasava ljude već održava cijelu infrastrukturu. U selima sveštenici često preuzimaju mjesto predsjednika kolhoza zato što sve naokolo odumire, i da nije sveštenika koji preuzima taj krst i nosi ga, selo bi nestalo. Ovakve informacije se ne spominju.

Mitropolit Ilarion:

Ne spominju se zato što nema afera. To nije informacija koja će podići gledanost, tako da ljudi normalno uče samo negativne činjenice o Crkvi. Ljudi čuju o Crkvi samo kada izbije neki skandal u vezi sa Crkvom, na ovaj ili onaj način. Stoga se stvara potpuno pogrešan utisak o Crkvi kao cjelini.

Ipak tu je stvarni život Crkve, njen ogroman pravi posao. Nekad nas pitaju: „Zbog čega ima tako mnogo društvenih katastrofa svih vrsta, zašto se čine toliki grijesi? Gdje je Crkva?“. Na ovo ću odgovoriti ovako – da nije Crkve sve bi bilo mnogo gore. Ogroman posao koji čini Crkva svakako je donio plodove, samo što je teško prikazati te plodove na televiziji.

To je slično kao sa ljekarima u bolnici. U masovnim medijima čujemo o bolnicama samo kada, recimo, isključe im struju ili kada neko umre zbog zanemarivanja medicinskog osoblja. U isto vrijeme, ogroman rad hiljada, desetina i stotina hiljada ljekara koji liječe bolesne, spasavajući i produžavajući njihove živote, ne čuje se ni na koji način u medijima. Veoma mi se dopada poređenje između Crkve i bolnice, između ljekara i sveštenika, zato što suština njihovog služenja jeste želja da se pomogne ljudima, gdje sveštenik iscjeljuje ljudsku dušu a ljekar iscjeljuje ljudsko tijelo.

Crkva je duhovna bolnica u koju ljudi dolaze da budu liječeni. Baš kao i ljekar, i sveštenik može biti više ili manje iskusan. Upravo kao što ljekar može donijeti pravu dijagnozu ili pogriješiti, tako i sveštenik nekad može ‘napraviti pogrešnu dijagnozu’. Sveštenici su, ipak, isto samo ljudska bića.

Arhangelski:

Vratimo se nazad na problem interneta. Internet se ponekad opisuje kao smetljište. Ja bih predložio drugu riječ – pustopoljina. Svi oni koji žive na smetljištu su pacovi, dok na pustopoljini možete graditi sve ono što smatrate da je potrebno. Ako želite da to bude javna kuća, biće javna kuća. Ako želite da izgradite kafić, biće kafić. Ako odlučite da podignete crkvu, biće crkva. Ako mislite da napravite čitaonicu, biće čitaonica. Sve je do nas. Internet ostavlja našoj savjesti da donese odluku o tome šta će učiniti.

Možda za Crkvu ima smisla da uđe, recimo, na YouTube… Znate, omladina ne voli da gleda duge filmove već kratke, čak amaterske, o životu u regionu. Može biti korisno da se podstaknu parohijani, ne da prikažu veliku službu jer toga ima dosta, već na primjer, sveštenika koji prevozi bolesnog parohijana u 30 kilometara udaljenu bolnicu, radeći posao hitne pomoći. Mislim da se niko ne bi stidio da se to prikaže, ne na televiziji.

Mitropolit Ilarion:

Mi se toga uopšte ne stidimo. Pored toga, ljudi koji su uključeni u realni rad posljednje o čemu misle je kako da to bude prikazano ili ispričano.

Nedavno sam bio u Bukovini… Zamislite mjesto na kom je bilo otvoreno polje i ništa više. Sada se tamo nalazi manastir ogromne veličine, možda kao i manastir Divejevo, sa nekoliko crkava. Ovaj manastir vodi sirotište udaljeno nekoliko kilometara. U njemu ima preko tri stotine djece, ne samo zdrave već i bolesne djece, djece koja žive sa HIV-om, dječak koji je rođen bez ruku, djeca Černobilja... Svi oni žive skupa. Kada sam pratio njegovu svetost, patrijarha, u posjetu ovom sirotištu, mogao sam osjetiti slavljeničku atmosferu. Sve je to urađeno na inicijativu jednog čovjeka koji je danas episkop. On je uključio ljude koji su pomogli da se otvori sirotište. Sada djeca, koja su pokupljena sa željezničkih stanica i ulica, djeca bez roditelja ili napuštena djeca, svi oni žive i rastu zajedno u kući napravljenoj posebno za njih. Za njih je taj sveštenik (sada episkop) otac. Pored toga, on je usvojio 60 djece koji sada nose njegovo prezime.

Nikada nisam čuo za takvu priču dok nisam došao na to mjesto. Siguran sam da većina naših TV gledalaca nije čula za ovo. Pričaju nam o nekim aferama, ali ovakav izuzetan rad nikad se ne spominje. Svakako da smo i mi krivi do određenog stepena, ali najveći dio krivice leži na masovnim medijima, jer su oni ti koji ne ostavljaju prostor za pozitivne informacije.

Arhangelski:

Navešću još jedan primjer. Govorili ste o društvenoj sferi, a ja ću sada da kažem nešto o simboličkoj. Evo na primjer, nedavna posjeta njegove svetosti, patrijarha, Poljskoj. Pravilno govoreći šta može biti važnije? Narodi koji imaju da svedu račune i Crkve koje nisu uvijek bile u dobrim odnosima odjednom počinju da govore o novoj fazi odnosa njihovih zemalja i naroda. Ali malo se govorilo o činjenici da su Crkve blagoslovile zajedničku ljubav naših naroda i država.

Mitropolit Ilarion:

Nažalost, posjeta njegove svetosti, patrijarha Kirila, Poljskoj održala se u danima kada je medijski prostor bio ispunjen sa potpuno različitim događajima, koji su očito privukli pažnju neproporcionalno njihovoj stvarnoj važnosti.

Često imam osjećaj da se naš informacioni prostor pretvorio u „kraljevstvo iskrivljenih ogledala“, gdje se ljudima govore potpuno drugačije stvari o životu nego što to zaista jeste u stvarnosti. Da budem tačniji, masovni mediji uzimaju iz naših stvarnih života određene činjenice koje su, prije svega, povezane sa aferama, sa nečim negativnim. Takav ogroman naboj negativnih informacija koju ljudi primaju preko masovnih medija, interneta i televizije veoma je teško uravnotežiti sa bilo čim drugim. Nažalost, mi kao sveštenstvo stalno nailazimo na potrebu za prevazilaženjem negativnog uticaja iste te televizije i istih tih masovnih medija.

Jednom je njegova svetost, patrijarh Kiril, rekao da Crkva ima neprijatelja u svakoj kući i svakom stanu – neprijatelja koji neprestano radi. Taj neprijatelj je televizija. Ne želim da uvodim neprijateljstvo između televizije i Crkve, zato što Crkva ima priliku za rad na televiziji, i mi trenutno koristimo tu priliku. U ovom smislu, trebamo biti zahvalni rukovodstvu naših TV kanala koji nam pružaju tu mogućnost. Pa ipak volio bih još jednom ponoviti da u našem društvu, kao cjelini, i u masovnim medijima treba biti više pozitivnih informacija, uključujući vijesti koje dolaze iz Crkve. Smatram da što je više pozitivnih stvari manje je agresivnosti.

IZVOR

Дејан · Октобар 12, 2012

Da, ali preko interneta ljudi se mogu predstavljati anonimno, što nudi bezbroj mogućnosti za ispoljavanje agresivnosti. Ja ne mislim da bismo se vi i ja svađali preko interneta, ali bismo imali mogućnost da to činimo. Sada nemamo tu mogućnost i moramo da se ponašamo kao civilizovane osobe. Upravo to i jeste jedan od problema sa internetom, što ljudi mogu istresti sve svoje nakupljene negativne emocije. Neko ne može nešto reći svojoj supruzi ili svojim najmilijim, ali zato može uroniti u virtuelni prostor i tu izbaciti svu svoju prljavštinu.

Ignjatije · Октобар 12, 2012

Odličan intervju. I kod nas se u medijima o Crkvi govori samo kad su u pitanju neki skandali i afere, a o pozitivnim stvarima gotovo i da nema pomena. Da nam je televizija pozitivnija, duhovnija i obrazovnog karaktera, i društvo bi bilo pozitivnije, duhovnije i pametnije.

horatio · Октобар 17, 2012

Представник Московске Патријаршије позвао римокатолике на заједничку одбрану прогоњених хришћана

17 среда окт 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, сматра да су православни и римокатолици призвани да заједнички штите хришћане од прогона.

„Хтио бих да искористим ову прилику да позовем своју браћу из Римокатоличке цркве на стварање заједничког фронта за заштиту хришћанске вјере у оним земљама гдје се она угњетава и гони“, казао је Његово Високопреосвештенство на засиједању XIII Свјетског синода римокатоличких епископа у Риму, коме је у понедељак 15. октобра присуствовао по благослову Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Кирила.

„Свједоци смо тога да у Европи и Америци поборници милитантног секуларизма и атеизма покушавају да протјерају хришћанску вјеру из друштвеног живота, да забране хришћанске симболе, униште традиционално хришћанско схватање породице и брака као заједнице човјека и жене, и ставе под сумњу и сам људски живот, од рођења до природног краја“, казао је, у свом излагању, Митрополит Иларион.

Он је указао на то да је у неким крајевима свијета угрожено и само постојање хришћанских цркава. У неким земљама „милиони хришћана су подвргнути суровим гоњењима“.

„У Ираку, гдје је прије само неколико година живјело око 1,5 милион хришћана, остало их је тек 150 000, а остали су или убијени или прогнани. Интензивни прогон хришћана одвија се у Египту, Либији, Авганистану, Пакистану, Нигерији, Индији, Индонезији, и другим земљама, како на Блиском Истоку, тако и у другим регионима“, саопштио је представник Руске православне цркве.

По његовим ријечима, у Сирији, гдје „милитантни исламисти, уз подршку неких западних земаља, покушавају да заузму власт“, имамо хуманитарну катастрофу.

„Тамо гдје им је то пошло за руком, хришћани се прогањају и убијају. Хришћанске заједнице Сирије и других земаља Блиског Истока вапију за помоћ, док западни медији игноришу те вапаје. Истовремено, политичари жмуре на овај прогон без преседана“, казао је Митрополит.

Ми, православни и римокатолици из цијелог свијета, морамо подићи свој глас и стати у заштиту хришћана и хришћанског наслеђа на Блиском Истоку“, закључио је он, „Наша је дужност да се константно обраћамо политичким лидерима, међународним организацијама и медијима подсјећајући их на ову хуманитарну трагедију која се одвија пред нашим очима“.

Aristotel · Октобар 18, 2012